Dame i gospodo poslanici, poruka koja je stigla od narodnog poslanika Socijalističke partije Srbije Žarka Obradovića je jasna: mi socijalisti smatramo da je od visokog državnog interesa da Narodna skupština Republike Srbije zadrži formu organizovanja i prisustva države Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije preko Privremenog izvršnog veća.
Prvo, smatramo to zbog toga što, ukoliko bi doneli odluku da prestane da funkcioniše Privremeno izvršno veće sa onim navedenim razlogom koji je u obrazloženju, jer je izabrana Skupština Kosova i Metohije po Hekerupovom ustavu, mi bismo posredno priznali sve ono što se događalo na Kosovu i Metohiji i što nikada ova skupština nije priznala, a pogotovo se protiv toga usprotivila, i to jednoglasno, da vas podsetim, u maju mesecu prvo deklaracijom, a potom rezolucijom, gde smo jasno rekli da znamo da čitamo Rezoluciju 1244. Neki govornici za ovom govornicom očito da imaju problema u čitanju. U rezoluciji se ne radi o tome da je na Kosovu i Metohiji Rezolucija 1244 sramno rešenje za bivšu vlast, nego sramno rešenje za Ujedinjene nacije koje su donele tu rezoluciju, ali tu rezoluciju ne primenjuju onako kako u njoj piše.
Za one koje buni Rezolucija 1244, a ona je zasigurno najkvalitetniji argument za pregovore na međunarodnom planu za ovu zemlju, jer jedna jedina rečenica treba da se kaže - poštovana gospodo u Ujedinjenim nacijama, u Savetu bezbednosti, vi, velike sile, ste donele tu rezoluciju. Srpski narod i građani Srbije od vas ništa drugo ne traže nego da je primenite, jer u toj rezoluciji ide prvo član 9. koji kaže da je obaveza Ujedinjenih nacija da na teritoriji Kosova i Metohije obezbede javni red i mir, a potom tek da obezbede povratak izbeglih i prognanih građana Srbije sa teritorije Kosova i Metohije.
Tek nakon tog člana 9. ide član 10. koji govori o izborima. I dete u prvom osnovne zna da prvo mora da se realizuje član 9, a potom član 10. Zašto je naša međunarodna politika potrčala da zaboravi član 9, pa da izvede čak i patrijarha Pavla da traži da se učestvuje na izborima, to je na sramotu mnogima koji su to zagovarali. Mi ukoliko bi doneli odluku da sa ovim razlogom ukidamo Privremeno izvršno veće, jer je Kosovo i Metohija dobila svoju Skupštinu, mi se time kao Skupština Republike Srbije odričemo Kosova i Metohije drage dame i gospodo.
Zato je par ekselans interes građana Srbije da ova skupština donese odluku da Privremeno izvršno veće živi sa svim onim zadacima koji su mu postavljeni, preko sekretarijata za finansije, nauku, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, humanitarna i socijalna pitanja, a vi većinski donesite kakva god hoćete kadrovska rešenja, mi ćemo podržati, jer će dalji život Privremenog izvršnog veća prvo na teritoriji gde su Srbi na Kosovu i Metohiji značiti život Republike Srbije na tim delovima teritorije Kosova i Metohije.
Za one koji su imali više emotivnog naboja za ovom govornicom, bilo sa leva ili desna, ide informacija, drage moje gospođe: iseljavanje sa Kosova i Metohije je počelo 1968. godine. Ni Slobodan Milošević, ni Socijalistička partija Srbije tada nisu postojali na političkoj sceni. Zna se da je 1968. godine počelo zato što je neko među Srbima namestio Aleksandru Rankoviću, sklonio ga i tada je počelo bestijalno delovanje terorista i šiptarskih secesionista na teritoriji Kosova i Metohije.
Za vas koji imate neke druge emotivne naboje, samo podatak da je čak jedan Šiptar koji je pucao u Srbina 1987. godine rekao da je pucao u njega jer je mislio da je zec u pitanju. Takvo delovanje nakon smenjivanja Aleksandra Rankovića učinilo je da je procenat srpskog življa sa 24% 1961. godine pao na 18,5% 1971, pa na 13,2% 1981. Toliko o istorijatu.
Što se tiče ove tačke dnevnog reda, naš predlog je da se ne donosi odluka o ukidanju Privremenog izvršnog veća. Naprotiv, da se osnaži Privremeno izvršno veće, da bez obzira na političke ciljeve bilo koje političke grupacije u ovoj skupštini donesemo konsenzus o kadrovskom sastavu tog privremenog izvršnog veća i da mu damo zadatak da ono, kao organ Skupštine koristeći budžet Vlade Republike Srbije, deluje da zdravstvo tamo gde su Srbi i svi koji priznaju Srbiju radi u funkciji i u metodologiji organizacije zdravstva Srbije, prosveta kao prosveta u ostalom delu Srbije, penzije, socijalno osiguranje, sve da ide preko njega pravo dole na Kosovo i Metohiju, da građani srpske, a i drugih nacionalnosti koji priznaju Srbiju kao svoju državu znaju to i osete.
Jasno je da na teritoriji Kosova i Metohije u liku UNMIK-a i KFOR-a borave pripadnici onih zemalja koji su sada neprikosnovena sila u svetu, ali je jasno da naša sloga ovde, spremnost na mukotrpno pregovaranje, naš jedinstven nastup, a ne podanički, izdajnički, mogu pomoći da se na teritoriji Kosova i Metohije daleko bolje živi i da se stvore preduslovi da kad-tad taj Savet bezbednosti realizuje Rezoluciju 1244 u celini. Ako ništa drugo, onda upravo i zbog Džafera Đuke iz Peći i zbog Ismeilija, Albanca koji je živeo i radio u okviru PIV-a, željan da se realizuje multinacionalna i multikonfesionalna sredina na Kosovu i Metohiji.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj i time je iscrpljena lista prijavljenih govornika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova tako važna tačka dnevnog reda morala je da ima mnogo bolji tretman u Narodnoj skupštini nego što je imala. Morala je Republička vlada kao predlagač akta da odredi neuporedivo sposobnijeg predstavnika koji će zastupati njene političke stavove i obrazlagati sam akt, nego što je to ovde činio Vladan Batić, ministar pravde i lokalne samouprave.
Danas se donosi jedna odluka za koju je dovoljno dići ruku i glasati, za jedan minut sve završiti, međutim, ta odluka može da ima veoma teške negativne posledice. Ova odluka se donosi bez uvida u izveštaj o radu Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije. Saznao sam danas da se taj izveštaj sadrži nekoliko stotina strana. Osnovni je red bio da uz Predlog dostavi izveštaj, pa da se izveštaj razmatra, prihvati ili ne prihvati, pošto je Privremeno izvršno veće Kosova i Metohije organ ove Narodne skupštine i ona je na osnovu svojih ustavnih ovlašćenja formirala to privremeno veće.
Besmisleno je prvo raspuštati to veće, ukidati ga, a ne razmotriti njegov dosadašnji rad. Treba dati političku ocenu toga rada. Nikome to nije palo na pamet. Godinu i po dana od vašeg dolaska na vlast to veće radi. Zašto se niste setili pre godinu dana da ukinete to privremeno pokrajinsko izvršno veće? Što to tada niste uradili? Nije vam ni padalo na pamet. Nije vam smetalo samo Privremeno veće, nego je neki nalog došao spolja da se to veće ukine. Vi znate bolje od mene kakav nalog.
Vladan Batić, krajnje loše zastupajući političke stavove Vlade Republike Srbije, jutros je govorio da ovo veće ne može da ostvaruje nijednu svoju nadležnost, pa kaže da ne može da izvršava zakone i druge propise na Kosovu i Metohiji, ne može da donosi propise za njihovo izvršavanje, ne može da izvršava odluke i opšte akte, ne može skoro nijednu nadležnost da obavlja zato što su Kosovo i Metohija pod okupacijom. Ali, ni emigrantske vlade ne mogu da izvrše nijednu nadležnost, skoro nijednu, ali se čuva njihov kontinutet.
Ovde nije reč o okupaciji cele države, nego dela države, ali to je jedina institucija legalana, legitimna, na Ustavu zasnovana, koja je ostala od tog dela teritorije, od te autonomne pokrajine, koja je ipak jedan subjekat političkog sistema. Nije federalna jedinica, ali jeste subjekat političkog sistema dok postoji ovakav Ustav. Dakle, uopšte nije bitno što to privremeno izvršno veće ne može svoje nadležnosti da ostvari, ali instituciju ne smemo da ukidamo.
A, već smo vam rekli - menjajte personalni sastav, uzmite koga hoćete iz vaših redova u to privremeno veće, nije nas briga, jer ne može da obavlja nadležnosti, pa ne mogu ništa ni zabrljati, ali neka ostane firma, neka ostane institucija.
Dalje, Vladan Batić ovde govori kako je Privremeno izvršno veće trošilo ogromne pare. Ni to nije tačno. On ovde pominje nekih 26 miliona dinara. Za državu to nije veliki novac ako se ima u vidu da je Nebojša Čović prošle godine imao na raspolaganju 500 miliona, a ove godine skoro milijardu. Ovo je nikakav novac, ako se ima u vidu da ste vi iz ovogodišnjeg budžeta predvideli za tzv. nevladine organizacije pola milijarde dinara, 500 miliona dinara.
Davaćete pare Nataši Kandić, Sonji Biserko, Biljani Kovačević-Vučo itd, svakome ćete od njih vi, davati pare; dajete pare proverenim agenturama strane obaveštajne službe, koje rade isključivo protiv srpskog naroda. Za to imate para. Pola milijarde vam nije mnogo da date za Biserko, za Kandićku i za ostale, a nemate za čuvanje jedne institucije. Znate, možda može i za 100 hiljada da se čuva ta institucija. Ne mora niko profesionalno da radi, jednu kancelariju odredite u Vladi Srbije. To je Privremeno izvršno veće Kosova i Metohije, odredite 100.000 dinara godišnje, dovoljno je da se firma sačuva.
To je suština. A, ovo što govorite da je skupo, pokazali ste koliki ste rasipnici na nekim drugim mestima, gde se radi o delovanju protiv srpskih nacionalnih interesa. Tamo dajete šakom i kapom, jer su stranci svoje slavine zavrnuli, oni su svoj cilj postigli.
Dalje, ovde je Vladan Batić govorio o nekima koji ranije nisu sprečavali naoružavanje Šiptara. Ovde Vladan Batić čak govori da su na Kosovu i Metohiji godinama rasli novi minareti. Niko se od vas na to nije osvrnuo. Šta mi imamo protiv toga da rastu novi minareti? Da li pripadnici islamske veroispovesti imaju pravo da podižu svoje bogomolje? Imaju.
Kome onda to smeta? Je li smeta u Raškoj oblasti, tamo gde je veća koncentracija muslimana, što oni dižu džamije? Jel, to nekome smeta? Jel, to nekome u Srbiji smetalo? Nema većih nacionalista u ovoj zemlji od nas srpskih radikala, ali nama ti verski objekti nikada nisu smetali i zašto bi neko sprečavao njihovu gradnju.
On se čudi što ranija vlast nije sprečavala izgradnju minareta na Kosovu i Metohiji. Vi ste sve to slušali i ćutali. To je on jutros govorio. U svojim patetičnim izrazima Kosovo je njemu neki oltar. Šta to znači - to niko ne zna. Kosovo je za mene teritorija Srbije, koja se mora sačuvati da ostane u sastavu Srbije. A, ne nekakve visokoparne reči koje ništa ne znače.
Šta to znači? Vi ste to tolerisali. Da li je to govor mržnje? Šta smetaju ti minareti? Ne smetaju i ne mogu da smetaju, jer nije veroispovest kriva zbog separatizma, niti je taj separatizam na Kosovu bio vezivan za veroispovest, jer je ugrožavao i Turke, i Gorance, i Muslimane i Rome islamske veroispovesti itd. To vam je jutros ovde govorio Vladan Batić, pa neka sada objasni šta je mislio - što mu smeta nicanje minareta na Kosovu i Metohiji.
Zatim, kaže - sve satelitske antene su bile okrenute ka Tirani. Jeste li se vi zaklinjali u demokratiju? Nećete valjda da idete od kuće do kuće da pomerate satelitske antene. Valjda je sloboda svakog čoveka kako će svoju satelitsku antenu da namesti. Vama smeta što je satelitska antena okrenuti prema Tirani. Šta nas briga gde će biti usmerena satelitska antena, ako se neko ne laća oružja i ne diže protiv države.
To što on više voli Tiranu od Beograda, to je njegova stvar. Bitno je da ne uzima oružje i da se ne bori protiv države Srbije. To je valjda suština.
Slušali ste ovde da je Vladan Batić optuživao bivšu vlast zbog naoružavanja albanskih terorista, zbog nesprečavanja logističke podrške albanskim separatistima, nesprečavanja dotoka finansijskih sredstava, neometanog prelaska preko granice itd. Kaže - granica nije čuvana. Ko čuva granicu naše zemlje? Vojska Jugoslavije. Ko je bio načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije? General Momčilo Perišić, potpredsednik Vlade Srbije. Ko je bio kriv što vojska nije obavila svoju ulogu? Sadašnji aktuelni potpredsednik Vlade Srbije.
Ko je kriv što policija nije sprečila naoružavanje, ogroman dotok finansijskih sredstava albanskim teroristima i separatistima itd. Ko su tada bili šefovi policije? Jovica Stanišić, Vlastimir Đorđević, Sreten Lukić. Svi su oni sada DOS-ovci. Neko se isprsio javno, poput Sretena Lukića, i dalje je kao general, najviši funkcioner policije u Srbiji. Jovica Stanišić povlači konce iz pozadine, ali je on duša vašeg policijskog delovanja, a što se tiče Vlastimira Đorđevića još ne znamo kakvu ste mu sudbinu spremili i gde ga pouzdano držite, reč je o nekim podrumima.
Ko je kriv - onaj ko je kriv nije pozvan na odgovornost.
Kada smo mi ušli u Vladu Srbije, jedan od prvih akata bio je smena Jovice Stanišića. Drugi akt, pod našim pritiskom, smena Momčila Perišića na saveznom nivou, kao načelnika Generalštaba.
Dalje, ovde smo slušali priču o postavljanju nekih Albanaca, pripadnika albanskih nacionalnih manjina, na direktorske položaje. Pa, ovakvi su, pa onakvi su. Znate, svi Albanci koji su hteli da budu lojalni Republici Srbiji mogli su da dobiju lepe položaje u državnoj administraciji, u svim državnim službama, u društvenim delatnostima itd.
Politika je uvek bila da treba privući što više pripadnika albanske nacionalne manjine da budu lojalni. Ovde nikada Albancima nije prećeno iseljavanjem. Zahtev je postavljan samo za one koji nisu državljani da moraju da se isele, koji su od 1945. naovamo pod komunističkim režimom dovođeni iz Albanije na Kosovo i Metohiju, na oteta srpska imanja.
Što se tiče pripadnika nacionalnih manjina, politika je neprekidno vođena, bilo koja vlast da je u pitanju, potpuna ravnopravnost i pridobijanje svih nacionalnih manjina da učestvuju u svim državnim, političkim i društvenim procesima itd. Ovde ste, dame i gospodo, bili spremni da slušate raznorazna slična tumačenja. Vladanu Batiću smetaju Egipćani. Što mu smetaju Egipćani?
Postoji 7.000 ljudi koji se smatraju pripadnicima egipatske nacionalne manjine. Njih priznaje egipatska vlada, njih uvek viđam na prijemima u egipatskoj ambasadi. Imaju počasno mesto, ako oni žele da budu Egipćani, to je njihovo pravo. Može se ući u teorijsku raspravu jesu li oni zaista Egipćani ili nisu, pa da istoričari daju svoj sud, pa da se ispitaju stara dokumenta itd, ali nekih tragova o njihovom egipatskom poreklu ipak ima, lično sam se za to interesovao i što bi oni smetali. Što smeta ijedna nacionalna manjina, bez obzira na brojnost?
I ovde je Vladan Batić iskoristio priliku, pošto nema nikakvih argumenata, da govori u mom odsustvu, a meni kaže - pobegao. Kako? Čekao sam ovde da odgovara Vladan Batić, a on se javio za reč tek kada sam izašao. Imao sam mnogo važnija posla u Saveznoj skupštini, sprečavao sam da se Savezna skupština stavi u zaštitu mafijaša, koji ubijaju istaknute političke i druge javne ličnosti u našoj zemlji i uspeo sam. Da vas obavestim, nije uspela DOS-ovsko SNP-ovska podvala da se neki novi alternativni zaključci izglasaju. Sve vam je propalo danas u Saveznoj skupštini.
E, to mi je bio prioritet, a znao sam, Batić mi nigde neće pobeći, kada god se vratim Batić je tu i moći ću da mu odgovorim.
Vladan Batić zamera srpskim radikalima što su se vratili u Vladu Srbije nakon izlaska iz Vlade. Tačno je da smo se vratili u rekonstruisanu Vladu. Šta je bila alternativa? Mi smo hteli izbore. Vi niste. Vi ste tražili vlast odmah, bez izbora. Mi smo hteli da sprečimo vaš dolazak na vlast i žrtvovali smo se. Narod nije prepoznao našu žrtvu. Narod nas je kaznio na izborima.
Smejte se vi koliko god hoćete, do mile volje smejte se, sada narod vidi ko ste vi, a ko smo mi. Sada je to narodu potpuno jasno.
Dalje, što se tiče Dušanovog zakonika, cela nacija je videla Vladana Batića u Saveznoj skupštini kako tvrdi da je Dušanov zakonik donesen 1330. godine. Izađem za govornicu i našalim se, kažem - hajde da omogućimo Vladanu Batiću iz tri puta da ponovo pogađa kada je donesen Dušanov zakonik. I, on prećuta. Onda je listao po nekim knjigama, negde je verovatno našao da je to 1349. godine i sav radostan odmah predlaže da to bude praznik u ovoj državi.
Svaki značajan datum iz istorije, koji on nauči, može sutra da predloži za praznik.
Što se tiče ljudi koje je ovde klevetao, nazivao fašistima, to je sramota, to su ljudi koji su stajali na stranu srpskog naroda, i Lepen, Šenhuber, i Žirinovski, a posebno Sadam Husein. Sadam Husein je iskreni, verni prijatelj srpskog naroda i srpske države, dokazani prijatelj. Oni koji su vaši prijatelji, ti su tepisima bombi ubijali srpsku decu, srpske civile, rušili po Srbiji. Od Iraka smo imali samo pomoć i podršku, nikad iračke bombe nisu išle na našu zemlju.
To da sam ja bruka i sramota; znate, i mene je nekad sramota kad vidim kakvi ste vi i što moram da budem u vašem društvu, ali podnosim nekako, šta ću, moram zbog nekih viših ciljeva i ideala da trpim i vaše privremeno prisustvo u ovom broju. Nećete vi dugo tu opstati.
Vladan Batić traži časopise od pre 25 godina da mene izvrgava ruglu. Znate, sa 23 godine sam napisao ovaj tekst. To nije ni magistarski rad, ni doktorat, to je mnogo ranije napisano. To je predavanje sa seminara za prosvetne radnike, za nastavnike srednjih škola u Dubrovniku i Trebinju, godinu dana pre objavljivanja u omladinskom časopisu "Ideje". To je omladinski teorijski časopis "Ideje". U to vreme sam znao i da pišem.
Da li je baš sa ovog aspekta ispravno to što sam pisao ili nije, to je sad druga stvar, ali se nijednog svog teksta ne stidim, jer nikad u životu nisam ništa napravio što bi moglo da mi služi za sramotu. Ja sam sve te rane mladalačke radove objavio u prvom tomu svojih knjiga na 1.000 strana. Imali ste prilike i ovde to da vidite, neki od vas su to dobili na poklon. Mene nije sramota, jer nikada nisam bio policijski denuncijant, nisam špijunirao, nisam se ogrešio o neku sudbinu, nisam nikoga u zatvor strpao nevinog, nije niko zbog mene ostao bez posla. Ja sam na to ponosan.
Ovde, naravno, treba odgovoriti na još neke stvari koje su izrečene onako "s neba, pa u rebra", jer vi samo o tome znate da govorite. Ovde je govoreno da su visoki funkcioneri SRS obveznici Zakona o ekstraprofitu. To nije istina. Nijedan član SRS ne dolazi pod odredbe toga zakona. Oni koji su dobili stanove, dobili su po Vladinom pravilniku i dobili su mnogo manje stanove nego što je Vladin pravilnik propisivao. A, to što su to realno komotni stanovi, veliki stanovi, to je nešto drugo. Vi još niste ukinuli taj pravilnik. Znači, čuvate i za sebe taj pravilnik. Što ga ne ukinete? Ubedićete nas u vaše dobre namere kad ukinete taj pravilnik, pa ne bude ostao na raspolaganju za vaše garniture.
Dalje, ovde je neko govorio, ne mogu da mu pamtim ime, srodnik je s nekim Staklenim, pa ne mogu mnogo da se s tim bakćem...
(Glasovi iz sale: Tema.)
To ste trebalo da kažete Čedomiru Jovanoviću i Vladanu Batiću. Odgovaram na ono što su oni rekli i koristim vreme koje je na raspolaganju SRS-u. Vi ste ta pitanja pokrenuli. Nikakvih mojih pet telohranitelja nije uhapšeno. Pet ljudi je uhapšeno 14. januara. Pušteni su iz zatvora 14. februara i svi su na slobodi, ako ih poslednja tri sata niste ponovi hapsili, jer vam trebaju iz političkih razloga. Zaista je, izgleda, kod njih nađen neki eksploziv i reč je o švercu, ali samo jedan od njih je bio član SRS i dobio otkaz u septembru prošle godine. Evo dokaza za taj otkaz. To što nemate nikakvih argumenata protiv SRS i služite se podvalama, podmetanjem, neistinama, lažima, to samo pokazuje kakvi ste vi.
Kaže ovde Čedomir Jovanović da sam nervozan. Nikada nisam nervozan, ni sad kad ste vi na vlasti, niti nečim pokazujem nervozu. Pokazujem unutrašnju snagu, to je snaga duha. Kad čovek iskreno veruje u ono što misli, onda i tu snagu duha pokazuje. Nisam narkoman kao neki drugi, pa izađe ovde u narkomanskoj euforiji, istrese nešto o čemu i ne razmišlja i što nema blage veze sa istinom.
Zgradu Magistrata već godinu i po dana pokušavaju da nam otmu, iako smo se potpuno zakonito tamo uselili. Zgrada Magistrata je poslovni prostor, jeste pod zaštitom države, ali renoviranje je izvršila opština. Nakon renoviranja uselila je SRS. Oni su mesecima vršili pritisak na sudiju da presudi protiv zakona na štetu srpskih radikala. Ali, to samo pokazuje u kakvom je stanju naš pravosudni sistem. Znate, nije nikakav problem, vi nas sutra možete da iselite. Mi možemo pod šator, možemo pod kišobrane, ali nas ne možete zaustaviti i ne možete nas sprečiti da govorimo istinu i da raskrinkavamo vašu vlast. Nemate vi ni dovoljno zatvora, ništa vi ne možete, vi ste potpuno nemoćni. Vi jedino kalašnjikove u ruke, pa nas pobijte. I naši grobovi će se tad s vama boriti, Čedomire Jovanoviću, i naši grobovi.
Opet pominje ovde neki sudski proces. Kaže - zbog zloupotrebe položaja i organizovanog kriminalnog dela nad advokatom Nikolom Barovićem. Prvo, tu nema zloupotrebe položaja, nikakve. Naravno, pretučen je Nikola Barović. Osnovana je sumnja da sam ja podstrekač, ali još ne mogu da dokažu. Ali, potpuno novinog čoveka su optužili kao izvršioca, koji je tada bio u Požarevcu i ima 15-20 svedoka da je bio u Požarevcu. Nađite pravog izvršioca, pa možda ćete i dokazati da sam ja podstrekač, ali ne možete, mučite se nekoliko godina sa tim suđenjem. Ja se neprekidno odazivam, samo juče, na zahtev Dragoljuba Mićunovića, nisam išao na sud, jer sam imao važnije poslove.
(Glasovi iz sale: U banku.)
Nekad i u banku svratim, meni je savest mirna, poslujem sa bankama, držim račune u domaćim bankama, ponešto mi je zaostalo i u stranim, pokušavam to da prebacim. Nemam šta da skrivam, nemam čega da se stidim.
Što se tiče Haga, i dalje se nudim da idem u Hag. Evo, Batić, koji je prošli put sa Đinđićem sprečio da dobijem vizu, sad neka urgira da mi daju vizu i neka mi plati putne troškove, odmah idem u Hag. Evo, to je izazov. I lap - top jedan da ponesem, može i to na račun Vlade Srbije. Teško mi je bez lap topa da idem u Hag.
(Vladan Batić: I sa zarđalom kašikom.)
Može i sa zarđalom kašikom.
Ovde Čedomir Jovanović demantuje jednu suštu istinu. Deda Čedomira Jovanovića i deda Ljubomira Jovanovića Staklenog su rođena braća, a njihovi očevi su braća od strica. Dakle, i oni su braća od stričeva. Oni su najbliži rođaci.
(Čedomir Jovanović: Kako se zove moj stric?)
Evo, napraviću ti porodični pedigre, i time ću se baviti. Šta, sad da pamtim ime tvog strica. Saznaću i to, polako, doneću sve. Nema za mene tajni. Kada se nešto zainatim da isteram na čistinu, ništa me zaustaviti ne može. To ste valjda videli do sada. To što Čedomir Jovanović upućuje zahtev MUP-u i okružnom tužiocu, pa odmah obaveštava javnost, takođe je glupost, jer i ono što ste podneli u septembru mesecu, još mi nikakvo suđenje niste zakazali, jer ne smete.
Dušan Mihajlović se boji suočavanja sa mnom pred bilo kojim sudom. Tužite me, nikad se ne pozivam na imunitet, uvek idem na sve sudske pozive. To najviše volim. Deset tomova knjiga od tih sudskih procesa ću objaviti, deset hiljada strana, jer svi ti sudski procesi pokazuju ko ste vi i kakvi ste, prirodu vaše vlasti. Nema za mene tu nikakvih tajni, niti ima tu bilo kakvih problema. Ajde, odmah, ajde privatna tužba, javni tužilac, bilo šta. Ajde, brzo, gotovo, zakazujte odmah. Evo, optuženi se slaže, po kratkom postupku. Što ne smete? Bojite se, nije vam čista savest.
(Glas iz sale: Zovi hitnu pomoć.)
Trebaće vam i hitna pomoć, znam ja to. Nikakvu mi energiju ne trošimo za obračun sa DOS-om. Mi ulažemo političku energiju u cilju raskrinkavanja prave prirode vaše vlasti. To je suština. Mi hoćemo da vas raskrinkamo do kraja, da narod vidi ko ste, kakvi ste. Znate, narod na jednim izborima glasa za jedne, na drugim za druge. Mi sada ubeđujemo narod da više nikada ne treba za vas da glasa. To je naš cilj i zato trošimo energiju. Time činimo najveće dobro i naciji i državi. To je suština.
Nemojte vi da žalite našu energiju. Imamo mi energije i za druge stvari. Znate, snimajte video kamerama, objavljujte, pravite afere, što izmišljte za Maršićanina, čujem da je sve izmišljeno, meni možda možete naći nešto stvarno. Lansirajte, ajde, nešto radite. Šta ste se tako spetljali? Po malo objavite - evo, uplašili se radikali hapšenja, pa danas u "Nacionalu" - "Nacional sprečio hapšenje". Dajte, odmah hapsite,šta čekate? Nećete imati vremena posle. Ako zakasnite, gotovi ste,posle ću ja početi da hapsim, neću oklevati.
To samo zato što ste vi insistirali na ovoj raspravi. Iskoristio bih ostatak vremena da se vratim na ovu osnovnu temu, jer ona je najvažnija. Želim dobronamerno da vas ubedim, da vas nagovorim, da vam skrenem pažnju da nije pametno da se ukida PIV Kosova i Metohije kao institucija. Ponavljam vam predlog, zahtev, smenite sve članove PIV-a, ali nemojte da ukidate instituciju. Stavite svoje ljude. Stavite Batića, stavite Čedu Jovanovića, stavite bilo koga, ali sačuvajte firmu, sačuvajte instituciju, trebaće nam, trebaće narodu, državi. Nemojte sami da se odričete jedne poluge koja nam može biti veoma korisna. To mi je želja da vas ubedim, ali izgleda vas ne vredi ubeđivati, jer vi ste zaslepljeni, imate neke spoljne naloge koje izvršavate, pa šta vam kažu ovde Vilijam Montgomeri i njemu slični, vi to sprovodite i to je za vas zakon, to je za vas Ustav.
Umesto da Vladanu Batić Ustav bude Sveto pismo, on za Sveto pismo smatra onaj nalog koji je dobio. Evo, sada lista moje knjige, dobro bi bilo da Vladan Batić pročita sve moje knjige i tamo će naći mnogo pametnih stvari. Ima tu šta i da se citira. Meni je uvek drago kada Vladan Batić citira moje knjige, samo što on nikakvih argumenata protiv mene ne može da nađe. To je ono što je u ovom slučaju veoma važno i što ja više govorim on sve nervoznije lista i lista.
Batiću, to je trebalo ranije pročitati, pa podvući, pa staviti listiće, nemoj da zavrćeš strane, tamo vidim si jednu stranu zavrnuo, to niko ne radi ko voli knjigu. Ja u životu ni jednoj knjizi nisam zavrnuo stranu, jer volim knjige. Knjige neke je trebalo na vreme pročitati.
Trebalo je na vreme naučiti kada je donesen Dušanov Zakonik. Trebalo je naučiti sadržaj tog zakona, pa da znate da je car Dušan sam sebe ograničio pa rekao: sudovi da sude po ovom zakonu, a ne po volji cartstva mi. Dalje, car Dušan je rekao, ako je u suprotnosti odredba zakona sa carevom voljom primenjuje se zakon suprotno carevoj volji. Vi u slučaju kada je Čeda Jovanović u koliziji sa zakonom, primenjujete Čedu.
Kada je Vladan Batić u koliziji sa Ustavom, onda on kaže, Ustav nije Sveto pismo i ne primenjuje se, jer on je pametan, znate, on ima znanje, on ima sposobnost i ono što kaže je sušta istina. To što lupeta, a za njega 19 godina ne znači ništa, promaši za 19 godina kroz istoriju, šta to znači 19 godina više ili manje. Znate, sa 18 se postaje punoletan, gospodine Batiću, ogromno je to vreme. Ogromno je to vreme.
Posle 18 godina, nažalost, vašu vlast će narod da zaboravi, ali će i dalje patiti zbog negativnih posledica, njenih, zbog vaše samovlade, zbog vaše strahovlade, vaše samovolje, vaše beskrupuloznosti i vaše nesposobnosti da rešavate životne probleme, a spremnosti da činite svaku štetu narodu i državi, ako to odgovara potrebama vaših partija ili potrebama nekoga spolja ko traži od vas da izvršite njegove naloge. Gospodine Batiću, slušajte malo, pametni ljudi slušaju, a neznalice pričaju. Naravno, neznalice evo ovde međusobno vode neku komunikaciju.
(Vladan Batić, sa mesta: Nema šta da slušaju, pametni ljudi ne slušaju budale.)
Kako to? Evo sad, Vladan Batić kaže za mene da sam budala. Možda i jesam budala. Možda i jesam budala. Nisam kriminalac i izdajnik srpskog naroda poput Vladana Batića i ostalih DOS-manlija.

Pre nego što dam reč ministru za repliku, u ime predsednice Narodne skupštine, Nataše Mićić, moram da uputim izvinjenje pozvanim predstavnicima kidnapovanih i nestalih sa Kosova, jer svašta su zaslužili, ali nisu zaslužili da se na ovoj temi vodi ovakva rasprava.
Narodna poslanica Nada Kolundžija, replika na izlaganje narodnog poslanika Momčila Trajkovića. Izvolite.

Imala sam potrebu da se javim, jer sam iz stenograma utvrdila da je gospodin Trajković pogrešno protumačio ono što sam rekla. Dakle, ne mislim da postoji namera u tome, mislim da postoji potreba da to otkloni kao nesporazum. Vrlo sam jasno rekla da su institucionalne veze Srbije sa Kosovom i Metohijom prekinute Rezolucijom Saveta bezbednosti, Kumanovskim sporazumom, a ne kao što me gospodin Trajković citirao, kako sam navodno rekla da su veze prekinute  ustavnim okvirima. Verujem da  gospodin Trajković shvata u čemu je suštinska razlika između te dve stvari. Ne radi se samo o vremenskoj razlici i sledu događaja, već o suštini onoga šta je bila posledica neke prethodne politike. Dakle, samo u tom smislu, zaista ne mislim da je zlonamerno, prosto imam potrebu da to ispravim.

Replika, narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da je danas sramota biti narodni poslanik. Često smo se tako osećali tokom poslednjih godinu dana, mada smo to osećanje kao građani delili i prethodnih 10 godina.
Skupština mora biti mesto na kojem će odgovorni ljudi odgovorno razgovarati. U Srbiji je prethodnih 10 godina bilo puno političke neodgovornosti. Kada se osvrnemo i potražimo uzroke te neodgovornosti, onda zapravo dođemo do činjenice koja govori mnogo više o nama kao o društvu, nego o pojedincima koji se kreću oko nas.
Danas je gospodin Šešelj samo još jedanput potvrdio da je Srbija tragična zbog toga što je on kao ličnost, sa karakterom koji je promovisao još jedanput, bio u poziciji da odlučuje o sudbinama nas kao građana tog društva. Svim što je uradio ovde, on je sebe predstavio kao osobu koja ne može biti odgovorna ni za sopstvene postupke.
Izvinjavam se građanima Srbije zbog onog što su morali da slušaju. Mene kao političara vi ne možete da uvredite. Žao mi je ljudi koji ničim ne zaslužuju ovakvu vrstu ponašanja i ne zaslužuju ovakvu vrstu razgovora. Mi smo prethodnih dana bili svedoci svega, tako da danas uopšte ne osećam grižu savesti kada kažem da ću se lično kao političar, ne zloupotrebljavajući ni svoj položaj ni funkciju poslanika, potruditi ne vas da izvedem pred lice pravde, nego da zauvek razobličim onu anomaliju u našem društvu koja je dopustila da budete čovek u poziciji da nešto govori pred građanima Srbije.

Reč ima ministar, gospodin Vladan Batić, pa narodni poslanik Dragan Marković-Palma, drugo javljanje.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, obrazlažući razloge zbog kojih PIV Kosova i Metohije treba da bude ukinuto, naveo sam koje su njegove nadležnosti, a shodno odluci o organizaciji i načinu rada, "Službeni list Kosova i Metohije" broj 29/98.
PIV Kosova i Metohije, shodno svojim nadležnostima iz člana 2, više ne izvršava zakone, odluke i opšte akte niti donosi akte za njihovo izvršavanje, ne donosi akte iz svoje nadležnosti, ne predlaže promenu razvoja budžeta i završnog računa, ne predlaže odluke i opšte akte, ne utvrđuje načela za unutrašnju organizaciju pokrajinskih organa uprave i ne postavlja i ne razrešava starešine u pokrajinskim organima, upravama i službama itd. Dakle, PIV Kosova i Metohije postoji samo na papiru i postoji tamo gde se troše ogromna finansijska sredstva.
Dakle, predlog za ukidanje PIV-a Kosova i Metohije znači put da se izjednače faktička i formalna situacija. Jednostavno, faktički to izvršno veće više ne postoji.
Postoji Koordinacioni centar Savezne i Republičke vlade za Kosovo i Metohiju, koji obavlja one poslove koje treba i koje može da obavlja, budući da, jednostavno, ta iluzija, koja se zove PIV, ponavljam, više ne postoji.
I ne treba više da se bavimo iluzijama. Dame i gospodo, bivši režim je tvrdio da je pobedio NATO pakt, tvrdili ste da ste sačuvali suverenitet na Kosovu i Metohiji. Ne vredi se baviti iluzijama, ne vredi ulepšavati stvarnost. Ona je onakva kakva jeste, a ona kaže da PIV više ne postoji. I to je razlog zašto treba da bude ukinut.
Jesam pomenuo da na džamijama niču minareti, svojevremeno, ali ne zato da bih na bilo koji način diskreditovao muslimansku naciju, nego iz žala što, dok niču minareti, i treba da niču, ruše se i nestaju srpske svetinje na Kosovu i Metohiji.
Šta je sa našim svetinjama na Kosovu i Metohiji, koliko ih je zapaljeno, srušeno, uništeno, nestalo? Briše se srpska nacionalna istorija. To je istina i to je fakat.
Dame i gospodo, kako je došlo do naoružavanja Albanaca, kako je došlo do toga da su stekli ogromna finansijska sredstva, kako je došlo do neviđene logistike? Za to je kriva vlast koja je to dozvolila, omogućila i nad tim žmurila.
Pomenuo sam Egipćane, opet ne pežorativno, ali želim da vas podsetim - Rambuje je blizu Versaja. Posle Prvog svetskog rata u Versaju je vođen jedan važan sastanak, odlučivano je o Versajskom miru, odlučivano je, između ostalog, i o granicama tadašnjih država na Balkanu. I znate li ko je tada predstavljao Srbiju - najveći umovi tadašnjeg vremena.
U Versaju, 1919. godine, od Slobodana Jovanovića, pa dalje. Dakle, najveći umovi koje je srpski narod tada imao. A koga ste vi poslali da pregovara u Rambujeu? ( Vojislav Šešelj, sa mesta: Najveće umove.)Pa vi ste najveći um, ali ne srpskog naroda. To je jedina zabluda.
Još nešto, pominje Vojislav Šešelj kako, navodno, narušavam prava nacionalnih manjina, kako navodno, ignorišem nacije, koje postoje i na prostorima Republike Srbije.
"Racionalna rekonstrukcija jugoslovenskog federalizma podrazumeva svođenje broja federalnih jedinica na broj jugoslovenskih naroda, dakle na tri - Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju. Po tim uslovima bi se moglo reafirmisati pravo svakog jugoslovenskog naroda na samoopredeljenje, uključujući i pravo na otcepljenje. Pri tome je nužno i odustajanje od insistiranja na izmišljenim nacijama, kao što su crnogorska ili muslimanska". To je rekao Vojislav Šešelj u svom pisaniju "Pledoaje za demokratski ustav".
Dakle, on kaže da je muslimanska nacija izmišljena. Toliko o priči o nacijama. (Vojislav Šešelj, sa mesta: I crnogorska.) I crnogorska, naravno. Zato ste bili u Saveznom parlamentu i zato niste lepo rekli poslanicima Skupštine Srbije da je odbačen vaš izveštaj Anketnog odbora o ubistvu Pavla Bulatovića. Znači, nije prihvaćen, jer sadrži pamflete, klevete, obmane, prevare i laži.
Još nešto, kad već o tome govorimo, o velikim ličnostima iz istorije koje pominje Vojislav Šešelj, kaže on: "Svetli izuzetak predstavlja jugoslovenska marksistička teorija i njeni glavni nosioci, Tito i Kardelj, koji nisu prihvatili nikakve šematske recepte i dogmatske šablone, nego su marksizmu prišli stvaralački i uspeli da iznađu optimalne oblike i načine njegove primene u jugoslovenskim uslovima. Pored Tita i Kardelja, u daljem produbljivanju i oživotvorenju teorije o naoružanom narodu, istaknutu ulogu svojim teoretskim radovima odigrali su posebno Nikola Ljubičić i Viktor Bubanj".
To je rekao Vojislav Šešelj i ostao živ. Ali, pošto Vojislav Šešelj pominje ovde afirmativno Josipa Broza Tita, a u ovoj knjižurini, koju sam pomenuo, kaže da je Josip Broz Tito najveće zlo itd, posle samo nekoliko godina od pisanja ove prethodne knjige.
Dakle, kaže Vojislav Šešelj da će se stvari najbolje rešiti na izborima i ja se potpuno slažem Ali, ne odnose se izbori, o kojima Vojislav Šešelj priča, na Srbiju i na SRJ, nego na Hrvatsku, jer ovo su kandidatske liste za općinske i druge izbore u Republici Hrvatskoj, na kojima su učestvovali, na listi HDZ, u općini Opuzen, bliski rođak Vojislava Šešelja, Nino Šešelj, na kandidatskoj listi Hrvatsko-socijalno-liberalne stranke, takođe u općini Opuzen, Šešeljeva bliska rođaka, Dubravka Šešelj, na kandidatskoj listi Hrvatske stranke prava, nosilac liste, Šešeljev bliski rođak Karmelo Šešelj.
Dakle, kada govori o izborima, Vojislav Šešelj misli na izbore u Hrvatskoj, jer to su izbori za koje je on zainteresovan, pošto više on i njegova stranka na izborima u Srbiji nemaju, naravno, nikakve šanse.
Na kraju, što se tiče cara Dušana, pokušao je Vojislav Šešelj da citira cara Dušana, naravno neuspešno, ali pomenuo je odredbu člana 142. Dušanovog zakonika: "Ne sudi u strahu od cara, nego po pravdi i zakonu".
Ali, mi vam to i obećavamo. U Srbiji će biti formirano nezavisno sudstvo, koje će vam suditi po pravdi i zakonu.

Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj (replika).