PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 16.04.2002.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA

10. dan rada

16.04.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:10 do 18:00

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o univerzitetu (pojedinosti) (2002)
  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Ljubiša Maravić

    | Predsedava
    Zahvaljujem. Reč traži narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Ovde nas predlagač zakona zbunjuje na nekoliko načina. Najpre, član 95. stav 2, oko koga se sada lome koplja, ostavlja dilemu koji nastavnik može da bude mentor; da li je to nastavnik koji je u stalnom radnom odnosu ili nastavnik koji nije u stalnom radnom odnosu; da li to može da bude i docent i vanredni profesor, ili je mentorstvo predviđeno samo za redovne profesore.

    Ono što više boli narodne poslanike, to su obrazloženja predstavnika Vlade, koja čak na jedan način zvuče kad se napišu, a za govornicom se izgovori nešto sasvim drugo. U pogledu amandmana na poslednjih nekoliko članova, ne znam zašto i šta joj to znači, ali Vlada nam je, uvek davala obrazloženje u smislu - ne može da se menja ovaj član zato što je stav univerziteta u Srbiji da ovaj član izgleda baš ovako. Stalno nam se kroz Predlog zakona provlači mišljenje Vlade da ništa u ovome ne može da se promeni zato što je stav univerziteta u Srbiji da ovako treba da izgleda Predlog zakona.

    Šta to znači stav univerziteta u Srbiji? Stav centralnog komiteta? Da li je to sekretar centralnog komiteta? Gde su to univerziteti i na kakvim to forumima, gde su se to pojedinačno profesori, koji su valjda univerzitet, izjašnjavali, pa rekli: ne menjajte ovaj predlog zakona, ili će biti ovako ili neće biti nikako. Onda izađe ministar za govornicu i kaže, e pa ne može ovo da se menja, profesor koji nije uspeo, čak kaže, ni da "napravi" - koristio bih malo uljudniju terminologiju za ovom govornicom - naslednika.

    Mislim da je to neprimereno, da se ministar tako izražava za govornicom. Ako profesor nije ostavio na katedri naslednika, ako nije uspeo da bude mentor, ali baš - ako profesor nije uspeo nikoga da napravi; kakve to sada veze ima? Ima ih koji naprave čas posla, a nisu profesori, i time se baš mnogo i ne hvale.

    Dakle, ako predlagač ceni podnosioca amandmana, on će mu dati ono obrazloženje iza koga će stajati i za ovom govornicom, i u javnosti, i u raspravama na medijima, kad se o zakonu govori, a ne da nam neprekidno činovnik u Ministarstvu prepisuje obrazloženje i da se u tom obrazloženju poziva na stav univerziteta u Srbiji, kao da smo mi mala deca, kao da ne znamo da niko nikoga nikada nije pitao.

    I šta to znači? Možda je pitan rektor univerziteta, ali to za nas nije stav univerziteta. To u najmanju ruku ne priliči ovoj Narodnoj skupštini, a ono što ne priliči Narodnoj skupštini, ne dozvoljavate da rade narodni poslanici, zabranite i ministru.
    ...

    Ljubiša Maravić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman gospodina Simonovića.
    Za 65, protiv 70, uzdržan jedan, nije glasalo 28, od ukupno 164 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 98. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
    Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Velimir Simonović.
    ...

    Velimir Simonović

    Dame i gospodo, što se tiče ovog  mog amandmana, doživeo sam lično vrlo  interesantnu situaciju - ovaj amandman, potpuno isti ovakav, odbila je socijalistička vlada 1992. godine i sada ga odbija moja Vlada. A evo o čemu se radi - radi se o članu 98: "Nastavniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj je navršio 65 godina života."
    A sada slušajte pažljivo dalje: "Radni odnos nastavnika koji je navršio 65 godina života može se izuzetno i na osnovu obrazloženog predloga veća fakulteta produžiti, a najviše do kraja školske godine u kojoj je navršio 67 godina života."
    Predlažem da se briše taj drugi stav, jer će od toga biti više štete, nego koristi. Evo o čemu se radi, pošto je to bilo i ranije, prvo je bilo zaduženo veće itd, a od 1998. godine to je dekan odlučivao, i imali smo ovakve krajnosti: na nekim fakultetima su doneli odluku - nema nikome produžavanja, a na nekim fakultetima - svima produžujemo. Mislim da je to bilo i na Pravnom fakultetu, pa je svima produžavano automatski do 67. godine, a na nekim fakultetima dekan je nekima produžavao, a nekima nije, pa je to izazvalo nesporazume, svađe, pa su čak i suđenja bila na nekim fakultetima.
    Mi ćemo na ovaj način, dame i gospodo, automatski produžiti profesoru univerziteta radni staž za dve godine. Nemam ništa protiv, ali neka se to napiše u zakonu, a ne da zavisi od dobre volje nekoga. Koje će to veće fakulteta nekome produžiti, a nekome ne produžiti? Mi na ovaj način automatski produžavamo profesoru radni staž još za dve godine. Ako hoćete tako, neka bude.
    Izvinite, profesor koji je penzionisan sa 65 godina ima pravo da drži predavanja na trećem stepenu studija (ako ima potrebe, razume se), da učestvuje u komisijama za izbor nastavnika i saradnika, da učestvuje u komisijama. (Glasovi iz sale: A mentorstvo?) Znači, može da bude u komisijama za odbranu magistarskih i doktorskih disertacija. Jedino ne može da predaje redovnim studentima. Pa, da li treba i da predaje redovnim studentima čovek koji je stariji od 65 godina?
    ...

    Ljubiša Maravić

    | Predsedava
    Zahvaljujem, profesore Simonoviću.        Da li još neko traži reč?
    Ima reč narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.
    ...

    Dejan Mihajlov

    Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, ovaj amandman treba podržati u svakom slučaju, jer se na ovaj  način otvara mogućnost da nekima (a tu se opet otvara taj čuveni kriterijum političke podobnosti) veće fakulteta produži, a u nekim slučajevima ne produži; radi se i o nekim drugim simpatijama.

    Ili će stajati da svako ko želi može do 67. godine da produži, uz njegovu saglasnost, ili neće postojati taj voluntarizam na strani veća fakulteta, da ono nekome produži, a nekome ne produži. To smo imali i do sada. Jednostavno to je, po nama, neka nepravičnost koja može da se uvede. Naravno da tu možda postoji potreba u nekom slučaju da veće fakulteta može, ili ne mora, da proceni da li nekoga treba ostaviti, ali ukoliko se to ostavi, može da se otvori velika mogućnost za zloupotrebe; ili će stajati da svako ko želi može da produži do 67. godine ili toga neće biti.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Hvala.

    Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Mislim da je ministar Knežević, obrazlažući odbijanje prethodnog amandmana, ustvari obrazložio zašto treba prihvatiti ovaj amandman.
    Činjenica koju je izneo ministar prosvete, da profesor koji do 65. godine života nije uspeo da sebi obezbedi zamenu na predmetu koji predaje treba da razmisli o tome čime se bavio do 65. godine, dovoljan je znak da sa 65 godina života radni odnos treba da prestane svim profesorima, ne zato, mada i zato što je to ostavljeno na volju i što će se tu preslikavati čak možda i politička pripadnost pojedinih ljudi.
    To mora da bude regulisano za sve podjednako. Ne stoji obrazloženje Vlade da je to sada opredeljenje poslodavca (univerziteta i fakulteta), pa da se kroz taj stav odražava da će poslodavac sam autonomno odlučivati u svakom konkretnom slučaju kome će produžiti, a kome neće. Nijedan drugi poslodavac u Srbiji nema to pravo, pa ne može da ima ni dekan, odnosno rektor, pošto je ovo isključivo o njima, oni odlučuju o pojedinačnim pravima zaposlenih na univerzitetu i fakultetu.
    Vi ih praktično ostavljate ponovo na volju dekanu ili rektoru, da čine ono što im je volja, pa nemojte onda da se kroz neku godinu zapitate - pa, kako se to nama ponoviše greške koje su imali i oni pre nas. Ni mnoge od vas nisam dobro poznavao dok niste došli do komada vlasti, a onda sam vas, bogami, upoznao, i to dobro.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 89, protiv 54, uzdržana tri, nije glasalo 17, od ukupno 163 narodna poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman.
    Na član 98. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Rosić.
    Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Narodni poslanik Mirko Rosić povlači amandman na član 98.
    Na član 100. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
    Vlada i nadležni odbori nisu prihvatili ovaj amandman.
    Narodni poslanik nije prisutan.
    Da li neko drugi želi reč? (Ne želi.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 37, protiv 99, uzdržanih nema, nije glasalo 28, od ukupno 164 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 101. amandman je podnela Vlada Republike Srbije. Odbor za prosvetu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 101. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Zlatan Jovanović.
    Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.
    ...

    Zlatan Jovanović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, kada se pažljivo pročita ovaj predlog zakona stiče se utisak da u prvi plan dolaze dve stvari: prva je - samoupravljanje, koga je previše u ovom predlogu zakona, a druga je - činjenica da se predlagač ovim predlogom dodvorava previše studentima.
    Naime, ne mogu a da ne pomenem odluku kojom se formira studentski parlament. Prosto je neshvatljivo da se zakonom nameće studentima obaveza da formiraju studentski parlament. Zašto to nije prepušteno dobroj volji studenata, pa da oni sami, ako imaju potrebu i želju, to urade i da na taj način učestvuju u odlučivanju na univerzitetu i fakultetima, a ne da se zakonom određuje i nalaže, nameće studentima obaveza uspostavljanja studentskog parlamenta.
    Što se tiče upravljanja univerzitetom i fakultetima, moram da napomenem da ovde postoje, po ovom predlogu zakona, kao organi upravljanja - rektor i savet univerziteta. Rektora, po ovom predlogu, bira i razrešava savet. Prema tome, stvarni organ upravljanja jeste savet univerziteta.
    Sa druge strane, po ovom predlogu zakona osnivač univerziteta nema ni jednu četvrtinu članova saveta. To znači da osnivač ne može direktno da utiče na odluke i politiku univerziteta, već je to opet jedan samoupravljački akt, odnosno samoupravljanje, gde zaposleni na univerzitetu vode politiku univerziteta. To može dovesti do situacije da se politika univerziteta otrgne od politike koju bi trebalo da vodi država, odnosno osnivač univerziteta.
    Ovde je vrlo nejasno kakva je situacija i da li sve ovo važi i za univerzitet čiji je osnivač pravno, odnosno fizičko lice. Kako će na tim univerzitetima, gde je osnivač pravno ili fizičko lice, neko drugi voditi politiku i rukovoditi univerzitetom, a ne osnivač. Da li ovo važi i za te univerzitete, a iz ovog predloga sledi da to važi i za privatne, odnosno univerzitete čiji su osnivači pravna i fizička lica.
    Amandman koji sam podneo odnosi se na upravljanje univerzitetom i po mom predlogu treba posle stava prvog člana 101. dodati drugi stav. Taj drugi stav glasi: "Rektor ima prava i dužnosti direktora preduzeća, ako ovim zakonom nije drugačije određeno". Samo radi javnosti da kažem, prvi stav glasi: "Rektor rukovodi radom univerziteta".
    Ono što je ovde bitno je da je po ovom zakonu, po članu 2, univerzitet pravno lice i kao pravno lice, znači, može da ima organ upravljanja koji će ga zastupati u ukupnom životu. To je ovde rektor, ali ovde rektor nije definisan kao organ koji će inače, znači na taj način, u drugim pravnim licima da ostvaruje tu ulogu.
    Ono što je takođe bitno, to je da po ovom predlogu rektor nije bliže definisan, odnosno nisu definisane bliže njegove dužnosti. Sve je definisano, i savet i naučno - nastavno veće, ali dužnosti rektora ovim predlogom nisu precizno definisane, tako da se jednostavno u ovom predlogu, osim ovog prvog stava člana 101. gde se kaže da "rektor rukovodi radom univerziteta", rektor više nigde ne pominje, odnosno ne pominju se njegove dužnosti. Koje su dužnosti i obaveze rektora, ne pominje se, a precizno su definisane dužnosti i saveta i naučno - nastavnog veća. Zahvaljujem.