Nije naš koncept ni zasnovan tako da isključivo država odlučuje o tome kako će da se vodi osnovna škola. To čak nije ni na univerzitetu bilo tako, ali dobro, ministar ima pravo da tumači i svoje predloge, i naše amandmane, kao što i mi tumačimo njegove predloge zakona i u njima tražimo ono za šta smo ubeđeni da će se u praksi loše pokazati.
Naravno, ovo nije materija za zakon - kako će školski odbor da donosi odluke. Otkuda to da se nađe u Predlogu zakona o osnovnoj školi? Pa to se reguliše, ako ne statutom škole, onda bar tim pravilnikom kojim se reguliše rad školskog odbora. Trebalo bi onda reći ovde - i školski odbor održava sednice ponedeljkom, ili šta znam već, da se to potpuno reguliše. A šta sada znači ovo samo kako donosi odluke; a kako će da se sakupe, to nije regulisano.
Međutim, u obrazloženju Vlade na jedan prethodni amandman ima nešto što se uklapa sa pričom ministra prosvete, a što se meni ne uklapa u život, to je da Vlada obrazlaže potrebu da trećina sastava školskog odbora budu roditelji, time što je narastao problem vezan za narkomaniju, alkoholizam, pušenje i uticaj sekti na populaciju učenika, pa zbog toga mora da se poveća uloga roditelja, i kroz savet roditelja, i kroz njihov jednak broj u odnosu na druge dve strukture školskog odbora.
Moji sinovi više nisu ni za osnovnu, ni za srednju školu, ali da imam dete koje ide u osnovnu školu, zaista bih se zabrinuo pred tvrdnjom predstavnika Vlade da moram i u školi da brinem da on ne potpadne pod uticaj sekte, droge, alkoholizma. Mi to dete, nekada od 6,5 godina, najčešće od 7, predajemo u ruke državi i nastavnicima, vaspitačima, psiholozima, direktoru škole, školskom odboru. Mi tu više nemamo uticaja, a naročito ne dominantnog uticaja da kroz sednice saveta roditelja sprečimo da u školu uđu sekte, da uđe narkomanija, da uđe alkoholizam. To mi liči na pranje ruku, to mi liči na bežanje od odgovornosti.
Potpuna je odgovornost škole, a ko je osnivač škole - Republika Srbija; ko u Republici Srbiji brine i o novcu i o prosveti - Vlada Republike Srbije; potpuna je odgovornost Vlade Republike Srbije za svaki pojedinačni slučaj narkomanije u osnovnim školama, za svaki pojedinačni slučaj kada je dete potpalo pod uticaj sekte i kada je došlo čak i do neželjenih tragičnih posledica, da se deca ubijaju. Tu nema odgovornosti roditelja, niti ima mogućnosti da roditelji na to utiču.
Zamolio bih vas, gospodine Šabiću, da poslanike koji ovde nacionalizam ocenjuju crno, opomenete da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Ništa lepše od nacionalizma nema i molim sve narodne poslanike da narod kome pripadaju vole, da ostale poštuju i sa njima zajedno da žive u ovoj našoj zemlji.
