Da li se još neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? Nema osnova za repliku, gospodine Kovačeviću. Nisam čula.

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, predsednik poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva, a posle njega Đura Lazić ovlašćeni predstavnik SPS-a.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Stranka srpskog jedinstva smatra da je danas veoma važna tačka dnevnog reda za Srbe sa Kosmeta, a da možda - ko je šta radio treba da ostavimo za ponedeljak ili utorak. Danas da vidimo kako ćemo to pomoći srpskom narodu sa Kosmeta, onom koji živi na Kosmetu i onima koji su izbegli u Srbiju.
Stranka srpskog jedinstva je protiv ukidanja Privremenog izvršnog veća, jer neće imati ko da zastupa interese srpskog naroda. Neću da kažem da je Privremeno izvršno veće mnogo toga uradilo za srski narod na Kosmetu, ali je poznato da u poslednje vreme, da se ne vraćam u neku istoriju, niko ne vodi računa o srpskom narodu sa Kosmeta. Od izbora decembra meseca niko od predstavnika Savezne i Republičke vlade, mislim na funkcionere, nije otišao na Kosovo i Metohiju da pogleda kako živi tamo srpski narod.
Ako oni nisu otišli, onda je to trebalo da radi Privremeno izvršno veće. Ko će da kaže onima koji kažu da su Srbi izvršili etničko čišćenje na Kosovu i Metohiji, da su izvršili genocid, da to nije tako, ako to neće Privremeno izvršno veće. Poznato je da su Srbi doživeli genocid na Kosovu i Metohiji, da su se svi Albanci vratili na Kosovo i Metohiju, da je 250.000 Albanaca došlo iz Albanije na Kosmet, oni Albanci koji nikada nisu živeli na Kosmetu, a da se samo 150 Srba vratilo na Kosovo i Metohiju. Srbi su doživeli genocid, poštovane dame i gospodo.
Takođe neko treba da podigne glas na Kosmetu zbog toga što se samo Srbima sudi u Haškom tribunalu, a poznato je da na listi nije Hašim Tači, Haradinaj, Rugova, Suroi, i svi oni koji su ubijali Srbe i srpski narod na Kosmetu. To treba da radi Privremeno izvršno veće.
Ukoliko je problem u pojedincima koji čine to veće, ajmo da zamenimo pojedince, ali nije dobro da se to veće ugasi i zatvori. Ide se na to da se u Hagu prikaže kako su Srbi učinili genocid i da to bude kolektivna odgovornost. Neko kaže da je to individualna odgovornost. Nije to individualna odgovornost ako su se u Hagu do sada našli samo Srbi, i to Milan Martić, Krajišnik, Karadžić, Mladić, Milan Milutinović, Biljana Plavšić i Slobodan Milošević.
To su Srbi birani na izborima u zadnjih deset godina, za predsednika Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, Srbije i Jugoslavije. Pa, šta je to nego kolektivna odgovornost. A, mi Srbi nismo izazvali ni jedan rat na prostorima stare Jugoslavije, niti na Kosmetu. Znamo kako je počeo rat na Kosovu i Metohiji i ko je prvo počeo da ubija policajce, ko je napadao policijske stanice i koliko policajaca je izgubilo život na Kosovu i Metohiji.
To treba da radi Privremeno izvršno veće. Privremeno izvršno veće treba da podigne glas protiv onih koji puštaju Šiptare iz srpskih zatvora. Do sada je 1.800 Šiptara pušteno iz srpskih zatvora, a da pri tome ni jedan Srbin nije izašao iz albanskih zatvora. To treba da radi, da podigne glas, Privremeno izvršno veće, a vi ćete možda da izglasate da Privremeno izvršno veće ne postoji na Kosovu i Metohiji.
Takođe, SSJ je protiv neke odluke koju je predsednik SRJ doneo da se Albin Kurti pusti iz zatvora, a da se pri tom ne razmeni nijedan Srbin. Albin Kurti je vođa studentskih demonstracija. Zameramo predsedniku SRJ zato što je podelio srpski narod. On je rekao da Srbi treba da izađu na izbore, njegovi zamenici su rekli da Srbi ne treba da izađu na izbore. U redu, izašli smo na izbore i ajmo da vidimo šta je ta Koalicija "Povratak" uradila, koliko Srba se vratilo na Kosmet i da li uopšte Koalicija "Povratak" radi na tome. Ne kažem da ne rade, ali rezultata nema. Srbi sa Kosmeta, koji žive u Srbiji, nemaju više šta da jedu, ne primaju onu pomoć koju su primali za lica od 18 do 65 godina, ukinuta je ta pomoć, nemaju posao, ostali su bez posla.
Šta je sa 1.300 nestalih Srba sa Kosmeta, dame i gospodo? Nestalo 1.300 Srba i niko ne pominje gde su oni. Međutim, mi dobijamo spisak sa 180 ubijenih Srba, a mi smo zato pustili iz srpskih zatvora 1.800 Šiptara. Pa, da vidimo da li je to dobro za srpski narod, kome mi to pomažemo i da li ta druga strana, koja treba da vodi računa o Srbima na Kosmetu, UNMIK i KFOR, stvarno vodi računa.
Poznato je da, od kada su došli UNMIK i KFOR, da je mnogo teže Srbima nego pre 2000. godine, čak i pre 1997. godine, da Srbi nemaju nikakvu bezbednost; ukoliko neko od Albanaca samo kaže nešto za nekog Srbina, taj Srbin odmah ide u zatvor.
Svake nedelje, u proseku, dešavaju se po dva - tri ubistva na Kosovu i Metohiji, a žrtve su Srbi. Nema ko da podigne glas, dame i gospodo. Poznato je da Koordinaciono telo za Kosmet ništa ne radi, osim da se bori koliko će para da se odvoji za Kosmet, odnosno za jug Srbije. Na jugu Srbije se ne prave kuće, škole i infrastruktura u delu gde žive Srbi, nego u onom delu gde žive Albanci. Znamo da smo isto tako radili i na Kosovu i Metohiji i da smo izgubili sve ono što smo imali dole.
SSJ smatra da ovo telo treba da ostane, da se izaberu neki novi ljudi, koji nisu potrošeni, neki ljudi kojima će srpski narod sa Kosmeta poverovati, a oni ljudi koji nisu samo demagoški nastupali u izbornoj kampanji i što su govorili našoj braći - ako nas budete glasali, kao bivšu vlast, mi ćemo voditi računa o vama. Pokazalo se da Srbi nikakvu korist nisu imali, odnosno imali su samo štetu, a niko o njima i ne vodi računa.
Ponoviću još jednom i pozivam sve Srbe, kada je ova tačka na dnevnom redu, da se ne svađamo i da to zahtevamo od predsednika SRJ Vojislava Koštunice, od predsednika srpske vlade Zorana Đinđića; ta dva političara nikada nisu bili popularniji u Evropi, u svim institucijama, nego što su to bili 2000. i 2001. godine, a nikada Srbija i Jugoslavija manju pomoć nije dobila, osim zahteva da isporučujemo Srbe Haškom tribunalom. Neki kažu - ajmo sada da uvedemo zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, a zakon će da glasi da se Srbi isporučuju Haškom tribunalu. Kakva je razlika između isporuke Srba, da li sa zakonom ili bez zakona? SSJ je da se donese zakon, ali taj zakon da glasi da se Srbima sudi ovde u Srbiji, ukoliko su ti Srbi počinili ratni zločin, da haški istražitelji dođu u Jugoslaviju i da zahtevamo, paralelno, da se i ostalim učesnicima rata sudi, kao što su Albanci, odnosno Šiptari, Muslimani i Hrvati.
Dame i gospodo, moramo mi i to Privremeno izvršno veće da jednom zaustavimo izmišljanje masovnih grobnica u Srbiji. Preko 20 masovnih grobnica je izmišljeno i ne znam koliko hiljada leševa su, navodno, pronašli tu. Samo jednu smo fizički videli i pitanje je čiji su to leševi. Ti naši stručnjaci patolozi, oni su dobri stručnjaci i oni unapred znaju da su to leševi Albanaca, Muslimana i Hrvata. Šta je sa srpskim leševima na Kosmetu, koliko masovnih grobnica ima na Kosmetu? Poznato je da se ekshumacija vrši u roku od sedam do 20 godina i da ne može neko unapred da zna da li je to leš Albanca, Muslimana, Hrvata ili Srbina. Stanimo na put ljudima koji to čine u trenutku kada se Srbima sudi na Kosovu i Metohiji.

Reč ima narodni poslanik Đura Lazić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je Predlog odluke Vlade Republike Srbije o ukidanju Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije. Neki kažu da je ovo političko pitanje, a ja mislim da je i političko i suštinsko pitanje. Svaka vlada, a i parlament, zavisi od većine koja ga sačinjava, ima pravo da procenjuje određenu situaciju i donosi odluke o formiranju ili ukidanju određenih organa. Ova vlada je procenila da treba doneti odluku o ukidanju PIV-a iz nekih njoj znanih razloga, a moja obaveza je da iznesem nekoliko činjenica, argumenata, zbog čega je prethodna vlada i prethodni srpski parlament doneo odluku o formiranju PIV-a. Imam i pravo i obavezu, kao čovek sa tih prostora,  da u nekoliko rečenica iznesem genezu svih tih previranja, zbivanja na Kosovu i Metohiji.
Formiranje PIV-a Kosova i Metohije bila je neophodnost i neminovnost. Zato je Narodna skupština Republike Srbije na sednici Drugog vanrednog zasedanja u 1998. godini, održanoj 28. septembra, donela Odluku o obrazovanju Privremenog izvršnog veća AP Kosovo, i Metohije. Odluka Narodne skupštine da se formira PIV doneta je u vreme najzaoštrenijih međunacionalnih odnosa u AP Kosovo i Metohija, što je posledica višegodišnjeg i višedecenijskog delovanja albanskih separatista, sa ciljem da se suvereni deo Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije izdvoji iz državnog okvira i formira kao zasebna država, a zatim pripoji Republici Albaniji.
Naime, samoizolacija Albanaca u odnosu na Srbe i Crnogorce i druge nealbanske zajednice sa kojima su živeli, uz zatvaranje u krug nacionalne, a posebno jezičke i kulturne isključivosti, koja je po diktatu separatističkih vođa sprovođena decenijama, eskalirala je krajem šezdesetih i početkom i krajem osamdesetih godina otvorenim zahtevima da Pokrajina dobije status Republike. To je, pokazalo se u kasnijim događajima, trebalo da bude samo prva etapa programa velikoalbanskih nacionalista, iza koje je stajao očigledan secesionistički cilj - izdvajanje iz Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije i pripajanje Republici Albaniji, ne samo teritorije AP Kosovo i Metohija, već i svih drugih oblasti nastanjenih Albancima, što znači stvaranje tzv. "velike Albanije".
Nekoliko rečenica bih rekao želeći da napravim genezu svih problema koji su situaciju na Kosovu i Metohiji dovodili do usijanja. Sve je poticalo od velike težnje šiptarskih separatista da osvoje sve segmente na tom prostoru, a i prostor da osvoje. Konstantno su decenijama vršeni ogromni pritisci nad pripadnicima srpskog i crnogorskog naroda, ali i nad Muslimanima, Romima i drugim pripadnicima nealbanskih zajednica. Istovremeno su pripadnici šiptarske nacionalne zajednice optuživali Srbiju da ih proganja, da im uskraćuje prava, ali su, na drugoj strani, bojkotovali Srbiju, sve njene zakone i uopšte državu Srbiju, dok su istovremeno koristili sva prava, počev od školovanja na maternjem jeziku, korišćenja zdravstvenih usluga, do prava na rad.
Zatim, koristili su vrlo rado penzije i socijalnu zaštitu, a radili su i u privredi, u pravosudnim organima i u MUP-u. Sve dotle dok nisu dobili diktat od stranog mentora da masovno napuštaju te institucije. Iz revolta prema Srbiji, a u cilju prikazivanja sebe u svetlu ugrožene nacije, počeli su masovno da napuštaju radna mesta. Nije tačno da su svi Šiptari bili protiv Srbije i da su svi napuštali radna mesta. Mnogo je Šiptara na Kosovu i Metohiji koji su bili, a tvrdim da i danas ima velikog broja Šiptara koji su za državu Srbiju, mnogo ih je ostalo da radi uprivredi, u pošti, na železnici, u EPS-u, u svim privrednim preduzećima, u opštinskim organima, u pravosudnim organima, u MUP-u i da ne nabrajam druge institucije, poput republičkih organa.
Samo je separatistima i vođama separatističkog pokreta bilo u interesu da svetu prikažu kako su oni ugroženi i kako im prava uskraćuje Republika Srbija preko svojih zakona. Da to nije bila istina, potvrđuje i činjenica, recimo, po Ustavu Republike Srbije od 1990. godine Šiptari, kada bi izašli na lokalne izbore, osvojili bi apsolutnu većinu u 24 od 29 opština u Pokrajini Kosovo i Metohija. Oni nisu hteli. Da su prihvatili da učestvuju na pokrajinskim izborima, imali bi apsolutnu većinu poslanika u Pokrajinskoj skupštini. To im je sve Ustav od 1990. godine omogućavao. Oni to nisu hteli da iskoriste, jer su bili vođeni željom za predstavljanjem sebe kao ugrožene nacije u cilju izazivanja intervencija stranih elemenata, odnosno pre svega Amerikanaca i drugih zapadnoevropskih zemalja. A sve u cilju stvaranja republike Kosovo i otcepljenja od Republike Srbije.
Dakle, tu je suština. Neuspeh u pokušajima da se građanskom neposlušnošću, rušilačkim demonstracijama i ilegalnim neprijateljskim radom, protivustavnim putem postigne cilj, suprotan svim međunarodnim dokumentima, o pravima čoveka i položaju i pravima nacionalnih manjina, motivisao je vođe separatističog pokreta da se late oružja. Organizovano nasilje, retko viđeno i u svestkim okvirima, potpomognuto iz inostranstva, preplavilo je gradove i sela u Pokrajini. Posledice svakodnevnih terorističkih napada, koji su započeti tokom 1989. godine, a eskalirali u svom najtežem obliku tokom 1997. i 1998. i početkom 1999. godine, bile su stotine ubijenih građana, a najčešće Albanaca, opredeljenih za zajednički život sa drugim narodima, na desetine ubijenih policajaca i vojnika i uništavanje državne i privatne imovine u velikom obimu.
Takva situacija opredelila je Vladu Republike Srbije da Narodnoj skupštini Republike Srbije predloži donošenje odluke o formiranju PIV-a, sa namerom da isto doprinose stišavanju političkih i drugih sukoba i njihovom prenošenju u demokratske i tolerantne okvire, kao i da doprinese jačanju civilnih organa vlasti u Pokrajini, što nije moglo biti uspostavljeno u potpunosti zbog toga što je najveći deo Albanaca, po nalogu separatističkih vođa, ali i straha od odmazde, bojkotovao izbore.
Odluka je Narodne skupštine Srbije da PIV Kosova i Metohije vrši ovu funkciju privremeno, dok se ne obave izbori u AP za Skupštinu, Izvršno veće i lokalne organe uprave, a zbog problema koji su bili prisutni i potrebe da se u složenoj političkoj situaciji omogući normalan život i funkcionisanje vitalnih službi i institucija na Kosovu i Metohiji, neophodnih za život stanovništva, a do konačnog političkog rešenja i stvaranja uslova za početak rada na izborima izabranih organa na celoj teritoriji Pokrajine.
U tom cilju, u sastav PIV-a, koji je kasnije učestvovao i u mnogim razgovorima i u saradnji sa verifikacionom misijom OEBS-a, ušli su pripadnici nacionalnih zajednica, svih koji su živeli na Kosovu i Metohiji, bez izuzetka. Pa su PIV činili predstavnici Srba, Crnogoraca, Albanaca, Turaka, Roma, Goranaca, Egipćana i Muslimana. Članovi PIV-a su i za vreme žestokog delovanja šiptarskih terorista u zapadnom delu Kosova i Metohije, a posebno na području Metohije činili sve da u situaciji zaoštrenih odnosa ...
(Predsedavajuća: Deset minuta i 30 sekundi.)
... spreče posledice vršenja pritiska na njihove sugrađane i išli na teren samopregorno radili, pomagali, snabdevali taj narod osnovnim životnim namirnicama i svim onim što je trebalo da omogući opstanak tih ljudi na prostorima Kosova i Metohije. Zbog tog angažovanja, ubijen je član PIV-a Albanac Džafer Đuka iz Peći, zatim Ćerim Ismaili iz sela Godanca u opštini Štimlje, jer ti ljudi su učinili sve da pomognu pripadnicima šiptarske nacionalne zajednice, da ih snabdeju svim što treba, da im omoguće normalan život i opstanak na Kosovu i Metohiji. To nije odgovaralo šiptarskim teroristima i ekstremistima i zato su ubili ovu dvojicu pripadnika šiptarske nacionalne zajednice i članova PIV-a,

Narodni poslaniče, da li koristite i drugih 10 minuta?

Ne bih, izvinjavam se, nastaviću kasnije. Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Vladan Batić.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni posmatrači, Narodna skupština Republike  Srbije je 28. septembra 1998. godine donela Odluku o obrazovanju PIV-a AP Kosova i Metohije. Istog dana doneta je odluka da se za predsednika PIV-a izabere gospodin Zoran Anđelković, a 15. oktobra 1998. godine Izvršno veće AP Kosova i Metohije donelo je Odluku o organizaciji i načinu rada PIV-a AP Kosova i Metohije. Da vam pomenem koje su nadležnosti tom odlukom predviđene u ime Privremenog veća.
Član 2, - izvršava zakone i druge propise i opšte akte Republike Srbije, a čije izvršavanje je povereno Izvršnom veću Kosova i Metohije; donosi propise za njihovo izvršavanje kada je za to ovlašćeno; da li to ono danas čini; odgovor je - ne; izvršava odluke i opšta akta i donosi akta za njihovo izvršavanje u skladu sa zakonom; da li to PIV danas radi; odgovor je - ne; donosi akte u svojoj nadlženosti; da li ih donosi danas - ne; predlaže program razvoja, budžet i završni račun Pokrajine za njihovo sprovođenje; da li to PIV danas čini - ne; predlaže odluke i opšte akte - ne predlaže; utvrđuje načela za unutrašnju organizaciju pokrajinskih organa uprave i službi - ne čini; postavlja i razrešava starešine u pokrajinskim organima, upravama i službama - ne postavlja; usmerava i usklađuje rad pokrajinskih organa uprava i službi - ne usmerava i ne usklađuje; daje mišljenje na predlog odluke i opšteg akta - ne daje.
Dakle, dame i gospodo, PIV više ne radi, ništa, PIV postoji samo na papiru i postoji u glavama onih koji bi još da vrate točak istorije unazad. Ali, Privremeno administrativno veće Kosova i Metohije, iako ne postoji, iako ništa ne radi, troši ogromne pare.
Evo, reći ću vam samo nešto - za vreme od 29. jula 1999. godine do 31. januara 2000. godine, dakle, samo za nekih šest meseci potrošeno je, na osnovu evidencije u Ministarstvu finansija Republike Srbije, preko akreditiva otvorenih u ekspozituri NBJ u Brusu, 26.485.000 dinara. To je samo tada, a posle se to multipliciralo. Danas su ti troškovi mnogo veći, ali je vrlo interesantno gde su te pare odlazile. Odobrava se nabavka sredstava, inventara, potrošnog materijala i namirnica za ishranu radno angažovanih u sedištu PIV-a, u restoranu koji se nalazi u zgradi PIV-a. To je tih 26.519.000 dinara.
Od toga, ilustracije radi, 3.804.800 dinara Centru za mir i toleranciju, a znate li ko je potpisao Statut Centra za mir i toleranciju - Zoran Anđelković.
Zatim, 2.357 dinara Holding kompaniji "S grup". A znate li ko je osnovao Holding kompaniju "S grup" - osnovana je od strane Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS, sa sedištem u Beogradu, Bulevar Lenjina broj 6.
Dakle, radi se o činjenici da se potpuno bezrazložno rasipaju ogromna sredstva. Efekata nema nikakvih. PIV Kosova i Metohije ne radi ništa, samo troši ogromne pare. Ne priznaje ga niko, nema nikakav uticaj, ne može da povrati suverenitet na Kosovu i Metohiji.
I još nešto, gospodo, više puta je pominjano da, ako je Srbija hram, onda je Kosovo oltar. Nema hrama bez oltara, nema Srbije bez Kosova. Ljudi koji su ranije bili na vlasti često su se zaklinjali u Kosovo i Metohiju, uglavnom na nekoliko dana uoči izbora. Onda je Kosovo postajalo kolevka, koren, dno očnog vida, onda su se svi naprasno sećali Kosova i Metohije; a za to vreme na Kosovu i Metohiji su rasli novi minareti; sve satelitske antene bile su okrenute ka Tirani i ka Istambulu; nije bilo natpisa, dvojezičnih, natpisa na ćirilici; da ste se slučajno našli na Kosovu i Metohiji nikada ne biste ni prepoznali da se nalazite na svetoj srpskoj zemlji.
Umesto da se spreči naoružavanje, za šta je odgovorna vlast, da se spreči sva silna logistička podrška albanskim separatistima i teroristima, da se spreči ogroman dotok finansijskih sredstava, neometani prelazak preko granice (granica nije čuvana, prelazilo se kako je ko hteo i kada je hteo), ćutalo se.
To, naizgled, ćutanje, odsustvo i apstinencija iz političkog života kosovskih Albanaca, odgovaralo je partiji na vlasti. Ona je mislila da će to trajati večito i to nam se svima obilo o glavu.
Dakle, režim je bio odgovoran za to. Umesto da imamo prave institucije vlasti na Kosovu i Metohiji, dobili smo nekakvu Skupštinu Kosova i Metohije, dobili smo nekakvu Vladu Kosova i Metohije, sa Bukošijem; dvojicu najvećih separatista, Jusufa Zejnulahija i Remzi Koljgecija, vi ste postavili za direktore dveju najvećih banaka na Kosovu i Metohiji.
I tako je polako došlo do toga da separatizam i terorizam bujaju i da polako vlast Srbije i SRJ na Kosovu i Metohiji nestaje.
Pet godina sam bio poslanik u ovoj skupštini. Lično sam sedam puta tražio da se na dnevni red ovog parlamenta stavi rasprava o Kosovu i Metohiji. Došli smo u tragičnu situaciju - parlamenti skoro svih evropskih zemalja raspravljali su o Kosovu i Metohiji, raspravljao je i Evropski parlament, ali nikada nije raspravljala Narodna skupština Republike Srbije. I to je bruka, i to je sramota, i to je izdaja. Oni koji su to dozvolili, oni su izdajnici.
Onda su počeli pregovori, pa je bilo ponuda Grupe G-8, pa je bila ponuda Kontakt grupe, pa je bilo raznih drugih ponuda, pa je bio Predlog sporazuma o Rambujeu, pa je bio Pariski sporazum. Tamo su odlazili i cerekali se, vodili sa sobom Aboridžine i Azerbejdžance da brane interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Saznali smo da postoje Egipćani u Srbiji i da su toliko važni da će oni odlučivati o sudbini Kosova i Metohije.
Cerekali ste se u Rambujeu, kamere su to zabeležile, onda je došla sramna kapitulacija i onda je došao Kumanovski sporazum. Nije za to kriva ovdašnja vlast, za to su krivi oni koji su tada vršili vlast u Srbiji i SRJ.
Jedan od njih je malopre ovde govorio. Onaj koji se zaklinjao da, ako strana čizma kroči na Kosovo, on više nikada neće biti u vlasti. Izašao je privremeno i posle mesec dana "podvio rep" i vratio se u Vladu Republike Srbije, jer sve ima svoju cenu.
Pominje Vojislav Šešelj (pobegao je, naravno) da navodno, ne znam kada je donet Dušanov zakonik, onaj zakonik koji sam proučio do detalja; donet je, dame i gospodo, na Spasovdan 21. maja 1349. godine, na Svesrpskom saboru na Kosovu; i taj dan će ubuduće, pošto je to bio najveći zakonik na Balkanu u to vreme, taj dan će, ako bog da, biti dan pravosuđa Srbije.
Ali, nije mi jasno kakve veze Vojislav Šešelj ima sa srpskom nacionalnom istorijom i sa svetlim likovima te srpske nacionalne istorije; on je mogao da priča o banu Tomislavu, o banu Jelačiću; može da govori o svojim fašističkim prijateljima - Lepenu, Šenhuberu, koji je imao gvozdeni krst, dobijen od Hitlera, za genocid nad građanima Korzike; može da priča eventualno o Žirinovskom ili o svom novom prijatelju Sadamu Huseinu; ali kakve on veze ima sa srpskom nacionalnom istorijom?
On je bruka i sramota. Uostalom, on ne pripada tom svetu i toj istoriji. Ima on svoje druge junake. "Zahvaljujući Titovom genijalnom sagledavanju realne društvene istorijske situacije, u kojoj se u određenom periodu našla jugoslovenska radnička klasa, te jugoslovenski narodi i narodnosti uopšte, i njegovim revolucionarnim vizionarskim težnjama, u koje su utkane čitave epohe revolucionarnog prevrata, KPJ, odnosno SKJ, uspešno je razradio i sproveo u delo revolucionarni oblik stvaralačke primene marksističkog koncepta o naoružanom narodu, koji je najbolje odgovarao konkretnim uslovima i specifičnostima autohtone jugoslovenske revolucije i samoupravnog socijalističkog društva, glavne tekovine veličanstvenog jugoslovenskog revolucionarnog preobražaja".
To je objavljeno u časopisu "Ideje" i to je doktorska disertacija Vojislava Šešelja - Opštenarodna odbrana u socijalističkom samoupravnom društvu, specifični oblik marksističke primene teorije o naoružanom narodu.
Zbog primene takve teorije više nemamo suvereniteta nad Kosovom i Metohijom. Zbog primene takve teorije izgubili smo suverenitet koji će, ako bog da, DOS-ova vlast ponovo vratiti srpskoj svetinji, Kosovu i Metohiju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, pravo na repliku, pa narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Branislav Ivković po osnovu pominjanja SPS-a. Narodni poslanik Aleksandar Vučić pomenut po imenu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre Batiću, na dnevnom redu je tačka 7. Predlog odluke o prestanku važenja Odluke o obrazovanju Privremenog izvršnog veća Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije.
Poštovana gospođo predsedavajuća, koliko su svi u sali mogli da vide, a i oni retki koji prate prenos, jer uglavnom prate prenos iz Haga, mogli su da razumeju i da shvate da 90% izlaganja gospodina Batića blage veze nema sa temom dnevnog reda.
Pred nama, pred poslanicima Skupštine Republike Srbije, nalazi se Predlog odluke o ukidanju važenja Odluke o obrazovanju Privremenog izvršnog veća i mi treba da donesemo tu odluku, da glasamo za ili protiv. Glasajući za ili protiv, moramo da razmišljamo o tome da faktički, ukoliko prihvatimo obrazloženje koje je dao predlagač, da je konstituisana Skupština Kosova i Metohije i da nema potrebe za Privremenim izvršnim većem, onda će se konačno i Narodna skupština Republike Srbije, nakon Vlade Republike Srbije i vodećih lidera DOS-a, uključiti u verifikaciju izbora na Kosovu i Metohiji, sprovedenih 17. novembra.
To je ta opasna zamka u koju možemo da uđemo, koja je mnogo važnija od svega onoga što je prethodnik rekao za ovom govornicom.
Drugo, treba istaći da je Privremeno izvršno veće i te kako u teškim trenucima, kada je OEBS počeo da mešetari na prostorima Kosova i Metohije, sprovodilo ključnu ulogu države, a to je zaštita građana Srbije na teritoriji Kosova i Metohije.
Da je takvo Privremeno izvršno veće bilo u potpuno multietničkom sastavu i da su čak dva Albanca, člana, Džafer Đuka i Ismailji, poginuli, upravo ubijeni zato što su radili u Privremenom izvršnom veću.
Što se tiče podataka o finansijama, to neka rade državni organi. Ali, znajte, sigurno će državni organi da proveravaju i kako Nebojša Čović troši 500 miliona dinara koje ste mu ovako ladno dali, pored svih para koje Savezna Republike Jugoslavija daje za delovanje Koordinacionog centra, koje samo deluje i ako uopšte deluje na teritoriji gde su Srbi, a ne radi svoj posao, kao što je Privremeno iizvršno veće radilo na celoj teritoriji Kosova i Metohije, i gde su Albanci i ostali.
Još jedna stvar, draga moja gospoda, poslanička grupa SPS je uoči zakazivanja izbora za 17. novembar na teritoriji Kosova i Metohije nudila i tražila da se održi rasprava o tome da li da se uopšte ide na izbore ili ne, o stanju na Kosovu i Metohiji i vi ste ladno većinski to odbili. Toliko o tome koliko vam je bilo stalo o raspravi o Kosovu i Metohiji.