Ovog puta ću biti kraći. Dužan sam da odgovorim na nekoliko pitanja. Gospodin Toma Nikolić je pitao za rok. Rok je apsolutan i objektivan. Dakle, sve se odvija u roku od 60 dana, apsolutno je jasno.
Drugo, tačno, potpisao sam oko 80 imenovanja za redovne profesore, ali morao sam da potpišem, obavezivao me je zakon. Pre toga je procedura obavljena preko izbornog veća. Dakle, u tome je bitna razlika. Ono zbog čega sam iznosio cifre, to je da ukažem da sam za godinu dana, od onog što sam imao pravo da potpišem, potpisao 80, a u prethodnoj godini je bilo 200. Čak sam relatizovao stvar, pa sam rekao - možda je ljudima isticao rok, ali je disproporcija očigledna. Možda je neko uleteo i da nije trebalo.
Podsećam vas na primer dekana koji je 4. oktobra dobio potpis ministra, nemojte me vući za jezik molim vas, da bude redovni profesor, a prethodno je sam sebe izabrao iz zvanja vanrednog u zvanje redovnog profesora. To optužuje. Ako je sve bilo korektno, čemu razlog za strah, čemu razlog, jer odluku donosi izborno veće, koje se sastoji od profesora u zvanju koje se bira pa naviše, niko drugi.
Dakle, odluku o unapređenju ne donosi Vlada Srbije, da bi se moglo reći da može biti politizacije; ovde ne. I najzad, moram samo da vam skrenem pažnju samo kao pravnik, ne morate uzeti u obzir, ali ovaj amandman je pravno nemoguć, jer se odnosi na tekst koji je već prerađen usvajanjem amandmana Predraga Stojanovića.
(Pal Šandor, sa mesta: I svi su pravno nemogući.)