Poštovane dame i gospodo, pred vama je zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, čija je intencija da na jednom mestu reguliše ona pitanja koja se tiču te materijalne podrške.
Suštinski, jedna od osnovnih ideja koja stoji iza ovog zakona je da odvoji ono što su socijalne mere od onoga što su mere populacione politike. Naravno, tu postoji značajan broj davanja, koja su postojala i ranije u sistemu, u okviru Zakona o društvenoj brizi o deci i intencija je bila da se zapravo ono što su davanja porodicama sa decom, koja treba da budu vezana za njihov materijalni položaj, bude u potpunosti odvojeno od onoga što su davanja porodicama sa decom koja treba da regulišu, odnosno da utiču na podsticanje rađanja.
Suštinski, ovde je reč pre svega o četiri vrste mera. Prva je naknada za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta. To je pitanje koje je regulisao Zakon o radu: Zakonom o radu je predviđeno da tri meseca traje porodiljsko odsustvo, i da je odsustvo radi nege deteta ono što je dopuna do godinu dana, a ovim zakonom se reguliše iznos te nadoknade i iznos te nadoknade je jednak u oba ta perioda, znači, iznosi sto posto.
Ono što je na određeni način različito u odnosu na dosadašnja rešenja, to je da je iznos limitiran sa pet prosečnih zarada u Republici i da se sada on ne razlikuje u zavisnosti od reda rođenja dece.
Drugo pravo koje je novo pravo, naziva se roditeljski dodatak. U stvari, moram da kažem da smo nastojali, imajući u vidu ono što je predviđeno budžetom za ovu godinu i što je bilo predviđeno uopšte budžetom za zaštitu dece, odnosno porodica sa decom, da u okviru toga izvučemo sve one mere koje je trebalo da imaju populacioni efekat (znači, oprema za novorođenčad, materinski dodatak, različiti iznos dečijeg dodatka u zavisnosti od reda rođenja deteta), smatrajući da ako se ta sredstva, koja su mala i koja se daju tokom dužeg vremenskog perioda, daju kao jedno davanje, jednokratno, mogu imati veći efekat, u smislu podsticanja rađanja.
Ja sam sigurna da ni vas, ni naše stanovništvo uopšte, gotovo da nije potrebno obaveštavati o tome kakva je naša demografska situacija i koliko je važno da se jedan deo mera usmeri i na podsticanje rađanja.
Dakle, roditeljski dodatak bi se davao za drugo, treće i četvrto dete, jer je zapravo podsticanje dece ovog reda rođenja značajno, kada se posmatra sa demografskog aspekta. Znači, rađa se još uvek dovoljno dece, kao prva deca u porodici, ali ono što bitno utiče na našu lošu demografsku sliku, ako tako mogu da kažem, to je nedovoljan broj dece koji se rađa kao deca drugog, a posebno trećeg i četvrtog reda rođenja u porodici.
Takođe, kad je reč o roditeljskom dodatku, pošto je to populaciona mera, on nije uslovljen finansijskim aspektom ili materijalnim položajem porodice, jer zapravo on treba da ima pre svega populacione efekte. Jedino što je ipak na određeni način trebalo da isključi one koji su najbogatiji, to je neka izuzetno visoka poreska osnovica, koja prelazi 12 miliona dinara.
Kad je reč o dečjem dodatku, on sada treba da ispunjava socijalnu funkciju, jednak je za svu decu, bez obzira na red rođenja. Ono što je takođe važno, to je da se do sada za dečiji dodatak moglo kvalifikovati samo na osnovu primanja iz poslednjeg kvartala prethodne godine i ta primanja su se poredila sa cenzusom.
Ono što je novo i što smatramo da je dobro, u ovom rešenju to je da sada apsolutno u svakom momentu možete da podnesete taj zahtev i da se vaši prihodi iz prethodna tri meseca, (znači, ne iz poslednjeg kvartala prethodne godine), upoređuju sa cenzusom.
Takođe je cenzus jednak za celu teritoriju centralne Srbije i Vojvodine.
Nema više manje razvijenih opština od onih koje su razvijenije, što takođe smatramo da je važno - pošto je iznos dečijeg dodatka takav da on pokriva samo elementarne potrebe deteta ili najelementarnije, onda nema razloga da se u tom smislu stavljaju u poseban položaj one opštine koje su manje razvijene i da tu cenzus bude niži.
Kada je reč o većim pravima u okviru dečijeg dodatka, veća prava, znači uvećan iznos dečijeg dodatka i bolje uslove za cenzus imaju deca bez roditeljskog staranja, a takođe i porodice sa decom koja su ometena u razvoju i porodice u kojima je samohrani roditelj prisutan kao jedini roditelj.
Ono što je, takođe, različito, to je da sada ovo pravo mogu da ostvare i hraniteljske porodice i porodice koje su usvojile decu, zbog toga što smatramo da je mnogo važno da što manje dece bude u institucijama i nastojaćemo da kroz što je moguće veći broj zakona stavimo ove porodice u povoljniji položaj u odnosu na onaj u kome su bile do sada.
Poslednje pravo se odnosi na naknadu roditeljskog dela cene za decu u predškolskim ustanovama. Znači, država bi nadoknađivala, to je ono pravo koje je postojalo i ranije u Zakonu o društvenoj brizi o deci, ali za one porodice koje imaju pravo i na dečiji dodatak, za siromašne porodice, nadoknađivala bi udeo u ceni boravka u predškolskoj ustanovi i to bi pravo važilo za decu bez roditeljskog staranja. Do sada je ono važilo za decu u institucijama, ali smatramo da je važno da to bude i za decu u hraniteljskim i porodicama koje su ih usvojile, i za decu ometenu u razvoju.
To je ono što ovaj zakon reguliše i što će, nadamo se, imati bolje efekte i da predstavlja korak napred u ovoj oblasti. Hvala.