PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 18.04.2002.

12. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA

12. dan rada

18.04.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:10 do 12:55

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje amandman.

Za 40, protiv 109, uzdržanih nema, nije glasalo 17, od ukupno 166 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Prelazimo na odlučivanje o postojanju opšteg interesa za povratno dejstvo člana 147.

Vlada Republike Srbije je predložila da odredba člana 147. Predloga zakona ima povratno dejstvo.

Prema članu 138. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, kada predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo, prilikom glasanja o tim odredbama, Narodna skupština posebno odlučuje da li za to povratno dejstvo postoji interes.

Stavljam na glasanje predlog Vlade Republike Srbije da odredba člana 147. Predloga zakona ima povratno dejstvo za koje postoji opšti interes.

Za 112, protiv 38, uzdržanih nema, nije glasalo 17, od ukupno 167 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila da postoji opšti interes da odredba člana 147. Predloga zakona ima povratno dejstvo.

Na član 148. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Hristodulo.

Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Hristodulo.

Miroslav Hristodulo

Član 148. se odnosi na to da će do konstituisanja studentskog parlamenta, koji, inače, po članu 64. ima nadležnost da izabere studenta prorektora na univerzitetu ili studenta prodekana na fakultetu (pošto se to neće konstituisati prvog dana stupanja na snagu ovog zakona), te predstavnike studenata u organima upravljanja fakulteta, odnosno univerziteta, privremeno birati veće univerziteta i fakulteta. Tako glasi ovaj član 148, za koji mi predlažemo da se izbriše.
Dakle, smatramo da dok se ne konstituišu parlamenti po fakultetima i univerzitetima njihova mesta po savetima i mesta studenta prodekana i prorektora treba da ostanu upražnjena. Smatramo da će baš to motivisati studentske organizacije da što pre izrade pravila za studentske izbore i konstituišu studentske parlamente. Bolje je od rešenja kojim se zadaju rokovi ili propisuju izborna pravila bez učešća studenata.
Smatramo da je najgore rešenje koje je predloženo, da veća univerziteta i fakulteta privremeno sama izaberu studente, da izaberu neke omiljene studente koji ponekad imaju i preko 30 godina, da ne pominjem sad primere. To "privremeno" se često pretvori u trajno, pogotovo na malim fakultetima. Dakle, ideja je da mesta ostanu upražnjena. Kazaće vam ministar ovde da zbog toga neće moći da se konstituišu ni saveti fakulteta. Mislimo da to nije tačno, ali ako je to tačno, to je dobro, zato što će to još dodatno motivisati studente da što pre organizuju te studentske izbore.
Bilo je ovde i nekih kompromisnih varijanti da to "privremeno" bude na šest meseci, itd, ali pošto na Odboru za prosvetu nije bilo dobre volje, ostaje ovaj originalni amandman. Dakle, smatramo da ne treba da biraju veća, da ne treba dekani i profesori da biraju omiljene studente da "privremeno", a u stvari trajno predstavljaju studente, a ne studentski parlament.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko želi reč?

Reč ima ministar, gospodin Gašo Knežević.
...
Građanski savez Srbije

Gašo Knežević

Kad neko dobija nešto, dužan je i da zasluži, bar na izvestan način. Pitanje je da li zakonski morate terati studente da urade nešto što je njihova obaveza. Mislim da dolazimo u apsurdnu situaciju. Osim toga, verujem da više ne postoje omiljeni studenti. Ne znam zbog čega je izrečena ta rečenica "omiljeni studenti". Uvek će, pretpostavljam, uprave fakulteta konsultovati postojeće studentske organizacije prilikom tog izbora.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Članom 148. Vlada Republike Srbije, a i oni koji sada drmaju Beogradskim univerzitetom, posebno, u stvari pokazuje svoj odnos prema članu 64, prema izmišljenom studentskom parlamentu. Ako zaista želite da studentima prepustite da sami izaberu svoje predstavnike u organe upravljanja: studenta prorektora, studenta prodekana, otkud vam ovo prelazno rešenje da u nekom periodu to mogu da čine nastavnici. Nema perioda u kome studente mogu da biraju nastavnici. Nisam ni za to da studenti biraju nastavnike. I to ste ovde predvideli.
Ali, vi uvek tako pomešate. Kao što mešate izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast, pa vam je to sve jedna ista stvar, tako i odnos studenata i profesora. Ja ih ne smatram ni rivalima, ni saradnicima, odnosno smatram ih i rivalima i saradnicima. Ali, fakultet treba shvatiti kao mesto gde jedni iznose znanje, a drugi ga primaju i dužni su da na ispitu pokažu koliko su znanja stekli. A, vi ovo pretvoriste u državu. Sada bi trebalo da studentski parlament bude opozicija nastavnicima ili da bude produžena ruka nastavnika. Niste to uopšte koncepcijski dobro zamislili, niti znate šta će u stvari da bude.
A, prethodnik je u pravu - miljenici studenti, dobro se zna da ih ima, a ima ih i u ovoj sali. Najlakše je da čovek studira 15 godina i 15 godina je miljenik.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko želi reč?

Rečima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, veoma precizno se ovim članom konstatuje da do konstituisanja studentskog parlamenta na univerzitetu, odnosno na fakultetima, izbor studenta - prodekana, odnosno studenta - prorektora vrše veća. Tamo se već nalaze predstavnici studenata.
Dakle, nije tačno da neće biti predstavnika studenata koji bi mogli da kažu svoje stavove i ukažu na eventualnu nekorektnost u procesu izbora studenta koji će privremeno obavljati dužnost prodekana, odnosno studenta - prorektora. Problem se javlja u situaciji u kojoj zbog prirode konstituisanja studentskog parlamenta, može doći do različitih termina u kojima će se izabrati student - prorektor, od termina kada će se izabrati recimo rektor, odnosno dekan fakulteta, a neće biti moguće konstituisati organe na univerzitetu dok se u formalnom smislu ne ispune svi potrebni zakonski preduslovi, dakle dok nemamo personalno rešenje makar i privremeno za takvu funkciju.
Zato ovo treba podržati, bez one vrste skepse kojom se unapred neko okrivljuje za protekcionizam ili za onu vrstu prakse koja je bila prisutna do sada. Dakle, studenti su već u tim većima i oni mogu da kažu šta misle.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)

Stavljam amandman na član 148. na glasanje.

Za 31, protiv 103, uzdržan jedan, nije glasao 41, od ukupno 176 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Prelazimo na odlučivanje o poslednjem amandmanu u raspravi u pojedinostima, koji je po sadržaju predlog za dodavanje novog člana.

Narodni poslanik Miroslav Hristodulo je podneo amandman kojim predlaže da se posle člana 148. doda novi član 148a.

Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Podnosilac amandmana želi reč. Reč ima narodni poslanik Miroslav Hristodulo.

Miroslav Hristodulo

Samo je slučajno isti broj, dakle radi se o potpuno drugoj materiji, predlažem da se doda novi član i na to po Poslovniku imam pravo. Znači, ne samo izmena nego i dopuna zakona može da se podnese. Ovo je dopuna.
Predlažem da se doda novi član koji bi definisao ko će da preuzme imovinu dosadašnje legitimne studentske organizacije na Beogradskom univerzitetu, kao i ostalim, a zove se Savez studenata.
Dakle, Savez studenata je jedna od organizacija koja je nastala u toku druge polovine 20. veka na univerzitetima u Srbiji i u tom jednopartijskom sistemu ona je bila, na taj jednopartijski način i legitimna kao takva. Naravno, posle promena i posle izmena Ustava Srbije, kada se predvidelo da svako ima pravo da bude pitan da li želi da bude član neke organizacije ili ne, odnosno takve organizacije, kao što je Savez studenata i još neke druge naravno, kao relikti su postale protivustavne same po sebi.
Bilo je, kada se upišete na fakultet oni vas sami ubeleže da ste vi njihovi članovi, a ne pitaju vas; po Ustavu iz 1990. godine, kakav god on bio ipak je važeći i dalje, niko ne može postati član bilo koje organizacije protiv svoje volje.
U tom i takvom jednopartijskom sistemu pre 20 ili 30 godina bilo je legitimno postojanje takve jednopartijske organizacije i ona je sticala neku imovinu, bilo putem sopstvenih prihoda ili putem donacija. Nekada je ta imovina bila manja ili veća, a nekada je čini samo pisaća mašina, stolovi i neki stari telefon u nekoj kancelariji na fakultetu, a bilo je tu i tako velikih legata kao što su studentski domovi i hoteli na nekim planinama.
Mi predlažemo da se, pošto se sada utvrđuje novi legitimitet studenata, dakle sada ovim zakonom, članom 64, posle 10 godina borbe, uvodimo studentski parlament i tim članom se predviđa da će izbori biti redovni, neposredni, tajni, da će imati svi pravo da se kandiduju i da glasaju za taj studentski parlament, a mi utvrđujemo novi legitimitet studentskih predstavnika.
Mi smatramo da kada utvrdimo taj novi legitimitet, džabe je taj legitimitet ako nema to predstavništvo studenata sa čim da radi i ako studentska imovina i dalje ostaje u rukama jedne od organizacija koja učestvuje na izborima za studentski parlament.
Znači, mi ne smatramo da treba ukinuti Savez studenata, nego ga naravno treba reformisati da izmeni statut u skladu sa Ustavom Srbije i da postane jedna od organizacija koja nudi pristupnice svojim članovima i bori se za njihove glasove na izborima za studentski parlament.
Dakle, mi smatramo da treba tu imovinu podeliti između studentskih organizacija i samog studentskog parlamenta. Mi ne smatramo da to treba urediti na neki revolucionarni način, upasti i sve im oduzeti. Naravno da ne i zato mi predlažemo ovakav član od pet stavova, koji veoma detaljno razrađuju kako će ta imovina biti podeljena.
Predlažemo da Vlada Republike Srbije imenuje pola predstavnika komisiju za podelu imovine, da studentski parlament po konstituisanju imenuje drugu polovinu i da onda ta komisija na osnovu kriterijuma sama dogovori u roku od šest meseci, a to nije mali rok, utvrdi sve činjenice, pregleda arhivu, pogleda šta je čije bilo, kada je, kome i šta dodeljeno i da (za šest meseci) predloži deobni bilans, odnosno da predloži kako će ta imovina biti podeljena između studentskih organizacija, uključujući naravno i Savez studenata i studentski parlament.
Naravno, imamo mi u stavu 5. i to da, u slučaju kršenja ili neizvršenja odredaba, kao i za sve ostale žalbe, sporove rešavaju nadležni sudovi.
Dakle, sve ovo naravno ima da se završi za šest meseci, pa onda ima rok od mesec dana da se ta imovina izruči i na kraju žalbeni rok, takođe, možete se žaliti sudu, sud će odlučiti, i to prvostepeno, drugostepeno itd.
Reći će vam ministar ovde da je to dobro što predlažem, ali da ne treba sada, nego ćemo mi to u novom zakonu o studentskom organizovanju, kada bude došao na red, a veoma će brzo jer je, eto, prioritet; smatram da to nije tačno, da taj zakon nije prioritet i da ovde neće doći najmanje godinu dana još na dnevni red i u tih godinu dana mi smatramo da ipak studentski parlament treba sa nečim da radi i predlažemo na ovaj način paritetno, dakle ništa radikalno, da se ta imovina podeli.
Još nešto, evo završavam, stalno smo od Vlade, da tako kažem, nagovarani; mi stalno branimo Vladu da je ona reformska, a sada kada predlažemo jednu reformu i ako ta vlada ne prihvati tu reformu, da li onda možemo još da smatramo da je ta vlada reformska?