PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 16.04.2002.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA

10. dan rada

16.04.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:10 do 18:00

OBRAĆANJA

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Zahvaljujem gospodine Čanoviću.
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
U tom slučaju stavljam na glasanje amandman poslanika Čanovića.
Za 11, protiv 109, uzdržano četiri, nije glasalo 45, od ukupno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Predrag Čanović je podneo amandman kojim predlaže da se posle člana 89. doda podnaslov "6. Prava i obaveze iz radnog odnosa".
Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Konstatujem da je na taj način ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 91. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Hristodulo.
Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Miroslav Hristodulo

Član 91. se odnosi na prava i obaveze iz radnog odnosa. Dakle, iako je zakon nastao tako što je uzet Zakon iz 1992. godine i onda malo popravljen, ima nekih značajnih izmena i vraća donekle autonomiju na fakultet, ali ne znamo otkud je sada ovaj član ovde uopšte zaostao, kao da je prepisan iz zloglasnog Zakona iz 1998. godine.
Tog dana, 24. maja 1998. godine, ovde je nas tukla policija dok ste vi usvajali taj zakon, je lÄ znate to? Tako da ne shvatam zašto sada tu tekovinu tuče policije tragično nastradalog bivšeg ministra unutrašnjih poslova moramo da imamo. Ovde se kaže da o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima nastavnika, saradnika i drugih zaposlenih na univerzitetu, odnosno fakultetu, odlučuje, i to je reč koja je ključna, rektor, odnosno dekan.
Mi smatramo da je ceo ovaj član neprihvatljiv. Pojedinačna prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih na fakultetu ili univerzitetu treba da budu propisana opštim ili pojedinačnim aktom, jer je u duhu akademske zajednice da kolektiv u tolerantnijoj atmosferi odlučuje o tako važnim pitanjima.
Nasuprot tome, ovaj član kao da je prepisan, kao što rekoh, iz Zakona donetog 1998. godine, koji je toliko zla naneo razvoju Srbije, baš iz razloga što je dekane i rektore postavljao na nivo direktora državnih preduzeća, u kojima nije potrebno da vlada duh zajedništva i tolerancije da bi se razvijao naučni način mišljenja.
Mi smatramo da ovaj ceo član treba izbrisati i da se sve iz oblasti radnih odnosa za nastavnike, saradnike i druge zaposlene uredi primenom Zakona o radu, a ne ovim posebnim odredbama. Hvala vam.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
U tom slučaju, stavljam na glasanje amanamdna.
Za 41, protiv 84, uzdržana tri, nije glasalo 45, od ukupno 173 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 91. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.
Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Podnosilac amandmana nije u sali.
Reč traži narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Ako je to za hvalu, i mene je bila policija, ali me nije omela u razvoju. Porastao sam prilično.
Član 91. odslikava dileme predlagača zakona o univerzitetu i odslikava njegovu nesposobnost da te dileme reši na najbolji mogući način.
Član 91. ima dva stava. Sa prvim stavom se potpuno slažemo, jeste u duhu Zakona o radu, u duhu odnosa u državi, u duhu i sa programom SRS, ali šta sa stavom 2? Da li predlagač zaista želi radnički savet na fakultetu i univerzitetu ili ne? Ako vi kažete u stavu 1. da o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima nastavnika, saradnika i ostalih zaposlenih na univerzitetu, odnosno na fakultetu odlučuje rektor, odnosno dekan, otkud to da isti ti zaposleni sada odlučuju o rektoru, odnosno o dekanu? U stavu 2. se kaže - o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima rektora univerziteta, odnosno dekana fakulteta, odlučuje savet univerziteta, odnosno fakulteta.
Kada pogledate sastav saveta univerziteta, odnosno fakulteta, u većini su to zaposleni na fakultetu, odnosno na univerzitetu, zatim oni predstavnici za koje ste govorili da ćete ih izbeći, predstavnici osnivača univerziteta ili fakulteta; i da se vlasi na dosete, desetinu članova iz tačke 1) i 2) određuje studentski parlament.
Šta je sad ovo? Samoupravljanje, radnički savet, zašto se na dekane i na rektore ne primeni Zakon o radu? Kako to, na sve profesore se primenjuje Zakon o radu, o njihovim pravima odlučuje, ponoviću reč - inokosni poslovodni organ, direktor, dekan, rektor, a kada se tiče prava tog rektora ili dekana, sada se pitaju zaposleni preko svog radničkog saveta. Nešto tu nije u redu.
Ne vidim koncept, ne vidim koncepciju zakona, treba je izvesti do kraja ili će biti samoupravljanje. Je lÄ vi obično pod autonomijom fakulteta i univerziteta podrazumevate samoupravljanje, potpuno samoupravljanje na fakultetu, odnosno univerzitetu. Za vas je to autonomija ili će postojati neki red koji je propisan za sve građane Srbije, pa tako i za zaposlene na fakultetu, odnosno na univerzitetu. Taj red je Zakon o radu.
Usvojili smo ga pre samo nekoliko meseci i niko od vas ne reče tada da će biti izuzetaka od Zakona o radu, da će svuda odlučivati direktori upravnih odbora, a samo na univerzitetu radnički savet. A, što ne bi u livnicama ponovo odlučivao radnički savet? Zašto ne bi u fabrici automobila, zašto samo na fakultetu ili univerzitetu? Je lÄ to sada izjavljujete da su jedini klasno svesni ljudi na fakultetu i na univerzitetu; svi ostali su nesvesni i njima ne treba poveriti upravljanje preduzećima u kojima rade, nego samo onima koji su zaposleni na fakultetu i na univerzitetu.
Neće biti da je tako. Potpuno ćemo se vratiti na samoupravljanje ili ćemo, a što ne želim naravno, da ustanovimo nove odnose u ovom društvu. Ti odnosi su bar kod vas jasni - ko plaća, taj odlučuje koja se muzika svira i koja se pesma peva.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
U tom slučaju stavljam amandman na glasanje.
Za 31, protiv 94, uzdržan jedan, nije gasalo 43, ukupno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Predrag Članović je podneo amandman kojim predlaže da se posle člana 91. briše podnaslov.
Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Konstatujem da je na taj način amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 92. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Čanović.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Ne želite reč? Podnosilac amandmana ne želi reč.
Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Niko.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 22, protiv 108, uzdržanih nema, nije glasalo 36, od ukupno 166 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 95. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Simonović želi reč.

Velimir Simonović

Dame i gospodo, evo o čemu se radi. U članu 95. stav 2. stoji: "Mentorstvo može obavljati samo nastavnik koji je u radnom odnosu na tom fakultetu sa punim ili nepunim radnim vremenom".
Napisao sam amandman: "Mentorstvo može obavljati nastavnik koji je u radnom odnosu na tom fakultetu sa punim ili nepunim radnim vremenom, a izuzetno i penzionisani profesor tog fakulteta". Na Odboru za prosvetu je objašnjavano da je mentorstvo nešto što se tiče radnog odnosa. Ne smatram da je mentorstvo vezano za radni odnos. To je jedna sasvim druga vrsta posla koju može da obavi i penzionisani profesor; razume se to će biti vrlo retko, jer mnogi profesori nisu bili mentori i kada su bili u stalnom radnom odnosu. Neki put i to bi bilo veoma korisno. Navešću vam konkretan primer. Recimo, neko je određen za mentora, radi godinu-dve dana, a onda je penzionisan. Pošto on ne može dalje da bude mentor, onda mora se odrediti novi mentora takvom kandidatu.
Nažalost sam tek danas primetio jednu protivurečnost sa članom 94, jer u članu 94. stoji: "Na predlog veća fakulteta, istraživač u naučnom zvanju može: učestvovati u izvođenju predavanja na magistarskim i doktorskim studijama, biti mentor". Ovamo stoji da mentor može da bude samo nastavnik koji je u radnom odnosu; u stalnom i u dopunskom. Kako odjednaput da neko ko ima naučno zvanje može da bude u nekom institutu i može da bude mentor. To sam, nažalost, primetio tek danas.
Ne mislim da je ovaj moj amandman od neke bitne važnosti, ali biće neki put zaista korisno da penzionisani profesor univerziteta može
da bude mentor. To će biti vrlo retko, ali nije loše da stoji kao mogućnost.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Zahvaljujem profesoru Simonoviću. Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Bora Stanimirović, predstavnik poslaničke grupe SPS. Izvolite.

Bora Stanimirović

Profesor Simonović je ovde u pravu. Ovde ima više razloga za glasanje za ovaj amandman, a upravo polazeći od činjenice da kod nas profesori univerziteta odlaze vrlo mladi u penziju, sa 65 godina, eventualno 67 godina. Vi znate da u svetu nema ograničenja, da oni rade onoliko koliko im poslodavac omogući. To je broj jedan. Broj dva, sigurno je da će više vremena imati upravo profesori koji su sa velikim iskustvom, koji mogu više da prenesu studentima, više vremena imaju i tu se radi o ljudima koji to stvarno mogu.
Znači, poslodavac nije u obavezi da mora da uzme, jer to nije radni odnos. Da je radni odnos, onda bi morao. Ovde se ne radi o radnom odnosu, nego o čoveku koji se angažuje da bude mentor. Ako može da drži magistrantima predavanja, da ispituje, da radi, pa po čemu ne može da bude mentor na magistarskoj i doktorskoj tezi. Prema tome, to je stvar shvatanja.
Ovde se radi o sujeti s jedne strane, a s druge strane o pokušaju, i to nije loše, da mladi ljudi dolaze do funkcije mentora, ali se ta funkcija mentora uzima u izbor za više zvanje, za vanrednog ili redovnog profesora; to je glavni problem. Sve drugo ide u prilog ovome što je profesor Simonović predložio i zato predlažem da se ovaj amandman prihvati. Hvala.

Ljubiša Maravić

| Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Stanimiroviću. Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Da.)
Reč ima ministar prosvete i sporta, gospodin Gašo Knežević.
...
Građanski savez Srbije

Gašo Knežević

Cilj ovog člana, odnosno odbijanja predloga ovog amandmana je da se da šansa i prilika mlađima. Problem jedino dobija na svom značaju ako profesor nema nekoga koga je "napravio", ali to je veoma čudno da čovek ode u penziju a da nema naslednika;  to je pitanje uopšte kvaliteta takvog predavača, takvog profesora. Prema tome, ostajemo, Vlada ostaje kod ovoga.