PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 11.04.2002.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA

8. dan rada

11.04.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:05 do 17:55

OBRAĆANJA

Jakov Stamenković

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, dragi gosti,  nadam se da smo svi mi pažljivo pratili diskusije povodom donošenja zakona u prethodnom sazivu ovog parlamenta i nadam se da delim mišljenje većine vas poslanika, kao i celokupne naučne i stručne javnosti, a i ukupne javnosti u Srbiji, da su dva najlošija zakona doneta u prošlom sazivu ovog parlamenta Zakon o informisanju i Zakon o univerzitetu.
Ako se slažemo da su to dva najlošija zakona, onda se slažemo valjda oko toga da ih treba i menjati. Uostalom, vreme je najbolji svedok kvaliteta pojedinih zakonskih rešenja i nadam se da, po posledicama koje je ostavio, Zakon o univerzitetu ne zaslužuje veću pažnju od onoga što smo rekli i slažete se valjda da nešto moramo učiniti na tom planu.
Neki postavljaju pitanje - zbog čega se nije malo sačekalo, pa da se donese potpuno nov zakon o univerzitetu. Mislim da mi nemamo prava da još jednu školsku godinu sačekamo sa mnogim lošim rešenjima i nerešenim pitanjima u odredbama prethodnog Zakona o univerzitetu, pogotovu sa rešenjima koja se odnose na izbor nastavnika i saradnika.
Takođe se nadam da se većina nas slaže da je od dosadašnjih zakona o univerzitetu jedan od najboljih upravo bio zakon iz 1992. godine i stoga ne čudi činjenica da je upravo taj zakon uzet za osnovu prilikom definisanja ovog predloženog zakona o univrezitetu.
Stoga me malo čudi da upravo poslanici, koji su učestvovali u donošenju tog zakona, kritikuju, koliko shvatam, ceo ovaj zakon. Mogu da razumem da kritikuju samo one odredbe predloženog zakona koje daju neke novine u odnosu na zakon iz 1992. godine, ali s obzirom da kritikuju ceo zakon, to znači da nešto nije u redu sa njihovim razmišljanjem prilikom glasanja za zakon 1992. godine ili sa sadašnjim razmišljanjem.
Nama je svakako jasno, želimo li da budemo sastavni deo Evropske unije, da moramo da usaglasimo naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom te Evropske unije, pa između ostalog i zakon o univerzitetu.
Uostalom, vreme je za usaglašavanje zakona sa Bolonjskom deklaracijom, koja upravo predviđa jedinstven obrazovni sistem u Evropi, predviđa da sve zemlje, i članice Evropske unije i one koje pretenduju da budu članovi te unije, usaglase svoju zakonsku regulativu.
U tom smislu, pošto je bilo ovde pomena i o Ministarstvu za nauku, ono takođe priprema zakon o izmeni Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti, koji će biti sinhronizovan sa budućim zakonom o univerzitetu i nadam se da će ova oblast biti potpuno pokrivena na jedan adekvatan način.
Ako želimo da istaknemo neke dobre strane ovog zakona, pokušaću u najkraćem da se osvrnem samo na par stvari.
Mislim da je vrlo važno što je vraćena autonomija fakultetima, kako u pogledu organizacije, tako i u pogledu upravljanja.
Naime, s jedne strane, planovi i programi na fakultetima se donose samo od strane naučno-nastavnih veća tih fakulteta, uz saglasnost univerziteta, a s druge strane dekane i rektore biraju saveti fakulteta. S obzirom da je sastav ovih saveta takav da najveći uticaj imaju sami nastavnici i saradnici fakulteta, mislim da to dovoljno govori o autonomnosti tih fakulteta.
Smatram da je vrlo važno i što sami fakulteti donose svoje planove i programe, kao i njihove izmene. Jer, zbog jednostavnosti procedure, nadam se da će se fakulteti mnogo češće odlučivati da, zavisno od onoga što tržište traži, menjaju svoje planove i programe i na taj način praktično školuju one kadrove koje tržište traži, a to znači automatski i njihovo lakše zapošljavanje, odnosno lakše dolaženje do posla onih koji te fakultete završavaju.
Zatim, mislim da je važno da je omogućeno angažovanje tzv. gostujućih profesora, tj. ljudi sa instituta i istaknutih stručnjaka iz privrede, koji će, nadam se, dati veliki doprinos u osavremenjivanju nastave, posebno u onom njenom praktičnom delu, jer će imati mogućnost da budu mentori i članovi komisije prilikom izrada magistarskih teza i doktorskih disertacija.
Takođe je vrlo važno što se vraća uloga izbornog veća, koje će imati najvažniju ulogu u procesu odabira svojih kadrova, dakle nastavnika i saradnika. Ovde moram da se zahvalim ministru što je prihvaćen jedan moj amandman, a on se odnosi na to da se izbor saradnika završava na samim fakultetima.
Naime, predloženi zakon predviđa, kao i ranije, da predlog naučno-nastavnog veća fakulteta ide na saglasnost univerziteta. S obzirom da je nedvosmisleno da uslov koji treba da ispunjava jedan saradnik, da bi bio izbaran u saradničko zvanje, jeste samo da je magistar i da ima smisla za rad u nastavi, mislim da su to kriterijumi koji se mogu nedvosmisleno na samim fakultetima utvrditi i da nije potrebno da to ide dalje u proceduru. Smatram takođe značajnim povećanje autonomije samih fakulteta. Ovde je bilo dosta reči o republičkom savetu za razvoj.
On je i do sada postojao, ali nekako kao da nije imao jasnu ulogu. Smatram da u ovom predloženom zakonu on ima potpuno jasnu ulogu; ona je pogotovu važna u definisanju i praćenju ispunjenosti uslova tj. kriterijuma za otvaranje i zatvaranje fakulteta, čiji je osnivač Vlada. Dakle, njegov zadatak je da daje licencu i ocenu rada fakulteta. Takođe je bitno to što će se on baviti upisnom politikom i politikom finansiranja fakulteta. S obzirom na njegov sastav, pošto su to ljudi sa samog univerziteta, dakle rektori, oni će najbolje moći da doprinesu da se ovi problemi rešavaju.
Veoma je važno što se uvodi studentski parlament. Podsetiću one koji su ovde izrazili sumnju u opravdanost postojanja tog studentskog parlamenta, sumnju u njegovu delatnost, da to jasno reguliše član 64. ovog predloga zakona u kome se kaže, u prvom stavu: "Radi zaštite prava i interesa studenata, na univerzitetu i fakultetu se organizuje studentski parlament". Ali, između ostalog, taj studentski parlament će biti značajan u pogledu učešća u radu organa, podizanju kvaliteta nastavnog procesa, biće vrlo važan kontrolni faktor u radu i ponašanju nastavnika i saradnika i davaće svoje mišljenje prilikom izbora u odgovarajuća nastavnička i saradnička zvanja. Takođe će moći da podnosi prigovore na organizaciju i način izvođenja nastave. U tom smislu se polako prilagođavamo Bolonjskoj deklaraciji, koja u centar studiranja stavlja studenta.
Smatram značajnim i to što je ostavljena mogućnost univerzitetima i fakultetima da samostalno stiču sredstva i njima raspolažu. Naime, svima nam je jasno da ovako mala država, sa ovako velikim brojem univerziteta, mora nešto da učini i da će sami fakulteti morati da nađu načine za dodatno sticanje dohotka, ako žele da im se materijalni položaj, koji inače nije zavidan kao i u ostalim segmentima, poboljša.
Dalje, smatram važnim usvajanje amandmana Studentske unije. Kao što ste mogli da vidite iz predloženog zakona, predviđeno je da bude samo 10% predstavnika studenata u odnosu na broj predstavnika fakulteta i instituta, dok bi država bila zastupljena sa 25%. Međutim, usvajanjem amandmana Studentske unije Srbije taj odnos je izmenjen tako da će oni imati svoje predstavnike u procentu koji ima država, dakle 25.
Važno je i to što su usvojeni određeni amandmani od strane Zajednice univerziteta Srbije. To je u stvari kvalitet ovog ministarstva, što je prihvatilo ove amandmane, a oni se uglavnom odnose na izbor nastavnika i saradnika na nematičnim fakultetima, broj mandata dekana i rektora, broj ispitnih rokova itd.
Budući zakon o univerzitetu mora predvideti skraćenje dužine trajanja studija. Složićemo se svi da naše studije predugo traju. To je, što se tiče sticanja osnovnog znanja, na osnovnim studijama možda i dobro, jer upoređujući naše kadrove sa kadrovima nekih drugih zemalja, pogotovu na Zapadu, nepodeljeno je mišljenje da mi dajemo jače inženjere; ali, u svakom slučaju, mi ih istrošimo dovoljno na osnovnim studijama, tako da što se tiče magistara i doktora nauka mišljenje je da su oni u zaostatku u odnosu na zapadne zemlje; u tom smislu bi trebalo smanjiti dužinu trajanja i broj predmeta koji se izučavaju na fakultetima.
Jedna od slabosti ovoga zakona je možda to što on nije predvideo način izbora studenata u organe upravljanja. Naime, predloženi zakon predviđa da studente predlažu naučno-nastavna veća fakulteta i univerziteta; no, imamo obećanje ministra da će se uskoro pripremiti i u proceduru dati zakon o studentskom organizovanju; smatram da je mnogo demokratičnije da sami studenti određuju svoje predstavnike u organe upravljanja nego da ih bira neko drugi.
Ima dosta stvari koje treba promeniti u pogledu optimalne strukture institucija visokog i višeg obrazovanja, sistema upravljanja i principa finansiranja, kao i u procedurama licenciranja i akreditacije privatnih ustanova. No, s obzirom da je ministar obećao skori početak izrade potpuno novog zakona o univerzitetu, koji će biti usklađen sa Bolonjskom deklaracijom, i da je najvažnija strategija usaglašavanja tog novog zakona utvrđena u dokumentu pod nazivom "Opis strateških pravaca obrazovne reforme", smatram da predloženi zakon o univerzitetu, u ovoj formi, može da se prihvati i kao poslanik DOS-a, kao i moja Demokratska stranka, glasaću za njega.
Na kraju, što se tiče autonomije, podsetio bih vas - koliko ste nezavisni materijalno od države, toliko ćete imati i autonomije. Nema autonomije bez materijalne nezavisnosti, a što se tiče pitanja da li je zakon reformski ili ne - u svakom slučaju, da bismo izvršili reforme u obrazovanju moramo to uraditi sveobuhvatno, znači po vertikali, a ne parcijalno, i nadam se da će ovo biti jedan od zadataka u pripremi budućeg zakona o univerzitetu. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodni poslanik Branislav Ivković tražio je repliku. Osnov za repliku je izlaganje narodnog poslanika Jakova Stamenkovića? Pogrešno je protumačeno vaše izlaganje, izvolite.
(Glasovi: - Kako uvek njemu?)

Branislav Ivković

Uvek su zanimljiva dobacivanja kolega poslanika, naročito koleginica.
Uvaženi kolega, znam da ste dekan Tehnološkog fakulteta u Leskovcu i stvarno - da jednu stvar raščistimo. Niko ovde nije protiv zakona zbog onog dela koji pripada Danilu - Dači Markoviću, poznatom ministru prosvete, koga su deca upamtila po onoj krilatici: "Dačo care, ne daj pare"; sada je zahvaljujući gospodinu ministru postao tranzicioni Dača, jer je gospodin ministar njegov zakon proglasio tranzicionim.
Znači, mi apsolutno podržavamo onaj deo zakona o univerzitetu koji je većina socijalista u ovoj skupštini izglasala 1992. godine, a protiv koga su, nažalost, bili i neki koji sede u ovim klupama. Međutim, ne podržavamo prelazne i završne odredbe, sa retroaktivnošću koja dopušta obračun sa ljudima koji politički drugačije misle. Tu je suština.
Mi ovih dana u Srbiji upoznajemo različite oblike retroaktivnosti. Upravo u saveznom parlamentu se usvaja zakon o amnestiji kojim se retroaktivno svi teroristi koji su od 1. januara 1999. godine ubijali Srbe na jugu Srbije oslobađaju optužbe za terorizam i puštaju.
S druge strane, ovde imamo retroaktivnost koja omogućava da šefovi katedara i dekani pokrenu eventualne postupke preispitivanja, što je blaža forma. Znači, pozdravljam promenu pristupa Vlade Republike Srbije - iz jedne drastične, prosto necivilizacijske odredbe člana 141. u Predlogu, amandmanima se prešlo, i o tome ćemo razgovarati, na jednu bolju varijantu, ali retroaktivnost postoji.
Znači, da se razumemo, tu je replika. Mi apsolutno podržavamo onaj zakonski deo koji jeste glavnina od 130 i nešto članova zakona gospodina Dače Markovića, a ne podržavamo prelazne i završne odredbe, jer se mogu iskoristiti (ne moraju i duboko verujem da je univerzitet jedna civilizovana sredina gde će ljudi, ipak, i te kako odmeriti da li da ulaze u neke stvari) za one potrebe i svrhe koje nisu primerene univerzitetu. Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a posle njega narodni poslanik Miroslav Hristodulo.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici,  više od godinu i po dana slušamo priče kako reforme u Srbiji napreduju, kako se donose reformski zakoni, kako su to zakoni koji će promeniti našu sadašnjicu, ali i našu budućnost, neuporedivo bolje od svih onih koji su nekada nekima, u vreme raznih diktatorskih režima, padali na pamet. Na vlasti su nam eksperti i geniji, oni koji su posisali svu pamet ovog sveta. Njihovi protivnici, razume se, glupi su i neuki, oni koji ne znaju i ne mogu ni u čemu da im se suprotstave.

Dobili smo u Narodnoj skupštini Republike Srbije Predlog zakona o univerzitetu, koji ni zbog čega i ni po čemu ne može da se nazove reformskim, koji gotovo nikakve novine ne unosi, osim što unosi novine u obrazloženju koje, ne znam da li je pisao ministar ili je pisao neko od tzv. stručnih saradnika, obiluje optužbama na račun političkih neistomišljenika, koji paušalno ocenjuje prethodne zakonske akte bez ikakvog dokaza, ponekad i veoma glupo, i pre svega neistinito.

U obrazloženju možete da čujete, odnosno da pročitate, pardon, čak i takve stvari u kojima se kaže da je Zakonom o univerzitetu iz 1998. godine ukinuta autonomija univerziteta. Zbog čega? Zato što je nekima odgovaralo da tako kažu, da od sebe prave nacionalne heroje, da dobijaju mnogo veće plate nego što su bile na Beogradskom univerzitetu i na univerzitetima u Srbiji, višestruko veće plate, u takozvanoj Alternativnoj obrazovnoj mreži zato što je tada bilo "in" napuštati i sklanjati se od navodno diktatorskog režima; reći - eto, mi smo disidenti, pa nam dajte plate od tri i četiri hiljade dolara, a ne dinara; iako se država trudila da u to teško vreme obezbedi koliko-toliko značajna primanja svom nastavnom kadru, smetala im je autonomija zato što je Vlada osnivala i ukidala univerzitet i zato što je postavljala, odnosno davala saglasnost, a ne postavljala rektore i dekane.

A šta kaže novopredloženi zakon Vlade Republike Srbije?

U članu 12. kaže se: "Univerzitet, odnosno fakultet može početi sa radom i obavljati delatnosti ako ispunjava kadrovske, prostorne i tehničke uslove." Naravno, te uslove propisuje Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, odnosno Vlada, odnosno država.

Ispod toga se kaže da Ministarstvo prosvete i sporta utvrđuje ispunjenost uslova za početak rada i obavljanje delatnosti univerziteta.

Kada se govori o ukidanju univerziteta, i studentima ukinutog univerziteta, sve odluke donosi - ko? Vlada Republike Srbije. Šta je promenjeno? Promenjena je jedna stvar, da se danas, upravlja kao nekada od Ä90. godine pa naovamo; i zato je bio mnogo bolji zakon iz 1998. nego iz 1992. godine, iako su oba predlagali socijalistički ministri, bio je bolji zato što je sprečavao titoiste da po sektaškom principu upravljaju Beogradskim univerzitetom pre svega, ali i drugim univerzitetima u Srbiji. Kako se to dogodilo? To znaju mnogi koji su završavali fakultete i mnogi koji su na njima ostajali.

Jedan zatvoreni krug ljudi, ljudi izrazito antisrpske orijentacije, bio je i na Pravnom fakultetu, najvećim delom i ostao i opstao, jer su se u međuvremenu protivzakonitim putem obračunali sa onima koji misle drugačije; pa tako Gašo Knežević sebi dozvoljava da kaže u "Blicu" od 5. januara 2001. godine: "Ukoliko neko stoji iza izbacivanja lidera radikala Vojislava Šešelja sa Pravnog fakulteta, stojim ja". To kaže jedan ministar, a govori o nemešanju izvršne vlasti. E takva nam je i država kako je to, e baš nam je takva držva i takva nam je autonomija univerziteta.

Pošto ste sve to pogazili, a na univerzitete vratili, bez ikakvih izbora, bez ičega, sa automatskim puškama, one koji su i u Titovo vreme upravljali (e, titići, baš tako), e na takav način želite da nastavite da upravljate univerzitetom kao i do sada.

Kažete - uvodi se studentski parlament. Uvodi se studentski parlament, a ne zna se ni kako se formira, ni kako funkcioniše. Ministar danas kaže - to je mesto gde će oni iznositi svoje različite stavove preko različitih organizacija ili grupa, i tako dalje. Je li to preko ovog saveza studenata ili unije studenata, ne znam kako se već zove, kako je ime te organizacije koja se reklamira u novinama, kaže - podrži reforme, a ko plaća to? Ko plaća te oglase? Ko to organizuje? Je li to plaćaju studenti iz svog džepa ili neko drugi? Na koji to način funkcioniše? To su stvari koje su nerešive.

I, da vam nešto kažem, moj sin će u školu da pođe za dve godine, a ovo što vi predviđate - da studenti daju ocenu, da oni govore, daju svoj stav i sud o dotadašnjem vaspitno-obrazovnom radu profesora, to znate i sami, gospodine Kneževiću, da je ludost. Znate, i ludost i glupost. Sada će moje dete da ocenjuje njegovog nastavnika, ma nemojte. Ono je došlo tamo da njega nastavnik i profesor ocenjuje, da nešto nauči.

Studenti idu na fakultete da uče, a ne da ih maltretiraju titoisti kako da postanu antisrbi, kako da se bore protiv Srba u Vukovaru, protiv Srba u Sarajevu, kao što je to radio Knežević, kao što su to radili mnogi drugi profesori na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Pošto nam ističe vreme, a iz poslaničke grupe SRS još mora da govori Srboljub Živanović, ja ću samo pročitati nešto zbog neistina koje su iznošene ovde, i o Tomislavu Nikoliću, i o SRS. Vidite, radi se o pismu predsedniku Upravnog odbora "Zastavi" DD; Kragujevac: "Ovlašćujem vas da svu nadoknadu koja mi kao članu Upravnog odbora pripada za rad u istom uplaćujete u Fond za pomoć deci radnika "Zastave" čiji su roditelji poginuli kao žrtve agresije NATO na našu zemlju. Ovo ovlašćenje odnosi se i na sva dosadašnja prava, pošto ne želim da primam bilo kakvu nadoknadu za članstvo u Upravnom odboru". Tomislav Nikolić potpisao, a evo ga i dokaz, faks poslat 13. januara 2000. godine.

Toliko da znate koliko lažete, izmišljate, a svi oni koji žele da čuju istinu, a iz centralne Srbije su, pozivam ih da sutra prisustvuju mitingu srpskih radikala na Trgu kosovskih junaka u Kruševcu, sa početkom u 15,00 časova.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miroslav Hristodulo, a posle njega narodni poslanik Miomir Ilić.

Miroslav Hristodulo

Poštovane koleginice i kolege, kada smo pisali onaj predizborni program koji smo delili građanima, u našoj predizbornoj kampanji, mi smo obećali da ćemo prvog dana rada parlamenta usvojiti novi zakon o univerzitetu. Od tog obećanja prošlo je godinu i po dana i, evo, pred nama je posle toliko vremena zakon o univerzitetu, koji nije spektakularno rešenje ili izmena u odnosu na 1992. godinu, mada ima nekih noviteta koji su bolji. To je, naravno, zbog toga što smo imali razne druge prioritete u zakonodavnoj delatnosti u ovom parlamentu, a i radne grupe koje su radile na izradi novog zakona o univerzitetu nisu uvek mogle da se usaglase oko toga da li će više prava upravljanja imati rektorati ili fakulteti i koji će stepen izvorne i izvedene autonomije imati razni fakulteti i univerziteti.
Naravno da je ovo privremeno rešenje koje će omogućiti buduće reforme; sada treba usvojiti bilo šta, popraviti amandmanima koliko se može, a zatim odmah započeti rad na novom zakonu o visokom obrazovanju.
Predloženi zakon nije reformski, a nije ni realno da se brzo donese reformski zakon. Pošto će opet biti novih, raznih prioriteta u radu zakonodavnog organa Republike Srbije, ovaj zakon treba popravljati amandmanima. Jer, to što je on privremen ne znači da će biti kratkotrajan; privremen, on može biti privremen godinu, dve ili tri dana, možda u ovom mandatu članova parlamenta neće uopšte ni biti predložen neki reformski zakon.
Ovaj zakon ima 150 članova i mnogo je detaljan, on treba da ima upola manje članova. Dakle, (kvalitativno) novi zakon kojim bi se reformisalo visoko školstvo u ovoj zemlji treba da ima upola manje članova i da reguliše samo osnovne stvari - kako se osnivaju fakulteti, koje standarde treba da zadovolje i koje su sankcije ako oni ne zadovoljavaju te standardne kvalitete.
Dakle, smatram, u ime socijaldemokratskih poslanika u ovoj skupštini, da je ovaj zakon loš, ali je bolji, naravno, nego Zakon iz 1998. godine i zato treba glasati za njega.
Gde je konkretno loš? Ovim zakonom se navodno vraća autonomija univerziteta i zaista se vraća u odnosu na ono što je bilo 1998; to je nesumnjivo. Opet puno stvari odlučuje i bira Vlada Republike Srbije: na primer, u članu 8 - izvođenje nastave na drugim jezicima; u članu 10 - delatnost univerziteta u inostranstvu; u članu 32 - broj studenata koji se upisuje.
Takođe smatramo da više mora da se rešava kroz statute fakulteta; na primer, obaveze i pravo pohađanja nastave, što je ovde definisano u članu 41. Mislimo da je nepotrebno potpuno da se definiše i da to treba prepustiti samim fakultetima; na nekim fakultetima (kao što je Elektrotehnički) neki oblici nastave moraju biti obavezni, jer studenti ne mogu da polažu; na nekim drugim fakultetima (kao što je na primer Matematički) ne morate ići na predavanja, možete kod kuće sedeti i vežbati te zadatke i naravno da ćete položiti ispit.
Znači, mislimo da više mora da se rešava kroz statute fakulteta. U zakonu treba da se garantuju samo osnovna prava, a za ta prava mora da garantuje država. Na primer, to bi bile osnovne obaveze univerziteta prema studentima koje su sada definisane članom 27; znači, to nije dovoljno definisano, jer tu su samo date najosnovnije stvari, ali nisu uopšte razrađene. Dakle, država ne garantuje za sadržaj statuta fakulteta.
Dalje, manje dekani treba da odlučuju. U članu 36. se govori o tome kako lice koje ima više obrazovanje može upisati studije da stekne visoko obrazovanje. Naravno, tu ima nekih uslova propisanih statutom fakulteta itd, ali dekan odlučuje o priznavanju položenih ispita. Dakle, dekan odlučuje i ako nema dovoljno veliku kontrolu na fakultetu kroz statut može diskreciono pravo da koristi na nepravilan način. To je moguć izvor korupcije.
Zatim, član 91. koji govori o pravima i obavezama iz oblasti radnog odnosa kao da je prepisan iz Zakona 1998. godine. Kao da ga je pisao neprisutni poslanik ovde lično. Najlošije od svega u ovom predlogu zakona je to što nema reforme procesa nastave i ispitivanja, nego, i dalje postoji sistem uslova, neki uslovni ispiti koje treba da položite, a nema tzv. kreditacije ili, kako se to zvalo za ovom govornicom, bodovanja.
Nema onog modernog načina na koji studenti polažu ispite, tako da imaju određeni broj poena ili kredita koji moraju u toku godine da zadovolje; na primer, dva obavezna ispita, a sve ostalo oni sami biraju iz jedne palete ispita iz te oblasti ili mogu te kredite sticati na raznim univerzitetima. To je isto jako bitno i to je takođe po Bolonjskoj deklaraciji - pokretljivost je jako bitna, da možete početi studije na jednom fakultetu, a završiti na drugom, naravno ako ispunite određeni broj tih kredita.
Prema tome, kreditacija je ovde ostavljena kao fakultativna stvar. Imamo jedan primer u Novom Sadu - ima jedna katedra koja je to uvela, ali to je samo jedna katedra na jednom fakultetu na jednog univerziteta. Smatramo da kreditacija mora da se garantuje zakonom, da država treba da garantuje da će se kreditacija izvoditi na univerzitetima u Srbiji.
Naravno, ipak je ovo bolji zakon nego polazni iz 1992. godine. Evo u čemu je bolji: konačno se, posle 10 godina bitke, uvodi studentski parlament. To predstavništvo studenata se konačno uvodi kroz zakon. Naravno, smatramo da treba u tom članu 64. napisati samo kako se taj studentski parlament bira, kao i osnovne stvari koje kao organ može i mora da zadovolji. Dakle, tu treba propisati: kako se bira, da su ti izbori jedinstveni, neposredni, redovni, da svi studenti imaju pravo kandidovanja; da taj studentski parlament, kao predstavništvo studenata na fakultetu i na univerzitetu, ima svoj statut kojim sve ostale detalje rešava. Taj član je tako i napisan, a uz amandman koji je Vlada prihvatila, mislim da je on sada postao zadovoljavajući.
Tu postoje osnovne nadležnosti, dakle, da bira studenta - prorektora i studenta - prodekana, da može da postavlja razne zahteve i pitanja na veću itd. Dobro je što je to uvedeno i sada preciznije to napisano. Mislim da će biti zadovoljne studentske organizacije koje će se boriti za naklonost studenata u tom studentskom parlamentu.
Nije dobro što taj studentski parlament neće imati čime da radi. Jer, imovina studenata je do sada bila imovina Saveza studenata, različitih oblika, koji su relikt, mada su mnogi reformisani na mnogim fakultetima i u mnogim gradovima. Oni su ipak relikt starog jednopartijskog sistema i bili su tada legitimni predstavnici studenata koji su dobijali i sticali određenu imovinu.
Sada kada imamo u novom predlogu zakona da se na novi način definiše koje je to legitimno telo studenata i kako se ono bira, onda bi nekako i ta imovina koja je bila sticana u toku mnogih ovih godina trebalo da pripadne tim legitimnim predstavnicima studenata. Znam šta će da odgovori Ministarstvo, pošto smo puno razgovarali o tome , ono će reći da je to dobra tema za razgovor, ali da još nije vreme i da treba napraviti poseban zakon kojim će se to regulisati. To je, naravno, dobar argument i to je tačno.
Mi mislimo da su oni legitimni predstavnici studenata koji treba da raspolažu imovinom studenata u ovom zakonu sada definisani. Znači, pošto se sada ovim zakonom uspostavlja novi legitimitet, onda imovinu treba ponovo dodeliti, i to baš u ovom zakonu, a ne čekati. Iz Ministarstva će stići dobar predlog zakona, ali ovde, u ovom zakonodavnom telu, nikada neće stići u ovom mandatu na dnevni red, jer će uvek nešto drugo biti prioritet. Tako da tu postoji amandman kojim se dodaje novi član 148a, a to je poslednji amandman, i o njemu ćemo negde u utorak da raspravljamo detaljnije.
Univerzitet je naravno stvoren zbog studenata i to se u Predlogu zakona više poštuje nego ranije, ali nisu prihvaćeni amandmani koje smo podneli, a koji se tiču mišljenja studenata pri reizboru nastavnika. Ovde se kaže da neko može dati mišljenje, a mi tražimo da se mora uzeti mišljenje. Naravno, kao mišljenje ne mora obavezno biti uzeto u obzir, ali morate pitati. Jer, može ko hoće uvek da ti mišljenje; sve što nije izričito zabranjeno, dozvoljeno je u Republici Srbiji, to je neki član Ustava. Mislim da sama mogućnost nije dovoljna.
Što se tiče pitanja visine školarine imamo amandman da predstavnici studenata, kojima će od iduće školske godine školarina biti mnogo viša nego što je do sada bila, za te svoje pare ima da se pitaju, npr. kakav je kvalitet nastave za te pare koje daju i da li treba da bude veći. Po našem amandmanu nije obavezno da se mišljenje studenata uzme u obzir, ali mora se dati mišljenje, pa kako god se posle odluči na veću.
Da bismo se motivisali da se formira studentski parlament na onim fakultetima gde nije formiran, smatramo da ne treba da se konstituišu saveti univerziteta i veća univerziteta, tj. saveti univerziteta i fakulteta, dok se ne konstituišu studentski parlamenti. To je naš amandman na član 148, a kojim se definiše to prelazno rešenje, tražimo da se taj član briše. Dakle, neće se konstituisati svi organi u nekom roku, dok Ministarstvo ili već skup nekih studentskih organizacija ne definišu pravila izbora za studentske parlamente i tako će motivisati studentske organizacije.
Broj predstavnika studenata u savetima je povećan amandmanom koji smo podneli sa prof. Predragom Stojanovićem. To su i studentske organizacije, kao što su Savez studenata i Studentska unija, podržale i to je usvojeno; to je dobro, jer je bilo desetina, a sada se predviđa četvrtina. Evropski standard je trećina. Dakle, evropski standard je da jednak broj poslanika imaju i osnivač i zaposleni na fakultetu i predstavnici studenata. Naravno, to je sada možda u ovom prelaznom rešenju nerealno i naišlo bi na otpor u samim fakultetskim i univerzitetskim sredinama. Zato je ovaj kompromis i usvojen - dakle, četvrtina za studente, četvrtina za Vladu i polovina za zaposlene profesore.
Šta mora da ostane u ovom predlogu zakona da bi on bio zadovoljavajući? Mora da ostane, na primer, u članj 4. da je zabranjena verska i stranačka organizacija na fakultetu. To ne sme da se izbaci. Onda, da ima pet garantovanih ispitnih rokova, kao što je i napisano u ovom predlogu zakona. Ima tu neki amandman kojim će se to dodatno definisati, ali dobro je da ostane, jer ima pet garantovanih ispitnih rokova u članu 39. Prelazni član 140. treba da ostane, mada će biti amandmana da se to izbriše. Naravno, i članovi od 141. do 143, o kojima je ovde bilo puno reči, pa neću pričati o tome.
I pored manjkavosti, socijaldemokratski poslanici smatraju da treba podržati ovaj zakon, jer je bolji od Zakona iz 1998. i još ga treba popraviti amandmanima, posebno, članove koji se bave studentskim pitanjima. Kao što rekoh, to je sada moderno shvatanje u svetu, univerzitet, postoji zbog studenata a ne zbog sholastike, postoji zbog nekoga ko te studije i plaća.
Ne treba imati iluziju da će prava reforma uopšte biti započeta u narednih godinu, dve, tri, zato što uvek ima drugih prioriteta. To je ono što ne treba da verujete kada vam predstavnici Vlade, bez obzira što ih mi podržavamo, kažu - evo, sada ćemo do kraja godine usvojiti neki novi zakon o studentskom organizovanju ili neke reforme ćemo početi. Nažalost, obim reformi u ovom društvu je toliko veliki da su ta pitanja uvek manje prioritetna nego ova ogromna pitanja koja mi ovde stalno rešavamo - te neka Crna Gora, pa pitanje Kosova, pa poreske reforme, privatizacija i razne druge stvari. Mislim da se, nažalost, prava reforma ovde neće dogoditi još dugo. Ali, šta da radimo, i ovo je bolje od onoga što smo imali 1998. godine.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, po Poslovniku.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, ....
(Glasovi iz sale: Kada je miting?)
Miting je sutra u Kruševcu na Trgu kosovskih junaka, sa početkom u 15,00 časova, pošto vas to interesuje.
Pošto vidim da su naročito angažovani bili ovi studenti biznismeni, znaju sve kako se to dešavalo, imam jedan predlog, gospođo Mićić, nešto o čemu sam vam govorio i juče, pokušao sam na to da vam ukažem, pa imam i sada.
Nije ono što ste mislili, iako nema kvoruma, sve i sa onima koji su u opoziciji i ne bi trebalo da vam obezbeđuju kvorum. Nema ga, ali nije to razlog mog izlaska.
Želim da vam kažem da se i dalje po sistemu elektronskog glasanja označava prisustvo Čedomira Jovanovića, šefa poslaničke grupe DOS. Govorim zbog javnosti, on nije ovde, ovde je Čedina kartica, a onda će nam neko od organizacija u Skupštini reći kako je to čovek najčešće prisutan u ovoj sali, kako najviše radi, a nije prisutan on, nego je prisutna kartica.
Gospođo Mićić, moj predlog je sledeći, pošto ste pokazali humanost, kako kažu mediji na delu, sa parama poslanika SRS, u skladu sa članom 118. Poslovnika u kome se kaže da su narodni poslanici dužni da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale, zahtevam da u skladu sa stavom 2. člana 117. preduzmete mere i humanost na delu pokažete malo i preko leđa poslanika DOS-a, a ne samo preko vrata i grbače poslanika SRS.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Gospodine Vučiću, ne mogu primeniti član 117. jer nije došlo do zloupotrebe, nismo imali nikakvo glasanje.
Rad nastavljamo u ponedeljak, 15. aprila.