Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona koji Srpska radikalna stranka ne može da prihvati iz više razloga. Prvi razlog je što je ovo marketinški predlog zakona. Iz Zakona o društvenoj brizi o deci izvučeno je nekoliko poglavlja i desetak članova tog zakona i uređeno na isti ili restriktivniji način nego do sada, sa, priznajem, i nekim novinama koje se odnose na roditeljski dodatak.
Zašto se zakon zove Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kada je restriktivan prema porodicama sa decom. Zašto nije predlog zakona nazvan predlog zakona o finansijskoj podršci porodicama koje imaju egzistencijalne i materijalne teškoće, čija su mesečna primanja ispod nekih normala koje bi utvrdio predlagač zakona.
Obradovao sam se kada sam čuo da ćemo razmatrati to da finansijski pomažemo porodice sa decom. Mislio sam da ćemo imati prilike da glasamo za predlog zakona koji bi bar malo ličio na program Srpske radikalne stranke i zato je moje razočaranje bilo veliko kada sam video da i novi predlagači zakona prave istu grešku koju su pravili i oni pre njih, a to je da decu i posebno majke razdvajaju, klasifikuju, grupišu na one majke koje rade, na one koje ne rade, na one koje žive u gradu, na one koje žive u selu, a decu na to da li im roditelji imaju 90 ari zemlje ili hektar zemlje, da li imaju prosečna primanja 2.750 dinara mesečno ili 2.760 dinara mesečno.
Srbija je ugrožena belom kugom i o tome više nikome ne treba iznositi bilo kakav podatak. Krenite kroz sva sela, a ja znam najbolje situaciju u šumadijskim selima, na teritoriji Republike Srbije i videćete ogromne školske zgrade, neke čak sagrađene i u prošlom veku, neke početkom ovog veka, koje su nekada bile premale da prime svu decu koja idu u školu, a sada im je dovoljan jedan učitelj ili jedan nastavnik za svih osam razreda osnovne škole.
Je li naša želja da se u Srbiji rađaju deca? Pa, dokažimo to konkretno. Neka sva deca imaju dečiji dodatak. Je li naša želja da imamo majke u Srbiji, da imamo porodilje u Srbiji? Neka svaka porodilja ima porodiljski dodatak. Zašto samo ona koja radi? Šta ćemo sa ženom koja živi na selu? Nikakav radni odnos nema. Pa, sad, kad nema radni odnos i kad rodi dete, treći dan može da ide na njivu. Žena koja radi u kancelariji ili u fabrici ne može godinu dana da radi, država će da joj finansira osnovne potrebe nekim dodatkom, a žena koja nikad ništa nije zaradila ne može da zaradi ni kad rodi dete.
Da li nam je važno da se deca rađaju? Neka se rađaju u svim porodicama, ako tvrdimo da ima mnogo bogatih ljudi. Zahvaliće se oni državi na tome, i reći će - meni zaista to ne treba, dajte nekome ko je siromašan. Ali, da mi odredimo u ovoj situaciji, u kojoj se svakim danom rađa sve više sirotinje, stvara se sve više sirotinje, mnogo ljudi ostaje bez posla, neke granice do kojih je neko dete državi vredno, pa mu treba malo pomoći i granicu preko koje detetu više ne treba pomagati, mislim da je u najmanju ruku nehumano, da ne upotrebljavam neki drugi književni izraz zbog koga dobijam ovde opomene, pa mi se čak oduzima i reč.
Svojevremeno sam, juna 1996. godine, podneo predlog za izmenu i dopunu Zakona o društvenoj brizi o deci, koji je možda 60% prihvaćen od strane poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, iako smo tada bili opoziciona stranka. I sam sam priznao, obrazlažući zakon, da shvatam da je možda i nemoguće, a odustao sam od mnogih predloga, pa i od ovoga koga sada iznosim, da svako dete ima dečiji dodatak. Ali, vi ste država koju pomaže ceo svet.
Zašto trošite novac na kompjutere, na blindirane automobile? Trošite ga na dečije dodatke. Trošite ga na porodiljske nadoknade. Zašto na skupa obezbeđenja? Zašto na putovanja u inostranstvo? Trošite za decu, omogućite deci da žive. Posle toga će sve biti lakše. Pa, za vas je sada dete prestalo da bude dete sa 19 godina, iako hoće da se redovno školuje, iako je odličan učenik više škole ili student fakulteta.
Vi kažete - završavaš osnovnu i srednju školu, ne dam ti više podršku da učiš školu. Sada neka te neko drugi izdržava. (Žagor.)
Milka, je lÄ ti nešto tandrčeš otuda? Čujem da nešto cvokoće, kao da je prozor otvoren.
(Milka Marinković: Dajem ti savet.)
Dođi da ti dam.
Vi čak kažete u članu 1. stav 1. da će podršku dobiti materijalno ugrožene porodice sa decom, a zakon ne nazivate zakonom o podršci porodicama sa decom. Ne valja, nešto tu ne odgovara. Ostvarivanje prava predviđenih ovim zakonom vezujete za nekakve prihode, za neku imovinu, a ne za to da se dete rodilo ili da se majka porodila.
Prava predviđena ovim zakonom vezujete za to da li je žena zdravstveno osigurana ili nije. Otkud vam sada to pravo? Koliko građana Srbije nema zdravstveno osiguranje? Je lÄ ne mogu da rađaju decu? Je lÄ ne smeju da rađaju decu? Zabranite im to, a nemojte da ih uslovljavate time. To vam se provlači kroz članove 14. i 17. Samo ako ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje roditelj može da ostvari pravo na dečiji dodatak. Samo ako ostvaruje zdravstvenu zaštitu ili roditelj majka može da ostvari pravo na roditeljski dodatak. Po kom to osnovu? Koliko nam građana Srbije nema zdravstvenu zaštitu, nema regulisanu zdravstvenu zaštitu?
Prava predviđena kao naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva vezana su isključivo za dve kategorije građana, za one koji rade kod pravnih i fizičkih lica i za one koji samostalno obavljaju delatnost. A nezaposleni, oni koji nemaju posao, oni koji više nikada dok ste vi na vlasti neće dobiti posao? Vi otpuštate sa posla i one koji su do juče radili. Hoće li oni moći da imaju decu? Hoće li oni moći kada se rodi dete da ostvaruju prava od tri meseca plus devet meseci, koja se kasnije zovu nega deteta do godinu dana? Za njih propisujete visinu naknade zarade, a za one koji nikakvu zaradu pre toga nisu imali, neće imati ni posle toga, za njih nema nikakvih primanja, ni onih koja su u članu 12. stavu 3. predviđena kao minimalna zarada, za onu kategoriju koja je kod vas na ivici da ostane bez tog prava.
Ako se jedan zakon donosi da bi se pokvario prethodni, nemojte ni da ga donosite. Donesite zakon o kome ćete detaljno razmisliti i utvrditi može li da pomogne građanima ili ne. Ako je to malo, a ovde su prava restriktivnija, način sticanja prava je restriktivniji nego po dosadašnjem predlogu zakona, onda nemojte taj zakon da donosite.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam prvi deo. Neće moći ni televizija ovo da uvije u oblandu i da večeras predstavi kao - gasite svetla, rađajte decu, sada će biti para od države, država će da vam pomogne da rađate decu i da ih podižete. Apsolutno smo protiv ovog predloga zakona. Pokušali smo da ga za samo jedan dan, koliko smo imali na raspolaganju, popravimo amandmanima, a vi odlučite kako ćete dalje.

Reč ima gospođa Gordana Matković, ministarka za socijalna pitanja.

Razlog zbog čega se zakon ne zove za materijalno ugrožene porodice, pošto jeste činjenica da su dva prava vezana samo za materijalno ugrožene porodice, je što postoji i onaj deo koji se odnosi na sve porodice, a to je roditeljski dodatak, znači za svakog ko dobije drugo, treće ili četvrto dete i što naknada porodiljskog odsustva nije vezana, naravno, za materijalni položaj.
Ideja je da se limitira iznos naknade sa pet prosečnih zarada i to je istovremeno regulisano da onaj koji ima preko pet prosečnih zarada ne plaća doprinose i to je nešto što je drugim zakonima regulisano. Znači, to je neka mera za koju se smatralo da je normalno da država bude ta koja će to nadoknaditi poslodavcu, a ono što je preko toga naravno ostaje na poslodavcu da tako neka izuzetno visoka davanja sam nadoknadi.
(Tomislav Nikolić: Replika.)

Niste spomenuti uopšte.
Reč ima narodni poslanik Srđan Petrović, zamenik predsednika poslaničke grupe DOS - Demokratska stranka Srbije.

Poštovane dame i gospodo, poštovano predsedništvo, ovaj zakon je sigurno potreban ovoj državi i ovoj naciji. Ne možemo ga nazvati reformskim, jer je ovaj zakon verovatno trebalo da bude donet u neko vreme kada o reformama nije bilo ni reči, neću da kažem pre pet ili pre šest godina, nego možda pre 20 ili 30 godina. Jer ovaj problem, a to se naročito odnosi na deo zakona koji tretira populacionu politiku, problem je, može se reći, većeg dela sveta, a naročito onog dela sveta u kome mi živimo. To je problem savremenog doba i mi smo ovu materiju morali, a dobro je što je ona sada pred nama, zakonski da uobličimo.
Mi smo svesni da imamo sve više, odnosno da se sve više dešava ta obrnuta starosna piramida, da nam stanovništvo stari i sigurno da po tom pitanju su saglasni, može se reći, ljudi koji su ateisti, religiozni ljudi, pripadnici različitih religija. On ima svoju ekonomsku dimenziju, što ćemo videti kada dođemo na konkretne probleme, da praktično postojeći sistem penzionog osiguranja koji u većini zemalja funkcioniše, ima određen problem; dolazi se u situaciju da ti penzioni fondovi nemaju odakle da se pune, jer normalno mladog stanovništva, stanovništva koje se zapošljava, nema.
U našim uslovima taj problem je na drugi način izražen, jer kod nas mlado stanovništvo ne može još uvek da dobije posao, znači ni taj mali deo mladog stanovništva, ali to ne znači da ovaj problem možemo da stavimo van snage, da ga stavimo u neki drugi red problema, jer kad-tad sa istom stvari ćemo se suočiti, znači sa problemom nedostatka stanovništva, nedostatka radne snage, a to i jeste određeni ekonomski problem.
Ovaj zakon ima ta dva dela, deo populacioni i deo socijalni. Do sada su rešenja u važećem zakonu mešala te dve stvari i to nije bilo dobro. Nije bilo dobro zato što se socijalni elemenat preklapao sa populacionim elementom. Populaciona politika treba da ima što širu osnovu, da tretira što veći broj građana, što veći broj porodica, siromašne porodice, porodice u nedovoljno razvijenim područjima, porodice u krajevima sa malim natalitetom, a takva je na žalost cela Srbija, tako i porodice koje bi trebalo da pripadaju nekoj srednjoj klasi i mislim da je to osnovna prednost ovog zakona, osnovna novina u ovom zakonu.
Uvedena je institucija roditeljskog dodatka i određeni broj porodica bi trebalo, u situaciji kada planiraju svoj naraštaj, kada planiraju svoju budućnost, na neki način ekonomski stimulisati da se opredele za veći broj dece, znači za više od jednog deteta i ovo bi sigurno trebalo da pomogne određenom natalitetu. Dobro je što je to jednokratna pomoć, jer onda ona može kroz tu jednokratnu isplatu ljude da podstakne na povećanje porodice. Ono što je možda problem ovog zakona, ali i drugih zakona koji tretiraju oblast socijalne politike, jeste određena situacija gde je vrlo teško evidentirati prihode stanovništva, znači prihode koji se u većem delu baziraju na sivoj ekonomiji.
Zakon je tu ponudio neka rešenja, stvar je prakse koliko će to uspeti da odradi, ali kažem opet, to je generalno problem društva, ne samo socijalne politike.
Ono što je važno u delu socijalne politike, daje se akcenat na prelazak dece bez roditeljskog staranja u nove porodice, daje se podsticaj njihovom usvajanju od strane hraniteljske porodice, što je mislim novi elemenat.
Iz svih ovih navedenih razloga ovaj zakon je sigurno potreban, dobro je što se sada donosi, mada sa zakašnjenjem, a iz tih razloga će poslanička grupa Demokratske stranke Srbije glasati za zakon.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
Izvolite, narodni poslanik Radojko Petrić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-a.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovana gospođo ministre, u obrazloženju ovog predloga zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom Vlada objašnjava da se njime u odnosu na dosadašnji zakon o društvenoj brizi o deci vrše znatna poboljšanja. Navodi da se poboljšavaju uslovi za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, da se obezbeđuju posebni podsticaji za rađanje dece i podrška materijalno ugroženim porodicama sa decom ometenom u razvoju i deci bez roditeljskog staranja. Kada bi zaista sve bilo tako, ne bi imalo šta da se prigovori.         U tom slučaju i poslanici SPS-a podržali bi zakon kako je predložila Vlada i to bez rezerve.
Međutim, kada se izvrši sagledavanje svih predloženih odredaba zakona, vidi se da se uvodi niz nepovoljnijih prava, niz restriktivnosti u odnosu na dosad važeći Zakon o društvenoj brizi o deci. Pojedine predložene mere negativno će uticati na demografsku politiku Srbije, zapravo neće vršiti podsticaj prirodnog priraštaja stanovništva kroz rađanje više dece. Izuzimajući roditeljski dodatak koji se uvodi kao nova mera pomoći porodici sa dvoje do četvoro dece i koja predstavlja podsticajnu meru u priraštaju stanovništva i instrument populacione politike, ostale odredbe u dobrom delu predstavljaju poboljšanje dosadašnjeg stanja.
U iznete konstatacije možemo se uveriti i na osnovu sledećeg: Prvo, ukida se posebna zaštita trećeg deteta u porodici sa troje dece. Naime, dosadašnjim zakonom bilo je regulisano da nezavisno od materijalnih uslova pravo na dodatan na decu ima porodica sa troje dece za treće dete. Sada se ovo pravo gasi za ove porodice kada pređu materijalni cenzus, koji je inače sada mnogo nepovoljniji za sve porodice.
Ako u prednjem kontekstu uzmemo u obzir i novi Zakon o radu, gde je za treće dete porodiljsko odsustvo i nega deteta dve godine, odnosno više od dve godine kada se ostvarivala još 28, odnosno 45 dana pre porođaja, to je odsustvo sada smanjeno sa dve i više godina na ukupno godinu dana i iz toga jasno vidimo koliko je ova mera nepovoljnija. Može li neko tvrditi da ova mera nije antipopulaciona? Ona predstavlja korak nazad u dosadašnjoj demografskoj politici podsticaja prirodnog priraštaja stanovništva.
Drugo, teško je pravdati prilaz Vlade što isključuje posebne stimulativne mere podsticaja prirodnog priraštaja stanovništva na područjima opština, odnosno delova opština sa negativnom stopom prirodnog priraštaja. O ovome su socijalisti vodili računa i to je primenjivano kod sticanja prava na dečiji dodatak, materinski dodatak i pomoć za opremu novorođenčeta.
Treće, Vlada predlaže da dečiji dodatak pripada detetu do navršenih 19 godina života ako se u svojstvu redovnog učenika nalazi na školovanju. Istina, ova odredba je važila i do sada, uz podsećanje da su doskora socijalisti obezbeđivali dečiji dodatak do navršenih 26 godina života ako su se deca nalazila na redovnom visokoškolskom obrazovanju, odnosno na višoj školi ili na fakultetu.
Zbog poznatih nedaća koje su pogodile Srbiju, počev od razbijanja Jugoslavije, ekonomskih sankcija, troškova zbrinjavanja velikog broja izbeglica, tranzicije, pa sve do NATO razaranja, morale su se uvoditi određene restrikcije.
Kako je sada, prema informacijama DOS-a ekonomsko stanje mnogo bolje, to je normalno da se očekuje da Vlada obezbedi isplatu dečijeg dodatka deci do 26 godina kada su na redovnom visokoškolskom obrazovanju, zapravo kada su na višoj školi ili fakultetu, a tako su to socijalisti godinama i praktikovali.
Četvrta restriktivna mera, Predlogom ovog zakona ukida se materinski dodatak. Podsećam javnost da je pravo na materinski dodatak imala svaka majka koja nije bila u radnom odnosu, znači koja nije bila zaposlena. Imala je to pravo za prvo troje dece u porodici i to u trajanju od 365 dana od rođenja deteta. Pravo na materinski dodatak ostvarivala je nezaposlena majka i za četvrto dete u porodici koja je imala prebivalište u opštinama sa negativnom stopom prirodnog priraštaja i to je pravo redovno i koristila. Ne može sada sve ovo zameniti novouvedeni roditeljski dodatak, pogotovu što se on ne predviđa za prvo dete. Očigledno postoji opravdanost da se i dalje zadrži plaćanje materinskog dodatka.
Peta restriktivna mera, ovim novim zakonom ukida se pomoć za opremu novorođenčeta. Pravo na pomoć za opremu novorođenčeta imala je svaka majka za prvo troje dece u porodici; u opštinama, odnosno u delovima opština sa negativnom stopom priraštaja stanovništva, na to je imala pravo i majka sa četvoro dece. Pomoć za opremu novorođenčeta isplaćivana je jednokratno. Osnovica za izračunavanje iznosa ove pomoći umanjena je od juna prošle godine, zapravo kao što je od istog datuma umanjena osnovica za izračunavanje iznosa prava na materinski dodatak. Logično je zadržati ovu meru i dalje vršiti isplatu pomoći za opremu novorođenčeta.
Šesto, može li se pravdati Vladin predlog da na ostvarivanje prava finansijske podrške porodica sa decom utiču prihodi koje porodice ostvare i po osnovu naknade za tuđu negu i pomoć. Ovo je obuhvaćeno u članu 4. Predloga zakona. Naknada za tuđu negu i pomoć je inače nedovoljna da pokrije troškove teško bolesnih članova porodice i ne računajući ostale teškoće oko nege i lečenje takvih članova. Zaista, ako se obezbeđuje pomoć za tuđu negu, to je zaista težak bolesnik. E, sada i u to treba da uđe onaj materijalni cenzus, da ne koristi druga prava ta porodica.
Takođe je neodrživo da otpremnina koju radnik primi zbog otkaza radnog odnosa utiče na ostvarivanje prava finansijske podrške njegovoj porodici sa maloletnom decom. Kada član porodice ostane bez posla, a izdržava decu, treba mu obezbediti mnogo više pomoći, a ne da mu se odmaže na ovakav način.
Nejasno je kada se u ovom članu, to je isto u članu 4, kaže da i materinski dodatak ulazi kao prihodna stavka pri izračunavanju prava finansijske podrške porodica sa decom, a istim ovim zakonom se ukida taj materinski dodatak.
Iz ovog člana 4. potrebno je da budu isključeni još pojedini prihodi koji su predviđeni da uslovljavaju ostvarivanje prava finansijske podrške porodica sa decom, kao što je na primer naknada za telesno oštećenje. Molim vas, čak i naknada za telesno oštećenje uzeta je da utiče kao materijalni cenzus za ostvarenje drugih prava porodica sa decom; zatim, materijalno obezbeđenje ostvareno po propisima iz oblasti socijalne zaštite, naknade po osnovu socijalnih programa i slično.
Dalje, posebno zaslužuje pažnju da se na bolji način reguliše pravo na finansijsku podršku porodica za prvo dete. Status ovih porodica prema predlogu Vlade znatno se pogoršava. Kod porodica sa prvim detetom obično su najveće potrebe na početku, jer treba da obezbede odgovarajuću opremu, počev od kolevke pa do svih drugih neophodnih potrepština kada dođe malo dete. Pravo na dodatak teško mogu da ostvare zbog visokog cenzusa, a primanja se dele na svega tri člana. Ukida se pomoć za opremu novorođenčeta.
Jeste da je značajna podsticajna mera za priraštaj stanovništva roditeljski dodatak koji se uvodi ovim zakonom. Međutim, on je predviđen za porodice sa dvoje i četvoro dece; za drugo dete 50.000, za treće dete 90.000, za četvrto dete 120.000. Najmanje što bi bilo potrebno učiniti, to je da se obezbedi jednokratna isplata roditeljskog dodatka i za prvo dete u iznosu bar od 30.000 dinara.
Ističem da ne može da se potvrdi Vladino objašnjenje, dato u obrazloženju ovog predloga, da se u odnosu na dosadašnji Zakon o društvenoj brizi o deci vrše znatna poboljšanja. O tome najbolje govori data konstatacija na poslednjoj stranici obrazloženja zakona, a ona glasi: "Izvršene analize i procene primene postojećeg Zakona o društvenoj brizi o deci i predloženog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ukazuju na zaključak da neće biti potrebna dodatna sredstva za primenu novog zakona". Da li je teško izvući zaključak da nisu obezbeđena neka nova i uvećana sredstva za ove namene? Znači, nema ni poboljšanja u ovoj oblasti bez novih sredstava.
Na kraju, da istaknem sledeće: poslanička grupa SPS podnela je petnaestak amandmana, sa najboljim namerama da se u interesu građana izvrše poboljšanja datog predloga Vlade. Od razumevanja našeg nastojanja i prihvatanja amandmana zavisiće i naše opredeljenje u smislu obezbeđenja podrške da zakon bude usvojen.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Reč ima ministarka za socijalna pitanja, gospođa Gordana Matković.

Samo još jednom da ponovim - da, rekla sam u obrazloženju da nisu u pitanju veća sredstva. Sada je pitanje  kako se sredstva koja imate na raspolaganju koriste. To je istovremeno i odgovor na pitanje zašto se neka prava ukidaju. Ne možemo u okviru postojećeg budžeta uvesti neko novo pravo koje predstavlja neko značajno davanje, a da se istovremeno zadrže druga prava u okviru sistema. Smatrali smo da je važnije, na primer, za majku koja je nezaposlena da prilikom rađanja drugog deteta dobije 50.000, prilikom rađanja trećeg deteta 90.000 dinara, nego da u toku godinu dana dobija materinski dodatak koji je neka manja suma. Znači, to je sada pitanje neke efikasnosti koju neka mera može imati i procene njene efikasnosti.
Pitanje vezano za materinski dodatak, zašto se on još uvek pominje, to je zbog toga što će ga, pošto zakon stupa 1. juna na snagu, oni koji su ostvarili to pravo pre 1. juna, ostvarivati dok im se ne iscrpi u toku tih godinu dana, tako da će to postojati kao plaćanje iz budžeta dok postoji osnova za njegovo isplaćivanje.

Pošto više nema predsednika poslaničkih grupa prijavljenih za reč, prelazimo na načelnu raspravu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Bojana Aleksić, a posle nje narodni poslanik Adam Urošević.