Hvala. Samo mogu da kažem da pozivam i ostale narodne poslanike da dolaze na vreme. Isto tako moram da kažem da se nigde u svetu, ni u jednom parlamentu, ne počinje tačno na vreme zato što ovo nije fabrika, postoji i rad odbora. U drugim parlamentima imate poseban dan određen za rad odbora, postoji rad poslaničkih grupa, druge aktivnosti, političke konsultacije; dakle, ovo se ne može meriti sa radom neke fabrike. Ipak je ovo potpuno druga vrsta rada.
(Marković, sa mesta - stavite na glasanje da je prekršen član 81.)
Da je povređen? Ne kršim ja, svakog dana sam ovde u Skupštini pre 10,00 sati. Ne mogu da stavim predlog da kršim Poslovnik.
Stavljam na glasanje predlog da narodni poslanici krše član 81. Poslovnika Narodne skupštine.
Za 42, protiv 22, uzdržan jedan, nije glasalo 94, od ukupno 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku da se ne krši član 81. Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Stevan Lilić, Miomir Tadić,Zoran Bošković, Golub Rajić, Momčilo Trajković, Stevan Gudurić, Vojislav Došen, Dragoslav Bošković, Boško Ničić, Milan Ernjaković, Srđan Sikimić, Petar Mišić, Sredoje Mihajlov, Miroslav Martić, Dragan Kovačević, Branislav Pomoriški, Nataša Milojević, Branislav Grubački i Branko Gligorić (popodne).
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, predstavnike Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije, predstavnike Studentske unije Srbije, predstavnike Saveza studenata Beograda, studente Studijske grupe za ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, predstavnike Narodnog pokreta "Otpor", predstavnike Niške studentske asocijacije i predstavnike Studentske federacije.
Jedno kratko obaveštenje: 33. sednica Odbora za pravosuđe i upravu održaće se u 14,00 časova u sali I u prizemlju, što dokazuje da Narodna skupština radi i u vreme pauze te da i zbog toga dolazi do zakašnjenja.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O UNIVERZITETU (pojedinosti)
Podsećam vas da smo raspravu o Predlogu zakona o univerzitetu u pojedinostima prekinuli u toku pretresa o amandmanu na član 141, koji su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanik prof. dr Velimir Simonović i narodni poslanik Petar Jojić.
Da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 138. stav 2. Poslovnika, želi reč?
Za reč se javio ministar prosvete gospodin Gašo Knežević.

Pošto je dosta burno počela rasprava oko člana 141. i amandmana na taj član, što je na neki način protivno intenciji predlagača zakona, mislim da je potrebno još jednom podsetiti poslanike Skupštine o tome šta je cilj ovog člana i o tome u kojoj meri je retroaktivnost ovde prisutna i najzad o tekstu člana 141, koji je usvojila Vlada i koji je sada sastavni deo zakona, a koji je predložio jedan poslanik, gospodin Predrag Stojanović. Dakle, revidiran je prethodni tekst Vlade.
Nešto što se tiče zakonodavne istorije - ovaj tekst koji je predlagač predložio inicijalno je bio, što bi mi pravnici rekli, negativno formulisan. Po tom tekstu svi izbori koji su početi po proceduri koju je predviđao Zakon iz 1998. godine, pa naovamo, automatski su potpadali pod reviziju. To je bio početni stav predlagača. Dakle, početni stav predlagača je negativna pravna formulacija, što je kao posledicu imalo da svi izbori izvršeni od 1998. godine, od stupanja na snagu zakona, pa do promene, potpadaju pod postupak revizije, automatski.
U proceduri donošenja zakona, rekao sam, obavili smo konsultacije sa pojedinim poslaničkim grupama. Između ostalih poslaničkih grupa na jednom od sastanaka bili su prisutni predstavnici Socijalističke partije Srbije. Nemojte me držati za reč, tročlana ili četvoročlana delegacija. Tada su oni predložili da iz negativne formulacija pređe u pozitivnu, dakle, da samo na inicijativu određenih lica može da se aktivira postupak revizije.
Ministarstvo koje je bilo tvorac ovog zakona smatralo je da je i to dovoljan uslov da bi se zadržao jedan kritički odnos prema proceduri zakona uvedenog 1998. godine i pristalo je na tu formulaciju. Za uzvrat predstavnici Socijalističke partije Srbije, na tom sastanku su rekli da će prihvatiti takvu formulaciju, jer im jedino član 141. Zakona bode oči. Posle toga je došao predlog gospodina Predraga Stojanovića, koji je još više pacifizirao član 141. To vam je trenutno stanje stvari.
Član 141. je pacifiziran - na inicijativu katedre (a katedra predstavlja najstručnije telo na univerzitetu, na fakultetima) ili dekana koji je zadužen da štiti zakon, ukoliko ona bude prihvaćena od članova nastavno-naučnog veća, kako na kom fakultetu, kako šta postoji, može se pristupiti postupku revizije i to bez obzira kada je izvršen izbor, ukoliko je izvršen po proceduri iz 1998. godine. Dakle, ukoliko je on izvršen bez mišljenja naučno-nastavnog veća. To je jedina intencija.
Jedina intencija je da se nastavno-naučno veće pita za nešto za šta se vekovima pitalo. Jedina je to bila intencija i nikome glava neće otpasti. Da je to tačno, ja ću vam dati neke argumente koji su pravni. Odredba člana 141. se ne nalazi u opštem delu zakona, nego u tranzitornim odredbama. Tranzitorne odredbe su vremenski ograničene i zbog toga sama sistematizacija ukazuje na privremeni karakter, ali ne zadovoljavamo se time, nego kažemo da je rok dva meseca. Ukoliko niko ne inicira u roku od dva meseca, stvar je završena. Čovek izabran po proceduri zakona iz 1998. godine ostaje u svome zvanju. Dakle, jedino ako neko inicira otvara se problem. Ako ne inicira, niko nikoga neće, hvala Bogu, dirati, jer je on za nas legitimno izabran, bez obzira što je procedura bila štura, po našem mišljenju, bez obzira na to, ako fakultet ne inicira, ništa se neće dogoditi.

Gospodine ministre, upozoravam vas na prekoračenje vremena.

Izvinjavam se, biću kratak. Izbor se može revidirati samo pro futuro, dakle svi ispiti i sve što je obavljeno ostaje na snazi, nemamo tehničkih problema i, najzad, ispituje se po konkurskim uslovima koji su postojali u momentu raspisanog konkursa. Najzad, odredba  (mislim da to niste pažljivo čitali, a ovo je sadašnji predlog zakona i čitam vam odatle) - ukoliko nastavnik i saradnik nisu u postupku preispitivanja izabrani u određeno zvanje. Dakle, ukoliko je revizija primenjena, imaju pravo da ostanu u prethodno stečenom zvanju do isteka izbornog perioda. Nikakvog radikalizma ovde nema, nikakvog revanšizma ovde nema, dajte budimo realni.

Gospodine Jojiću, vi ste imali reč o ovom amandmanu. Niste spomenuti.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman na član 141. koji su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Velimir Simonović i Petar Jojić.
Za 37, protiv 118, uzdržan jedan, nije glasalo 16, ukupno 172 .
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 141. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Čanović.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Predrag Čanović.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva predlaže da se član 141. u postojećem Predlogu zakona o univerzitetu briše, osim stava 6. Samo da podsetim poslanike, a i širu javnost, da taj član u postojećem Predlogu zakona predviđa retroaktivno preispitivanje svih izbora u viša zvanja, koja su nastala za vreme važećeg Zakona o univerzitu iz 1998. godine.
Predlažemo brisanje ovog člana iz više razloga. Prvi i najvažniji razlog je što je taj član 141. protivustavan. Tačno je da po članu 121. stav 2. Ustava Srbije pojedine odredbe mogu imati povratno dejstvo ako je povređen, kako se kaže, opšti interes. Međutim, mi ne vidimo gde je ovde povređen opšti interes.
Juče su ovde pominjani postupci jednog ili dva dekana; ne znam, nemam činjenice na osnovu kojih bih mogao da procenjujem postupke tih dekana i ne mogu da dajem nikakav komentar, ali valjda postupci jednog ili dva dekana ne mogu da povrede opšti interes i postupci pojedinaca ne mogu valjda biti razlog da se krši Ustav.
Drugo, u osnovi ovog člana leži i revanšizam prema pojedinim dekanima koji su bili u situaciji da sprovode Zakon o univerzitetu iz 1998. godine.
Smatramo da zbog pojedinaca ne bi trebalo unositi nemir u hiljade drugih ljudi koji su zaslužno izabrani u viša zvanja u tom periodu.
Treće, Zakon iz 1998. godine je donet u istoj ovoj sali od strane iste ove Narodne skupštine, Narodne skupštine Republike Srbije. Drugo je pitanje da li je taj zakon bio dobar ili ne? O tome može da se vodi diskusija, ali je to bio zakon. Kao što reče maločas gospodin ministar, obaveza dekana je bila da poštuje zakon.
Četvrto, stav 3. ovoga člana amnestira one dekane koji su za vreme Zakona o univerzitetu iz 1998. godine radili protivzakonito. Po našem mišljenju, ne smeju se amnestirati oni koji su radili protivzakonito, a kažnjavati oni koji su radili po tada važećem zakonu.
Peto, možda i najvažnije, svi oni nastavnici i saradnici koji su izabrani u više zvanje za vreme Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, nisu izabrani u ta viša zvanja doživotno. Svim tim nastavnicima i saradnicima predstoji ponovni izbor, odnosno reizbor. Nekima je već bio, nekima je u toku, nekima će biti za godinu dana. Nije jasno čemu žurba. Ako ti ljudi ne ispunjavaju uslove za izbor u viša zvanja po ovom novom zakonu, jednostavno, neće biti izabrani i molim lepo. Zašto se nekome ovde sada žuri?
Prema tome, član 171. nema nikakvog ni ustavnog, ako hoćete ni moralnog utemeljenja. Očigledno je da je on nastao kao produkt jedne političke odluke.

Za reč se javio narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo sada čuli obrazloženje ministra za amandman koji je Vlada prihvatila, koji je - najblaže ili pacifikovano rečeno, pošto ministar u Predlogu zakona o univerzitetu  koristi reč koju koriste stranke koje bi da ratuju, mislim da Predlog zakona o univerzitetu ne može da bude pacifikovan, jer nije ni bio, valjda, ratnički - normalan predlog zakona koji može da doživi izmene i dopune, ali ne može da bude pacifikovan. Ako kažete da je sada pacifikovan, to znači da ste zaista bili ratnički raspoloženi u vreme kada ste pisali osnovni Predlog zakona o univerzitetu, a to se vidi po članovima 141, 142, 143. itd.
Šta ovde ne valja? Najpre, nema roka za dekana i katedru u kom će povesti postupak za preispitivanje. Rok od dva meseca je da veće odluči o predlogu za preispitivanje. Dekan i katedra nisu ograničeni rokom. To je propust onoga ko je pisao amandman i onoga ko je amandman prihvatio.
Dalje, šta znači pozivanje na nepoštovnje Zakona? Stav 3: "Predlog za preispitivanje nije moguć kada je reč o postupcima za izbor u kojima su već učestvovala nadležna izborna veća". Nisu bila nadležna u vreme važenja Zakona. Ne možete da ih nazovete nadležnim izbornim većima, jer tada nisu bila nadležna. Sada jesu nadležna. Sada svi nastavnici učestvuju u izboru kao izborno veće, čak i saradnici kada se bira saradnik, ali u vreme važenja Zakona to nisu bila nadležna izborna veća. Nisu se ni sastajala. Možda su se negde sastajala kao grupe nastavnika i to proglašavala nekakvom sednicom, donosila odluke. Znam da je i toga bilo, ali vi to ne možete da priznate kao zakonsku praksu u vreme kada zakon uopšte nije važio.
Drugim rečima, poništavate Zakon iz 1998. godine, pacifikovano rečeno, navodite nas na pomisao i na radnje ubuduće; na pomisao da zakonom, donetim od strane Narodne skupštine 1998. godine, čiji vam se sastav nije sviđao, poništavate volju birača preslikanu kroz glasove narodnih poslanika; ne možete to da kažete jasno i glasno, ali činite to prihvatanjem ovog amandmana; a navodite nas na radnje da sve ovo uradimo kad se promeni vlast. Da li je to sada za akademsku javnost povoljno i pozitivno, da svi strepe od promene vlasti?
Prethodnik je samo pogrešio jednu stvar: jeste da su reizbori u toku, ali redovni profesori nemaju reizbor. Kod njih nema tih postupaka. Ovo se odnosi i na redovne profesore. Kažete da neće biti sproveden postupak za proveru, nego samo ako to pokrene dekan ili katedra. Pa, to znači da će se sprovesti postupci, samo ste odredili ko će zahtevati ponovni postupak. Sprovešćete postupak za sve, jedino nećete za one koji su sada pretrčali u vaše redove, učlanili se u vaše političke stranke.
Ovo je diskriminatorski zakon. Znam da svako ima pravo da kaže da jedna vlada nije bila dobra. Tako se borite da dođete na vlast. Ali, da kažete da Skupština nije bila dobra, a zakon je donela Skupština. Ovo nije bila uredba Vlade, ovo nije bila odluka, ovo je bio zakon koji je donela Skupština. Da kažete da Skupština nije bila dobra, da preispitujete Skupštinu, to može u nekim drugim režimima, ali Srbija je već 11, 12 godina u velikoj meri demokratska zemlja. Vi ćete sada da pogazite i ono što smo jedva izborili za ovih 12 godina, od 1989, otimajući od komunista parče po parče slobode i demokratije.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Bora Stanimirović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, sigurno je da su članovi 141. i 144. dva najspornija člana u čitavom ovom zakonu. Kada je bila  na razgovoru tročlana komisija SPS-a, na traženje ministra, kada je hteo da razgovara o zakonu, što je u redu, mi smo upravo insistirali na ovim članovima. Onda smo rekli i sada tvrdimo - ukolio se prihvate amandmani na ova dva člana, odnosno sada na član 141, jer je 144. prihvaćen, mi ćemo glasati za ovaj zakn, bez obzira na sve slabosti na koje smo ukazivali tokom ove rasprave. Međutim, nikako se ne može preći preko ovog zakona, člana 141, gde ima toliko retroaktivnosti, bez obzira što je on onim amandmanom ublažen.
Drugo, mi smo napravili povredu Poslovnika juče, kada smo prvo glasali o amandmanu profesora Stojanovića, a ne o amandmanima poslanika koji su tražili brisanje. Tako stoji u članu 146. Poslovnika Narodne skupštine. Ako je već napravljen presedan, zato sada dolazimo u jednu apsurdnu situaciju i neki postavljaju pitanje o čemu mi sada pričamo, ako je ovo prihvaćeno. Zašto je to prihvaćeno ako je to suprotno Poslovniku o radu? No, ostavimo to po strani.
Hteo bih samo još nekoliko reči da kažem vezano za ovo. Mi smo doneli Zakon o amnestiji terorista koji su ubijali naše ljude, a uvodimo retroaktivno zakon za univerzitetske profesore. To nigde u svetu nema. Da bi neko došao do univerzitetskog profesora, vi znate koji je postupak i koji je izbor. Kolega je malopre u svojoj diskusiji lepo pomenuo da tamo, ako se eventualno negde pogrešilo, ima zakona, Ministarstvo ima mogućnosti da te nepravilnosti mimo ovog zakona ispravi.
Drugo, ima i drugih redovnih izbora, gde se ta greška može ispraviti.
Treće, nemojte smatrati da se ovde radi o poslanicima, odnosno profesorima opozicije. Naprotiv, preko 80% ljudi je uglavnom u vlasti danas, mislim na univerzitetske profesore na koje će se ovaj zakon primenjivati. Prema tome, ne govorimo to iz tih razloga. Glavni razlog je - prosto je neverovatno da se mi zaklinjemo u neku demokratiju, u neku transparentnost, a uvodimo retroaktivnost za univerzitetske profesore.
To ne bi mogli ni u jednoj maloj organizaciji gde ima manje radnika, gde je struktura sasvim drugačija, bez obzira što je bilo slabosti u tom zakonu. Nismo mi socijalisti osporavali to, bilo je u nekoliko članova slabosti i možda je bilo nekih grešaka, ali da bi neko došao do nastavničkog zvanja morala je stručna komisija, čiji članovi imaju zvanje redovnog ili vanrednog profesora, na osnovu konkursa da napiše referat. Ko je taj redovni profesor univerziteta koji će pisati referat onima koji ne zaslužuju. To je toliko retko da ne zaslužuje uopšte o tome ni da se diskutuje na ovoj skupštini.
Dalje, ako se radi o redovnim profesorima, Ministarstvo je za redovne profesore jedino davalo mišljenje da li neko može biti redovni ili ostati vanredni profesor.
Profesor Gašo Knežević je i sam priznao čak da je i on 80 rešenja potpisao za redovne profesore. Znači, koristio je isti taj zakon. Zašto da sada moramo ponovo preispitati ovo što je gospodin Gašo Knežević radio, i ne samo on, nego i svi ministri pre toga.
U celoj toj stvari, mi stvaramo takav razdor na univerzitetu, na fakultetima, da će biti više štete nego krosti od ovog člana 141; jer, nema nastave, nema nauke, nema jednog pedagoškog rada na fakultetima ukoliko sada treba, posle usvajanja ovog zakona, da krenemo u neku hajku na univerzitetske profesore koji drugačije politički misle; to će izazvati takve sukobe i takve trzavice da će posledice osećati studenti, a ne profesori.
To je moja argumentacija, gospodo, zbog čega se zalažem da se ovaj član ukine, jer je prosto nemoralno da se insistira na tome, pogotovu što tvrdim, a to je i ministar pomenuo, da skoro neće biti profesora na koje će se to odnositi, jer su nastavno-naučna veća u periodu od 5. oktobra do danas uglavnom preispitala sve to.
Još jedna stvar, polazeći od toga da smo kritikovali taj zakon iz 1998. godine mi smo po preporuci Ministarstva prosvete i sporta radili praktično po važećim i nevažećim zakonima. Postojalo je tzv. dvovlašće ili trovlašće; radilo se po Zakonu iz 1992. godine koji nije postojao; radilo se po Zakonu iz 1998. godine koga nismo priznavali i radili smo ...
(Predsednik: Gospodine Stanimiroviću, sedmi minut, upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
... po zakonu iz 2002. godine, koji još nije usvojen. Možete videti kakva je situacija, kakvi su odnosi na univerzitetu bili u toku ovih godinu i po dana.
Zato apelujem, dame i gospodo, da bez obzira na sve prihvatimo amandman koji je kolega podneo, utoliko pre što je poslanički klub (samo momenat, neću se javljati na ovaj drugi amandman ako prihvatite, samo da završim rečenicu) poslanici SPS-a su na neki način, podnoseći ovaj amandman na član 141, brisali taj amandman u celini, izuzev stava 9, čime su priznali neke greške koje su rađene, a to je da nastavnici i saradnici kojima je radni odnos prestao nezavisno od njihove volje mogu da se vrate u radni odnos. Mi smo govorili o nekih ...