PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 25.04.2002.

16. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA

16. dan rada

25.04.2002

Sednicu je otvorio: Rodoljub Šabić

Sednica je trajala od 12:15 do 15:55

OBRAĆANJA

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, sednici prisustvuje 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da nemamo kvorum i dajem pauzu do 12,00 časova.
(Posle pauze - 12,15.)
Radi utvrđivanja kovoruma za rad Narodne skupštine, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad.
Pre nego što nastavimo sa radom, obaveštavam prisutne poslanike da će se sednica Zakonodavnog odbora održati u redovnoj pauzi sednice. Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Stevan Lilić, Radomir Naumov, Vlatko Sekulović, Dušan Golubović, Dragan Šutanovac, Žarko Obradović, Miroslav Markićević, Ružica Veljović, Miloš Lučić, Dušan Cvetković, Petar Mišić, Miroslav Hristodulo, Boško Ničić, Vasilije Pavićević, Dragoslav Bošković, Sredoje Mihajlov, Biači Anton, Išpanovič Ištavan, Atila Juhas, Torde Laslo, Ratimir Svirčević, Ljubodrag Grbić i Vera Marković.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije, Studentske unije Srbije, Saveza studenata Beograda, studente Studijske grupe za ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, predstavnike Narodnog pokreta "Otpor", Niške studentske asocijacije i predstavnike Studentske federacije.
Pozdavljam prisustne goste.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVNOJ ŠKOLI (pojedinosti)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko od podnosilaca amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Petar Petrović.
...
Jedinstvena Srbija

Petar Petrović

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SSJ podnela je amandman na član 22. gde predlaže da se posle stava 2. doda stav 3. koji glasi: "Direktor razrešen dužnosti u smislu stava 1. i 2. ovog člana raspoređuje se na druge odgovarajuće poslove, a ako takvih poslova nema, ostvaruje prava zaposlenog za čijim je radom prestala potreba".
Vlada je ovaj amandman odbila sa obrazloženjem da je on obuhvaćen u amandmanu 5. Vlade, koji glasi: "Razrešeni direktor ostvaruje pravo kao zaposleni za čijim je radom prestala potreba".
Mislim da je amandman stranke bolji, jer više zaštićuje direktora, koji je bio na toj funkciji. Jer, ako bi ovako usko tumačili, direktor bi po prestanku funkcije ostao bez posla.
Mislim da je ovo bolje rešenje. Hvala.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Zahvaljujem kolegi Petroviću.
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Ako ne, stavljam na glasanje ovaj amandman i molim narodne psolanike da pristupe glasanju.
Za 33, protiv 115, uzdržan jedan, nije glasalo 11, od 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.
Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Božidar Vujić.

Božidar Vujić

Srpska radikalna stranka je podnela amandman kojim predlaže brisanje člana 23. Predloga zakona o osnovnoj školi.
Član 23, u stvari novouspostavljeni član 117a, oslanja se i na član 117. i na član 115, zato što član 115. staroga zakona reguliše materiju izbora direktora, a član 117a izbora vršioca dužnosti direktora.
Kako bih obrazložio potrebu da se ovaj član briše, dozvolite da pročitam sam predloženi član 117a, očekujući da mi se to vreme citiranja ne uzme u vreme za obrazlaganje.
Član 117a glasi: "Vršioca dužnosti direktora škole postavlja školski odbor, do izbora direktora, a najduže na šest meseci. Odluka o postavljenju vršioca dužnosti direktora ne podleže saglasnosti ministra prosvete. Ako vršiocu dužnosti direktora škole istekne mandat, a školski odbor ne izabere direktora škole po raspisanom konkursu, vršioca dužnosti direktora postavlja ministar prosvete".
Argumente i razloge zbog kojih je SRS podnela ovaj amandman, tražeći da se briše pročitani član, nalazimo u samom članu; videćete da je ovaj član nepotrebno umetnut i da je on najveći osnov za manipulacije i marifetluke koje sprema ministar sporta, a obrazložiću zašto.
Direktor škole saziva školski odbor. Ako nema direktora niko neće ni sazvati školski odbor, školski odbor neće ni raditi i neće biti ni direktora, neće biti ni vršioca i normalno je da se ono što ste vi proklamovali, a zove se jedno od tri "d", a to je - decentralizacija, opet vraća na ono da ministar prosvete postavlja vršioca dužnosti direktora.
Da li je to vaše proklamovano tri "d", kako je ministar sporta govorio; jedno od toga jeste i decentralizacija, dotle da samo nastavničko veće u svom kolektivu izabere direktora, predloži ga školskom odboru, a školski odbor to usaglasi zajedno sa organima lokalne samouprave i dođe do ministra prosvete na verifikaciju.
Ovim, ovako umetnutim, novim članom samo dajete osnov da se smatra da će manipulacija biti. Kada sve ovo ne uspe, opet je tu taj ministar sporta koji će postaviti direktora. Pročitao sam, i vi ćete shvatiti zašto, ceo član koji kaže - ako odbor ne izabere direktora, vršioca dužnosti direktora postavlja ministar prosvete. Dokle? Beskonačno.
Jer, da ste stavili dokle, onda bi se ponovo obnovio postupak. A zašto niste? Zato što vam je jasna ta vaša transparentna namera, ovog puta zbilja transparentna, providna i ogoljena do krajnjih namera, da do manipulacija dođe, i to opet u toj tzv. decentralizaciji, opet na najvišem nivou, i da to ministar sporta uradi.
U neka bolja vremena, za vreme Jovana Jovanovića Zmaja (predsedavajući - vreme)... završavam. Tražio sam da mi se vreme citiranja ovog člana ne računa.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
To vam vreme nisam uračunao.

Božidar Vujić

Evo, završavam. Dozvolite da završim, gospodine predsedavajući.
Prema tome, u ta srećnija vremena, za vreme Jovana Jovanovića Zmaja, u Srbiji se prosveti i obrazovanju pridavala dužna pažnja, zato što su prosveta i obrazovanje bili jedan od stubova razvoja te i takve države, te i takve Srbije. Sada su došla neka druga vremena. Sada je DOS na vlasti i nije ni čudo što je Čika Jova Zmaj, inače poznati i priznati radikal, pisao ironične pesme, pa je govorio o nekom lenjom Gaši.
(Predsedavajući: Molim vas da završite).
Poštovani roditelji, ne dozvolite da u Srbiji, zbog ovakvog zakona o obrazovanju, nama vladaju "lenje Gaše".

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, uz sve ove primedbe koje je izneo narodni poslanik Božidar Vujić, a jedna od osnovnih je da nam je dosta vršilaca dužnosti, dosta nam je ZUR-a, dosta nam je "v.d. Rake", postavlja se pitanje šta je htela Vlada, odnosno iz obrazloženja se vidi šta je htela, amandmanom na ovaj član, ali se postavlja i pitanje šta je postigla stavom 3. u kome kaže da će vršiocu dužnosti direktora da miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je postavljen za vršioca dužnosti direktora za vreme dok obavlja tu dužnost.
Razumem želju predlagača da na taj način obezbedi sigurnost nastavniku, saradniku, možda čak i školskom psihologu u školi, ali to su samo neki od uslova da neko bude direktor škole, odnosno da bude vršilac dužnosti direktora. Zato što niste rekli da direktor škole može da bude isključivo aktuelni nastavnik ili psiholog. Šta ako neko ispunjava sve uslove, radio je i kao nastavnik, ima potrebne godine staža provedene u školi, ali radio je u privredi, i školski odbor ga postavi za v.d. direktora. Po kom osnovu njemu miruju prava tamo odakle je došao?
Šta ako dođe sa mesta iz baletske ili muzičke škole, koju je osnovao privatnik. Ne možete vi ovim zakonom da mu garantujete, niti možete da naterate osnivača, ili vlasnika preduzeća, da mu tamo miruju prava. Jer, on nije izabrano i postavljeno lice od strane Narodne skupštine Republike Srbije. Njega neki školski odbor postavlja. Ne možete da obavežete nikoga da ga primi ponovo na posao, izuzev državnu školu. Ali, nije ni uslov da bude v.d. direktora, da dođe iz državne škole. On ispunjava uslove iz člana 20. Zakona, a to može da bude i lice koje radi u bilo kom preduzeću u Srbiji.
Stvara se jedna obaveza koja neće moći da bude ostvarena. Trebalo je intervencijom u članu 20. reći da za direktora škole može da bude biran onaj ko je trenutno nastavnik, psiholog, savetnik i ispunjava neke određene uslove uz to; onda bismo mogli da mu garantujemo da će mu sve to mirovati za ovih, kako vi kažete u obrazloženju, najduže šest meseci.
Možda nisam pažljivo čitao Predlog zakona, ali nisam pronašao zakonsku odredbu koja kaže da će to za vršioca dužnosti trajati najviše šest meseci, pa se postavlja pitanje - hoće li da traje najduže šest meseci samo zahvaljujući tome što tako piše u obrazloženju.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 43, protiv 115, uzdržanih nema, nije glasalo 18, ukupno 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 23. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za prosvetu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojana Aleksić, Vladimir Andrić, Marina Stamenković, Milan Radulović i Nenad Lemajić.
Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Narodni poslanik Bojana Aleksić, u ime podnosilaca amandmana, povlači amandman. Konstatujem da on prestaje da bude predmet rasprave, odnosno pretresa u pojedinostima.
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Vitomir Plužarević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 24. Zakona o osnovnim školama. Tim amandmanom predlažem da se član 24. predloženog zakona briše.
Mi srpski radikali smo protiv takvih školskih odbora i svih formula iz tih odbora. Razlog je što se uvodi samoupravljanje koje se razlaže na tri puta po tri subjekta, koji neće donositi prave odluke, a razlog tog nedonošenja odluka može biti protkan raznim idejama. Osnivač škole je Vlada Republike; po našem mišljenju osnivač treba da vrši i upravljanje školama.
Školski odbor je postojao i u prethodnom zakonu i u praksi nije pokazao nikakve pozitivne efekte. To je samo jedan od razloga što se predlaže brisanje ovog člana.
Članovi školskog odbora su bili, a i danas su ljudi neadekvatnog obrazovanja, ali zato politički podobni, tako da je školski odbor bio i ostao jedno od sredstava političke manipulacije na lokalnom nivou.
Predlog zakona nije regulisao način upravljanja u školama čiji su osnivači pravna i fizička lica. Prosto je neshvatljivo da u školama čiji su osnivači pravna i fizička lica upravljanje vrše školski odbori, u kojima participiraju predstavnici lokalne samouprave koje predlaže ministar prosvete.
Iz izlaganja ministra za prosvetu i sport se moglo zaključiti da se u ovom zakonu protežu tri principa, koja treba da eliminišu negativne intencije, a to su: decentralizam, depolitizacija i demokratizacija.
Centralizam se pretače u lokalnu samoupravu, znaju to oni koji su vam dali ova načela zašto to rade. Lakše im je da utiču na lokalnu nego na nivou ministarstva. Politizacija nije isterana danas iz škole, već je još više učvrstila pozicije.
To je danas transparetno u svim osnovnim i srednjim školama. Demokratizacija u školama je tako postavljena da sada nevladine grupacije mogu da pokažu i skreću smer ka svojim zamišljenim ciljevima, tako da ova tri principa danas ne mogu biti iskrena i ne obećavaju neku sigurnost u ovom zakonu.