Nema povrede Poslovnika, zato što nisu nadležni ni Zakonodavni odbor, ni Odbor za prosvetu, ni odbor za sport, koji inače ne postoji, da odlučuju da li postoji opšti interes, nego je za to nadležna Narodna skupština, prema članu ovog poslovnika, koji se trudimo da poštujemo; član 138. stav 3: "Kada predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo, prilikom glasanja o tim odredbama, Narodna skupština će posebno odlučiti da li za to povratno  dejstvo postoji opšti interes".
Samo je Narodna skupština nadležna da odluči o tome, ali nijedan odbor nije.
Ako niste zadovoljni odgovorom, mogu da stavim ovo na glasanje. (Tomislav Nikolić, sa mesta: Želim da se glasa.)
Želite da se glasa, dobro.
Stavljam na glasanje povredu Poslovnika, koju je izneo narodni poslanik Tomislav Nikolić, ali nije rekao koji član Poslovnika. (Tomislav Nikolić, sa mesta: Radi se o članu 46.)
Znači, radi se o članu 46, da je za to bio nadležan Zakonodavni odbor. Znači da je o ovome trebalo da odluči Zakonodavni odbor; tako ne piše u članu 46.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Za 47, protiv 82, uzdržanih nema, nije glasalo 36, ukupno 165 narodnih poslanika.
Narodna skupština je donela odluku da nije povređen član 46. Poslovnika Narodne skupštine.
Na član 142. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Stojanović.
Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 142. amandmane su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Velimir Simonović, Predrag Čanović i Aleksandar Vučić.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko od podnosilaca amandmana želi reč? (Ne.)
Da li se neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Mi smo u SRS, naravno, razmatrali članove 141. i 142. kao jedan član, zato što se radi o istoj materiji, koja u stvari reguliše obračun sa svima koji su poštovali i sprovodili Zakon iz 1998. godine.
Već sam vas u raspravi o članu 141. upozorio na to da vršite razdvajanje profesora izabranih po Zakonu iz 1998. godine, na osnovu toga na kom su fakultetu izabrani, da li je taj fakultet imao nekakve sednice nastavnih veća ili nije. Te sednice nastavnih veća, koje nisu bile uslov za sticanje zvanja, sada retroaktivno priznajete kao jedino merodavne i u tim slučajevima nećete se baviti (to su vam sada izborna veća) preispitivanjem. Preispitivaćete odluke donete od strane dekana za koje vi tvrdite, ili je možda i istina, da ne pripadaju vašoj političkoj opciji, da su se možda i ponašali u skladu sa pripadnošću političkoj stranci koju tamo predstavljaju, ali to je sve vezano i za vas.
Samo mi recite da postoji čovek koji ne misli politički i reći ću vam da i onaj ko kaže da je poskupelo mleko, i zbog toga škrguće zubima, politički razmišlja. Samo mi recite da imate dekana ili profesora koji nema političku orijentaciju i reći ću vam da to nije tačno. Samo mi recite da i ministar, dok je bio profesor, nije bio ni u jednoj političkoj stranci i nije zastupao stavove svoje političke stranke, reći ću vam da to nije istina i uopšte nikoga ne osuđujem zato što pripada političkoj stranci i iznosi njene stavove.
Ali, ne mogu da osudim ni čoveka koji ima pred sobom zakon, koji postupi u skladu sa zakonom, i posle dve ili tri godine da kažem - e, sad ćemo da preispitujemo tvoje ponašanje u skladu sa zakonom, samo zato što si ti u pitanju.
Ako je postojala komisija za izbor redovnog profesora, sastavljena od tri redovna profesora, ako je postojao stav katedre, a uvek je postojao, ako je dekan bio samo onaj ko je potpisivao rešenje, kao što kaže gospodin ministar, ako je čak i ministar potpisivao to rešenje, odobravao izbor, mogao je i on to da zaustavi, mogao je i da odobri - šta to znači?
Ako su oni koji su najstručniji za predmet u koji se bira nastavnik dali svoje mišljenje o tome, zar treba još i mišljenje 50 drugih ljudi koji u toj oblasti nisu dovoljno stručni? Vi to vrlo dobro znate. Kako će glasati izborno veće? Prema političkoj orijentaciji? Neće ceniti struku. Prvo, nije ni merodavno. Koji je to profesor koji će prihvatiti da su mišljenja drugih profesora o njemu merodavna? I da se složi sa tim, da kaže - jeste, nisam zaslužio da budem profesor, to kažu drugi profesori. Nemojte da se ovde zavaravamo. Kako će taj čovek da se oseća?
Šta da rade studenti koji su polagali kod ovih profesora? Šta ćemo sa ocenom? Šta ćemo sa platama koje smo davali ovim profesorima? Može li da se vrati zemlja unazad četiri godine i da krenete kao da nije bilo Zakona iz 1998? Ne može. Ne može da se zemlja vraća unazad.
Što terate one koji vas pobede, jednom će neko da vas pobedi, da se ponašaju kao što se vi ponašate. Hoće li onda da skače demokratski Zapad u odbranu proganjanih? Hoće. Dok ste bili u opoziciji vaši mentori su lansirali vest za vešću, osudu za osudom, spiskove nepoželjnih u inostranstvu, samo zato što ovde politički misle.
Sada ste gori diktatori nego što je to Srbija u 12 godina ikada doživela. Što sada vas vlast ne osuđuje? Sve što se dešava pod vašom vlašću je izvozna demokratija. Takvu demokratiju nama Zapad hoće da uvede u Srbiji. Može li to kod njih? Može li da se kod njih donese zakon koji će reći - svi koji su osuđeni za terorizam u poslednje tri godine puštaju se na slobodu. Ima li države u svetu koja bi donela taj zakon? Ima li države u svetu koja bi donela zakon i rekla - svi izabrani profesori podložni su preispitivanju.

Gospodine Nikoliću, vreme i tema.

Završavam. Ako je juče bila sreda, to nije podložno preispitivanju. To mogu da rade samo ljudi koji nemaju mozak.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 45, protiv 98, uzdržanih nema, nije glasalo 26, ukupno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Vlada Republike Srbije je predložila da pojedine odredbe člana 142. Predloga zakona imaju povratno dejstvo.
Prema članu 138. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, kada predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo, prilikom glasanja o tim odredbama Narodna skupština posebno odlučuje da li za to povratno dejstvo postoji opšti interes.
Stavljam na glasanje predlog da odredba stava 2. člana 142. Predloga zakona ima povratno dejstvo za koje postoji opšti interes.
Za 103, protiv 43, uzdržan jedan, nije glasao 21, ukupno 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog da postoji opšti interes da odredba stava 2. člana 142. Predloga zakona ima povratno dejstvo.
Na član 143. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Velimir Simonović i Tomislav Nikolić.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosioci amandmana žele reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, podnosilac amandmana na član 143.

Član 143. Predloga zakona odnosi se na nostrifikaciju diploma i utvrđivanje ekvivalencije donete za vreme važenja Zakona o univerzitetu iz 1998. godine.

Predlagač zakona kaže da te odluke, generalno gledano, ostaju na snazi, ali podnosilac zahteva za nostrifikaciju ili ekvivalenciju može u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona zahtevati obnovu postupka. Obnovljeni postupak sprovode fakultetska veća ili nadležni organi univerziteta, po odredbama ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o univerzitetu u pogledu nostrifikacije i ekvivalencije uopšte se ne razlikuje od Zakona donetog 1998. godine. Jedina odredba Zakona iz 1998. godine koja se briše ovim zakonom o univerzitetu glasi: "Ako se u postupku nostrifikacije utvrdi da se nastavni planovi i programi znatnije razlikuju, fakultet, odnosno univerzitet uslovljava nostrifikaciju polaganjem ispita, odnosno izvršavanjem drugih obaveza utvrđenih nastavnim planom i programom fakulteta, odnosno univerziteta".

To je jedina odredba iz 1998. godine koje nema sada u zakonu.

Postavlja se pitanje - zašto preispitivati odluke o nostrifikaciji i ekvivalenciji. Najpre, hoće li onaj kome je odobrena uopšte tražiti preispitivanje. Neće. Znači, predlagač nas upućuje samo na jednu ciljnu grupu, na ljude kojima nije izdato rešenje o nostrifikaciji ili ekvivalenciji. Ali, zašto dezavuišete stručnost fakulteta i univerziteta u vreme važenja Zakona iz 1998. godine?

Isti organi, ista lica, možda drugi personalni sastav, odobravali su to do danas i odobravaće sutra. U čemu je razlika? U ovom članu. Ali, dozvolite da fakultet u Beogradu razmisli malo o nostrifikaciji diplome nekog fakulteta na kome se dve godine daju za godinu.

Dozvolite mu da pogleda spisak predmeta koje je izučavao student, da pogleda najpre koliko je to predmeta. Dozvolite fakultetu da se čuva, da bude autonoman, da odlučuje o nivou, o pragu znanja koji želi da njegovi studenti imaju kada izađu sa fakulteta. Nemojte da sada upućujete na to da bilo koja diploma stečena u inostranstvu važi kod nas. Ne može tako. Ostavite to onima koji to znaju bolje od svih nas.

Nemojte da preispitujete baš sve ili preispitajte sve, a nemojte samo ono što vam se čini da bi politički bilo profitabilno da se preispituje, jer ako krenete u preispitivanje svega što je učinjeno za vreme zakona iz 1998. godine, ta bara bi se tako uzburkala da se sigurno ne bi smirila bez novih izbora.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)

Stavljam amandman na glasanje.

Za 46, protiv 86, uzdržan jedan, nije glasalo 27, ukupno 160.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Prelazimo na odlučivanje o postojanju opšteg interesa za povratno dejstvo odredaba člana 143.

Vlada Republike Srbije je predložila da odredbe člana 143. Predloga zakona imaju povratno dejstvo.

Prema članu 138. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine kada predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo, prilikom glasanja o tim odredbama, Narodna skupština posebno odlučuje da li za to povratno dejstvo postoji opšti interes.

Stavljam na glasanje predlog Vlade Republike Srbije da odredbe člana 143. Predloga zakona imaju povratno dejstvo za koje postoji opšti interes.

Za 89, protiv 42, uzdržanih nema, nije glasao 31, ukupno 162.

Konstatujem da je većinom glasova Narodna skupština utvrdila da postoji opšti interes da odredbe člana 143. Predloga zakona imaju povratno dejstvo.

Na član 144. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Velimir Simonović, Predrag Čanović, Gordana Pop-Lazić i Zoran D. Nikolić.

Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, te konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 145. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.

Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)

Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)

Stavljam amandman na glasanje.

Za 35, protiv 87, uzdržan jedan, nije glasalo 40, ukupno 163.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 145. amandman je podneo narodni poslanik Golub Rajić.

Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)

Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)

Stavljam amandman na glasanje.

Za 25, protiv 82, uzdržanih nema, nije glasalo 55, ukupno 162.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 147. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.

Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Kada se predlagao ovaj zakon u obrazloženju od strane predlagača jedna od osnova zbog čega se donosi ovaj zakon je bilo povećanje efikasnosti studiranja. Međutim, u članu 43, a i u članu 147. Vlada ne poštuje to svoje obrazloženje i princip, koji je deklarativno iznesen od strane ministra, da se poveća efikasnost studiranja.
Jedan od glavnih elemenata efikasnosti studiranja je i dužina studiranja. Po sada važećem zakonu, donetom 1998. godine, student je imao pravo da jednom ponovi godinu u toku studiranja, ako želi da se finansira iz budžeta. Vlada sa ovim zakonom daje mogućnost studentima dva puta da ponavljaju dve različite godine. Ovo je nešto što nas podseća na 1968. godinu kada su Veljko Vlahović i Josip Broz otišli u Studentski grad i rekli - fakultete studentima. Svi smo svedoci činjenice da je upravo posle tih istorijskih rečenica nastala i počela propast univerziteta i fakulteta, da je pao kvalitet, da su studentima pogoršani uslovi.
Razumem da Vlada želi u svom dodvoravanju, na ime ranijih zasluga ili usluga koje su im pružale studentske organizacije, da se studentima revanšira. Gospodo, mogli ste na neki drugi način da se revanširate tim studentima. Mogli ste tim studentima, gospodo, da smanjite visinu upisnine, visinu školarine, porez na knjige, mogli ste da im poboljšate uslove u domovima, na fakultetima; mogli ste uostalom, kao Vlada reformista, da studentima indirektno pomognete tako, da njihovim roditeljima obezbedite bar posao da mogu da ih školuju. Ne, niste, nego idete na ovako providne i jeftine poene, računajući da je za studente dobro ako mogu dva puta ili dve godine da ponove.
Šta ćete, gospodo, sa onim studentima koji su u skladu sa sadašnjim zakonom redovno polagali ispite? Kako ćete njima da objasnite što sada ovim novim zakonom amnestirate one koji su se malo lagodnije ponašali? Nemojte, gospodo, na taj način, jer izgleda da je to u skladu sa onom parolom - fabrike radnicima; izgleda da će te fabrike, u ovom slučaju fakulteti, nestati pod vašom vladom. Na svu sreću, nećete dugo, jer to je volja naroda.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Da bi bilo jasnije o čemu se radi, po Zakonu o univerzitetu iz 1998. godine student je morao, ako hoće da ga država finansira, da polaže redovno ispite. Amandmanima na ovaj predlog zakona o univerzitetu Srpska radikalna stranka je dovoljno jasno pokazala svoj stav da fakulteti postoje zbog onih koji žele da ih što brže završe, da bi mogli da nastave da uče radeći i da bi mogli da se oduže državi koja ih je finansirala dok su studirali, na taj način što će doprinositi razvoju zemlje, i tu je valjda sve jasno.
Nikada se zakoni ne prave zbog onih koji odstupaju od principa, nego se prave da bi se poštovao princip. Ova odredba možda za nečije uši zvuči lepo. Evo, studentima omogućavaju da padnu još jednu godinu, pa kad dobiju ponovo status redovnog studenta, opet mogu još dve godine da padnu. To uopšte nije dobro ni za studenta, ni za roditelja, a za državu je katastrofalno.
Ovo je ujedno i diskriminatorska odredba. Smatram da za nju mora da se utvrdi opšti interes, ali zašto za studente koji su upisali 2000/2001. godinu. Šta je sa onima koji su 1999/2000, šta je sa onima koji su 1998/1999? Ne možete odredbe jednog zakona da poništite samo za jedan period u kome je taj zakon važio, za jednu trećinu tog perioda, a za dve trećine tog perioda zakona važi - izgubio si zvanje, plaćaj.
Znate zašto je ovakva odredba? U vreme kad smo bili na vlasti nije student plaćao školarinu, nije bilo samofinansirajućih studenata, nije upisan nijedan student ni na jednom univerzitetu u statusu samofinansirajućeg. To je počelo 2000. godine, kada ste vi o tome počeli da vodite brigu, i odmah otišlo na 3.000 - 4.000 hiljade maraka po studentu. Sad samo tim studentima treba vratiti novac. Međutim, plaćali su ispite oni studenti iz 1999/2000, iz 1998/1999. Treba i njima omogućiti da dobiju status i da im se vrati sav novac, pošto ćete ovima iz 2000/2001. novac očigledno vratiti.