Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pomenuću vam samo dva imena, neću ići dalje, a ukoliko želite mogu to da učinim i u replikama - ime dekana Filološkog fakulteta Marojevića i ime dekana Elektrotehničkog fakulteta Teodosića. Potom ću vam citirati član 91. Zakona o univerzitetu iz 1998. godine: "Dekan vrši izbor u zvanje i na radno mesto nastavnika odnosno saradnika". Zatim ću vam pomenuti član 86. Zakona o univerzitetu o kome danas razgovaramo i citirati sledeći stav - izbor kandidata u zvanje nastavnika i saradnika obavlja izborno veće fakulteta koje čine svi nastavnici fakulteta, a u slučaju da je reč o izboru asistentskog zvanja i saradnici fakulteta. Zatim ću citirati sporni član 141: "Odluke u postupcima o izboru ostaju na snazi ako u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, izborno veće fakulteta donese istovetne odluke, najmanje običnom većinom glasova...".
Pitam Skupštinu Republike Srbije da li ona misli da su pojedinci u društvu u kome danas želimo da vršimo promene isti oni pojedinci koji su uništavali ovu zemlju u oblasti univerziteta 1998. godine (žagor u sali) i da li ova skupština misli da jedan Marojević, jedan Teodosić, partijski činovinici na univerzitetima, mogu deliti diplome mimo volje izbornog veća i mimo volje nastavnika.
Što se tiče retroaktivnosti ovog člana, ta retroaktivnost zapravo funkcionalno ne postoji. Nikakve se odluke ne donose retroaktivno. Izborno veće, po proceduri utvrđenoj po ovom zakonu, samo će preispitati odluke o imenovanju nastavnika odnosno saradnika fakulteta koje su donosili pojedinci. Ako mislite da Skupština Republike Srbije na univerzitetu treba da odlučuje o imenovanju u zvanje nastavnika odnosno asistenata, onda zapravo ponavljate grešku koju je ova skupština učinila 1998. godine kada je rekla da jedan čovek na sebe preuzima ulogu koju je imalo nastavno - naučno veće.
Primer Medicinskog fakulteta - 500 imenovanja u zvanje nastavnika odnosno asistenta, 256 je u skladu sa zakonom, a sve ostalo je mimo zakona i zakonski definisane procedure. Danas imamo Medicinski fakultet koji ne može više primiti nijednog asistenta, nijednog nastavnika zbog toga što je protivzakonito uzurpirano mesto koje je bilo namenjeno njima. Da li takvo stanje treba da podržimo ili treba da ovlastimo nastavnike i asistente da još jedanput provere da li je poštovana logika partije ili logika univerziteta. Imajući u vidu sve ono što se dešavalo 1998, 1999. i 2000. godine, unapred otvoreno kažemo da mnogo više verujemo u tezu da je univerzitet bio partijska ćelija, preduzeće onih koji su bili na vlasti, od onoga što je zapravo trebalo da bude.
Dakle, kada govorimo o retroaktivnosti, nje zapravo nema. Oni ljudi koji su polagali ispite kod takvih profesora, odlazili na predavanja kod takvih asistenata, ne snose odgovornost za tako nešto. Odgovornost je na Skupštini koja je tada donela zakon i na dekanima koji su taj zakon primenili, kršeći pravila zdravog razuma. Dakle, diplome neće biti poništavane, zvanja neće biti oduzimana, ukoliko su stečena u procesu koji mi naknadno ocenimo legitimnim. Kada kažem mi, mislim na nastavno-naučno veće, izborna veća, a ne na Skupštinu. Mi nemamo pravo da podržimo takvo stanje. Moramo uneti promene na univerzitet, promene koje će biti sprovedene u duhu zakona, zakona koji će poštovati zdrav razum, a nikako zakona koji će podržati stanje, jer je stanje loše. Oni koji su ovaj zakon doneli, vrlo dobro to znaju, jer su se u međuvremenu sami odrekli ljudi koje su tamo postavili.
Setite se stanja na Filološkom fakultetu, setite se meseci koji su protekli u protestima a ne u predavanjima. Na kraju je Vlada Republike Srbije, odnosno Upravni odbor Beogradskog univerziteta doneo odluku o promeni dekana Filološkog fakulteta, jer drugačije nije bilo moguće. Tada su popustili i danas samo treba da stavimo tačku na jedan sramni period naše univerzitetske istorije koji će se sasvim sigurno crnim slovima ispisivati u istorijskim knjigama koje će analizirati stanje na našim univerzitetima.