Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, gospodine ministre, poslanička grupa SPS je podnela amandman na član 6. preko kolege Ljubiše Maravića da se ovaj član zakona briše. Za to imamo nekoliko, po mom mišljenju, vrlo ubedljivih razloga. Naime, nije jasno iz ovog člana Predloga zakona koji je to predmet etičko-humanističkog sadržaja. Drugo, ono što je za nas bitno, to je činjenica kakva je to pogodnost uvođenja ovih izbornih predmeta za učenike. Pitanje je kakvi će biti nastavni sadržaji u tim predmetima i kakve će pogodnosti to imati za učenike.
Naime, zakon predviđa da se učenik srednje škole obavezuje da odabere jedan od ova dva izborna predmeta u prvom i svakom narednom razredu. Učenik može menjati svake naredne godine jedan predmet. Sada se postavlja jedno logično pitanje - šta to njemu može u tom vaspitno-obrazovnom procesu značiti ako svake naredne godine bude menjao predmet? Drugo, takođe se predviđa da se izborna nastava jednog ili drugog predmeta izvodi bez obzira na broj učenika koji se prijavi. Znači, nezavisno od broja učenika nastava mora da se izvodi.
Kada je reč o veri, moram reći naš principijelan stav, da mi socijalisti nismo protiv vere, ali pošto je crkva odvojena od države i vera treba da bude van škole. Kolega Maravić je pomenuo i taj ustavni okvir, odnosno ustavni problem. Moram podsetiti da u Ustavu Republike Srbije, u članu 41, stoji veoma jasno da su verske zajednice odvojene od države i slobodne u vršenju verskih poslova i verskih obreda, da verska zajednica može osnivati verske škole i dobrotvorne organizacije, da država može materijalno pomagati verske zajednice. To suštinski znači da država, ako hoće, može crkvi dati novac potreban za vaspitno-obrazovni rad i da za to nađe odgovarajući način. Ovako, na ovaj način, kroz zakon, crkva se uvlači u državu na mala vrata, jer činjenica je da se sve verske zajednice, bez obzira na brojnost učenika, uvode u škole.
Po našem mišljenju, postoji još jedan veoma važan razlog zašto treba prihvatiti ovaj amandman, odnosno brisati ovaj član Predloga zakona. To je činjenica da su za izvođenje verske nastave i predmeta etičko-humanističkog sadržaja potrebna i dodatna velika finansijska sredstva. Govoreći o zakonu u načelu, mi smo pomenuli i ono što stoji u obrazloženju Vlade Republike Srbije, a to su velika sredstva za fakultativne predmete, a može se shvatiti koliko će biti potrebno novca i za ove predmete, pogotovu u onim nacionalnim i versko mešovitim sredinama gde će biti potrebno plaćati mnogo veći broj nastavnika za versku nastavu.
U svakom slučaju, svi ovi razlozi upućuju na potrebu da se prihvati amandman kolege Ljubiše Maravića i mi predlažemo da se ovaj član zakona briše.