Poštovana gospođo predsedavajuća, principa radi, imam pravo i na repliku od tri minuta, pa vas molim da mi saberete vreme, repliku od tri minuta i vreme na koje imam pravo kao predsednik poslaničke grupe.
Poštovani gospodine Jovanoviću, nije mi bilo prijatno kada ste u pežorativnom smislu rekli da je - jedan univerzitet vodio Ivković, mada podržavam vaš pristup da ne treba ići u pojedinačnu odgovornost, a želim da vam kažem da je taj jedan Ivković četiri puta bio kino-spiker na svetskim kongresima, dok su drugi plaćali da dođu na kongres, da imam pet svojih monografija, objavljenih na engleskom, ruskom i španskom jeziku. Tek toliko, da sam jedan od onih koji je ugradio u diplomu Građevinskog fakulteta u Beogradu instituciju svoga imena, kao što je i akademik Nikola Hajdin i mnogi vrsni profesori univerziteta sa Građevinskog fakulteta u Beogradu, zbog kojih se diploma Građevinskog fakulteta priznaje i razume u svetu.
A, u vezi toga - ko upravlja danas univerzitetom, umesto potpredsednika Vlade, profesora dr Vojislava Šešelja, ministra za nauku i tehnologiju Branislava Ivkovića i ostalih, danas univerzitetom upravlja, mimo zakona, član Vrhovnog suda gospodin Ivošević, koji bi inače već trebalo da bude penzionisan jer je godinama prerastao zakonsko pravo da bude sudija; on je predsednik Upravnog odbora, iako ste vi ovde većinom doneli zakon, što je nespojivo sa njegovom funkcijom, da bude predsednik Upravnog odbora Univerziteta u Beogradu. Tek toliko - kako vi sprovodite, kako ko upravlja.
Da se vratim na temu. Izvinjavam se, ovo je bio deo replike. Ipak sam želeo da vam odgovorim jer smatram da treba održati taj duh, da mi ovde, pre svega mi koji smo sa univerziteta, imamo izuzetnu moralnu obavezu da se koncentrišemo na zakon i da izbegnemo bilo kakve političke konotacije, mada je neminovnost da kada izađe predsednik poslaničke grupe, opozicione Socijalističke partije Srbije, mora imati obavezu da prokomentariše jedan broj žaoka koje je uputio ministar za prosvetu i sport u svom uvodnom izlaganju.
Univerzitet je zaista par ekselans institucija svake države i svakog naroda. U suštini, na univerzitetu je susretanje znanja i žudnje za znanjem, susretanje mudrosti i onih koji tu mudrost žele da steknu. Mi, zaista imamo ovde moralnu obavezu da razgovaramo o univerzitetu na pravi način. Ali je zaista neminovnost i da pitamo vas iz DOS-ovskog režima - zašto niste ranije promenili Zakon o univerzitetu, zakon koji ste nazvali sramnim zakonom. Mnogi dekani, pa i oni koje malo bolje poznajem, ne propuštaju da kažu - sramni zakon o univerzitetu.
A, kada se bolje razmisli, vi ga primenjujete u školskoj 2000/2001. godini, u školskoj 2001/2002. godini i s obzirom da ga oročavate na 30. septembar 2002. godine, moram da vam kažem, gospodo i dame iz DOS-a, vi ga primenjujete više nego što su ga primenjivali oni koji su ga izglasali svojom većinom ovde u parlamentu.
Međutim, zanimljivo je kako je ministar prosvete doživeo zakon o univerzitetu. On kaže da je to vojna uprava, da u suštini postoji generalštab i verovatno je sebe i video, primenjujući ovaj zakon, u funkciji načelnika generalštaba. I, kako stoje stvari, strašno sam zabrinut što su građani Srbije razumeli i shvatili kako se sprovodi zakon u okviru DOS-ovskog režima, Zakon o univerzitetu iz 1998. godine, skoro dve i više godina.
Kako su ga sprovodili pokazuje možda jedan primer, jedna divna gospođa sa univerziteta, Neda Bokan, nakon 5. oktobra, inače dekan svog fakulteta, tri puta je većinskim, tajnim glasanjem, birana za dekana svog fakulteta, ponovo. Međutim, ovde prisutni ministar prosvete i sporta, i pored toga što je u trećem glasanju imala 70% glasova podrške, pazite - posle 5. oktobra, posle kriznih štabova koji su upadali na fakultete i kriznog štaba na čelu sa prof. Marijom Bogdanović, koji je upao na univerzitet, vi doživite da jedan profesor, Neda Bokan dobije u trećem glasanju čak 70% podrške svojih zaposlenih, kojima je i ranije bila dekan imenuje prof. dr Kaldeburga, iako nije imao većinu i podršku prisutnih.
Prema tome, vi ste trajanje ovog zakona, kako ocenjujem, nesvesno produžili, ali ste ga u svim njegovim ekstremima i te kako svesno primenjivali i tu je problem, jer ste vi ovo stvarno doživeli kao vojnu upravu, kao diktaturu, kao generalštab i ministra kao načelnika generalštaba. Moram da vam kažem da je mnogo dobro što će taj zakon da se promeni, jer ga vi ekstremno primenjujete.
Sigurno je da je bilo ekstremnog primenjivanja i u ranijem periodu. Moramo zaista pošteno da govorimo i znam jedan ili dva fakulteta na kojima jeste bilo problema, ali zato na ogromnom broju fakulteta, počev od mog pa nadalje, dekani su i dalje poštovali nastavno-naučna veća, dekani su sazivali veća redovnih profesora, veća redovnih i vanrednih profesora i maksimalno se trudili da rade sa svojim kolektivom.
U ogromnoj meri vi ste imali vrlo fer primenu tog zakona, poštovanje tradicije univerziteta i imali ste činjenicu da oni koji potpisuju referate znaju da stavljaju svoje ime i prezime. I bez obzira što je dekan možda imao pravo da se saglasi sa nekim izborom, nije ga u ogromnoj meri sam iskoristio, nego je pitao veća, vi ste uvek imali potpisnike, tri ili pet potpisnika, univerzitetskih profesora, koji su stavljajući svoj potpis i te kako razmišljali.
Verujem da je bilo i onih stvari koje nisu bile dobre. Uvek ih ima. Verujem i u ovo što je rečeno oko Medicinskog fakulteta, da je možda bilo nekih brzopoteznih unapređenja, ali u ogromnoj meri je sigurno sve to bilo fer i pošteno, u duhu tradicije univerziteta na kojima živimo. Jer, znate, univerzitet i život na njemu je posebna specifika. Svi tu sebe gledamo godinama, prvo kao studente, pa asistente, pripravnike, docente, pa redovne, pa vanredne profesore i mnogo znači taj duh odnosa koji se neguje.
Ali, nije dobro kada se počne sa ljudima manipulisati. Posebno nije dobro kada se sa tuđom decom manipuliše. Znate, nešto dobro je doneo 5. oktobar. Sneg je pao i trag su mnogi pokazali. Pre 5. oktobra, za nas koji smo bili u javnosti i znalo se ko smo, da pripadamo jednoj, drugoj ili trećoj partiji, jako se dobro znalo naše partijsko opredeljenje, i da smo hteli da radimo protiv svoje savesti, da manipulišemo decom, mi to ne bi mogli.
Tradicija univerziteta je da, kada se uđe u zgradu svog fakulteta, politika ne sme da postoji. Tradicija univerziteta je da kada uđeš u salu gde sede tuđa deca, koja su došla po znanje, da im ti to znanje iz oblasti gde si matičan daješ, i da je tu tačka. Onemogućeni su, i da su želeli, ljudi iz SPS-a i drugih partija koje su bile na vlasti, da to rade, jer se za njih znalo ko su. Ali su zato mnogi radili, predstavljajući se da su nezavisni, da su intelektualci, ali posle 5.oktobra eno ih u Vladi Republike Srbije, eno ih u G-17, eno ih u DSS-u, DS-u, DOS-ovskim partijama. Nakon 5. oktobra mi prepoznasmo ko je politiku uveo na univerzitet. Nakon 5. oktobra mi prepoznasmo ko je tuđom decom manipulisao, izvodio ih na ulicu zarad tuđih interesa, svojih interesa.
E, sad smo na svome. Sada, gospodo, od Gaša Kneževića, ministra građevina u Vladi Srbije, pa do mnogih ministara u Saveznoj vladi, u političkim strankama, u G-17, sada ste svi gospodo prepoznati. A, šta sad radite? Sada uvodite studentski parlament. Umesto studentske organizacije, Saveza studenata, koji je totalno apolitična organizacija, mi čujemo sada iz usta prof. dr Gaša Kneževića da se uvodi studentski parlament kao mesto susretanja političkih stranaka.
Šta će to, bre, ovoj deci ovde? U kojoj državi na univerzitetu postoji mesto susretanja političkih stranaka? Da li se republikanci i demokrati na Ohio State university susreću. Ma, ljudi, univerzitet je građanska institucija! Na univerzitetu se ide ka znanju, ka mudrosti, a ne ka mestu susretanja političkih stranaka.
To uvođenje Unije studentskog parlamenta je u suštini pokušaj vaše zahvalnosti onima koji su formirali studentske proteste, odnosno "Otporu". Čeda Jovanović je pravi primer. On je pravo od vođe studentskog protesta postao potredsednik Demokratske stranke, zar to nije rečit primer o tome koliko je bila politizovana priča i koliko su sa studentskim narodom i mladima radili oni koji su se predstavljali kao nezavisni intelektualci, a evo ih sada i u Vladi Repbulike Srbije, i u Saveznoj vladi i vodeći su ljudi mnogih DOS-ovskih stranaka.
E, to je jedino dobro nakon 5. oktobra. Draga gospodo, sada smo svi tu. Sada se svima zna ko je gde i znam da sigurno, i da hoćete, više ne možete da se bavite politikom na univerzitetu, jer je mladost i te kako u lošijem položaju nego što je bila pre godinu i po dana. Mora da plaća vaše školarine. Vi ovim zakonom ukidate sufinansirajuće studente. Recite im - ukidamo sufinansirajuće studente. Uvodite im školarinu. Da li je to vaša zahvalnost toj deci koju ste izvodili na ulicu, da bi vi došli na vlast? Hvala lepo.