Zaista se ne bih javljala da obrazlažem ovaj amandman, s obzirom da je moj kolega Mirčić dao sasvim korektno obrazloženje, imajući u vidu stav i program Srpske radikalne stranke, ali sam htela da ukažem na još jednu činjenicu koju je on propustio.
To je da kada Vlada propisuje mogućnost izbora verske nastave ili ovog drugog alternativnog predmeta koji se naziva - građansko vaspitanje, već u sledećem članu predlagač, Vlada Srbije, kaže da udžbenike i druga nastavna sredstva za versku nastavu odobrava ministar prosvete i to na usaglašen predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, u skladu sa zakonom. Misli se na ovaj zakon. A, šta je sa udžbenikom za ovaj drugi predmet - to ostaje da nagađamo. Verovatno treba opet ministar da ga odobri ili postoji neki drugi organ u okviru Ministarstva ili Vlade; nama poslanicima je nejasno, a pretpostavljam da je i Vladi nejasno.
Ono što je Srpskoj radikalnoj stranci bilo važno to je zaista da se ovim zakonom potencira koje su to verske zajednice, tradicionalne verske zajednice, koje treba taksativno nabrojati ovim zakonom i koje imaju mogućnost da drže versku nastavu u školama i da na taj način eliminišemo mogućnost da u školski sistem uvođenjem verske nastave uđu i neke pseudohrišćanske sekte (neki ih nazivaju malim verskim zajednicama), koje ne samo da nisu tradicionalne u Srbiji, već su i veoma opasne, destruktivne.
Nemojte da zaboravite da ulaze na mala vrata i da smo mogli u štampi da pročitamo da je ovaj Nejbor, čuveni diplomata, odnosno agent CIA, koji se sa Perišićem na Ibarskoj magistrali sastao, takođe pripadnik jedne vrlo opasne sekte, čiji se članovi nazivaju pentakostalci. Malo nas je i čulo za njih, ali ima i nazarećana, adventista i vidimo da vrlo agresivno nastupaju po bilbordima u Beogradu, pogotovo adventisti. Što se tiče etičko-humanističkog sadržaja jednog predmeta, koji treba našu decu da uči etici i humanizmu, mislim da treba pre svega da se pozabavimo programima svih nastavnih predmeta u našim školama i ako hoćemo da budemo iskreni priznaćemo da što je stepen obrazovanja viši, odnosno škola, to je nama obrazovanje lošije.
Možemo da se pohvalimo izuzetno dobrim učiteljskim kadrom, pa i nastavničkim kadrom, odnosno osnovna škola je mnogo bolja od srednje škole; odnos nastavnik-učenik, nastavnik-roditelj i roditelj-učenik, mnogo je bolji u osnovnoj školi nego u srednjoj školi. Ja sam zaista uvek izuzetno uvažavala profesorsku profesiju i ne bih volela da mi profesori zamere, ali dešavaju se čudne stvari u poslednjih godinu-dve dana u našim školama, pogotovu u srednjim školama. Ima dece koja i te kako trpe zbog toga što su recimo...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Izvinjavam se, završavam, samo još jedna rečenica. Izuzetno trpe zbog toga što su im roditelji recimo politički aktivni. Moje dete je jedno od te dece, bilo je i fizički maltretirano i stvarala se jedna takva negativna klima oko tog deteta, pa se pitam da li kroz sve predmete, da li kroz edukaciju profesora ili na koji način bi trebalo da utičemo da pre svega razvijamo te humanističke i etičke principe kod profesora, koji bi onda to preneli na našu decu.
Možemo mi taj predmet da nazovemo i lepo vaspitanje, kako god hoćete, ali ako je okruženje takvo kakvo jeste, a loše je okruženje, neće ta deca mnogo štošta iz ovog predmeta naučiti. Zbog toga se mi zalažemo da se ovo iz zakona briše, znači da nema alternative verskoj nastavi, a da se pretresu svi programi, pogotovu društvenih nauka koje naravno treba za osnovu da imaju etičko-humanističke sadržaje pre svega.