Poštovani ministre i saradnici, mi smo razgovore oko školskog odbora vodili, oko toga šta su sindikati radili. Da vam kažem, određeni dopisi nisu ni stigli, pa nisu ni štrajkovi organizovani onako kako treba, štrajk upozorenja. S druge strane, moglo bi se malo pogledati trenutno rukovodstvo sindikata. Bolje bi bilo da malo vidi gde su radnici, pod kojim uslovima rade i žive, nego da koketiraju sa Vladom Srbije.
Što se tiče ovog zakona i ovog predloga, rekli smo u razgovorima da bi bilo dobro izjašnjavanje kolektiva o kandidatu, iznad 50%; to je bila jedna varijanta gde bi bilo ispoštovano značenje kolektiva. Ali, objašnjenja sva vi ste imali i sa vašim saradnicima kažete da je narušeno stanje, pa mi ne možemo obezbediti, faktički prevedeno, za svoje kadrove. Ko je narušio stanje u kolektivima za godinu i po dana? Nije valjda da za godinu i po dana određeni direktori nisu u stanju da stvore normalnu atmosferu rada? Ako nisu, onda takvi direktori nisu smeli da se imenuju. Sigurno da ima direktora koji su imenovani i koji rade korektno svoj posao, ali ima i ova druga strana, jer su direktori raspoređeni pre nego što je uzeta vlast. Podeljene su škole, a onda su tako imenovani. Da su bili normalni konkursi, verovatno bi raspoloženje bilo drugačije.
Mislim da Ministarstvo treba da ima uvid kakvo je stanje u kojoj sredini, u kojoj školi, i da na osnovu toga sagledava. Ministre, roditelj je zainteresovan, pre svega, za svoje dete. Hoće roditelji, kada su uopšte akcije pomoći. Ali, mi nemamo zapadni deo, za današnje bogataše koje imamo, daleko im lepa kuća od škole. Sve to što nude uslovljava se i perspektivom njihovog deteta. Da su normalnije okolnosti, da imamo jedno relativno bogatstvo, onda bih mogao prihvatiti da roditelji učestvuju, bez uslovljavanja. Ali, ako se mi oslanjamo na to da roditelji učestvuju zbog toga što će obezbediti i pritiskati dalje rad nastavnika u nastavi, ulažući sredstva itd, onda nama tako nešto ne treba. Zaista, realno gledano, mi nismo u nekoj normalnoj situaciji da imamo roditelje koji su svojim radom stigli do određenog bogatstva, sredstava koja bi mogli uložiti iz humanih razloga, iz osećaja prema školi. Takav broj je mali.
Prema tome, svako ko daje sredstva traži i uslugu. U tome je problem i u tom delu treba sagledavati. A, kada se obezbeđuju bolji uslovi, onda možda neće ni biti potreba, jer će biti privatne škole.