Po članu 84. stav 2, a na izrečene primedbe, tema ovog dnevnog reda, po prethodnim upozorenjima, pogotovu poslanika iz opozicionih poslaničkih grupa, je takva da morate pustiti govornika da iznese obrazloženje koje on smatra primerenim za odbranu ili za napad na argument koji se izlaže.
Dakle, narodni poslanik je imao pravo utoliko što zahteva da se striktno držimo teme, ukidanje Odluke o PAVK-u, ali tada bismo morali da govorimo samo o osam odredbi koje su u ovoj odluci i protiv toga bi bili verovatno svi narodni poslanici.
Ako želite tako, mogu striktno da primenjujem Poslovnik, ali mislim da bi svi bili mnogo nezadovoljniji nego ovako.
Izvinite poslaniče, reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, replika po osnovu pominjanja imena u izlaganju ministra.

Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo je da gospođa Čomić nije prekidala prethodne govornike koji ni o čemu nisu govorili, posebno ne o onome što je na dnevnom redu. Hoćete da ućutkate ove vaše? I niste ih....
(Predsedavajuća: Svi ste vi moji, kako već rekoh...)
Ja nisam vaš, izvinite molim vas, daćete mi pravo na još jednu repliku, ja nisam vaš.
(Predsedavajuća: I molim sve poslanike da sa pažnjom saslušaju govornika.)
Slušali smo ovde svašta od jutros, slušali smo jednog koji nije završio fakultet, a izašao je da ovde govori kao sudija. On će da preti poslanicima SRS, on će da govori ko će da ide u zatvor, on će da govori kakve će pravosnažne presude da budu. Pa, ne zna šta će, pa onda kaže - e, biće takva presuda u postupku Barovića protiv Šešelja, biće takva presuda po nekom drugom pitanju, biće takva presuda po trećem pitanju.
Šta je on? Je li on tužilac, sudija, šta je? Za sve to prvo mora da završi fakultet i to je preduslov. Da li je u mafiji ili nije u mafiji, to će da odgovara, ali ovo mora na drugačiji način da se postavi u ovoj skupštini.
Ne mogu oni koji su optuženi da se postavljaju kao sudije i da donose presude pre nego što je bilo ko drugi ko je nadležan za to, odluku doneo. Čime se bavite gospodine Batiću? Bavite se time i jedine vaše opštužbe su da kažete svojim političkim protivnicima, kada ih optužujemo za mafijaštvo i za sve, vi ste budale, ekstrabudele, ludaci, Hrvati ili ne znam šta.
Kako vas nije sramota Nikole, Vladimira, Mihajla i Aleksandra, to su četiri sina Vojislava Šešelja. Kako vas nije sramota pokojnog oca Nikole i majke Danice, kako vas nije sramota Batića Jurea, Batića Ahmeta i svih ostalih Batića koji se tako prezivaju, a ja vam neću reći ni da ste Musliman, ni da ste Hrvat. Neću vam to reći.
Hoćete da kažete da smo to - nismo. Govorite o tome ko se borio na Kosovu i Metohiji. Naradni poslanik SRS Dragan Milunović - Džule je poginuo braneći Kosovo i Metohiju i to kao zamenik komadanta bataljona, gospodine Batiću.
(Milisav Petković, sa mesta: U Knez Mihajlovoj!)
Ne u Knez Mihajlovoj, nego nedaleko od Podujeva, nesrećo jedna. Nedaleko od Podujeva, nesrećo božja. Sram da vas bude. Vi ćete da govorite o tome ko je kako i šta je izdao. SRS nije prihvatila Plan Ahtisari - Černomirdin, jedina u Srbiji. Svi su bili za taj plan, a mi smo bili protiv i rekli smo Narodnoj skupštini šta će se dešavati, kako i na koji način će se zbivati sa narodom Srbije, kako i na koji način će se sve u Srbiji dešavati.
I, nemate više argumente, nego - vratili ste se u vlast; pa, bolje u tu vlast, sto puta, pa ne znam šta imali protiv toga, nego u vlast sa takvima kao što ste vi, kao što su vaši koalicioni partneri, koji će danas da daju i Kosovo i Metohiju, i Vojvodinu i sve drugo.
Ali, da vam kažem jednu stvar: možete da pretite poslanicima SRS i hapšenjima, najavama hapšenja, Hagom, što predstavlja najveću sramotu za Srbiju, da vi Srbima pretite Haškim tribunalom, smešno je, tužno je to, nesrećniče jedan...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... tužno je, a ne smešno da ti nekome pretiš Hagom, kukavice, jadniče jedan; vi pretite Hagom, Srbe ćete sve u Hag da oterate; ali ja vam kažem - sudiće vam srpski narod za sve ovo što mu činite. Budite uvereni da tu kaznu nećete moći da izbegnete.

Preostaje mi samo da vas, po istom članu 84. stav 2, podsetim na obaveze koje imaju svi narodni poslanici u obraćanju Narodnoj skupštini. Dakle, ono što tražimo od drugih, moramo raditi i sami. To se odnosi i na dobacivanje narodnih poslanika. Molim vas da poštujemo Poslovnik.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, kao zamenik predsednika poslaničke grupe, po osnovu pominjanja stranke u izlaganju ministra. Izvolite, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što je gospođa Čomić na mestu na kome se drži i nož i pogača, ili je barem tu prisutna, kako to da ne osetiste govor mržnje, gospođo Čomić, iz izlaganja aktuelnog ministra pravde i lokalne samouprave. Kako da ga ne opomenete, gospođo Čomić, kada se izigravao sa podizanjem minareta na Kosovu i Metohiji.

Kome to smeta u Srbiji da se podižu verski objekti bilo koje priznate religije u svetu? Kako to da vam nije zasmetalo, gospođo Čomić, što je ministar Vladan Batić govorio sa mržnjom o pripadnicima manjina koji žive na Kosovu i Metohiji i o pripadnicima srpskog naroda koji nisu u njegovoj stranci ili nisu u DOS-u? Kako vam to nije zasmetalo, kako vam to nije zaparalo uši, gospođo Čomić?

Ovde se čita magistarski rad profesora doktora Vojislava Šešelja iz 1973. godine, kada je ministar hvatao konje po Obrenovcu i prodavao Italijanima. Čita se rad jednog disidenta, a da bi čovek bio disident mora prvo da bude komunista. Šta je čudno kada neko dete od 19 godina, zato što je ekstra đak, upišu u Komunističu partiju i on u 25. izađe, jer vidi da ta partija vodi državu u propast.

Šta nam smeta to da vratimo točak istorije unazad i da Kosovo i Metohija budu opet naši? Pita ministar zašto smo se vratili u Vladu posle sporazuma Ahtisari-Černomirdin i Rezolucije 1244. Da usmerimo pare naroda Srbije da izgradimo mostove, gospodine ministre, i da podignemo fabrike koje vi sada zatvarate. Ostala su vam dva mosta evo dve godine i da ste kamen po kamen slagali ta dva mosta u Novom Sadu biste napravili. Samo dva mosta su ostala DOS-u da napravi u Srbiji za dve godine, vi to niste uspeli.

Pričate da su veliki troškovi Privremenog izvršnog veća za Kosovo i Metohiju, podnosite nam neke izveštaje od pre dve godine. Koliki su troškovi Nebojše Čovića i njegovog Koordinacionog centra? Američki predsednik je ministar za Avganistan, Engleska dva veka drži ministarstvo za Irsku, a vi ukidate za godinu i po dana ministarstvo ili Privremeno izvršno veće, kako ga nazovete, za Kosovo i Metohiju. Obrazloženje je cinično i strašno: s obzirom na to da su sprovedeni izbori na Kosovu i Metohiji i da se očekuje formiranje organa Kosova i Metohije, nema više potrebe da Srbija brine o Kosovu i Metohiji.

Najlakše je mrzeti, gospodine ministre. Držite nešto malo polugica vlasti u rukama, pa ste rešili da se obračunate sa svima koji ne misle kao vi, ali te poluge se okreću, gospodine ministre. Dlaka sa glave vam nije falila od vlasti, nego zbog prirode dok ste bili u opoziciji, a sada pretite ljudima da ih trpate u zatvor i na robiju. Ovde se iživljavate kada god se pomene Srbin kome se sudi u Hagu. Kome vi to pripadate, kom narodu, kojoj naciji? Šta vam je nacionalni interes?

 

Reč ima ministar pravde, gospodin Vladan Batić, kao predstavnik predlagača.

Dame i gospodo narodni poslanici, obrazložio sam da nema više praktičnih razloga za postojanje Privremenog administrativnog veća Kosova i Metohije, jer to Privremeno administrativno veće faktički ne postoji. Postoji samo na papiru i bezrazložno troši pare. Nije bilo naravno nikakvog govora mržnje, niti sam na bilo koji način uvredio pripadnike bilo koje nacionalne manjine. Govorio sam samo o hronologiji događanja na Kosovu i Metohiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, nikada nisam rekao nijednu reč mržnje za ovom govornicom. Samo pominjem šta su neki ljudi radili u prošlosti i ne znam zašto se pojedini ljudi stide svoje prošlosti. Nema razloga da se stide prošlosti. Menjali su tabore, naravno za malo para ili za malo vlasti, svejedno. Taj patriotizam im se dobro isplatio, jer evo rešenje broj 360-1978/98, Tomislavu Nikoliću, potpredsedniku Vlade Republike Srbije, daje se na korišćenje četvoroiposoban stan površine 186 m2 sa garažnim mestom od 12,47 m2 itd.
Dame i gospodo, patriotizam kod nekih ljudi ima svoju cenu, a kod drugih jednostavno nema svoju cenu. Učestvovali su neki ljudi i u silnim seansama pregovora sa Rugovom i drugim predstavnicima Albanaca na Kosovu i Metohiji. Kakav je epilog bio, vidimo.
Što se Haga tiče i što se NATO intervencije tiče, Vladan Batić je podneo Haškom tribunalu krivičnu prijavu protiv Havijera Solane, a ne niko od vas velikih patriota. Pisao sam nebrojeno pisama i budite ubeđeni vrlo brzo biće podignute optužnice protiv Tačija, protiv Haradinaja i protiv Čekua. Dakle, nemojte da stavljamo na kantar patriotizam. Ako ga budemo stavljali na kantar, znate, prevagnuće na jednu stranu, a zna se koja je to strana.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Dajem reč narodnom poslaniku Momčilu Trajkoviću, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.

Poštovani poslanici, poštovani posmatrači, želeo bih da kažem nekoliko reči na temu ukidanja Privremenog izvršnog veća. Žalosno je da se ova vrlo važna tačka dnevnog reda pretvori, da ne upotrebim neku lošu reč, u nešto što govori koliko je nama koji smo ovde stalo do Kosova i Metohije.
Ova tačka je vrlo važna iz sledećeg razloga, zato što je ključni problem kosovsko-metohijskih Srba danas institucije sistema, zato što institucije sistema koje su predviđene, i od strane međunarodne zajednice i od strane naše države, ali i nove kosovske institucije, ne obavljaju na najbolji način, a neke ne obavljaju uopšte funkciju zbog koje su uspostavljene, a pre svega mislim na institucije međunarodne zajednice koje su vrlo važne, jer su definisane Rezolucijom 1244.
One su prelazna faza ili most preko koga treba da se pređe u nove odnose, dakle da se situacija na Kosovu i Metohiji primiri i da se Kosovo i Metohija na osnovu Rezolucije 1244 integriše ponovo u sistem Srbije i Jugoslavije. Na žalost, te institucije međunarodne zajednice su prvi most i kosovsko-metohijski Srbi ne veruju, nemaju poverenja, ne smeju da zgaze preko tog mosta i zato se okreću institucijama svoje države.
Na žalost, mi smo se kao država opredelili da pristanemo na kosovske institucije, verujući da će one rešavati probleme svih ljudi koji tamo žive, uz pomoć međunarodne zajednice. Pristali smo na izbore i te institucije danas ne funkcionišu, jer se oni koji treba da ih uspostave ne mogu dogovoriti. Treće, naše institucije koje treba da pomognu srpskom narodu, i pored najbolje želje da to učine, ne uspevaju iz više razloga, a pre svega zato što po Rezoluciji 1244 nemaju ingerencije da tamo funkcionišu.
Zato je pitanje Privremenog izvršnog veća vrlo važno. Koordinacioni centar je formiran u ime Savezne i Republičke vlade, a kada je formiran rečeno je sledeće - da će Koordinacioni centar koordinirati Saveznim komitetom za Kosovo i Metohiju, koji je tada postojao, Privremenim izvršnim većem, koje danas predlažete da se ukine, da koordinira Komesarijatom za izbeglice Republike Srbije i da koordinira Koordinacionim telom za jug Srbije.
Nažalost, umesto da se ti stubovi jačaju i da Koordinaciono telo koordinira ovim organima, došlo je do drugačijeg koncepta. On je da se ukinu sve te institucije i da Koordinacioni centar nekom novom organizacijom upravlja poslovima oko Kosova i Metohije.
Eto, sada smo došli u poziciju da ni jedna institucija nije ozbiljno stala niti funkcioniše, sa druge strane narod oseća kako se polako kidaju sve veze između Kosova i Metohije, odnosno između Srba sa Kosova i Metohije i naših institucija. A na izborima je osnovna poruka bila - izađimo na izbore da bi povratili institucije države Srbije i Jugoslavije.
Jedan sam od protivnika Privremenog izvršnog veća i o tome sam govorio, uz poštovanje pojedinaca i poštovanje gospodina Anđelkovića, koji je u jednom momentu imao vrlo važnu ulogu, bio neka nada narodu i pomagao je koliko je mogao, ali ono nije moglo da obavi svoju funkciju kako je trebalo, zato što ga tamo niko nije priznao. Ali, ono je priznato kod formiranja Koordinacionog centra. Koordinacioni centr je sastavljen od četiri institucije, gospodin Hekerup je prihvatio takav način organizacije Koordinacionog centra i to je prilika da mi preispitamo svoju odluku i pokušamo da te stubove zadržimo.
Vidite, mi imamo druge institucije koje smo predvideli, a nismo osnovali. Zato postavljam ozbiljno pitanje, bez obzira što pripadam DOS-u, moj se stav zna, da je najodgovorniji za stanje na Kosovu i Metohiji bivši režim, ali, što se tiče Srba na Kosovu i Metohiji, ova današnja vlast uopšte ne može da dobije prelaznu ocenu. Da bi to proverili, izvolite dođite na Kosovo i Metohiju. Spreman sam da napustim sve, pa čak i mesto poslanika, ali moram da kažem nešto sa ove govornice, da se vratim dole, jer sa tim narodom živim. Taj narod je takođe ostavljen i od ove vlasti.
Primer za to je da na sahranama Srba, ubijenim od strane terorista, niko ne dolazi. To je najbolji primer da smo mi polako i sigurno u procesu zaboravljanja naših obaveza prema tom narodu, a suština naše politike je ne da za jedan dan rešimo Kosovo i ne možemo ga rešiti danas. Ali, da ipak uspostavimo balans dva interesa, to je interes države i interes onog naroda tamo, kako bi onaj narod mogao da izdrži buduće procese i sve kompromise koje i ova vlast i neka druga mora da čini.
Jer, mi se više ne možemo vratiti na staro. Želim da podsetim i na sledeće, zašto se ne formira odbor za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije? Već nekoliko meseci je Poslovnikom predviđen odbor za Kosovo i Metohiju. Zašto bismo mi ovako pojedinačno raspravljali kada smo to mogli na odboru za Kosovo i Metohiju, koji je predviđen Poslovnikom o radu, da tamo definišemo politiku i da dođemo da ovde bez svađa i sukoba razrešimo to pitanje, jer oko Kosova ne možemo i ne treba da se svađamo. Niko to pitanje ne pokreće.
Zašto gospodo, iako smo avgusta meseca gospodin Marko Jakšić i ja podneli ovoj skupštini Predlog zakona o fondu za Kosovo i Metohiju i pokušali da zajedno sa Skupštinom, odborima i ostalim poslaničkim klubovima, rešimo pitanje socijalno-ekonomskog položaja ovog naroda, jer imamo nesređenu situaciju - taj predlog do dana današnjeg nije stigao ovde.
Prema tome, da li neko zna kako je našem narodu u Osojanu, onima 150 koliko se vratilo? Da li je neko informisan o tome? Zašto mi nemamo jednu uspostavljenu politiku koju moramo svi da razumemo. Ne slažem se sa onima iz opozicije koji misle da je sada vreme da se pitanje Kosova i Metohije reši. Mnoge kompromise i gorke pilule moramo da popijemo.
Ali, iza toga moraju da postoje rezultati. Razumem i gospodina Simu Spasića, koji je gnevan jer nema rezultata na planu kidnapovanih i vraćenih ali naš narod je zastrašen, napušten, ostavljen. Tri meseca je prošlo otkako su bili kosovski izbori i osim gospodina Čovića, koji je tri puta bio, niko se tamo više nije pojavio. Zašto?
Gospodo, predlažem da naša skupština formira jednu delegaciju. Spreman sam da zajedno sa tom delegacijom odem i obiđem decu i narod koji je tamo ugrožen, da zna da su potezi koje vučemo neminovni, ali da oseti da neku sigurnost pripremamo tom narodu. Imam mnogo toga da kažem, prosto idem sa teme na temu, ali sada predlažem da Skupština Srbije stavi konačno na dnevni red Kosovo i Metohiju, da mi kao odgovorni ljudi porazgovaramo o tom pitanju. Da vidimo šta se tamo dešava, da vidimo koji su problemi, šta treba da pomognemo Vladi, šta Vlada traži od Skupštine. O tome moramo da razgovaramo.

Gospodine Trajkoviću, zahvaljujem vam se, prekoračili ste vreme.

Dobro, pošto ne mogu da govorim, nema više vremena, hvala.