Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, a posle njega narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, zaista ni manjeg zakona od šest članova, a svaki od članova zakona je izuzetno bitan i značajan, o čemu govori i ova velika rasprava koju smo imali oko zakona u načelu, a takođe i na sednicama odbora.
Odmah na početku da kažem - i poslanici poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije gospodin Bora Stanimirović i ja podneli smo isti amandman na isti član, gde smo utvrdili i takođe predložili da proporcija u raspodeli prihoda ostvarenog iznad dozvoljenog nivoa bude 50% prema 50%, odnosno da budžetima opština na kojima se ostvari višak prihoda ostane 50% sredstava, a 50% sredstava da pripadne budžetu Republike Srbije.
Zbog toga će poslanici Socijalističke partije Srbije u ovoj skupštini podržati ovaj amandman. Isto tako, želeo bih da kažem da je vrlo važan i bitan i član 3. u kojem se utvrđuju stope učešća i zbog toga mislim da je u ovom trenutku i taj član zakona vrlo bitan. Iz kog razloga? Povećanjem stope učešća u odnosu na obim sredstava koji je opredeljen, znači, ostvariće se i veći obim sredstava, ostvariće se i veći višak, a opštinama, odnosno lokalnim samoupravama u tom slučaju pripadaće i veći deo sredstava u odnosu na ono što su imali. Mislim da će ovaj član i izmena ovog člana dosta doprineti ostvarivanju onog cilja koji smo na početku ovde istakli, a to je decentralizacija javnih prihoda, odnosno budžetskih prihoda od republičkog budžeta i Republičke vlade na lokalne samouprave.
Na kraju želim da kažem da će usvajanjem ovog amandmana znači automatski i amandman koji su podneli i poslanici Socijalističke partije, gospodin Bora Stanimirović i ja, biti povučen.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam očekivao ovoliki izliv nežnosti između narodnih poslanika koji pripadaju različitim političkim opcijama, a pripremao sam se za diskusiju o ovom amandmanu, ne znajući kakvi će stavovi pojedinih poslaničkih grupa biti.

Prihvatanje ovog amandmana pokazuje da je Vlada u velikoj konfuziji, zato što nam je u obrazloženju na ovaj amandman cinično, rekao bih čak i ponižavajuće, označila lokalnu samoupravu kao nekoga ko uopšte ne može da postigne velike uspehe i da obezbedi velike prihode. To može samo Vlada Republike Srbije, eventualno može lokalna samouprava, po mišljenju Vlade do pre 10 minuta, da obezbedi samo jedan mali procenat iznad onoga što je Vlada rekla da će uraditi lokalna samouprava, pa i od tog malog procenta pripašće joj onaj procenat za koji je Vlada utvrdila da toj lokalnoj samoupravi treba da pripadne.

Odjednom sada Vlada velikodušno izjavljuje da će po sistemu 50% prema 50% vratiti, odnosno ne čak više ni vratiti (i tu me čudi da se ministar složio da se izbaci stav 5. člana 4) nego će direktno da se uplaćuje u budžet lokalne samouprave 50% ostvarenog viška, ne kvartalno i ne sagledavajući opšti bilans, nego kako bude.

To su dve potpuno različite koncepcije. Ja sam za koncepciju koja će biti usvojena amandmanom, a pitanje je da li to treba da bude 50:50, ali je i pitanje da li ministar ne želi samo da vas detaljno opomene šta prihvatanjem ovog amandmana donosite velikim gradovima, i to je tačno. I zadovoljno se smeškajte vi, iz Niša, iz Beograda, iz Kragujevca taj lobi u Demokratskoj stranci je najjači i on je sebi sada ostvario nešto za šta ne mogu da kažem da će biti previše profitabilno, cela će Srbija biti ogorčena.

Trebalo je, gospodine ministre, da malo razmislite da se ovaj amandman prihvati uz još jedan korektiv, uz korektiv ovih procenata i iznosa koji su već opredeljeni u lokalnim samoupravama. Ako ste predvideli da Beograd sa 7,5% naplaćenog poreza na promet može da se finansira, a da nekoj lokalnoj samoupravi treba 50%, pre je trebalo višak dati onoj opštini kojoj treba već 50%, nego onome za koga tvrdite da će i sa 7,5% ostvariti sve funkcije koje mu prenosi Republika, za sve poslove koje mu Republika poverava.

Ovako, ko ima više, imaće još više, a ko ima malo, imaće još manje. Nije to želja građana Republike Srbije, nije.

Upozoravam vas, pojedini prihodi koji su ogromni pripašće samo nekim lokalnim samoupravama, samo nekim - a nekada su pazari u svim prodavnicama u Srbiji predavani tako da se porez plaćao odmah u mestu u kome je roba prodata; nekada se porez na promet obračunavao na svakoj benzinskoj pumpi; u bilo kojoj lokalnoj samoupravi da se nalazi benzinska pumpa, od prometa naftinih derivata na toj pumpi imala je procenat lokalna samouprava na čijoj se teritoriji pumpa nalazi.

Vi ste ućutkali predstavnike najvećih gradova u Srbiji u dogovorima kada ste im rekli - evo vam ovaj prihod, samo ćutite. Ostali ćute, ostali još ne znaju kako će biti teško da se finansiraju pomoravske opštine, kako će biti teško da se opštine u Raškom okrugu finansiraju... (Milka Marinković, sa mesta: Znamo i slažemo se s tim.)

Aman Milka, kada te molim, ajmo napolje da pričamo pola sata, da imaš malo lepši glas ja bih to mogao da trpim. Kad bi Neda dobacivala, ona školovala glas, da lepo dobacuje, a ti nisi još.

Dakle, s obzirom na to da vama nije do ozbiljne rasprave, vama je do toga da razgovaramo ovako u ofu, što bi rekli ovi koji vas sponzorišu, nisu vam potrebni naši glasovi da odluče o sudbini ovog amandmana, mi se nećemo mešati u to koga favorizujete, koga srozavate i Predlogom zakona i prihvatanjem amandmana. Ali, samo da kažem narodnom poslaniku koji je ovde rekao da je jedna brutalna vlada 12 godina određivala procente - upotrebio je možda i gori izraz, ne mogu da se setim, da, bahata vlada, uopšte ne bežim od tih izraza - dve godine imate istu takvu vlast ovde, dve godine je Vlada određivala procente i ovaj predlog zakona, jedna ista bahata vlast, ovo je već drugo određivanje procenta učešća opština i gradova u porezu na promet. Ovo je bilo i prošle godine bahato, ali ne možete vi da kažete samo za onu vladu koja nije bila vaša da je bila bahata, jer se služila zakonom, a za vladu koja je vaša, ona nije bahata, iako na isti način donosi isti zakon koji je donosila i vlada pre nje.

Za mene ova je vlada mafijaška, a to je mnogo gore.

Gospodine Nikoliću, zbog povrede člana 101, a na osnovu člana 103, izričem vam drugu opomenu.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?

Pravo na repliku, narodni poslanik Milan Milosavljević.

Samo želim da kažem da me gospodin Toma Nikolić nije ispravno razumeo. Nisam ja govorio da su procenti bahati i da je zakon bahat, nego su se oni koji su primenjivali zakon bahato ponašali i bahato trošili pare.

Pošto više nema prijavljenih za reč replika, je li? Kao predstavnik poslaničke grupe, narodni poslanik Branislav Pomoriški.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, mislim da je ovo mali korak ka decentralizaciji, ali veliki korak čoveka koji vodi finansije i čoveka koji mislim da se iskreno trudi da u datim uslovima u Srbiji pokušava da sprovede neke reforme. To u Srbiji nikada nije bilo lako, neće biti lako ni nama, ali izašao sam i uzeo reč zato što moj amandman identično glasi kao i amandman koji je Vlada predložila da se usvoji, a činjenica je da će se glasati o tom amandmanu, zato što je bio po redosledu prvi.
Hteo bih da kažem nekoliko reči za koje mislim da nisu tačne i koje su izrečene po osnovu primene ovog amandmana.
Prvo, nije tačno da će biti oštećene male opštine. To može da bude tačno samo u slučaju ukoliko su procene Vlade oko poreskog potencijala pojedinih opština i ukoliko su procene Vlade oko procenata koji se primenjuju na takve poreske potencijale netačne. Oko toga možemo otvoriti raspravu, tu sam imao primedaba i dao sam ih prilikom komentara zakona u načelu.
Mislim, kao i većina opština i gradova u Srbiji, da je tu najbolje prošao Beograd, ali pošto su reforme u toku, doći će vreme da se i to menja. Otvorićemo diskusiju po svim pitanjima i mislim da treba upravo ovako, svi zajedno u Srbiji kada su u pitanju jedinstveni interesi, da jedinstveno donosimo određena rešenja. Inače, kada je u pitanju decentralizacija i reforme, izneo bih iskustvo - naš grad pobratim Dortmund ulazi ove godine u budžetski deficit koji iznosi 2.500 nemačkih maraka po stanovniku, a ima 600.000 stanovnika - ovo govorim pre svega zbog toga što znam da će gospodin ministar razumeti o čemu govorim - ali ulazi na bazi procene koliko će u narednoj godini da uštedi od projektovanih troškova vezanih za koštanje lokalne samouprave. Ovo je prvi korak u kome uvažavamo rezultate lokalnih samouprava i prihvatamo da onaj ko bolje radi, imaće i bolje efekte od svog rada.
Dakle, pod uslovom da su Vladine procene tačne, oko poreskih potencijala i oko stopa koje treba da odbace određeni okvir, niko od opština i gradova u Srbiji neće biti oštećen; svi će imati okvire i svi će imati prihode koji su projektovani ovim zakonom. Imaće privilegiju onaj ko tokom rada, tokom godine za koju pravi budžet, bude napravio prelaz iz sive ka legalnoj ekonomiji. Ko bude povećao svoj poreski potencijal, ko bude doveo nove poslove u svoj grad, ko bude otvorio nove firme, formirao nove poreske obveznike, taj i treba da ima neke rezultate od tih svojih aktivnosti.
Mislim da u budućnosti Vlada treba više da se bavi kontrolom šta se događa sa lokalnim budžetima, a ne da određuje procente i okvire. To je ono što svet i razvijeni gradovi već odavno imaju i to je valjda ono za šta se mi deklarativno zalažemo. Dakle, ako grad Dortmund ulazi u deficit (2.500 maraka puta 600.000 stanovnika), on u to ne može da uđe ako mu to ne overi Vlada. To treba da bude posao Vlade.
Znači, mi dajemo programe, mi imamo stvar u svojim rukama, a Vlada je ta koja će da kaže jesmo li mi u tome ozbiljni ili ne; a ne kao da Vlada bolje zna šta je po našim opštinama i gradovima nego što znaju naše opštinske i gradske skupštine, koje zasedaju danima oko pojedinih problema, a Vlada odvoji sekund i po da o tome raspravlja.
Prema tome, mislim da treba pohvaliti pre svega Vladu i ministra finansija koji je imao sluha za jedan ovakav gest, koji, ponavljam, jeste mali korak u procesu decentralizacije, ali veliki korak kao putokaz za smer kojim treba ići.
Zahvaljujem se i ovo ujedno znači da odustajem od svog amandmana, koji ima identičan tekst kao amandman o kome ćemo glasati.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 165, protiv nema, uzdržanih nema, nije glasalo 36, od 201 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milutin Prodanović, Slavoljub Matić i Dušan Golubović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Odbor za finansije je prihvatio ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Povlači amandman.)
Predstavnik se izjasnio da povlači ovaj amandman.
Konstatujem da je amandman povučen.
Na član 4. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Borislav Novaković i Branislav Pomoriški kao i narodni poslanik Aleksandar Vatović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko od podnosilaca amandmana želi reč?
Konstatujem da je ovaj amandman povučen.
Na član 4. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Bora Stanimirović i Ljubomir Mucić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li želite reč?
Narodni poslanik Ljubomir Mucić povlači amandman.
Konstatujem da je amandman na član 4. povučen.
Na član 5. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Nebojša Jović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

Poštovani narodni poslanici, u ime SPS podneo sam amandman na član 5. Predloga zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet u 2002. godini, koji govori o tome da ako se prihodima iz člana 3. ovog zakona, ne ostvari iznos iz člana 2, opštini, odnosno gradu obezbeđuju se sredstva iz budžeta Republike srazmerno do visine ostvarenja budžeta Republike.
Podneo sam amandman na član 5. koji glasi: "Vlada Republike Srbije, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija i ekonomije posebnim rešenjem kvartalno će obezbediti iz budžeta Republike opštini, gradu sredstva do neostvarenog iznosa prihoda iz člana 3. ovog zakona, srazmerno visini ostvarenih prihoda u budžetu Republike".
Predloženim rešenjem bi došlo do kvartalnog usklađivanja i izjednačavanja položaja svih opština u skladu sa projektovanim obimom budžetskih sredstava; jer opštinama i gradovima koji sa procentom učešća u porezu na zarade i porezu na promet proizvoda i usluga za 2002. godinu ne dostignu obim sredstava, odnosno kvartalni iznos u skladu sa dinamikom, propisan opštim bilansom javnih prihoda i javnih rashoda, treba da pripadnu dopunska sredstva do predviđenog iznosa.
Ne sporim član 7. Zakona o budžetu, kojim su predviđena sredstva koja će pripasti opštinama u iznosu od 919.000.000 dinara. Tu se kaže da će po potrebi biti raspoređivana sredstva. Samo tražim da se kvartalno propiše usklađivanje i izjednačavanje položaja svih opština koje ne dostignu obim sredstava procentom učešća u porezu na promet i porezu na zarade. Znači, tražim da se to zakonski reguliše, da to ne bude volja pojedinca ili pak zavisno od toga u kojoj opštini je ko na vlasti.