Dame i gospodo narodni poslanici, neshvatljivo je da ministar prosvete, koji se već u nekoliko zakona odriče svojih ingerencija i bezmalo kao vruć kesten odbacuje od sebe sve one članove zakona po kojima je on o nečemu odlučivao, odjednom želi izmenama i dopunama Zakona o srednjoj školi da on bliže utvrdi uslove za vrednovanje učešća učenika osmog razreda na takmičenjima i vrste takmičenja čija se mesta vrednuju.
Zakon je do sada bio jasan. Postojala su takmičenja na republičkom novou, koja organizuje Ministarstvo prosvete, odnosno na saveznom nivou i međunarodna takmičenja, i sve je bilo jasno. Šta sada ovo znači?
Oni koji su roditelji dece koja treba da upišu srednju školu uopšte neće znati do dana kada se objavi konkurs, a možda ni tada, pitanje je kada će to ministar odrediti, koja takmičenja ulaze u obzir za vrednovanje, odnosno da li su to mala vrata na koja će nam se uvlačiti razna takmičenja koja uopšte neće organizovati ova država, razna udruženja. Vi mnogo volite te nevladine odrganizacije, mnogo volite strane organizacije za pomoć našoj deci u obrazovanju. Preuzima ministar na sebe veliku odgovornost, koja mu uopšte nije potrebna.
Dosadašnjim zakonskim rešenjem sve je bilo predviđeno i nije zavisilo od ministra. Sada, odjednom, ministar hoće te ingerencije. Pošto pripada političkoj stranci kojoj ne verujem, sa čijom se politikom uopšte ne slažem, kao što se on uopšte ne slaže sa politikom stranke kojoj ja pripadam, onda ne verujem ni da će mu kriterijumi biti onakvi kakve bi želeli građani Srbije.
To su kriterijumi jedne političke stranke, zato što je ova Vlada koaliciona, tako široko koaliciona da jedan ministar ide protiv programa svoje Vlade i svi ćutite zato što Srbija trpi teror malih političkih stanaka, državni teror malih političkih stranaka koje ucenjuju većinu u DOS-u i zato sprovode šta god zažele. I najdržavotvornije poteze koje Vlada povuče obaraju u javnosti male političke stranke.
E, zato se bojim da ministru, koji je iz male političke stranke, ministru koji neće smeti da ide sa svojom strankom na izbore samostalno, poverimo u ruke da odluči koja će to takmičenja odlučivati koje dete može bez prijemnog ispita da se upiše, koji uspeh treba da ima na tom takmičenju da bi se upisalo, a koje dete ne.
Zašto bežite od zakonskih rešenja koja su sve regulisala? Zašto ulazite u vilajete u kojima ništa nije regulisano? Kad smo tamo predlagali gospodinu ministru da odlučuje o mnogim pitanjima, on je rekao da ne želi da preuzme u ruke ni rizik, ni odgovornost i da ne želi da bude čovek koji ima previše vlasti. Sada, odjednom, želi i hoće i ovo mu je izgleda posebno potrebno zato što se radi o tome koja će deca dalje, posle toga, u životu napredovati sa diplomama za čiju verifikaciju je bio zaslužan ministar prosvete.
