Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, a sledeći prijavljeni govornik je narodni poslanik Dragiša Đoković. Preostalo vreme poslaničke grupe SRS je četiri i po minuta, a poslaničke grupe DOS - Demokratska stranka Srbije je tri i po minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno od najavljenih reformi, kako u prosveti tako i u zdravstvu, nema ništa, jer da ima na dnevnom redu ne bi bile samo izmene i dopune zakona o osnovnim i srednjim školama.
Zbog toga je potrebno uraditi revitalizaciju obrazovnih ustanova jer je to jedini uslov za usmerenje dece ka pozitivnim vrednostima, jer su edukacija i vaspitanje dece i omladine najbitniji u periodu formiranja ličnosti. Za to je potrebno obezbediti sredstva, pre svega za izgradnju i rekonstrukciju osnovnih i srednjih škola, opremanje i amortizaciju, kako osnovnih tako i srednjih škola.
U Leskovcu se nalazi oko 120 objekata za osnovno i srednje obrazovanje, a većina objekata je u lošem stanju. Jedan vremenski period radio sam kao republički sanitarni inspektor, zadužen upravo za zdravstvene objekte i za objekte za osnovno i srednje obrazovanje. Zaista su škole u Leskovcu u vrlo lošem stanju, ali nažalost kada dođe premijer u posetu i recimo obeća leskovačkoj gimnaziji da će na poklon da im da kompjuter, a evo od tad je prošlo dva meseca, od obećanja nema ništa. Ne znam da li kompjuter još nije stigao u leskovačku gimnaziju zbog toga što je učenica u toj gimnaziji, čiji sam i ja bio đak, pokušala jednom predstavom pred premijerom da pokaže njegovo delo i lik, pa se možda to nije dopalo premijeru.
Očigledno je da leskovačka samouprava, odnosno lokalna samouprava koja ne funkcioniše, treba da uzme primer Zemuna, kada su srpski radikali bili na vlasti i kada su apsolutno sve škole, na čitavoj teritoriji Zemuna, obnovljene u svakom pogledu.
Drugo, potrebno je u svakom pogledu stručno usavršavanje nastavnika, saradnika i vaspitača u školama.
SRS se zalaže da osnovno i srednje obrazovanje mora biti besplatno. Školovanje bi se plaćalo samo u privatnim školama.
Neophodna je racionalizacija školske mreže.
Programi u školama su preobimni, sa viškom nepotrebnih informacija. Zato SRS predlaže reviziju programa i njihovo usavršavanje. Mnogi udžbenici i literatura ne prate potrebe obrazovanja i nastave.
Lica zaposlena u prosveti moraju da poseduju pored stručne i adekvatnu pedagošku spremu, kao i moralne kvalitete. Nažalost, nova DOS-ova vlast ne prati te trendove, jer imamo primer da je podneta krivična prijava protiv direktora specijalne škole "Vule Antić", Verice Stefanović, koja je osumnjičena da je falisifikujući dokumentaciju oštetila Ministarstvo prosvete za 360.000 dinara. Ona je čak izmislila logopeda u školi i na osnovu toga dobila 80.000 dinara. Inače, Verica Stefanović je član Demokratske stranke.
Standard vaspitača, učitelja, nastavnika i profesora mora da se poboljša i uskladi sa materijalnim potrebama porodica prosvetnih radnika. U školama, kao i u svim državnim institucijama, ne sme se dozvoliti političko organizovanje.
Kada se radi o programu verske nastave potrebno je precizirati koje verske zajednice imaju pravo na program verske nastave, da bi se onemogućilo sektama da preko verske nastave deluju negativno na našu decu i omladinu.
Škola ne može, kao institucija, da bude predmet ocenjivanja, već to mogu biti samo učitelji, nastavnici, profesori i drugi prosvetni radnici.
Na kraju, školski odbor je i te kako relikt prošlosti, koji nas vraća u period samoupravljanja. U članu 24. Predloga zakona o osnovnoj školi tj. članu 19. Predloga zakona o srednjoj školi, kaže se da školski odbor ima 9 članova, trećinu predstavljaju predstavnici lokalne samouprave, odnosno Ministarstva prosvete za srednje škole, trećinu čine članovi nastavničkog veća i trećinu čine članovi saveta roditelja. Očigledno je da ministar prosvete i sporta želi samo beneficije ministra, a odgovornost da preusmeri ka drugima.

Reč ima narodni poslanik Dragiša Đoković, a sledeći prijavljeni je Đura Lazić, preostalo je tri i po minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok raspravljamo o ovim zakonima koji su jako bitni za svako društvo, postoji ona stalna briga i zabrinutost našeg naroda, srpskog naroda i ostalog nealbanskog na Kosovu i Metohiji, da li će ovi zakoni važiti na teritoriji Kosova i Metohije za one koji žele da tamo važi.
Istakao bih da sam uporno bio na svim sastancima Odbora za prosvetu, iako nisam član, zatim na Odboru za međunacionalne odnose, kao i na ostalim, gde smo iznosili činjenice, i ja i ostale kolege. Kada gospodin ministar spočitava prethodnoj vlasti i prethodnom režimu da nisu puno uradili po pitanju prosvete na Kosovu i Metohiji, moram da kažem da ja ne pripadam tom prethodnom režimu i prethodnoj vlasti.
Ono što je novo - angažovanjem Vlade Srbije se uradilo dosta po tom pitanju, da i dalje važi srpski prosvetni sistem na području Kosova i Metohije, kao što treba i da ostane, univerzitet je vraćen, rektorat i nekoliko fakulteta, ali u toku ove školske 2002-2003. vratiće se, ako bog da, i ostali, bar je bio takav plan i takva odluka Vlade Srbije.
Moramo da nastavimo u tom pravcu. Ali, još jednom bih podsetio ovu skupštinu i sve vas, dragi prijatelji, da ne koristimo neke termine koji ne postoje. Na Kosovu i Metohiji ne postoji UNMIK-ovo školstvo, jer je on jako dobro pismen. Oni niti predaju u tim školama, niti se školuju. Postoji albansko školstvo, koje želi da bude dominantno, kao i u svemu. Ako želimo da stvorimo albansku državu i zid od pet metara, koji je predsednik Koordinacionog tela Nebojša Čović pominjao, najbolje ćemo im pomoći ako ukinemo srpske prosvetne zakone za one koji žele da ih poštuju; znači, ako njima onemogućimo da se školuju po svojim zakonima, tada ćemo pomoći Šiptarima da etnički očiste Kosovo.
Nadam se da nikome u ovoj zemlji, ma koje orijentacije bio, nije to cilj i nije to želja. Jednostavno, nije dobro kada pomoćnici ili zamenici ministra dođu dole i zbunjuju prosvetne radnike. Prosvetni sistem nisu samo prosvetni radnici, već su to prvenstveno učenici i njihovi roditelji.
Ako sistem školovanja za Srbe i ostale koji žele tako ne bude isti na Kosovu i Metohiji kao što je na primer u Pirotu, Somboru ili Beogradu, imaćemo jednu katastrofu, jer po šiptarskim zakonima Srbi ne žele da se školuju.
S druge strane, Srbi nijednog momenta ne pretenduju da Albancima, odnosno Šiptarima nametnu svoj stil školovanja, svoje programe, svoje planove. Jednostavno, neka se školuju onako kako misle i za njih neka narodni heroji budu Skenderbeg, Adem Jašari i ostali, ali će Srbi učiti onako kako se uči u ostalim delovima Srbije, a ne samo na Kosovu i Metohiji.
Dakle, svrha ovog mog obraćanja je da još jednom opomenem i upozorim da se tamo formira albansko školstvo, i da se na taj način, gde je bio izvor nestabilnosti, nesreća, preko dece, a tu smo svi najosetljiviji, vršilo proterivanje Srba i ostalih nealbanskih zajednica sa Kosova i Metohije, da se to ne ponovi, već da srpski prosvetni sistem važi za one koji to žele i na tom području.

Reč ima narodni poslanik Đura Lazić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Branko Pavlović.

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, neću govoriti o onome što su prethodno kolege govorile, o nekim ključnim segmentima ovog predloga zakona, jer znam da je prosveta kao oblast vrlo značajna u društvu i da od zakona u obrazovanju, od angažovanja prosvetnih radnika i te kako zavisi budućnost naše otadžbine, jer je u njihovim rukama sudbina naše dece i naše budućnosti.
Neke odredbe zakona mogu da se podrže, ali je činjenica da je samo izmenjen redosled u određenim postupcima. Oko prvog člana i još nekih članova neću se zadržavati, jer ću govoriti o tome prilikom obrazlaganja amandmana, ali ću se zadržati na jednom segmentu, segmentu obrazovanja na Kosovu i Metohiji. Na ovo izlaganje podstaklo me razmišljanje ministra, odnosno jedna njegova parolaška izjava, uz pominjanje Kumanovskog sporazuma, da smo navodno tim sporazumom i Rezolucijom ostavili učiteljima da brane Kosovo i Metohiju, što nije tačno. Ministar je ovom parolaškom izjavom pokušao da zanemari suštinu problema srpskog obrazovanja na Kosovu i Metohiji.
Činjenica je da po Rezoluciji 1244 obrazovanje i zdravstvo ostaju u sistemu Republike Srbije i tu nema razgovora, ali Vlada Republike Srbije i rukovodstvo zemlje kršeći Rezoluciju i Deklaraciju ovog doma, koje su donete jednoglasno, o nepriznavanju ustavnih okvira Hansa Hekerupa, zloupotrebili su srpski narod pozivajući ga da izađe na izbore 17. novembra i na taj način verifikovana je šiptarska vlada na Kosovu. Postavljeni su temelji šiptarske vlade na Kosovu.
Sada smo došli u vrlo ozbiljnu i tešku situaciju. Ko se iole razume u te odnose i ingerencije koje sada tamo postoje, zna o čemu se radi. Tamo Vlada Kosova preko Ministarstva forsira programe, tzv. UNMIK-ove programe. Međutim, kako reče kolega Đoković, uopšte se ne radi o UNMIK-ovim programima, nego se radi o šiptarskim programima. Ti programi, ta svedočanstva i diplome koje će srpska deca dobijati na Kosovu i Metohiji biće UNMIK-ova, a imali smo prilike da vidimo primerke tih svedočanstava sa kartom Kosova, malo šire, gde nema ni "s" od Srbije i te diplome, ta svedočanstva će morati kasnije da se u sopstvenoj državi Srbiji nostrifikuju.
Nijedan Srbin neće pod tim uslovima da pusti dete da se školuje i da dobije takva svedočanstva, takve diplome. Mogli smo da zaštitimo i bili smo obavezni kao država, kao Vlada, pozivajući se upravo na Rezoluciju Saveta bezbednosti, da odbranimo jedinstveni sistem školstva, prosvete i zdravstva, da ne odvajamo to i da obezbedimo funkcionisanje jedinstvenog sistema prosvete na Kosovu i Metohiji. To nažalost nismo učinili dovoljno energično i sada se javljaju problemi.
Da stvar bude još ozbiljnija i gora, gospođa Srbijanka Turajlić je direktorima rekla i u Mitrovici, a znamo pouzdano i u Šilovu, u Kosovskom Pomoravlju, da od 1. septembra treba da računaju da budu u sastavu UNMIK-ovog obrazovanja. Ta izjava je uveliko iritirala i ogorčila prosvetne radnike i roditelje, pa bih zato zamolio Vladu, ministra i ljude iz Ministarstva da učine sve da se dosledno bore za poštovanje Rezolucije 1244 i primenu jedinstvenog programa obrazovanja na Kosovu i Metohiji, kako bi zaštitili onaj narod i onu decu u srpskom obrazovnom programu.

Reč ima narodni poslanik Branko Pavlović. Nije prisutan. Reč ima narodni poslanik Dimitrije Jovanović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovano predsedništvo, narodni poslanici, gosti, građani Srbije, uvaženi ministre, članovi Ministarstva, u gradu iz koga dolazim desio se pre nešto više od dva meseca tragičan događaj, nezabeležen u analima pravosuđa. Majka je iz pištolja ubila svog sina jedinca, mladog intelektualca. U momentu kada više nije mogla da gleda muke svoga deteta, zavisnika od narkotika, nemoćna da mu pomogne, odlučila se na ovaj bezumni korak.
Ovo je tužni epilog poslednjih 10 godina i posledica koju nam je ostavilo jedno bezumno društvo. Posledica vremena u kome su mladi ljudi bili izloženi negativnim uticajima bez društvene brige i zaštite onih koji su bili dužni da to učine. Zato je reforma školstva neophodna i zato je neophodno doneti nova zakonska rešenja i promeniti odnos prema školstvu.
Očigledna je namera Ministarstva za prosvetu i sport da sa predloženim rešenjima ide ka modernom zakonu, prilagođenom savremenim kretanjima, ispuni ustavne obaveze, dovede do neophodne decentralizacije, depolitizacije, demokratizacije i uskladi sa međunarodnim konvencijama.
Uvođenje saveta roditelja u srednje škole i biranje njihovih predstavnika u školske odbore, kao i učestvovanje učenika pored predstavnika prosvetnih radnika i lokalne samouprave, stvaraju se neophodni uslovi za bržu i jasniju komunikaciju i otklanjanje problema iz prethodnog perioda.
Sam način biranja školskog odbora direktan je i jasan vid decentralizacije i mogućnosti kvalitetnijeg rada odbora. Verifikacija mandata članovima školskih odbora u lokalnoj samoupravi značajno ubrzava procese i pojednostavljuje proceduru koja je do sada bila vrlo dugotrajna i neopravdano komplikovana. Isto se odnosi i na izbor direktora škole.
Pored razdvajanja upravnog i stručno-pedagoškog nadzora, sigurno će se vratiti institucija kvaliteta, kontrole nivoa rada nastavnog osoblja, koja je u prethodnom periodu praktično prestala da postoji. To će sigurno značajno popraviti kvalitet nastave i dati stimulans prosvetnim radnicima da rade, kako na ličnom usavršavanju, tako i na podizanju kvaliteta nastave.
Društvo u što kraćem vremenu mora stvoriti takve materijalne uslove prosvetnim radnicima da mogu normalno da žive od rada u prosvetnim ustanovama, da tu zadovoljavaju svoje materijalne potrebe, kako bi svoje vreme posvetili usavršavanju i podizanju kvaliteta rada.
Ovo su samo neke stvari na koje novi zakon ukazuje i daje predloge za njihova rešenja. Međutim, sve ovo drugo što sam ja ovde spremio već je pomenuto u diskusiji. Polemika se povela oko verske nastave. Smatram da nam se uvođenjem verske nastave i građanskog vaspitanja pruža prilika da mladim ljudima vratimo ono što im je pre više decenija oduzeto. Mogućnost da se u školi upoznaju sa moralnim i etičkim principima i da im se usade pozitivne tendencije ljudske civilizacije svakako će uticati na stvaranje zdravije populacije.
Verska nastava je značajan segment i u školama i prosvetnim zajednicama cele moderne Evrope. Verska nastava nije zaobišla skoro nijednu zemlju Evropske unije i Zapadne Evrope. Pitanje je samo po kakvom se modelu ona obavlja. U nekim zemljama ona je obavezan predmet. Drugi model je zastupljen u najvećem broju evropskih zemalja - uz izvesne varijacije, verska nastava je obavezna, ali se, ukoliko je roditelj ili učenik ne želi, može zameniti drugim predmetom - etikom ili moralom - što je nekima u ovoj sali neophodno.
Slična je situacija i u većini zemalja u tranziciji. Verska nastava je u Rumuniji i Republici Srpskoj obavezan predmet, dok je u većini drugih zemalja opcioni, najčešće konfesionalnog sadržaja. Izjašnjavanje protiv uvođenja verske nastave često obuhvata i argument u vidu navođenja primera tradicionalno sekularne Francuske, u kojoj verska nastava nije deo nacionalnog kurikuluma, što predstavlja izuzetak u Evropi. No, pri razmatranju tog slučaja treba imati u vidu da je u osnovnim školama jedan dan u nedelji zakonom predviđen kao slobodan, radi ispunjavanja verskih potreba. U srednjim školama, pak, postoji speficičan oblik verske nastave: sveštenici u školi daju verske pouke učenicima koji to požele i kad požele.
Smatram da treba uvesti versku nastavu u škole i da će to sigurno da popravi ono što je vladavina jednog režima u poslednjih pet ili šest decenija napravila. Smatram da će to sigurno poboljšati kvalitet i uticati na moralnost i etičnost generacija koje dolaze.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 100. stav 1: "Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu". Znate, štošta smo čuli u ovoj Narodnoj skupštini u proteklih godinu i po dana, svakojake ocene, procene, mnogo toga, ali ovo što sam sada čuo od kolege poslanika - da se jedna lična i porodična tragedija koristi u političke svrhe radi ocene o prethodnom vremenu ili radi podrške Predlogu zakona o kom Skupština danas raspravlja - stvarno je ispod nivoa dostojanstva i Skupštine i izlaganja narodnih poslanika.