Poštovane kolege poslanici, ovaj amandman grupe poslanika otprilike je prava mera, po mišljenju poslaničkog kluba koji predstavljam.
Pokušaću to da obrazložim, da ukažem na neke nelogičnosti koje su u predloženom tekstu i da pokušam da vas na neki način ubedim da prihvatanjem ovog amandmana nećemo ništa izgubiti, nećemo osporiti ničija prava, ali ćemo određene stvari na jedan bolji, finiji i civilizovaniji način rešiti.
Evo zbog čega - u predloženom tekstu člana 10. kaže se da na početku svake godine roditelj ima pravo da bira između dva predmeta (vidite u tekstu kako se oni zovu) i onda, posle toga, oni postaju obavezni. Suština je sledeća - kada terate roditelja da na startu godine bira između ovakva dva predmeta, znači decu iz porodica koje gaje određena verska osećanja, jednom rečju teiste, suprotstavljate drugoj grupi, koja je, po tekstu koji je ovde predložen, etičkih i humanističkih karakteristika.
Znači, iz samog teksta proizilazi jedna podela, jedan zaključak da oni koji su teisti nisu humanisti i nisu etični. U takvoj situaciji kada je nešto obavezno vi imperativno delite ljude na ove dve kategorije. Ukoliko bi se prihvatio tekst da u ovom delu, vezano za ova dva predmeta, načelo fakultativnosti znači neobaveznost, onda bi samim izborom doveli u određenu situaciju i đake i roditelje (pokušaću to nekim primerom da obrazložim). Recimo da je astronomija fakultativni predmet, znači, javiće se ona deca koju taj predmet zanima. U slučaju onih koji se ne opredele za tako nešto, niko neće za njih reći da su nekulturni, da ih nauka ne interesuje, i čitav niz drugih mogućnosti.
Dakle, kada imate izborni predmet koji je obavezan, on glasi - nemački, francuski, engleski i ruski jezik, i on postaje obavezan. U ovom slučaju, teistička nastava, veronauka, ili etičko - humanistička nastava deli ljude na one koji veruju i na one koji su humanisti i etičari. To je za mene neopravdano i svojevrsna uvreda za one koji će izabrati nastavu veronauke.
Prema tome, ovakav amandman premošćuje taj problem. On ga upravo na pravi način definiše. Siguran sam da će postojati veliki broj dece koja neće izabrati ni jedan, ni drugi predmet. Samim tim nećemo dovesti decu koja pohađaju (voljom svojih roditelja pre svega) veronauku kao predmet u situaciju da su obeležena kao ona koja ne prihvataju etičke i humanističke principe, jer to iz ovog teksta proizilazi.
Dakle, predlažem da se ovaj amandman usvoji. Time nismo prognali iz škole veru, nismo ukinuli mogućnost da se đaci obrazuju u ovoj oblasti, ali smo im dali mogućnost da, ako to ne žele, mogu da se ne opredele ni za jedan, ni za drugi predmet, a da sva znanja iz etike, humanosti itd. stiču iz predmeta kojima je to čak i osnova.Setite se predmeta tipa filozofije, jezika, istorije i tome slično.
Isto tako bih (Predsednik: Gospodine Svirčeviću, upozoravam vas na prekoračenje vremena)... amandman koji kaže da izborni predmeti vezani za veronauku ili, kako ovde kaže, etičko-humanističke sadržaje treba da budu fakultativni. Hvala.