Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, sednici prisustvuje 135 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim vas da ubacite svoje identifkacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad.

Na osnovu člana 103. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, izričem opomenu narodnom poslaniku Bori Stanimiroviću, koji sedi u sedmom redu sa leve strane i narodnom poslaniku Velimiru Živojinoviću, zato što nisu ubacili identifikacione kartice, a sedeli su u sali u vreme utvrđivanja kvoruma.

Sačekaćemo da poslanici koji ne ispunjavaju svoje obaveze, koji ne učestvuju u obezbeđivanju kvoruma, zauzmu svoja mesta.

Želim da vam dam jedno kratko obaveštenje.

Pre početka ove sednice imala sam zadovoljstvo da primim i razgovaram sa predsednikom Bundestaga, gospodinom Volfangom Tirseom, a koji je preneo pozdrave i podršku.

Obaveštavam da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Radomir Naumov, Vlatko Sekulović, Branimir Trajković, Petar Mišić, Zoran Bošković, Milena Andrić, Milutin Prodanović, Nataša Milojević, Miroslav Markićević, Dragoslav Bošković, Vukosav Tomašević, Juhas Atila, Višnja Nežić, Arsen Kurjački i Miomir Tadić.

Pre podne odsutni Momčilo Trajković, Sredoje Mihajlov i Ružica Veljović.

Momčilo Trajković je prisutan.

Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičog sekretarijata za zakonodavstvo.

Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da je predsednik Narodne skupštine pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, predstavnike Studentske unije Srbije, predstavnike Saveza studenata Beograda, studente Studijske grupe za ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, predstavnike Narodnog pokreta "Otpor", predstavnike Niške studentske asocijacije i predstavnike Studentske federacije.

Pre nego što nastavimo rad povodom 8. tačke dnevnog reda, treba da odlučimo o jednom predlogu za razmatranje po hitnom postupku.

Naime, Odbor za pravosuđe i upravu, na osnovu člana 159. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red ove sednice - Predlog kandidata za izbor jednog stalnog člana visokog saveta pravosuđa koga bira Narodna skupština, koji je Odboru podneo Vrhovni sud Srbije 21. februara 2002. godine, a narodna poslanica Nataša Mićić, to jest ja, predložila je da se ova tačka razmotri posle 8. tačke dnevnog reda - Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjoj školi.

Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red ove sednice Predlog kandidata za izbor jednog stalnog člana visokog saveta pravosuđa koga bira Narodna skupština, sa mojim predlogom da se ova tačka razmotri posle 8. tačke dnevnog reda.

Za 125, protiv 12, uzdržanih nema, nije glasalo 39, od ukupno 176 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog za razmatranje po hitnom postupku.

Nastavljamo rad po dnevnom redu.

Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SREDNjOJ ŠKOLI (pojedinosti)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Velimir Simonović, Dragiša Popović, Zeldžo Hurić; zajedno Milan Radulović, Bojana Aleksić; zajedno Bojana Aleksića, Vladimir Andrić, Marina Stamenković, Milan Radulović i Nenad Lemajić; Slobodan Pavlović, Živko Selaković, Ištvan Išpanovič; zajedno Leila Ruždić-Trifunović i Stevan Lilić; Vitomir Plužarević, Srboljub Živanović, Zlatan Jovanović, Gordana Pop-Lazić, Dragan Čolić, Božidar Vujić, Stevan Kesejić, Božidar Vučurović, Veroljub Arsić, Goran Cvetanović, Ljubomir Kragović, Milorad Mirčić, Dragoljub Stamenković, Slobodan Janjić, Nataša Jovanović, Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić, Lazar Marjanski, Predrag Čanović, Dragan Pantelić; zajedno Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević; Dragiša Marinković, Dušan Cvetković, Nebojša Jović, Hranislav Perić, Miomir Ilić, Golub Rajić, Joca Arsić, Živodarka Dacin, Đura Lazić, Ljubiša Maravić, Radojko Petrić, Branko Pavlović, kao i Vlada Republike Srbije i Odbor za prosvetu.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Narodni poslanik Pal Šandor podneo je neblagovremeno amandmane na Predlog ovog zakona.

Na sednici Odbora za prosvetu amandmane je povukao narodni poslanik Velimir Simonović na članove 14. i 19, prihvatajući amandmane narodnih poslanika; na sednici Odbora za prosvetu predstavnik Vlade Republike Srbije povukao je amandmane Vlade na članove 12. i 24.

Narodni poslanik Zlatan Jovanović, pisanim putem, povukao je amandman na član 27. Predloga zakona.

Primili ste izveštaje Odbora za prosvetu, Zakonodavnog odbora i Odbora za međunacionalne odnose.

Pošto je Narodna skupština, nakon što je zaključen zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmotren Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjoj školi, prihvatila Predlog ovog zakona u načelu, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Stavljam predlog na osnovu člana 138, da vreme rasprave bude ograničeno na tri minuta, pošto smo taj predlog prihvatili i za izmene i dopune Zakona o osnovnoj školi.

Po otvaranju pretresa se stavlja taj predlog.

Stavljam predlog na glasanje, da rasprava bude ograničena i da traje tri minuta. (Iz sale: Čiji je predlog?)

Ja sam isto narodni poslanik.

Za 116, protiv 42, uzdržan jedan, nije glasalo 22, ukupno 181 narodni poslanik.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog narodne poslanice Nataše Mićić da vreme za raspravu u pojedinostima bude ograničeno na tri minuta.

Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Nataša Jovanović.

Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li se po ovom amandmanu neko javlja za reč? (Da.)

Izvolite, narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se pitanje da li ponavljati raspravu argumente, diskusiju. Ovde ima mikrofonije, ovo je zbog ministra ovde. Da li ponavljati čitavu tu raspravu koja je vođena o Predlogu zakona o osnovnoj školi, skoro 95% je istovetnih izmena.

Nama neće biti teško da radimo. Mi ćemo argumentaciju iznetu u raspravi o Predlogu zakona o osnovnoj školi ponoviti. zato što može da se desi da, ponavljajući lekcije, dođete i do određenih znanja, a da to kasnije utiče i na vaše odluke, barem kad su u pitanju neki drugi predlozi zakona.

Ovde se radi o jednom osnovnom stavu - da li mi imamo Ustav Republike Srbije, da li imamo pozitivno zakonodavstvo ili ne. Ako je Ustavom Srbije zabranjeno fizičko kažnjavanje, onda se postavlja pitanje zašto u zakonu o srednjoj školi izdvajati jednu ustavnu odredbu i citirati je, tobož, predstavljajući situaciju kao da su do sada mogli da tuku učenike, a evo sada, kada mi donosimo ovaj zakon, danas ta prava nastavnika, direktora, sekretara škole, tetkica, čistačica prestaju i od danas decu u školi više niko ne sme da tuče.

Niko ni do danas nije smeo fizički da kažnjava i maltretira dete, s tim što se postavlja pitanje ovog drugog dela rečenice - šta to znači vređanje ličnosti učenika? Da li je slaba ocena koju izreknete detetu vređanje njegove ličnosti? Čim nekoga ocenjujete i imate suvereno pravo da ga kaznite, čak i tako da ponovi godinu u toj školi, postavlja se pitanje da li je njegova ličnost uvređena i povređena, da li on nije bio dovoljno sposoban da savlada taj predmet ili nastavnik nije bio sposoban da prenese znanje koje ima ili da barem, čitajući predmet, mnogi to tako i rade, pomogne detetu da dođe do nekog minimuma znanja koji bi mu omogućio da pređe u narednu godinu.

Mi smo vam predložili nešto drugo, da ono što je već regulisano ne regulišete, da regulišete ono što nije regulisano, a to je famozno političko organizovanje u školama, koje ste i te kako dobro koristili u ovim godinama, i to je namena školskih prostorija. Vi sada nijednom direktoru ne možete da kažete - ne smeš da odobriš organizovanje političkog skupa u sali osnovne ili srednje škole. Ne možete, to zakonom nije zabranjeno. Do sada je bilo zabranjeno da se škola, školski prostor koristi za političko organizovanje, delovanje, znači za bilo kakvu političku manifestaciju, a sada se čak ta odredba iz zakona briše. Razumeo bih da ste zakon poboljšali, da ste ga pojačali nečim što do sada nije bilo regulisano, a tvrdim da je sve bilo regulisano, s tim što ćete imati problema sa seksualnim opredeljenjem koje se pominje u vašem Predlogu zakona o radiodifuziji.

(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)

Čudi me da ovde niste naveli da učenika niko ne sme da maltretira ni po osnovu njegovog seksualnog opredeljenja, jer to uvodite za odrasle u zakonu o radiodifuziji. Zašto ne čuvate onda i takvu decu? Ako vam je cilj da se naša seksualna opredeljenost tako široko ispolji da svi imamo bar po dva pola, onda to treba da krene od osnovne i srednje škole.

Sve u svemu, mi ostajemo pri amandmanu, kao što ćemo ostati pri svim amandmanima koje smo podneli na ovaj predlog zakona i predlažem vam da glasate za ovaj amandman.

Da li se još neko prijavljuje za reč?
Reč ima ministar prosvete i sporta, gospodin Gašo Knežević.

Poštovana gospođo predsedavajuća, predsedništvo, poštovani poslanici, ovaj moj izgled je posledica jedne saobraćajne nesreće i ja vam se izvinjavam zbog njega. Istovremeno, želim da se zahvalim skupštinskoj administraciji i rukovodstvu, koji su omogućili ovo što sada vidite.
Hteo bih da vam kažem da potpuno smatram legitimnim stav Radikalne stranke da ostane kod svih amandmana. To je pravo koje proizlazi iz zvanja poslanika, mada su čitava ova žurba i moj dolazak u Skupštinu diktirani našom potrebom da što pre objavimo oglas za upis u prvu godinu srednje škole. Zbog toga smo i bili primorani na ovakvu delatnost. Mogu iskreno da kažem da se nadam da svi neće deliti stav Radikalne stranke, pa neće ponavljati argumentaciju, pošto je tačno da su isti amandmani; ali, ne mogu da osporim to pravo.
Rekao bih nešto što se tiče fizičkog kažnjavanja, što je gospodin Nikolić istakao. Nažalost, mi imamo prijave da su profesori tukli đake. Jednostavno, hteli smo da kažemo nešto što se i podrazumeva. Naravno da postoji ta ustavna odredba, ali ovo je nužno sankcionisati, jer u centru Beograda je došlo do fizičkog zlostavljanja dece. Mi imamo podatke i ovo je naš pokušaj da to sprečimo.
Plašim se da će Srpska radikalna stranka svojim argumentima neopravdano nabiti kompleks više vrednosti DOS-u, jer činjenica da je bilo političkog organizovanja u školama nije posledica našeg organizovanog rada, nego posledica načina života u ovoj zemlji, koji je tadašnje rukovodstvo zemlje produkovalo. Nezadovoljstvo se prenelo svuda, pa se rasulo i po školama. Ja to tako shvatam.
Naš cilj je da ubuduće ozdravimo školu, i što se tiče političkog i drugih vidova organizovanja, i što se tiče ovog kažnjavanja đaka. Naravno da ostaje pitanje, i đaci su bezobrazni, i oni su agresivni prema profesorima. Postoji pravna odgovornost i mislimo da ćemo na taj način to da sprečimo.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 54, protiv 117, uzdržanih nema, nije glasalo 10, od 181 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Đura Lazić.
Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima podnosilac amandmana, narodni poslanik Đura Lazić.

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjoj školi podneo sam u ime SPS, odnosno poslaničke grupe moje partije. Taj amandman se više odnosi na neke tehničke izmene ovog člana, mada iza predloga ovih izmena stoji jedna suštinska izmena, odnosno prihvatanjem ovih amandmana ovaj član bi bio, po mom mišljenju, sveobuhvatniji.
Prvo, amandman na stav 1. se odnosi na to da se u trećem redu briše reč "odnosno", a da biste celovito shvatili suštinu ovog stava, pročitao bih ceo stav da se vidi zašto tražim da se ova reč izbriše. Stav 1. glasi: "U školi su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju ili omalovažavaju grupe i pojedinci po osnovu rasne, nacionalne, jezičke, verske ili polne pripadnosti, odnosno političkog opredeljenja, kao i podsticanje takvih aktivnosti". Moj predlog je da se reč "odnosno" briše, a da sav ostali tekst ostane.
Inače, što se tiče ovog stava 1, moram da kažem da je i u dosadašnjem zakonu bila predviđena obaveza škole da zaštiti učenika od političkog delovanja i da se pridržava svih međunarodnih konvencija o zaštiti deteta.
Međutim, činjenica je da sadašnja vlast, a bivša opozicija, nije poštovala ove propise i u znatnoj meri je zloupotrebljavala decu u političke svrhe. Mi socijalisti uvek smo podržavali pozitivne propise i Međunarodnu konvenciju o zaštiti dece. Uvek u dosadašnjem periodu, predstavnici koalicije na vlasti su pozivali na međunarodne organizacije, na međunarodne konvencije o ravnopravnosti svih, o eliminisanju rasne i nacionalne diskriminacije.
Mislim da je sve to u redu, čak je i u Zakonu o radu jedan član bio predviđen i sadrži eliminaciju te diskriminacije, sa čime sam se lično, obrazlažući svoj amandman, složio. Međutim, da vam kažem da ta međunarodna zajednica, koja od nas traži da poštujemo sve te odredbe, krši te odredbe. Navešću vam primer na Kosovu i Metohiji, gde predstavnici međunarodne zajednice diskriminišu romsku decu, jer ne žele pre svega da ih voze sa srpskom decom da bi pohađala nastavu na srpskom jeziku.
Na taj način, romskoj deci uskraćuju pravo da se školuju na srpskom jeziku, na kome su se inače do sada školovala. Šta je iza toga - pored otvorene diskriminacije, iza toga stoji namera međunarodne zajednice da i dalje vrši pritisak na Rome, pre svega na romsku decu, da ih asimiluje i da ih natera da pohađaju škole na šiptarskom jeziku.
To je isti metod asimilacije Roma, koji je vršen počev od popisa 1971, pa nadalje. Dakle, ovim primerom sam hteo da ukažem na podle namere predstavnika međunarodne zajednice, koji od nas traže da nešto poštujemo, a oni sami to krše.
Što se tiče stava 2. prvog člana ...

Upozoravam vas na prekoračenje vremena, gospodine Laziću.

Izvinjavam se, gospođo predsednice, dozvolite mi još dve rečenice, da završim obrazlaganje ovog amandmana.
Smatram da je u stavu 2. neophodno zaštititi prava i ličnost svih učesnika, ne samo dece, nego svih učesnika u vaspitno - obrazovnom procesu u školi. Poučeni primerima u zadnje dve godine, predlažemo da se zaštite svi radnici škole, jer se sve više ugrožavaju ličnosti nastavnika i radnika škole.
U obrazloženju Vlade o odbijanju ovog amandmana stoji da je ova odredba sadržana u Zakonu o radu. Međutim, moje mišljenje je da nije na odmet da se u stavu 2. ("U školi je zabranjeno fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti učenika") doda samo još reč "i radnika". Na taj način mislim da bismo celovito zaštitili radnike od svih nepožljenih zbivanja. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Ima reč narodni poslanik Vladimir Garčević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS za ovu tačku dnevnog reda.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, kao čovek vam želim ozdravljenje; kolege poslanici, bez obzira što kod osnovne škole naše gledanje po ovom članu nije prihvaćeno, hoću, nažalost, da spomenem tu naprednu Evropu; a svež primer, negativan i po javnost, jeste nemački primer - 13 ubijenih profesora.
S druge strane, u našem okruženju, uoči Prvog maja, imali smo isto tako slučaj ubijenog profesora. Postavlja se osnovno pitanje - ako Evropa, kažete, donosi sreću i napredak, a kao što vidite, pojedinačni primeri, a verovatno pojedinačnih primera ima i kod profesora, ukazuju da moramo stvarati takav milje u našem obrazovanju da budu svi učesnici procesa zaštićeni - zašto se ovde beži?
Pa osnovno je sledeće - hoće da kaže sadašnja vlast: znate, oni prethodni su dozvolili da se biju deca, pa su profesori uzimali motke pa jurili đake. Teško je danas biti profesor, teško je bilo uvek. Hoću da kažem sledeće - da se u toj profesiji mi sve više hoćemo baciti na nešto što nije pravilo, umesto da je uzdignemo, i onaj njen rad i zalaganje, to što ljudi rade da poštujemo, da ih zaštitimo.
Postavlja se pitanje kod kolega profesora, koji kažu - pa zar ćemo mi smeti više detetu savetovati bilo šta? Kuda mi to idemo? Jesam za poštovanje ličnosti učenika, a da li poštujem, to neka moji đaci kažu, ali jesam i za obrnuti stav - mi imamo, doduše, u jednom članu nabrojano to, ali se iz njega ne vidi sve što treba da se vidi.
S druge strane, gde je mesto roditelja u tom procesu, gledajući po zakonu, da li imamo sada, a imamo nasrtaje roditelja na profesore. Da li to znači da sve što je van profesora podržavamo - neka oni to rade, a profesori kao profesija ima da ćute, trpe i da trpe dokle mogu da izdrže.
Pa sto hiljada profesora, odnosno nastavnika učestvuje u procesu rada, valjda su i oni ljudska bića, sa svojim manama i vrlinama. Ako ih gledamo kao što gledamo i učenike i roditelje, onda bi morali u Zakonu o obrazovanju na jednom mestu naći i uspostaviti normalnu harmoniju, koja je neophodna kad se uđe u zgradu, odnosno u vaspitno - obrazovnu ustanovu.
Govoreći o tome, trebalo je prihvatiti gledanje da sve bude zaštićeno; ovako kažemo - Zakon o radu. Ništa Zakon o radu ne znači profesoru kada ga maltretira učenik. Šta to znači? Ne znači ništa profesoru Zakon o radu, kada ima i roditelja koji će ga maltretirati.
Znači, mi samo štitimo, a profesija od sto hiljada ljudi nije zaštićena materijalno, nije zaštićena stambeno, nije zaštićena ni ovako. Pa koga mi treba sve da štitimo? Poštujem decu, ali deca imaju određenu granicu. Ovo nisu deca, ovo su već odrasli ljudi.
Prema tome, moraju da se nađu određena povoljna rešenja, koja će biti povoljna i za profesore, i za roditelje, i za učenike. Ovoga puta mislim da to ne činimo.