Molim da se utvrdi kvorum prema članu 82. Poslovnika.

Molim narodnog poslanika da kaže koji stav člana 82.

Drugi stav člana 82: "Kvorum za rad Narodne skupštine postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno više od polovine ukupnog broja narodnih poslanika".

Sada elektronski sistem pokazuje da ne postoji kvorum za rad i molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.

U toku utvrđivanja kvoruma podsećam narodne poslanike na član 117. stav 1. da su svi narodni poslanici dužni da koriste isključivo svoje identifikacione kartice i da se identifikuju u sali, te na to podsećam poslanike koji sede sa moje leve strane u devetom, osmom, desetom i sedmom redu, a sa moje desne strane svi prisutni poslanici su ispunili svoju poslaničku obavezu i dužnost.

Podsećam narodne poslanike da neispunjavanje obaveze iz člana 117. povlači kažnjavanje po istom poslovniku Narodne skupštine o obavezama narodnih poslanika.

Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti sa radom.

Reč ima narodni poslanik Đuro Popović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Vlastimir Budimović.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, predlozi zakona o izmenama i dopunama zakona o osnovnoj i srednjoj školi, koji su pred nama, svakako ne zaslužuju da ih ovaj visoki dom usvoji u predloženom obliku. Dva su osnovna razloga za ovu konstataciju. Predlagač je pre svega praktično onemogućio direktno učešće samih škola u kreiranju ovih veoma značajnih zakonskih akata.
Takođe, Vlada Republike Srbije je u ovim slučajevima izneverila, odnosno dezavuisala svoju proklamovanu reformsku ulogu. Koliko mi je poznato, nosiocima osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, odnosno osnovnim i srednjim školama u Srbiji i u ovom času su nepoznanica rešenja koja bi trebalo da ozakonimo na osnovu datih nam predloga.
Vlada Republike Srbije propustila je, bez ikakvog objašnjenja narodnim poslanicima u ovoj skupštini, da prethodno čuje reč samih prosvetnih radnika, neposredno radno angažovanih u vaspitno-obrazovnom procesu. Njima je zapravo ostao nedostupan nacrt ovih zakonskih akata, umesto da je njihova reč bila uvažavana i u pripremnoj fazi značajno uticala na konačno izjašnjenje samog predlagača. Ovako, ponuđena zakonska rešenja su u mnogo čemu, bar je to očigledno, plod kabinetskih razmišljanja, umesto da su u celini plod želje i odlučne volje da se na pravi način reformiše naš sistem obrazovanja u osnovnoj i srednjoj školi. Činjenica je, to ne treba mnogo dokazivati, predlagač ne samo da nije uvažio, već je zapravo i omalovažio značaj i ulogu samih prosvetnih radnika; o tome svedoče član 24, odnosno član 19. predloženih zakona; na njih je opravdano pristiglo više amandmana iz nekoliko poslaničkih grupa, sa zajedničkim imeniteljem da u školskom odboru budu znatno više zastupljeni članovi zaposleni u školi od članova koje predlažu lokalna samouprava i savet roditelja.
Umesto takvog rešenja, predlagač svoj predlog obrazlaže, navodno, odbranom roditeljskih interesa, kao i problemima vezanim za narastanje narkomanije, alkoholizma, pušenja i delovanja sekti na populaciju učenika, baš kao da sprečavanje bujanja ovih pošasti što u poslednje vreme prete sve više mladom naraštaju, kao eho more koja uveliko vlada u tom danas mnogima tako željenom razvijenom svetu, nije i krunski interes ogromnog broja poštenih i dobronamernih ljudi u školama. Valjda se ne može poreći da je i među nastavnicima mnogo roditelja koji podjednako brinu o svojoj i tuđoj deci u školskoj klupi.
Uzalud je više mojih kolega poslanika svojim amandmanima opomenulo vladajuće da u školskim odborima prevagu treba da imaju predstavnici škola. Međutim, za vas koji danas vladate su važniji vaši interesi. Ako je i tako, uzmite se pameti da i mi u opoziciji znamo u kom grmu leži zec. Jeste da se bliže dve godine od sve manje znamenitog 5. oktobra, ali mnogi dobro pamte događaje u Srbiji u kojima su u direktorske fotelje ustoličeni i oni koji baš ničim nisu bili ravni svojim prethodnicima, nego su natureni školskim kolektivima.
Istini za volju, neke od njih je ražalovalo i samo nadležno ministarstvo. Zar i ovo nije valjan argument da u školskim odborima bude više nastavnika i srednjoškolskih profesora? Među tim prosvetarima, što da ne, ima razloga da bude i po koji penzioner. Zar nastavnici u penziji ne zaslužuju, barem neki od njih, poverenje svojih dugogodišnjih kolektiva i prosvetnih vlasti.
Već rekoh da je Vlada Republike Srbije i u ovom slučaju zaboravila na svoje reformske proklamacije. Time je, zapravo, dovela do apsurda opravdanost našeg današnjeg zadatka. Nama su predložena, najblaže rečeno, mnoga polovična i nedorečena zakonska rešenja, umesto da je najpre u celini sagledana mogućnost i nama ponuđeno da se izjasnimo o potrebi i načinu reformisanja obrazovanja i vaspitanja u osnovnoj i srednjoj školi. Ovako smo, očigledno, upućeni da prihvatimo slovo zakona koje će važiti veoma kratko. Uostalom, sam predlagač je najavio naredne izmene zakona u sklopu reforme obrazovanja, i to u svojim obrazloženjima za odbijanje pojedinih amandmana, poput onih koje su predložili narodni poslanici dr Predrag Čanović i takođe poslanik Dragan Pantelić, oba iz SSJ, kao i druge poštovane kolege.
Valjda je Vlada Republike Srbije i sama uveliko svesna svoje kratkoročnosti. Jedino se u tom slučaju može razumeti njena žurba da i preko kolena, a uz pomoć često osione DOS-ove većine, ova skupština donosi paket zakona, među kojima se za gotovo sve usvojene ne može reći da sobom nose reformski predznak.
Iz svega iznetog, poslanička grupa SSJ ne može dati svoje glasove Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnoj školi i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjoj školi, a u datom nam obliku.

Reč ima narodni poslanik Vlastimir Budimović.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, članovi Ministarstva, dame i gospodo, u januaru mesecu ove godine u "Sava centru" je održana donatorska konferencija kojom je zvanično započela reforma obrazovanja u ovoj zemlji koja se čekala već preko 60 godina. Tom prilikom je prezentirana i "Bela knjiga", odnosno strategija reforme obrazovanja, doneta samo posle godinu dana rada Ministarstva prosvete.
GSS će podržati usvajanje ovih predloga zakona iz razloga što započinju proces reforme obrazovanja, kao i činjenice da će osnovni ljudski kapital u 21. veku biti znanje, te samim tim obrazovanje i uopšte ulaganje u ljude i njihovo znanje treba i mora kod nas da ima i nacionalni prioritet.
Budućnost ove zemlje se nalazi u Evropi, u evropskoj integraciji, te samim tim reforma obrazovnog sistema na osnovama Memoranduma evropskog parlamenta o ulozi obrazovanja u procesu integracije, kao i preporuke UNESKO-ve komisije za razvoj obrazovanja za 21. vek, bazira na polazištima:
prvo, razvoj vrednosti koje afirmišu demokratiju, raznolikost i poštovanje ljudskih prava; drugo, demokratizacija škole, i to sa aspekta organizacije i sadržaja školskog života; treće, razvoj regionalnog, opštinskog i školskog sistema upravljanja u obrazovanju, u saradnji sa roditeljima i društvenom zajednicom, kao osnov za stvaranje klime ostvarivanja promena i poboljšanja kvaliteta obrazovnog i vaspitnog procesa; četvrto, obrazovanje mora razvijati praktične sposobnosti svakog pojedinca kao samostalne osobe, da svoje sposobnosti, talenat, ideje i znanja može praktično realizovati, unaprediti i javno prezentovati, kako u profesionalnoj, tako i u javnoj sferi.
Nažalost, kao i svi segmenti ovog našeg društva, obrazovanje je zatečeno u veoma lošem stanju: sa puno internih dugova; bez infobaze; sa nedostatkom opreme; sa lošim održavanjem objekata; uz politizaciju i neadekvatno upravljanje školama; u potpunoj statusnoj i materijalnoj degradaciji profesije. Ko je kriv za to, to svi vrlo dobro znamo.
Postavljanje temelja obrazovne reforme vidim kroz tri cilja koja započinju u ovim predloženim izmenama zakona: prvo, doprinos demokratskom razvoju zemlje; drugo, doprinos ekonomskom oporavku; treće, doprinos evropskoj integraciji.
Početak realizacije ovih ciljeva nalazi se u ovim predlozima zakona koji su pred nama, a u suštini se odnosi i ogleda u sledećim segmentima promena: prvi segment je zaštita grupa i pojedinaca od diskriminacije i zaštita učenika od fizičkog kažnjavanja i vređanja njegove ličnosti; drugi, upravno i stručno-pedagoški nadzor; treći, stručno usavršavanje nastavnika i stručnih saradnika i sticanje znanja; četvrti, upravljanja školom; to su školski odbori, direktori, savet roditelja, sekretar škole itd.
Kada se govori o zaštiti pojedinaca od diskriminacije, to znači da su u školi zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju ili omalovažavaju grupe i pojedinci po osnovu rasne, nacionalne, jezičke i polne pripadnosti; predložen je osnov za udaljenje iz nastave nastavnika, odnosno saradnika koji fizički kažnjava ili vređa ličnost učenika.
Posebno bih se zadržao na segmentu koji obrađuje stručno usavršavanje nastavnika i stručnih saradnika i sticanje zvanja. To do sada nismo imali i to je jedna novina, koja će uticati da se stimuliše napredovanje nastavnika ili prosvetnih radnika sticanjem zvanja - pedagoškog savetnika, mentora, instruktora i višeg pedagoškog savetnika.
Kod upravljanja školom, u Odboru za prosvetu i u javnosti najviše se raspravlja o segmentu koji daje Predlog zakona formulom 3+3+3. Možda ovog trenutka to izgleda čudno, ali je potpuno opravdano i kroz diksusiju iskristalisano.
Dva najzainteresovanija činitelja za razvoj škole, za njeno napredovanje, to je onaj koji radi u školi i onaj čije dete pohađa školu. Znači, imamo odnos 2:1, ako ćemo izuzeti političku zajednicu.
Stvaranjem zajedničkog mišljenja, saradništva između nastavnika i roditelja, možemo doći do zaista stručnih i dobrih ljudi koji će upravljati školom i doneti njen prosperitet.
Ruku na srce, svedoci smo da nam mnogi kolektivi još nisu zdravi, da po njima postoje lobiranja, pa bi odnos u korist nastavničkog kolektiva prema ostalim članovima školskog odbora ovog trenutka možda bio neprincipijelan, što ne znači da on u kasnijem radu neće biti izmenjen. Znači, roditelji i nastavnici su nosioci upravljanja školom i svih ostalih aktivnosti koje su vezane za taj proces.
Mi moramo kroz savet roditelja da vršimo edukaciju roditelja. Roditelji su nam po školama potpuno prepušteni sami sebi, prepušteni su vrlo negativnim uticajima; treba podići taj segment upravljanja školom kroz određenu edukaciju, kroz davanje prava i kroz zaista maksimalnu saradnju sa ostalim segmentima u upravljanju školom.
Na kraju, samo mi dozvolite da još jedanput izjavim da će Građanski savez Srbije podržati ove zakone, sa jednom praktičnom klauzulom, gde stavljamo primedbu na deo zakona o verskoj nastavi.
Građanski savez u svojoj programskoj deklaraciji polazi od činjenice da u sekularnoj državi to pravo nije moguće, tako da ćemo se zalagati za princip fakultativnosti u odnosu na versku nastavu.
Zamolio bih Ministarstvo i sve ostale da obrate pažnju na dva segmenta koja nisu ovim zakonom obuhvaćena, a slediće u kasnijoj reformi. Prvi je problem obrazovanja lica ometenih u razvoju, koji moraju naći svoje mesto u reformi i zakonskim propisima koji slede.
Danas imamo velika ulaganja u taj sistem obrazovanja u specijalnom školstvu, da bismo učenike posle završene srednje škole, zanata u stvari, bacili na socijalno da dobijaju penziju, jer nismo ceo taj ciklus rehabilitacije i njihovog zapošljavanja, a pra toga školovanja, pravilno odradili.
Drugi segment koji treba u reformi da nađe mesto je školovanje dece i omladine u inostranstvu. Samo jedan podatak: tom tzv. jugoslovenskom dopunskom nastavom, mada imamo 600.000 naše dece u inostranstvu (našom nastavom, sa ovakvim sistemom obrazovnog procesa) obuhvaćeno je samo 2.500 dece.
Znači, imamo totalnu asimilaciju.
Dok smo u našoj zemlji 13.500 učenika ove godine manje upisali u prvi razred, dotle se oromna populacija učenika - 600.000 srpske dece - nalazi u inostranstvu, pa postavljam pitanje - kakav smo mi to narod? Hvala.

Za reč se javio ministar prosvete, gospodin Gašo Knežević.

Nekoliko stvari je ovde izrečeno zbog kojih moram da reagujem. U nekoliko stvari je čak pokazano neko pravničko neznanje; to uvažavam, jer nismo svi pravnici.
Međutim, nešto je rečeno iz usta pravnika, te moram da reagujem. Postoji mogućnost nekih disciplinskih mera jer se u ovoj sferi, u sferi škola, primenjuje Zakon o radnim odnosima u državnim organima; Zakon o radu je isključio, ali Zakon o radnim odnosima u državnim organima je ostavio tu mogućnost.
Saveti roditelja koji po jednoj od diskutantkinja ne postoje, postoje - ako je ona 15 godina upoznata sa školom, onda verovatno njeno dete 15 godina ide u osnovnu školu i tamo ne postoje, ali u srednjoj postoje. Ni jedna smena direktora nije nastupila usled političkog delovanja bilo kog direktora. Smene su nastupile posle isteka mandata.
Nešto bih hteo da kažem jednom broju poslanika koji suviše bukvalno shvataju stvari.
Te stvari shvataju bukvalno tako, čini mi se, kao da i rečenice nekih viceva shvataju bukvalno; naime, jedan vic koji se završava rečenicom - šta zna dete šta je 300 kila - ali izgleda da se ne shvata da dete ne može dići 300 kila.
Naš školski sistem mora polako da se izgradi, da prihvati apsolutno nove propise, a bez izgradnje školskog sistema, što podrazumeva i jačanje ekonomske baze, tj. položaja zaposlenih, što podrazumeva i kompjuterizaciju škole, što podrazumeva i dizanje nivoa opremljenosti van kompjutera, jer školi trebaju i žiroskopi itd, mi ne možemo doneti krovni zakon, što imamo nameru da donesemo; dakle, onaj zakon koji će obuhvatiti srednje i osnovne škole, a da škole ne propadnu pod teretom.
Ne može dete dići 300 kila.
Još nešto na kraju, ukoliko ovi predlozi budu usvojeni, mi se spremamo, imamo veći gotov tekst, da svim porodicama, svim domaćinstvima u ovoj zemlji podelimo uputstvo o izboru saveta roditelja i školskih odbora.
Dakle, veoma široka akcija u kojoj će svi biti uključeni.
Osim toga, ni jedna reforma nikada nije bila izvršena uz toliku konsultaciju zaposlenih u prosveti. Razgovori o reformi su obuhvatili apsolutno najveći broj ljudi koji je ikada obuhvaćen razgovorima u čitavom okruženju. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, dva su važna zakona pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, i to Zakon o osnovnoj školi i Zakon o srednjoj školi, 250 je poslanika, a 300 minuta za raspravu. Koliko nam Poslovnik dozvoljava, toliko će biti i ozbiljna rasprava, toliko će biti ozbiljni zakoni, tako ćemo ih ozbiljno primenjivati i tako će nam i dalje ići u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovnja.
Šta reći za nekoliko minuta, a koliko nam Poslovnik dozvoljava. Pa da pođemo od rečenice koju je izrekao ministar, da ovi predlozi zakona ne dovode do potpuno nove zakonske inicijative. Mi pitamo - zašto ministre, ako smatrate da do sada ova oblast nije bila dobro uređena zakonima, zašto niste dali takve predloge zakona koji će to rešiti na način za koji vi mislite da je dobar.
A da nešto nije u redu sa ovim predlozima zakona, pokazuje i hroničan nedostatak kvoruma, jer je današnja sednica počela u 12 časova uemsto u 10, a ne računajući i onu popodnevnu pauzu koja je trajala duže zbog poljoprivrednih radova većine narodnih poslanika iz redova DOS-a.
Šta su nam do sada donele reforme iz oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja? Koliko god se opirali da su mandati direktorima prestali samo zbog toga što im je istekao mandat, sve ste manje uverili većinu poslanika u to.
Kažem vam da su u Nišu, pored onih direktora koje je trebalo promeniti, promenjeni neki izvanredni direktori koji su odlično vodili neke osnovne i neke srednje škole. Znate i vi koji su to direktori.
Šta vam najviše zameraju srpski radikali? Nema alternative verskoj nastavi i to onih tradicionalnih crkvi koje moraju biti određene ovim zakonom.
Dok god je samoubistava u školama, dok god je delovanja verskih sekti, dok god je ovakve narkomanije, neophodna je i verska nastava, koja ne može biti zamenjena drugim predmetom etičko-humanističkog sadržaja.
Ono što od vas očekuju prosvetni radnici, a što očigledno ne možete pružiti, jer se od donacija ne može živeti, to je da se popravi izuzetno težak materijalni položaj prosvetnih radnika; da, pored toga što se menjaju direktori nešto bude promenjeno i u školama, pa da škole budu opremljenije, modernije, da budu humaniji uslovi rada i da se nastava prilagodi uzrastu učenika, da bude onakva kakvu mogu da savladaju učenici i da nam te škole budu bolje i uspešnije.