Mi iz DSS podržavamo donošenje jednog ovakvog zakona i podržaćemo donošenje svakog zakona koji će za cilj imati porast nataliteta. Svi znamo na koji način su se tretirala deca i kakav je bio odnos i prema deci i prema porodici proteklih 50, a pogotovu poslednjih 10 godina. Svi znamo koliko je došlo do pada životnog standarda. Svi znamo da su ovi isti materinski dodaci, o kojima se ovde govori,  nešto što je bilo više imaginarno, jer ti materinski dodaci se najčešće nisu uopšte isplaćivali, isplaćivali su se sa ogromnim kašnjenjem ili su, pogotovo u vreme inflacije, bili gotovo obesmisleni.
Prema tome, pozdravljamo razdvajanje populacione od socijalne politike i smatramo da je ovo jedna dobra mera. Međutim, jedan ovakav zakon sigurno ne može trajno rešiti pitanje porasta nataliteta u ovoj zemlji. Za ozbiljno razmatranje problema rađanja dece potrebno je da povedemo računa o svemu onome što će dovesti, pre svega, do socijalne sigurnosti građana, što će dovesti do povećanja životnog standarda, što će omogućiti mladim ljudima da se uopšte odluče da stupe u brak. A kada već u brak stupe, da se odluče da imaju dece, tek onda, dolazi treća životno značajna odluka, odluka o rađanju drugog, odnosno kasnije trećeg, četvrtog i narednog deteta.
Svi znamo da se danas mladi ljudi uopšte teško odlučuju da stupe u brak. Svi znamo da je mladom čoveku danas gotovo nemoguće da reši prvo i osnovno pitanje, a to je pitanje stambenog prostora. To je sigurno nešto o čemu Vlada Republike Srbije treba da počne jako ozbiljno da razmišlja i da donese zakone koji bi uveli nekakve olakšice, stimulisali te mlade ljude, omogućili da nekako vide svoju budućnost i da se uhvate za nešto što će ih stimulisati da stupe u brak, da vide neku svetlu tačku, neku nadu.
U suprotnom, mi ćemo ponovo imati veliki odliv mladih ljudi u inostranstvo, kao što smo imali i do sada. Svi smo svedoci da veliki broj mladih ljudi kaže vrlo često - ostali smo u ovoj zemlji, čekali smo 5. oktobar, nadali smo se da će biti bolje, a sada, posle svega, ipak ćemo spakovati kofere i odosmo put Australije, put Kanade. To je ono o čemu Vlada treba da razmišlja, na koji način to da spreči.
Kada govorimo o načelnim primedbama u odnosu na ovaj zakon, koji je u načelu prihvatljiv i koji podržavamo, ne možemo da ne primetimo da ima nekih jezičkih nejasnoća. Mi kao poslanička grupa DSS nismo hteli da podnosimo amandmane u tom smislu, jer se radi o nekim tehničkim ispravkama. Zato apelujemo na gospođu ministra da u vidu tehničkih redakcija na neki način malo poboljša sam tekst zakona.
Recimo, u članu 3. se govori o redosledu rođenja dece. Malo je rogobatan izraz "redosled rođenja dece", kada govorimo o zakonu. Možda je potrebno naći neku bolju formulaciju. Ovako ispada da zakon utvrđuje redosled po kome će se deca rađati. Takođe, u članu 4. tačka 2. podtačka (4) - navedeni su, između ostalih prihoda, i prihodi od materinskog dodatka, što nam se čini da je u suprotnosti sa duhom ovog zakona. Materinski dodatak, je sam po sebi, nešto što je olakšica prilikom rođenja deteta. Zašto je sada ubačen ovde u vidu prihoda? Znamo da taj materinski dodatak obično koriste siromašniji slojevi stanovništva. Zatim, podtačka (5) člana 4. kaže da se u vrstu prihoda ubraja i naknada za tuđu negu i pomoć". To nije prihod, već naknada privremenog karaktera, do smeštanja osobe u adekvatnu ustanovu.
Dalje, ima jezičkih nejasnoća u članu 6, kada se govori o stanovima i onima koji imaju stanove. U članu 15. takođe ima jezičkih nejasnoća. Način na koji je formulisan prvi stav može se protumačiti kao da će pomoć biti isplaćena ovoga juna i više nijednog. U stvari, radi se o pomoći koja će biti isplaćivana svake godine, samo je taj juni 2002. godine prvi termin kada isplate počinju. U tom smislu, ovo treba jezički malo pojasniti.
Treba imati u vidu da će ovaj zakon koristiti uglavnom široki slojevi stanovništva, znači ljudi koji nisu pravno stručni, tako da je potrebno da jezik ovog zakona bude jasan i nedvosmislen. Takođe, vrlo često se pominju nominalni iznosi, smatramo da je možda trebalo jednim članom regulisati sve nominalne iznose i način njihovog obračuna, kako kasnije ne bismo morali to da usklađujemo; pa bi možda bilo jednostavnije da su se kasniji članovi pozivali upravo na taj član koji se odnosi na nominalne iznose, koji je ovde izostavljen.
Sve u svemu, da ponovim, podržavamo ovaj zakon kao poslanička grupa DSS-a, ali apelujemo da to bude tek jedan u nizu zakona koji će zaista omogućiti da dođe do boljeg života i do porasta nataliteta u ovoj zemlji, koji će istinski podstaći mlade ljude da stupaju u brak i da imaju decu. Najzad, još jedna zamerka ovom zakonu. Nigde se ne pominju blizanci i trojke. Naime, isto je vezano za ovaj član 15. Šta će se desiti ukoliko to drugo, treće, četvrto dete budu blizanci, trojke, a što se u momentu njihovog začeća ne može predvideti.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Adam Urošević, a posle njega narodni poslanik Miroljub Veljković.

Uvaženo predsedništvo, braćo i sestre Srbi, poštovani predstavnici nacionalnih manjina i naroda, krajnje političko licemerje je zagovarati i obećavati bolju budućnost, a zanemarivati i zatvarati oči pred drastičnim padom nataliteta; uz to, sebično uz skute privijati po jedno ili dva mezimčeta, a pod izgovorom da nemamo dovoljno materijalnih sredstava. Pored prirodne kataklizme i katastrofe, usled kojih su nestali mnogi narodi i civilizacije, nebriga za natalitet preti srpskom narodu da nestane sa ovih prostora i doživi sudbinu Maja i Asteka. Brojni su razlozi koje navode mladi bračni parovi za odluke za rađanje jednog ili dva deteta. Materijalni uslovi su uvek na prvom mestu.
Čim beba ugleda svetlost dana, treba stvoriti prosečnu godišnju platu za osnovne potrebe bebe i majke. Uz materinski dodatak, a koji kasni više od godinu dana, ili uz skromna mesečna primanja, teško da će doći do revitalizacije srpske porodice, od koje zavisi opstanak naše nacije. Zbog toga moramo stvoriti uslove da majke bez straha rađaju i podižu potomstvo, da svaka porodica ima dostojanstvene uslove za život i da svako dete startuje sa približno istom materijalno-socijalnom pozicijom. Država srpskog naroda nije ni sada, a niti će u budućnosti biti toliko siromašna da ne može da materijalno podupre roditelje i decu. Roditeljstvo treba da postane poziv i da se prizna kao radni odnos. Ako žena želi da bude samo majka, ona bi kao majka trećeg deteta dobijala dohodak kao da je u radnom odnosu.
Slično rešenje se primenjuje u nekim zemljama sa niskim natalitetom, a Srbija spada u zemlje sa niskim natalitetom, jer ima negativan prirodni priraštaj. To znači da se kod nas tokom godine manje rodi nego što umre stanovnika. Pad stope fertiliteta - odnosno smanjenje broja rođene dece po ženi u tzv. fertilnom periodu žene, od 15 do 49 godine starosti žene, a u tom periodu je biološki sposobna da rodi - na 1,4 deteta, dovodi nas ispod proste reprodukcije i ispod praga obnavljanja srpskog naroda.
Po istraživanjima, a koje je obavio profesor Marko Mladenović, za 50 godina Srbi će biti nacionalna manjina u Srbiji ako se ovakav pad nataliteta nastavi. Zato, pored svih drugih pravih i promašenih revolucija, potrebna je hitna biološka revolucija, jer svake godine u Srbiji izumre po jedan grad sa oko 20.000 stanovnika.
U odbrani od biološke smrti treba da učestvuju svi, sa snažnom vizijom budućnosti, lekari, humanisti, sociolozi, ekonomisti, književnici, istoričari i političari. SSJ je jedina politička organizacija koja je još pre osam godina osnovala vanstranačku organizaciju humanitarni fond "Treće dete", sa ciljem da svojim aktivnostima, a pre svega pružanjem pomoći porodicama sa troje i više dece, utiče na poboljšanje društvenih, ekonomskih i ostalih uslova za podizanje i vaspitanje dece. Brojnim humanitarnim akcijama i poklonima porodicama sa troje i više dece, ustanovama za boravak dece, školama, bolnicama i porodilištima, a uz donatorstvo funkcionera stranke, ako ne predstavlja uzor, fond "Treće dete" budi uspavanu savest svih onih institucija koje bi trebalo da se bave pronatalitetnom politikom. Hvala na pažnji.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković, a posle njega narodna poslanika Živodarka Dacin.

Predloženi zakon probaću u ovom kratkom vremenu da sagledam sa dva malo drugačija aspekta. Prvo, sasvim je izvesno da će se usvajanjem ovog zakona, povećati socijalna trošenja, odnosno da će se dug države prema stanovništvu povećati.
Država koja ima budžetski deficit od pedesetak milijardi, odnosno država koja ima fiskalni deficit u formi neizmirenih obaveza budžeta, tu mislim na obaveze prema zaposlenima u društvenim delatnostima i državnoj upravi, obaveze po osnovu dečije zaštite i materinskog dodatka, stara devizna štednja, zajam za preporod Srbije itd, znači država koja ima veliki neregulisani javni dug iz populističkih i propagandnih razloga praktično laže svoje građane. Daćemo vam neka prava, ali nažalost ta prava nećete moći uredno da ostvarujete. To je otprilike ta politika.
Umesto da država počne da se razdužuje prema stanovništvu za već stvoren dug, vi ovakvim rešenjem takav dug povećavate. U uslovima konstantnog fiskalnog deficita i velikog neregulisanog javnog duga, vi ćete ovakvim rešenjima do kraja izvršiti eroziju poverenja u javne institucije i totalno narušiti ekonomsku stabilnost države.
Poštovani narodni poslanici, neregulisani javni dug, neregulisani dug države prema stanovništvu je konstantna pretnja socijalnom miru. Pogledajte šta se danas dešava sve po Srbiji. Država se jednostavno mora razdužiti prema stanovništvu, a ne da zarad jeftinih političkih poena taj dug još više povećava ovakvim kvazirešenjima. Mora se napraviti zaokret u vođenju fiskalne politike, moraju se u kratkom roku uravnotežiti prihodi i rashodi budžeta. Ovo nije pitanje za gospođu Matković, ovo je pre pitanje za nesposobnog ministra finansija.
Mnogo je interesantnija konstatacija u obrazloženju ovog zakona, a to je pitanje za gospođu Matković, da će on biti važan instrument populacione politike. Uvodi se ovim zakonskim rešenjem nova kategorija socijalnih davanja, a koja se zove roditeljski dodatak. Tako za drugo dete roditelji će dobiti 50.000 dinara, za treće 90.000 dinara, a za četvrto dete 120.000 dinara. Predlagač zakona nas ubeđuje da će, ako ove pare obećamo mladim ženama u Srbiji, one početi masovno da rađaju decu i da ćemo na taj način povećati natalitet u Srbiji. To je jedna totalna besmislica.
Vi nas ubeđujete da su materijalna primanja jedini ili opredeljujući razlog negativne stope nataliteta u Srbiji. To jednostavno nije tačno. Probaću da vam to dokažem. Zemlje Zapadne Evrope i SAD su zemlje izuzetno visokog standarda, društvenog standarda ili zemlje tzv. društvenog blagostanja. Tu se svi slažemo? Međutim, prema prognozama UN, a nadam se da to gospođa Matković zna, u narednih 50 godina doći će do neverovatnih demografskih pomeranja i promena. Svega 10% stanovništva na planeti imaće evropsko poreklo i to stanovništvo će biti u proseku starije od 50 godina. Kada kažem evropsko poreklo, tu mislim i na potomke Evropljana u SAD, Kanadi i Australiji.
Istovremeno, stanovništvo tzv. trećeg sveta, znači siromašnih zemalja, porašće za 4 milijardi ljudi. Danas treći svet, znači te siromašne zemlje, koje nemaju te materijalne uslove, svakih 15 meseci porastu za 100 miliona ljudi, dok su prognoze da će ta bogata Evropa, u vrlo kratkom vremenu, sa 750 miliona stanovnika pasti na 550 miliona. U celoj Evropi, to je potpuno jasno, samo predeli naseljeni muslimanima imaće pozitivnu stopu nataliteta.
Bezrezervno prihvatanje svih zapadnih vrednosti neminovno Srbe u demografskom smislu vodi ka tome da totalno nestanu kao narod. Možete vi obećati, evo to sada mogu da garantujem, i po pet miliona ženama za treće ili četvrto dete, sa ovakvom svešću naroda i ovakvom politikom države žene neće rađati decu. Rizikujući da kažem nešto što možda nije politički popularno, smatram da spas Srbije i srpskog roda zavisi isključivo od srpskih žena.
Ovakav feminizam, koji se danas forsira u Srbiji, sigurno neće pomoći da taj cilj ostvarimo. Borba za legalizaciju homoseksualizma od strane nove vlasti sigurno je destimulativna u demografskoj politici. Populaciona, odnosno demografska politika koja uzgred budi rečeno i ne postoji u ovoj državi, jeste pitanje biti ili ne biti ovog naroda. U tu borbu se moraju uključiti svi kapaciteti i sve institucije ovog društva, ovaj parlament, Vlada, Crkva, SANU, mediji, zdravstveni i kulturni radnici itd. - apsolutno svi.
Ovu bitku sa belom kugom mi, jednostavno, ne smemo izgubiti. Ovaj predlog zakona je čista propaganda i čista demagogija. Pazite, vlast koja je oporezovala dečije pelene, školski pribor, bukvare, kašice za bebe itd. priča o pomoći za novorođenu decu.

Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin.

Gospođo ministre, poštovane kolege narodni poslanici, s obzirom na kratkoću vremena koje smo imali na raspolaganju pri dobijanju ovog zakona, zaista odmah, vrlo zainteresovana, prelistala sam ga onako površno i moram da priznam da je na mene delovalo vrlo bombasto i afirmativno kad sam pročitala sve one silne brojke koje su napisane, jer sam shvatila da će to biti kao neka ekstra jednokratna pomoć za porodice sa decom.
Naravno, bilo mi je drago jer je ova vlada konačno pokazala, tako sam bar mislila, da ima brigu za osnovnu ćeliju našeg društva, a to je upravo porodica, i to naročito porodica sa decom.
Razmišljajući kasnije, videla sam da se ponovo pojavila jedna kontradiktornost, kao što postoji u pojedinim predlozima zakona, a koja se sastoji upravo u tome da, kada se iste stvari odnose na decu, na jedan način Vlada pokazuje jednu sliku, a ovim zakonom sasvim drugu.
Ja ću reći konkretno o čemu se radi - pre par meseci mi smo ovde, odnosno vi, kao skupštinska većina, vladajuća, doneli silne zakone koji su poreski i sa 20% oporezovali sve ono što je potrebno za negu deteta. To su i dečija hrana, i dečija higijena, i dečija garderoba i školski pribor.
Mi socijalisti smo i tada svojim amandmanima zapravo hteli da olakšamo svakoj porodici u ovim teškim ekonomskim uslovima, ali tada ova većinska skupština nije usvojila nijedan amandman. Pitam se onda - zašto tada vi, kao vladajuća koalicija DOS, niste pokazali tu istu brigu za decu, koju danas ovim zakonom hoćete da prezentujete.
Zatim sam razmišljala o tome da se možda zbog tog pogrešnog poteza javila savest kod predlagača, kao predstavnika Vlade, pa želi na neki način da ista ta sredstva, koja je oduzela od jedne dece, drugoj deci pruži kao jednokratnu pomoć. Ali, naravno, ne radi se ni o tome.
Ja ću reći da se ovde po prvi put uvodi i jedan novi termin, a to je roditeljski dodatak. To je ono što smo svi verovatno percipirali kad smo otvorili zakon, a to je da se rođenjem drugog deteta dobija 50.000 dinara, rođenjem trećeg deteta se dobija 90.000 dinara i rođenjem četvrtog 120.000 dinara.
Međutim, to je sve učinjeno na uštrb, što je kasnije u obrazloženju i rečeno, iste one mase koja je bila, ali ukidanjem materinskog dodatka, ukidanjem onog paketa za novorođenčad, te pare će se rasporediti praktično na porodice kao jednokratna pomoć, a ja tvrdim da tu jednokratnu pomoć treba svaka porodica u Srbiji danas, ili je bar vrlo malo onih kojima to ne treba, i tvrdim da će zbog teške ekonomske situacije tu jednokratnu pomoć naša porodica utrošiti da bi platila zaostale račune za struju, za grejanje, da ne bi deca bila u hladnom i bez svetla.
Dakle, zaista je relativan pojam koliko znači odjednom isplata tolikih sredstava. I to zaista puno zvuči, ali ja ću samo radi podsećanja reći, jer sam konkretno uzela neke podatke, šta je sve potrebno za novorođenče kada dođe iz bolnice kući. Recimo, dečiji krevetac, (ja ću i dalje govoriti u markama, mi se nekako tu najbolje snalazimo, lako je prevesti u dinare i u evre) je od 300 do 350 maraka, zatim, dečija kolica - 550 maraka, stalak za kupanje -100 maraka, komplet bebi kozmetike - oko 150 maraka, razne flašice za mleko, čaj, vodu - 50-60 maraka, šetalice - 50 maraka, 50 običnih pelena (da ne reklamiram ove za jednokratnu upotrebu) -negde oko 100 maraka, a da ne govorim o tome, a danas je to sve češći slučaj, da većina naše dece ima potrebu za prehranom i dohranom mlekom, a da ne kažem ako sve vreme mora da se uzima veštačka hrana ako majka nema dovoljnu količinu mleka.
Mi damo jednokratnu pomoć u, ovako zvuči, visokom iznosu, a šta se dešava posle kada se utroše ta sredstva, i neka se utroše i za sve ovo. Očigledno, upoređujući tu jednu i drugu stavku, zaista zvuči kao da su to velike pare, a suštinski je apsolutno i dalje nedovoljno. I nemojte mi reći da je sve ovo što sam pobrojala, a nisam još mnogo toga pobrojala, luksuz, jer, konačno, jedan od slogana DOS-a jeste da mi idemo u Evropu, iako ja od kada znam za sebe znam da smo uvek bili u Evropi.
S obzirom na činjenicu da sam i u ovom zakonu primetila nešto što bismo zaista mogli da primenimo - a u par zakonskih projekata u minulim mesecima, se radilo o uvođenju retroaktivnosti primene pojedinih zakonskih projekata, koji su isključivo bili kao posledica želje za političkim obračunom sa političkim neistomišljenicima - mislim da je, ako ova Vlada Republike Srbije misli dobro našoj porodici i našoj deci, ovo upravo zakon koji bi mogao da se primeni retroaktivno, bar 10 godina unazad, u vreme kada su naša deca bila pod sankcijama, rađala se, odrasla, zatim, kada su bila u okruženju rata, a i u samom ratu.
Prema tome, pomozimo toj deci danas, kada nema sankcija, kada vi, otkada ste došli na vlast dobijate pare, pare pljušte na sve strane, a s obzirom da u ovom društvu niko nije osetio te pare, dozvolite, dajte našoj deci, neka ona osete dobrobit tih donatorskih para.
Drugo, postoji i limitiranje dečijeg dodatka po članu porodice na 2.750 dinara. Mislim da je ovde, zaista, ono rešenje koje je stajalo u prethodnom zakonu bilo mnogo povoljnije, jer je ipak, bez obzira na uslov primanja, postojala i kategorija zaštite tzv. trećeg deteta, kada je dolazilo do stimulacije. Ono jeste da su uvek nedovoljna sredstva za decu, ali, ipak, postojala je jedna stimulacija, kada je porodica koja je imala treće dete dobijala maksimalni dečiji dodatak, bez obzira na prosečna primanja, a to je u onom trenutku bilo, a i danas je još uvek, negde oko 1.150 dinara. I, bila je još jedna motivacija - ukoliko je majka u drugom porođaju rodila blizance, i jedno i drugo dete, praktično, imalo je status trećeg deteta i, bez obzira na primanja, imalo je pravo na maksimalan dečiji dodatak koji je trajao do osamnaeste godine.
Dakle, apsolutno nema dileme - mi socijalisti uvek smo bili za zaštitu, sigurno i pre svega, dece i porodice, i uvek ćemo za to biti. Svojim amandmanima smo pokušali da zadržimo neka već stečena prava ne bi li koliko - toliko olakšali ove teške ekonomske uslove u kojima naša porodica živi i ne bi li na neki način pomogli, mogu da kažem, vrlo hrabrim porodicama koje se danas rešavaju na povećanje svog potomstva, a samim tim poboljšavaju i natalitet naše države.
Međutim, ne sviđa mi se jedna činjenica, a to je što se mi danas ovde bavimo jednim vrlo ozbiljnim, rekla bih pre svega socijalnim, zakonom, i nikako, evo već više od godinu dana trajanja Republičke skupštine i Republičke vlade, nismo imali nijedan reformski zakon, a to je, u stvari, preduslov da bi naša deca i naše porodice mogle normalno da žive. To bi bili reformski zakoni koji bi automatski popravili i pokrenuli rad privrede, reformski zakoni koji ne bi otpuštali naše roditelje, to je već planirano za ovu godinu, koji ne bi ostajali bez posla i bez ikakvih primanja, nego bi te iste roditelji upošljavali. Oni bi imali priliku da stvore jedan zdrav i normalan ambijent u kome bi mogli da podižu svoju decu i da nam budućnost bude bolja i kvalitetnija, a sa druge strane jednostavno postavljamo pitanje socijalnosti.
U tim uslovima mi bi trebalo, odnosno vi kao vladajuća većina da učinite sve olakšice za našu porodicu, svim zakonskim projektima, pa onda i stimulaciju, pa onda, evo, da govorimo da bi to na neki način bio i stimulativniji deo za povećanje i uvećanje broja dece u našoj porodici. Ovako, mi smo se pretvorili u jednu skupštinu koja se bavi, po vašim rečima, reformskim zakonima o tome kako će se rasprodati privreda i to ona privreda koja radi, kako ćemo otpustiti radnike i kako ćemo praviti programe za zbrinjavanje svih onih koji iz dana u dan postaju sve ugroženiji.
Zbog toga mislim da i posle godinu dana, da tako kažem, republičke vladavine DOS-a, Republika Srbija sigurno nije krenula pravim putem. Hvala.

Zahvaljujem  gospođi Dacin. Reč ima narodni poslanik dr Goran Cvetanović. Sledeći prijavljeni govornik je narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame  i gospodo narodni poslanici, nadao sam se da predloženi zakon nije marketinške prirode, ali je očigledno da Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom  upravo to i jeste. Zbog čega to tvrdim?
Ako pogledate član 38, možete i sami da vidite da upravo u tom članu piše da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe, i onda se taksativno nabrajaju, pojedini članovi. Iz toga se upravo vidi da je postojeći zakon samo malo modifikovan, tako da je ovaj predloženi zakon trebalo da bude izmena i dopuna zakona. Očigledno je da je ovaj zakon samo restriktivne prirode i ništa više.
Krenuo bih od analize koju je Ministarstvo uradilo, odnosno od razloga za donošenje zakona. U obrazloženju piše da je prihvaćen princip univerzalnog sprovođenja mera na celoj teritoriji centralne Srbije, umesto dosadašnjeg razlikovanja nisko i visoko natalitetnih područja i različitih prava prema mestu prebivališta, i to je u redu. Ali, već u sledećem stavu vi sami kažete, ono što je tačno, da u Srbiji ne postoji visoka stopa nataliteta ni u jednoj opštini, tako da taj vaš argument ne stoji, odnosno vi ste ga samim tim negirali. Zatim - stopa nataliteta je ispod potrebne za prostu reprodukciju, broj živorođenih je niži od broja umrlih, pa je prirodni priraštaj negativan. To je apsolutno tačno. Recimo, u Grdelici, gde ima preko 20.000 stanovnika, u 2001. godini je 246 lica umrlo, a 146 beba je rođeno. To upravo pokazuje da ste u tom pogledu u pravu.
U pravu ste, zato što jedna prosečna srpska porodica ima 0,9 dece, znači, kao porodica, kao osnovna ćelija društva, nema nijedno dete, dok recimo Šiptari imaju 6,6, skoro sedmoro dece po porodici, tako da je faktički pitanje koliko će 2100. godine biti Srba u Beogradu, a kamoli na rubnim područjima, u Medveđi, ili u nekim drugim krajevima Srbije.
Kažete - sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona - a pre svega je činjenica da je ukinuto pravo na materinski dodatak i pomoć za opremu novorođenčeta; vi to analizirate kao potrebu da se sredstva usmere iz jednog dela gde su išla ka drugom, i da faktički za odnosno za primenu novog zakona neće biti potrebna dodatna sredstva.
Mene to podseća a vi i sami znate da su negde početkom godine svi penzioneri dobili za 12,5% manje penzije, a onda će od tog istog fonda, znači od tog smanjenja penzija, od tog istog novca biti isplaćene tri zaostale penzije, i onda je Vlada uspešna kako je nadoknadila zaostale penzije, a u stvari to je potpuno ista suma novca, jer je prethodno smanjena, a kasnije tim istim ljudima data.
Na kraju, u vašem obrazloženju kažete da novi Zakon o radu, koji je stupio na snagu u decembru 2001. godine, upravo uređuje prava na odsustvo sa rada roditelja ili staratelja, hranitelja ili usvojioca, što je izazvalo teškoće nadležnih državnih organa da zakonito realizuju prava građana. U vreme kada su poslanici DOS-a izglasavali Zakon o radu tada je i ministar Dragan Milovanović bio prisutan, sem što je fizički znao da napadne poslanike, a mi ga upozoravali da će taj zakon imati negativne konotacije, vi očigledno niste hteli da nas slušate, a sada i sami u obrazloženju priznajete da taj Zakon o radu i te kako ima negativnosti i proizvodi štetu.
Ako krenemo da analiziramo pojedine tačke, recimo član 10, o naknadi zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, Srpska radikalna stranka predlaže da tu bude i treći stav, odnosno treći član, a to je - lica koja nisu u radnom odnosu. Zaista, osobe koje nisu u radnom odnosu, nezaposlene majke i žene koje se bave poljoprivredom, u mnogo težem su položaju, pre svega zbog toga što su im zdravstvene ustanove mnogo udaljene, potrebno je od udaljenih sela doći do zdravstvene ustanove a za to je potreban duži vremenski period i veća materijalna sredstva. S obzirom da su one na nižem egzistencijalnom nivou, sigurno je da je ženama koje se bave poljoprivredom, a žele da budu majke, potrebna stimulacija.
U članu 11. piše da je potrebno samo pet prosečnih mesečnih zarada, a Srpska radikalna stranka je stalno potencirala da je materinstvo, jednostavno, pravo svake žene, koje treba da se realizuje, a ne socijalna kategorija, i da na taj način samo stimulišete pojedine žene koje žele da budu majke.
Takođe, u članu 12. majke koje nisu u radnom odnosu treba sigurno da budu obuhvaćene, jer ne vidim razloge zbog kojih bi tu pravili razlike. Vi ste i sami rekli da ne treba stimulisati prvo dete. Ne bih se složio s tim, a ni Srpska radikalna stranka, zbog toga što postoji generativni period kada žena treba da postane majka, a to je otprilike negde oko 22. godine, a zna se da postoji period od dve godine koji je potreban da se žena vrati u fiziološko stanje, pa treba stimulisati žene da u pravom trenutku postanu majke, a ne da stimulacijom tek kod drugog ili trećeg deteta se ostvari to pravo. Zaista je potrebno da to za sve žene bude potpuno jednako, i za prvo, i za drugo i za treće dete, a očigledno je da ste za treće dete ukinuli dečiji dodatak.
Na kraju bih samo rekao - recimo, u članu 24. piše da je naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu ometenu u razvoju, a vi ste u članu 24. stavili da treba samo deo troškova boravka u predškolskoj ustanovi koja se nalazi u mreži da se faktički finansira. I sami znate kakva su to deca, baš iz tog razloga što su ometena u razvoju i zbog toga što je otežana opšta komunikacija sa njima, u sadašnjoj situaciji, kakvo je zdravstvo sada, potrebno je i te kako pomoći toj deci, tako da Srpska radikalna stranka predlaže da ne bude deo troškova nego da svi troškovi budu nadoknađeni.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Slobodan Janjić.