Poštovani potpredsedniče, uvažena gospođo ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, mislim da je jedan ovakav predlog zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom odavno bio potreban našoj zemlji, s obzirom na problem koji dugo traje, problem bele kuge, odnosno pada nataliteta. Zašto jedan ovako celoviti zakon ranije nije donet, nekoliko reči ću kasnije reći, ali bih se osvrnuo na sam Predlog zakona.

Po meni, ovaj predlog zakona predstavlja sintezu odredaba više zakona za nadoknadu po osnovi porodiljskog odsustva, dečijeg dodatka, naknade troškova boravka dece u predškolskim ustanovama i naknade za decu sa određenim oštećenjima i tome slično. Novina u ovom predlogu zakona po meni je roditeljski dodatak koga u neku ruku vidim kao kompenzaciju za umanjena prava porodilja po Zakonu o radu, jer po novom Zakonu o radu ukinuta su prava odsustva porodilja, odsustva majke za treće dete, a po ranijem zakonu bilo je predviđeno odsustvo dve godine. Dakle, čini mi se da se na ovaj način hoće da se kompenzuje to uskraćivanje prava porodiljama za treće dete.

Posebno me kao roditelja pogađa član 37, i to poslednji stav, jer svi koji imaju decu na decu gledaju podjednako i vole isto svu decu; poslednji stav člana 37. ovog predloga zakona po meni diskriminiše decu, jer se roditeljski dodatak, koji je nešto vredno i pozitivno i zbog čega treba pozdraviti potez ovog ministarstva i Vladu, odnosi samo na decu koja će biti rođena posle datuma stupanja na snagu ovog zakona.

Šta sa decom koja su rođena pre toga? Mislim da bi trebalo na neki način naći modus da bar decu do polaska u školu uvrstimo u ovaj stav zakona, odnosno da budu predviđene nadoknade roditeljskog dodatka. Nećemo tu pogrešiti, mislim da ćemo pomoći mnogim porodicama.

I, na kraju, što želim posebno da istaknem i da apelujem na gospođu ministra, da ima u vidu posebno tešku situaciju Srba i nealbanaca sa Kosova i Metohije i na Kosovu i Metohiji koji su, ne svojom voljom, nego voljom terorista i njihovih pomagača, ostali bez posla, posebno mislim na radnike u privredi, ali i drugim institucijama, a imaju decu - mislim da bismo morali kao država da nađemo modus i način da pomognemo tim porodicama, jer ima mnogo primera da ni otac ni majka ne rade, ostali su bez posla, godinama, a imaju decu, nemaju nikakve prihode i nemaju od čega da, pre svega, školuju decu i da obezbede ono što je neophodno.

Na početku sam rekao zašto jedan ovako kompletan zakon o pružanju pomoći porodicama sa decom, odnosno ugroženim porodicama sa decom, nije donet, a bilo je potrebe, s obzirom na pad nataliteta i tome slično. Vidite, moramo da se prisetimo minulih godina, žestokih sankcija protiv naše zemlje, kada je privreda teško opstajala, radila, kada smo živeli u zaista jednoj teškoj izolaciji, a i kada bi doneli jedan ovakav zakon, mislim da bi ceo budžet Republike Srbije otišao na Kosovo i Metohiju, odnosno za one korisnike koji ovu državu nisu priznavali kao svoju, ali su i te kako koristili sve ono što je država Srbija davala i na ime socijalne pomoći, i na ime dečijih dodataka, penzija i tome slično. Zbog toga jedan ovakav zakon ranije nije mogao da bude donet, a sada mislim da mogu da se ugrade elementi koji će zaista pomoći ugroženim porodicama sa decom. Hvala lepo.

Za reč se javio narodni poslanik Dragan Marković, predsednik poslaničke grupe SSJ.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ smatra da ovo što je predložila vladajuća partija znači da je počela politička kampanja. Ne može Vlada Srbije da daje jednokratnu pomoć, jer ovo je nacionalno pitanje i ova pomoć mora biti češća, ako ne svake godine, onda da mesečnu pomoć imaju porodice koje rađaju drugo, treće i četvrto dete.
U članu 17. se kaže da će dečiji dodatak ostvarivati samo oni roditelji koji su zaposleni. U ovom zakonu nije predviđeno, ono što traži SSJ, da majke koje žive na selu a rađaju drugo, treće i četvrto dete imaju ista prava kao majke koje rade u fabrikama. Vrlo dobro znamo da je život seljaka veoma težak i da bi poboljšali natalitet na selu, kako bi mladi ljudi mogli da zamene svoje očeve na njivi, moramo da im stvorimo i određene uslove.
Takođe, u ovom zakonu nije predviđeno, a mislim da ministar treba da se pobrine, da sve porodice, odnosno svi roditelji, mladi bračni parovi koji rode drugo, treće i četvrto dete, imaju obavezan posao. To nije do sada bilo u praksi; umesto da imaju obavezan posao, roditelji, odnosno otac i majka gube posao, proglašeni su za višak radne snage u pojedinim fabrikama. Konkretno, u Kragujevcu se dešavalo da oba roditelja koji imaju troje i četvoro dece izgube posao. To treba ovo ministarstvo da traži od Vlade Srbije.
Takođe je veliki problem - ovde se daje jednokratna pomoć; ta jednokratna pomoć možda će rešiti neke određene probleme, jer to SSJ zna, mi imamo Fond "Treće dete". Fond "Treće dete" je do sada u Srbiji pomogao preko 100.000 porodica. Imamo direktan kontakt sa porodicama i znamo da su u veoma teškoj situaciji. S jedne strane, država gleda da dobije jeftine političke poene na način što će dati 50.000, 90.000 i 120.000 dinara, a sa druge strane opterećuje porodični budžet. Mi znamo, ukoliko se rodi beba, da svako domaćinstvo mora prostoriju u kojoj se nalazi beba da posebno zagreje. Ukoliko se to domaćinstvo greje na struju, onda će ta porodica ući u crveno, a znamo da je cena za one potrošače koji uđu u crveno visoka, da su plate male i da porodice ne mogu da izmire one obaveze koje imaju prema državi.
SSJ traži od ministra da već sledeći zakon koji budete predložili uzme u obzir onaj problem o kojem SSJ često govori ovde, za majke koje žive na selu, da te majke imaju ista prava kao i majke koje su zaposlene u fabrikama i da poboljšamo natalitet na selu, jer poznato je da sela izumiru. U svim opštinama u Srbiji se dešava da je starosni prosek domaćinstva od 50 godina pa naviše, da su stariji ljudi ostali sami na selu, jer natalitet je mali, njihovi sinovi su ih ostavili, jer život na selu je veoma težak i nisu mogli da žive od poljoprivrede. Na ovaj način bismo motivisali mlade ljude da se bave poljoprivredom i, sa druge strane, da se poveća natalitet u Srbiji. Mislim da je to veoma važno nacionalno pitanje.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović, a posle njega narodni poslanik Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je danas srećna, Srbija danas peva od sreće i od onog momenta kada se donese ovaj zakon, pa do kraja decembra, a to je devet meseci, Srbijom će zakmečati desetine hiljada beba, jer je naša premilostiva "zemljana vlada", kako kaže David Štrbac, rešila sve probleme dece i porodice. Do sada smo imali jedan Zakon o društvenoj brizi o deci, a sada, bože moj, dva. Naša ljubljena vlada je jedan deo tog zakona odvojila i proglasila ga novim i reformskim zakonom, uvodeći mu samo jednu restriktivnu crtu. Zakon o brizi o deci i porodici ili zakon o bilo kakvoj finansijskoj pomoći uopšte ne zavisi od ministarstva za brigu o porodici, niti od gospođe ministra. Nju su ovde doveli da brani neodbranjivo. Taj zakon zavisi od Ministarstva finansija, Ministarstva rada, Ministarstva prosvete i od svih drugih ministarstava, a jedino ne zavisi od ministarstva za društvenu brigu o deci.
Pre nekoliko minuta smo čuli kako je strahoviti pad životnog standarda u poslednjih 50 godina, a pogotovu u poslednjih 10 godina, doprineo padu nataliteta u Srbiji. Meni je jasno da su ovi iz neobaveštene stranke politički neobavešteni, ali mi nije jasno da su dućanski neobavešteni. Pad životnog standarda u poslednjih 10 godina je, što kažu, mala deca, mala deca u odnosu na pad životnog standarda u poslednje dve godine, od kada ste vi na vlasti. Takav pad životnog standarda nije zabeležen od 1945. godine.
Hajde da pogledamo kako ste vi poboljšali materijalni položaj porodice. Povećali ste plate dva puta - ista količina novca, a plate veće. To je zbog toga što ste pola radnika otpustili i sada ona druga polovina prima njihov novac. Povećali ste cene osnovnih životnih namirnica od pet do deset puta, komunalnih usluga deset puta. U vreme diktatorske i nedemokratske vlasti za 15 maraka mesečno porodica je imala...
(Predsednik: Gospodine Vučuroviću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
Vi me ili ne slušate ili niste tu. Ali, ne treba biti dovoljno mudar, gospođo rudar, pa da se vidi da vam je znanje tanje i tanje, a materija zakonska cela ko španska sela.
(Predsednik: Gospodine Vučuroviću, zbog povrede člana 101, a na osnovu člana 103, izričem vam opomenu.)
O deci se brine tako što se njihovi roditelji oslobađaju nameta, a vi te namete povećavate; o deci se brine tako što se njihovi roditelji zapošljavaju, a vi ih otpuštate; o deci se brine tako što se njihovim roditeljima daje finansijska stimulacija, a vi je ograničavate materijalnim cenzusom i drugim restrikcijama; o deci se brine tako što nećete dozvoliti da ovakav predsednik Skupštine vodi Skupštinu.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, a posle njega narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, hitan postupak za donošenje ovog zakona nije bio potreban, imajući u vidu da će ovaj zakon stupiti na snagu 1. juna. Da je ova tačka dnevnog reda bila i 20. u ovom zasedanju, ona bi stigla na red. Šta nam to govori? Govori nam da čitav ovaj predlog zakona ima jednu političku dimenziju i propagandnu svrhu i da nisu ovde po sredi neke posebno dobre namere.
Predlagač zakona ističe da su osnovni ciljevi ovog zakona ublažavanje nejednakosti životnog standarda porodica koje imaju decu i smanjenje troškova roditeljstva. Naravno, to može samo na prvi pogled da bude tačno. Ublažavanje nejednakosti životnog standarda, odnosno rast životnog standarda je mnogo više u funkciji nekih drugih elemenata, a pre svega pokretanje proizvodnje, jačanje izvoza. Naravno, od svega ovoga nema ništa. Od kada je DOS na vlasti industrijska proizvodnja i ne postoji, fabrike su se takoreći ugasile.
(Predsednik: Gospodine Bušetiću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda. Imate konkretan zakonski predlog i ograničite se na tu diskusiju.)
Molim vas, sve je ovo tema. Sam zakon ima mnogo manjkavosti. Ako je reč o jedinom pravnom dostignuću, a to su ovi roditeljski dodaci, i oni se odnose samo na decu koja će se tek roditi, tako da će ogroman broj dece i roditelja biti u neravnopravnom položaju.
Ovim predlogom zakona ukida se materinski dodatak i pomoć za opremu novorođene dece. I ministar Matković je rekla pre par sati da su sredstva ista, i šta to znači? Uvodimo neka prava, a s druge strane neka druga, već stečena, prava ukidamo - to je, jednostavno, presipanje iz šupljeg u prazno.
Za nas su neprihvatljiva i brojna ograničenja, kao što su ograničenja u 4. članu. Ona govore o vrsti prihoda koji će uticati na ostvarenje ovog prava ili svih ovih prava. Tu je reč pre svega o materinskom dodatku, o naknadi za tuđu negu i pomoć, o naknadi za telesno oštećenje, otpremnine itd. Neke kategorije već se ukidaju, a neke su sa veoma simboličnim sredstvima. Krajnje je nekorektno pozivati se na ove vrste prihoda kao ograničenja za ostvarenje svih ovih prava. Neka rešenja se, pak, dupliraju i već su sadržana u Zakonu o radu i u Zakonu o društvenoj brizi o deci.
Kada je reč o samom dečijem dodatku, visina tih sredstava je veoma niska. Dečiji dodatak je 900 dinara; ako pogledamo i ovaj član 19, dečiji dodaci su limitirani - gledano za četvoročlanu porodicu, porodice koje imaju preko 11.000 dinara neće imati pravo na dečiji dodatak. Veoma dobro znamo šta sve može jedna porodica da kupi za 11.000 dinara. Skoro ništa.
Sa druge strane, ovo malo sredstava uglavnom stiže iz donacija. Znamo da su uslovi za dobijanje donacije sve teži. Jedan od uslova je bio puštanje Šiptara na slobodu. To je ova vlast nazvala dislokacija, transfer, a u stvari prava reč je oslobađanje šiptarskih terorista. Drugi uslov za donacije, koje treba da budu veoma značajne i za ove dotacije, vezan je za izručenje srpskih branilaca haškim dželatima. Ovih dana i sami Amerikanci su priznali da su bombardujući našu zemlju zatrovali vodu, zemlju i vazduh i da će to imati dalekosežne i pogubne posledice po zdravlje našeg stanovništva. Znači, od tih treba da dobijamo donacije.
Na kraju, samo regresiranje troškova boravka u predškolskim ustanovama dece iz materijalno ugroženih porodica ići će na teret opština i gradova. Ako su sva ova prava od tačke 1) do tačke 5) poverena Republici, svakako je to trebalo uraditi sa ovom tačkom 6), jer jednostavno u Srbiji ima više od 100 opština koje će veoma teško moći da prate, obezbeđuju i finansiraju ustanove i pojedine funkcije koje im poverava Republika.
Kada je reč o ovom zakonu, mi ćemo odlučiti da li ćemo glasati za ili protiv, ali pre svega u funkciji 15 amandmana koje smo podneli na ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a posle njega narodni poslanik Joca Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici,        ovim zakonom se želi ispraviti greška koju ste naneli izglasavanjem Zakona o radu, a naročito vezano za porodiljsko odsustvo i ostvarivanje naknade. Kada je životni standard u Srbiji toliko opao i spao na najniže grane, kada 70% porodica živi na granici egzistencije, vi se poigravate sa najvažnijim pitanjima današnjice ove zemlje, a to je populaciona politika, odnosno natalitet.
Vi ovaj zakon vezujete za socijalno osiguranje, a u vremenu kada Srbijom vlada najveći zulum prodaje preduzeća i ostajanje bez posla. To je još jedna prevara DOS-ovske vlasti, jer ste radnicima obećali veći životni standard u predizbornoj kampanji, da će fabrike raditi, a ono se desi DOS-ovski sindrom bede i siromaštva. Deca sve više koriste drogu što je pojedincima i mafiji dobro došlo.
Dame i gospodo, to uslovljava da dete zavisi od staranja odraslih u dužem razvojnom periodu, a istovremeno i da ono dostigne najviši nivo razvijenosti u ukupnom životnom svetu. Zavisnost od odraslih u procesu odrastanja i osamostaljivanja čine da je presudna podložnost uticaju sredine na jednu od najznačajnijih odluka u razvoju čoveka, u periodu kada se postavljaju temelji njegove ličnosti i kada se mogu pretpostaviti pravci u kojima će se ono razvijati.
Danas kada seljaci Mačve štrajkuju, kada su blokirali grad Šabac, jer žele da svojoj deci pomognu, jer pomoći od Vlade i države nema, danas kada 70% porodica u Srbiji živi na poček, ne znam da li je motiv Vlade i ministra za socijalna pitanja to u stvari rešenje.
Zbog značaja demokratskog razvitka za obavljanje funkcija stanovišta u najvažnijim oblastima socijalnog i ekonomskog razvoja, populaciono pitanje je pitanje prvog reda ili prioriteta društvenog i državnog interesa, čije rešenje zbog uloge koju ima i razloga za sopstvenim postojanjem država mora da preuzima. Država treba da utvrdi ciljeve razvitka stanovništva i populacionu politiku primerenu njima. Država je jedan od najvećih regulatora društvenih odnosa i procesa i njihovog usmeravanja u pravcu ostvarivanja najnužnijih opštih i zajedničkih potreba i interesa. Dečija zaštita je vid društvene zaštite dece, odnosno socijalne sigurnosti, kojim se, na osnovu solidarnosti i uzajamnosti i razvojnih potreba dece, obezbeđuju i ujednačavaju bitni materijalni uslovi za razvoj sve dece, kao i osnovna socijalna sigurnost dece. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, a posle njega narodni poslanik Aleksandar Vučić.