Kolege poslanici, javio sam se u ime poslaničke grupe SPS-a jer su na kraju prethodnog dela zasedanja bili  pomenuti predsednik poslaničke grupe SPS-a i generalni sekretar SPS-a,  koji je i predsednik Privremenog izvršnog veća, o čijem se ukidanju danas raspravlja. Mislim da ima razloga zašto sam se javio jer umesto da se raspravlja o radu Privremenog izvršnog veća, kolega poslanik je razgovarao i raspravljao o ovoj dvojici ljudi i o SPS-u. Mislim da nema potrebe da se razgovara o ljudima lično, jer ako je to način da se prikriju problemi, sukobi unutar DOS-a, to je onda jedna priča. Ali, ako nije, onda nema potrebe liti krokodilske suze zbog zdravlja SPS-a. Verovali ili ne, ali uveravam vas da je SPS dobro.
Ako vi želite da znate u kakvom smo stanju, izvolite, raspišite izbore pa ćete videti kakva je situacija u Srbiji, danas gde je DOS i kakvi su rezultati te politike, a gde je SPS.
Drugo, pošto je pomenut gospodin Zoran Anđelković, koji je i predsednik Privremenog izvršnog veća, a i generalni je sekretar SPS-a, postavljam jedno pitanje Skupštini Srbije, Skupštini i poslanicima: zašto gospodin Zoran Anđelković nije danas pozvan na ovu sednicu Narodne skupštine?
Zar nije logično da na sednicu Narodne skupštine bude pozvan čovek koji je predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije, da on učestvuje u radu ove skupštine, pa da on kaže i o radu te skupštine. Zar mislite da on ne bi došao. Zoran Anđelković je ostao na Kosovu i Metohiji za vreme svih 78 dana i noći bombardovanja i posle toga, i nije ustuknuo pred terorom albanskih terorista, pa mogli ste ga zvati da dođe i danas. Verujte da bi došao, pa bi on odgovorio na neka pitanja koje postavljaju kolege poslanici, pa bi onda i pitanja verovatno bila drugačija jer bi on bio tu.
Ali, mi socijalisti ćemo, s obzirom da niste smatrali potrebnim da ga zovete, odgovarati u njegovo ime i govorito o radu PIV-a. Kada kažem govoriti o radu PIV-a, bilo je korektno da ova današnja tačka dnevnog reda ima još jednu stvar, a ta stvar se zove izveštaj o radu PIV-a, pa da narodni poslanici kažu - radio ili nije radio, dobro ili loše, nije važno, ali da narodni poslanici raspravljaju o nečemu što se zove izveštaj o radu PIV-a, a ne ovako jedna, da kažem, prosta odluka, bez bilo kakvog materijala, sa proizvoljnim kvalifikacijama, sa ocenama koje ne stoje, sa posledicama o kojima se očigledno od strane predlagača ne vodi računa.
Ali, oni koji budu učestvovali, bar mi poslanici SPS-a ćemo govoriti o radu PIV-a, da se vidi šta je PIV radio, kako je radio i šta je PIV značio za Kosovo i Metohiju, za onaj narod dole i šta je učinio u ime Vlade Republike Srbije.

Narodni poslanik Kragović traži, vi ste dobili reč po osnovu replike, a sada bi i zahtev za dobijanjem reči bio? Narodni poslanik Đoković vas je pomenuo po imenu i to je osnov za repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog odluke Vlade Srbije da se ukine Privremeno izvršno veće Kosova i Metohije, koje je osnovano odlukom Narodne skupštine Republike Srbije, je još jedan od dokaza da je Vlada Republike Srbije iznad parlamenta, iznad Narodne skupštine Republike Srbije. Zašto? Zašto Vlada Republike Srbije ne ukine Koordinacioni centar, telo koje je ona formirala, jer čujemo da ne funkcioniše, a koje radi, vlada i upravlja sa Dedinja, tačnije iz Užičke 25. Takvo telo Srbima ne treba na Kosovu i Metohiji. Ukinuli ste Jugoslovenski komitet za Kosovo i Metohiju, a mogao je da radi i deluje po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti.
Zašto ukidati institucije koje mogu da pomognu Srbima na Kosovu i Metohiji. Umesto da izvršite personalne promene, vi ukidate institucije, veze Srba sa Kosova i Metohije sa maticom Srbijom i sa Jugoslavijom.
Kome je u interesu da se jedna po jedna institucija koja treba da brine o Srbima na Kosovu i Metohiji ukine, a da sve ostane u rukama jednog čoveka. To je, gospodo, u interesu okupatora, Šiptara i Vlade Republike Srbije, a protivno interesu Srba koji ostaju da žive na Kosovu i Metohiji.
U vreme formiranja PIV-a na Kosovu i Metohiji je živelo preko 300.000 Srba, a neko je morao o njima da brine. Danas tu ulogu preuzima Nebojša Čović sa Dedinja, pokušavajući da kaže Srbima kako moraju prići Šiptarima, kako moraju imati i podržavati šiptarsku vlast, teror, pljačku, ubistva i kidnapovanja.
Šta radi Nebojša Čović? Ucenjuje i smenjuje ljude, pravi razdor i podelu među Srbima, učlanjuje ih u Demokratsku alternativu, a potom im nudi mesta direktora i obavezuje na kolaboraciju sa okupatorima i Šiptarima na Kosovu i Metohiji.
Gospođa portparol Demokratske alternative kaže - ne mogu Srbi biti policajci, vojnici na Kosovu i Metohiji, jer je šiptarski narod u većini, pa stoga oni moraju biti policajci i vojnici. Ne slažem se, Srbi su većinski narod u Srbiji i Srbi na Kosovu i Metohiji ne prihvataju da budu manjina.
Oni žele sva prava koja imaju Srbi u Srbiji. Vi ćete, gospodo narodni poslanici, posle ove sednice otići svojim kućama, a mi predstavnici Srba sa Kosova i Metohije idemo pred cevi okupatora, pred cevi neke navodne mirovne misije, koja nije ispunila svoju obavezu, već je zavela takav teror i stvorila teritoriju koja je danas najnesigurnija, ne samo u Evropi nego i u svetu.
Ministar Batić često zamajava ne samo narodne poslanike, nego i sve građane Srbije sa pričom da je tužio Havijera Solanu, a potom se ljubi sa njim. Priča da će do izbora na Kosovu biti uhapšeni i odvedeni u Hag Tači, Haradinaj i Čeku, a u međuvremenu njegovi predstavnici, članovi Demohrišćanske stranke Srbije sede sa tim istim Šiptarima i prave novu šiptarsku državu na teritoriji Srbije. Ovaj predlog odluke Srpska radikalna stranka ne prihvata i ponovo napominje da Predlog odluke o ukidanju PIV-a treba vratiti na doradu i izvršiti personalne promene, a sve institucije, PIV i Jugoslovenski komitet obnoviti i ako treba udvostručiti takve institucije, a sve u cilju opstanka i povratka Srba na Kosovo i Metohiju.

Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, a posle njega narodni poslanik Dragan Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, uvaženo predsedništvo, diskusija na današnjoj sednici pokazuje da je Stranka srpskog jedinstva bila u pravu kada je u više navrata insistirala da se tema problema Kosova i Metohije stavi na dnevni red ove skupštine. Sem Deklaracije koju smo usvojili 31. maja prošle godine, ova tačka nije stavljena na dnevni red, a sama ta deklaracija sadrži dosta toga, što da je primenjeno moglo je da donese poboljšanje našem narodu na Kosovu i Metohiji. Međutim, čak ni to u tako blagoj formi, a podsetiću vas da mi zbog tako blage forme i nismo glasali za tu deklaraciju, i to se ne primenjuje.
Kada se radi o predlogu koji imamo na dnevnom redu, mi iz Stranke srpskog jedinstva imamo nekoliko principijelnih primedbi. Prvo, to su formalno-pravne primedbe. Ova odluka kaže da prestaje da važi odluka o obrazovanju Privremenog izvršnog veća Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. Formalno-pravno gledano smatramo da ne prestaje da važi odluka o obrazovanju ovog privremenog organa, već prestaju funkcije tog organa, odnosno gasi se organ i mislim da to treba nazvati pravim imenom.
Kod druge tačke kaže se da prestaju da važe akti koje je Privremeno izvršno veće donelo, a čak ni u obrazloženju se ne nabraja koji su to akti, tako da ostaje velika praznina i čini mi se da ovako ozbiljna tema zahteva i jedno korektnije obrazloženje.
Što se tiče razrešenja Zorana Anđelkovića sa funkcije predsednika Privremenog izvšrnog veća, sasvim je korektno bilo, da ne kažem da je bilo džentlmenski da se taj gospodin pozove da makar usmeno podnese izveštaj i kaže šta je radio. Mislim da to ne bi uopšte škodilo i ne bi smetalo prilikom donošenja ove odluke.
Što se tiče tačaka 4, 5. i 6. sve je već realizovano, znači da ne ponavljam šta u njima piše. To je samo konstatacija postojećeg stanja, da imamo zaposlene koji prelaze u druge organe, sredstva se prenose izvršnom veću, odnosno Vladi Republike Srbije. Najapsurdnija je tačka 7, koja kaže da odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a mi vrlo dobro znamo da je ona stupila pre čitave dve godine na snagu.
Kod obrazloženja razloga za donošenje ove odluke, a već sam rekao da je vrlo šturo, ali posebno iritira i posebno je nekorektan stav 3. u obrazloženju razloga za donošenje odluke, a to je da su 17. novembra 2001. godine održani izbori za Skupštinu Kosova i Metohije, na kojima su učestvovali birači srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti, gde se Srbi nazivaju nacionalnostima, tako da će se uskoro ovaj organ konstituisati i time smo zapravo onu veliku grešku koja je izlaskom Srba na izbore načinjena sada ovde i potvrdili. Mislim da je ovo bilo sasvim suvišno i da u potpunosti iritira srpski narod koji živi dole i koji želi da se vrati na Kosovo i Metohiju.
Stranka srpskog jedinstva uočava da se otvaraju mnoga pitanja koja se sama nameću, a koja građani svakodnevno postavljaju. Prvo i osnovno pitanje je šta je nova vlast učinila na rešavanju problema na Kosovu i Metohiji? Smatramo da bi odgovor na ovo pitanje mogao biti vrlo lako dat da je podnet izveštaj, kao što je obećano, Koodrinacionog centra za Kosovo i Metohiju, koji je dužan da nam redovno podnosi izveštaj o svom radu, a mi do sada nismo imali čak ni ovako šturo obrazloženje od tog Koordinacionog centra.
Postavlja se još jedno pitanje, kako Savezna Republika Jugoslavija i Srbija ostvaruju suverenitet na Kosmetu, jer po Rezoluciji 1244 kaže se da je Kosmet u sastavu Jugoslavije. Međutim, nemamo odgovor šta zvanični organi države preduzimaju i kojim ponašanjem, kojim činjenjem upravo ostvaruju ovaj suverenitet. Postavlja se takođe pitanje da li je aktuelna vlast spremna da makar obeća, ako ne i da garantuje da će Srbi na Kosmetu uspeti da ostvare svoja prava, a to nisu neka prava koja odskaču od bilo kakvih normi, već su to prava koja su zagarantovana međunarodnim propisima, međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, a sada već govorimo o pravima manjina itd.
Kada sam već pomenuo Zapad i kada sam pomenuo velike sile, očigledno je da ovim velikim silama Zapada nije jasan naš govor kada govorimo o kolevci srpstva, kada govorimo o prošlosti, kada govorimo o istoriji i još jednom pokušavam da ih vratim na onu temu koja je njima razumljivija i na onaj način govora koji je njima razumljiviji. Postavlja se pitanje šta je sa prirodnim bogatstvima koja su vlasništvo ove države, vlasništvo svih nas, građana Srbije, a koja se trenutno nalaze na Kosovu i Metohiji pod okupacijom i nad kojima apsolutno nikakav oblik vlasti ne može da se sprovede; čak i oblik svojine koji je zagarantovan svim međunarodnim normama i to dole ne važi, jer kako će neko da ostvaruje to svoje pravo, pravo vlasništva nad određenim nepokretnostima, nad šumama, nad ostalim dobrima.
Šta je sa privrednim potencijalom, za koji vrlo dobro znamo da je ova država stvorila, da su svi ti potencijali pravljeni parama svih nas, a ne samo parama Šiptara sa Kosova, jer tako ispada, pošto je njima sve to ostalo. Znači, to je jedno vrlo ozbiljno pitanje na kojem mi moramo da insistiramo u svim prilikama. Takođe, poznati su veliki energetski potencijali na Kosmetu i o njima treba voditi računa, da pitamo ko naplaćuje dažbine, gde idu te pare itd.
Mislim da ovaj narod i posebno mi poslanici u Skupštini Srbije imamo pravo da dobijemo odgovore na ova pitanja. Vlast je dužna srpskom narodu da reši nekoliko osnovnih pitanja: pitanje raseljenih, otetih, kao i ono koje sam već pomenuo, a to je pitanje svojine, pitanje vlasništva nad imovinom. Mislim da se ovde ne radi o pitanju da li smo mi za postojanje jednog organa koji već dve godine ne postoji, već se radi o pitanju da li ova država želi da očuvanjem jednog ovakvog organa zadrži kontinutet, ne personalni kontinuitet, ne kontinuitet prethodne vlasti, već kontinuitet želje da Kosmet ostane u sastavu Srbije i Jugoslavije.
Ako je to u pitanju, a mi iz Stranke srpskog jedinstva smo to tako shvatili, znači naša je želja da se sačuva kontinuitet ove namere da Srbija zadrži Kosovo u svom sastavu, mi zbog toga nećemo glasati za ovaj predlog. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Lazić, a posle njega narodni poslanik Ljubiša Maravić.

Poštovano predsedništvo, pridružujem se gospodinu Obradoviću sa velikom zamerkom što danas nije prisutan gospodin Zoran Anđelković. Na kraju krajeva, Privremeno izvršno veće Kosova je promovisano u ovoj sali i sasvim je razumljivo da predsednik tog Privremenog izvršnog veća Kosova, koje još aktuelno, još neki minut, bude prisutan tu, ako ni zbog čega drugog da da neke odgovore na sasvim direktna pitanja koja su ovde postavljana.
No, da se vratim osnovnoj temi. Očigledno je da su mnogi pošli od faktičkog stanja na Kosovu i Metohiji, da su se bazirali na nekim svojim ličnim frustracijama, da su se bazirali čak i na nekim dozama animoziteta prema određenim institucijama. Jedno je izvesno - problem Kosova i Metohije neće se rešiti preko noći, neće ga rešiti jedna institucija, u mnogome zavisi od međunarodnog faktora, i ovog puta se zaista ne slažem sa gospodinom Trajkovićem, koji je vrlo često znao da na svojim javnim nastupima iskaže svoje uverenje da Srbi sa Kosova i Metohije treba da preuzmu stvar u svoje ruke.
Budite sigurni, i Albanci bi preuzeli stvar u svoje ruke i na šta bi to ličilo. Naime, Albanci isto tako uvažavaju međunarodnu zajednicu, odnosno snage KFOR-a, kao neku vrstu tehničkog servisa, i njima bi lepo bilo da te snage budu samo na administrativnoj granici prema Srbiji, a da oni rešavaju i uređuju odnose na Kosovu onako kako oni to zamišljaju. Da je to tako, oni bi do sada već izvršili secesiju i verovatno bi imali i funkciju nekih ministarstava koja sada nemaju, a to su ministarstvo odbrane, ministarstvo unutrašnjih poslova, ministarstvo spoljnih poslova, a sve je to u rukama visokog predstavnika međunarodne zajednice, odnosno visokog predstavnika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, u ovom slučaju gospodina Štajnera.
Tako, u mnogo čemu ne mogu da se složim sa tvrdnjom da treba raditi ishitreno. Tačno je da mnogo štošta nije urađeno, ali šta je ostavljeno u hipoteku ovoj vlasti. Mi ne možemo da prihvatimo to kako međunarodna zajednica radi, ali je činjenica da je posle 11. septembra sve nekako drugačije i verovatno da međunarodna zajednica sada povlači i iznuđene poteze, da ne može da rešava probleme na Kosovu i Metohiji onako kako je zacrtano.
Rekoh - problem Kosova i Metohije ne može da se reši preko noći. To najbolje pokazuje primer Kipra, koji traje već punih 28 godina, i postoji neka severna republika Turski Kipar, postoji ostali deo Kipra i sada se ovih dana dešava jedna interesantna stvar, jedna pozicija, da je Kipar zatražio prijem u Evropsku uniju, ali pobogu ne mogu da budu primljeni nego samo jedinstveni. Zato su počeli razgovori obeju strana, i turske i grčke zajednice na Kipru, da bi se došlo do zajedničkog sporazuma kako bi ta država mogla da dobije upliv u međunarodnu zajednicu.
Očekujem, otprilike, da će u dogledno vreme isto to da se desi i sa Saveznom Republikom Jugoslavijom, jer ako je išta prepoznatljivo ovih dana, to su reči gospodina Štajnera i gospodina Džona Menzisa, kao visokog predstavnika, odnosno šefa kancelarije SAD u Prištini, koji izričito ukazuju da Albanci ne mogu u Evropu bez Srba.
Posredno rečeno - Albanci mogu jedino u Evropu, odnosno da budu članica te evropske porodice u slučaju ako se dogovore sa Srbima, u slučaju opstanka te zajedničke države, a kako će ona biti regulisana, to će vreme najbolje da pokaže; i jednostavno ukazuje im se na to da treba problem rešavati korak o korak, nikako ishitreno, što izaziva, u svakom slučaju, nervozu i kod samih Albanaca.
Ovo sve govorim iz jednog prostog razloga, što ćemo i mi morati da se zamislimo na koji način ćemo da rešavamo pitanje Kosova i Metohije.
Malopre je gospodin Nikolić u svom izlaganju spomenuo irski problem. Tačno je, taj problem traje više od 200 godina, kada je protestantima oduzet parlament u Irskoj, tačno je i to da to već dugo vremena traje, ali isto tako je i tačno da su Irci još iz vremena Gledstonove vlade formirali ministarstvo za irsko pitanje koje egzistira do dana današnjeg. I, dana današnjeg vlada u Londonu ima svog ministra za irsko pitanje.
Nekako sam to sve povezao iz prostog razloga - mi možemo i treba da tražimo šansu u tome da formiramo jedno ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Za sada smo nekako skučeni, i prostorno i Rezolucijom 1244, pa ne možemo da rešimo ni status, odnosno odnos između Srbije i Crne Gore, a kada se to bude rešilo, hoće li to ministarstvo egzistirati u okviru Savezne Republike Jugoslavije ili u okviru Republike Srbije, što je inače prirodno, to treba jednostavno da se postigne određenom vrstom dogovora.
Mi smo, jednostavno, došli u jednu galimatijasnu poziciju kada u istom trenutku vrše funkciju i Privremeno izvršno veće Kosova i Jugoslovenski komitet za veze sa Kosovom i Metohijom. Ali, nažalost, to je neko preinačio u nazivu, izvorni naziv te institucije bio je - Jugoslovenski komitet za veze sa UNMIK-om, u vreme ambasadorovanja gospodina Vukićevića. Ako je to već tako, zašto je to nekome palo na pamet, da se uopšte menja naziv?
Kasnije je formiran i taj Koordinacioni centar, od strane Savezne i Republičke vlade. Znači, kolika je ta odgovornost te institucije - Koordinacioni centar, i Savezne i Republičke vlade? Pitanje je hoće li taj koordinacioni centar moći da odradi sve ono što je predviđeno, da li je uopšte odgovoran i kome je odgovoran.
Znate, nekako je to u psihologiji Srba da se uglavnom sve prebacuje na nekog drugog. Ako je kriva Republička vlada, ona će reći - da je za to kriva savezna administracija i obrnuto. Zato i insistiram, i žao mi je što ovom prilikom, iako je pozvan, premijer Đinđić ili bilo ko iz Republičke vlade nije prisutan, jer, ponoviću, treba dobro razmisliti o formiranju jedne takve institucije kao što je ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
Priznaćete, problem Kosova i Metohije nije problem samo ove generacije. Malopre sam naveo primere zbog čega to nije tako. To je problem koji će da se proteže kroz nekoliko budućih generacija i zato treba, još jednom ponavljam, ozbiljno porazmisliti o ovom mom predlogu.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Maravić, a posle njega Jovan Deretić. Kojim povodom se vi javljate? (Obraća se poslaniku Šešelju.) Vi ste bili po redosledu iza Nade Kolundžije, a pre narodnog poslanika Vuka Antonijevića. Niste bili prisutni u sali kada ste prozivani.
Reč već ima narodni poslanik Ljubiša Maravić.
Vi imate repliku? Izvinite (upućeno Maraviću). Replika na izlaganje narodnog poslanika Dragana Lazića, narodni poslanik Momčilo Trajković.

Gospodin Lazić nije dobro razumeo sve što sam govorio po tom pitanju ili namerno izvrće činjenice, ali to neka bude njegov problem. Moj stav po pitanju učestvovanja kosovsko- metohijskih Srba u rešavanju kosovske krize je jasan. Ne prihvatamo da se pitanje Kosova i Metohije rešava bez kosovsko-metohijskih Srba, a takođe smatramo da se to pitanje ne može rešavati bez naše države. Ali, ne možemo biti ni isključeni iz te politike i to je jasno.
Ovde govorim sa pozicije čoveka koji dole živi i sa pozicije naroda koji je izbezumljen, uplašen, ostavljen i traži odgovor na sopstvenu poziciju.
Moram da kažem da na to za sada nema odgovora. Ali, meni je jasna celokupna situacija, i to ću ovde otvoreno kažem, da se više ne vraćam za ovu govornicu, šta je ključno, šta je sporno: sporno je što mi otvoreno ne kažemo narodu o čemu se radi. Mislim da su u obrazloženju, a i u izlaganju gospođe Kolundžija, bili najiskreniji, otvoreno su rekli o čemu se radi. Ustavnim okvirima su se konačno prekinule sve institucionalne veze između Srbije i Jugoslavije, sa jedne, i Kosova i Metohije, odnosno kosovsko-metohijskih Srba, sa druge strane. Tamo više ne postoji šansa za paralelne institucije, pogotovu nakon izbora. To mora otvoreno narodu da se kaže. Šta je sporno? Sporno je što oni koji su bili za takvo rešenje pokušavaju sada da pokažu kako još uvek postoje šanse da se zadrže neke institucije. Tu se mi ne slažemo, i nigde više.
Prema tome, želim zbog onoga naroda koji je dole da se otvoreno kaže kuda idu procesi oko Kosova i Metohije, a ne da dajemo jednu lažnu nadu onom narodu koji čeka državne institucije, a od njih nema ni glasa ni traga, niti imaju šanse da dole dođu. Jedino što može, po Sporazumu i nakon Ustavnog okvira, kada smo prihvatili predsednika republike Kosova, kada smo prihvatili Vladu Kosova, kada smo prihvatili Kosovski zaštitni korpus, jeste sledeće: da naša država, preko Koordinacionog centra, o nekim strateškim pitanjima razgovara, a sve ostalo jeste u institucijama sistema Kosova, ne Kosova i Metohije.
O tome je reč i treba otvoreno da kažemo, a ne da narod u Mitrovici čeka kako će mu naša vlast dati srpsku opštinu, a mi smo potpisali sasvim suprotno od toga; narod u Štrpcu čeka srpsku opštinu, a mi smo potpisali sasvim suprotno od toga. Zato smo mi imali predlog da se dogovorim ovde, da se jedna preporuka usvoji i da se Koordinacioni centar založi kod UNMIK-a da se stvori uprava za kosovsko-metohijske Srbe na teritorijama gde su većina, i to kao prelazna varijanta, kako bi narod izdržao, i da se vratim na početak, kako bi izbalansirali teret svega onoga što treba Srbi sa Kosova i Metohije da izdrže da bi mogli da čekaju rešenje problema.
Narod, moram da kažem, u jednoj opštoj magli očekuje Srbiju, a istovremeno i Srbija i naša vlast učestvuju u stvaranju kosovskih institucija, jer smo mi sada deo te vlasti, jer je Koalicija "Povratak" koja predstavlja Srbe deo vlasti Kosova i Metohije. To je suština problema. Ako to otvoreno narodu kažemo, da se on ne nada, da nema lažnu nadu, siguran sam da onda naredni potez jeste da odemo i da se suočimo sa narodom. Da vas podsetim na kampanju u predizbornoj aktivnosti - izbori na Kosovu i Metohiji, za kosovsku skupštinu su: povratak institucija države Srbije i Jugoslavije. Tada sam rekao i sada tvrdim, to je bilo konačno ukidanje veza između institucija Srbije i Jugoslavije sa Kosovom.
(Vojislav Šešelj: Po Poslovniku.)

Ako se radi o primedbi na vaše pravo da govorite 28 minuta, dobićete reč, osim ako nećete da se zajedničkom odlukom prekrši Poslovnik i da vam se odmah reč da samo zato što ste ušli u skupštinsku salu. Vaše pravo na 28 minuta je nesporno.
(Vojislav Šešelj: Imam pravo sada po Poslovniku.)
Izvolite, povreda Poslovnika, narodni poslanik Vojislav Šešelj.