Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum, možemo nastaviti rad.

U skladu sa članom 164. Poslovnika Narodna skupština je uputila zahtev Vladi Republike Srbije radi saglasnosti da se izvrši promena dnevnog reda. Primili ste akt od Vlade i Predlog odluke o izboru članova ustavne komisije za izradu ustavne povelje, s predlogom da se razmotri kao druga tačka dnevnog reda.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ODLUKE O IZBORU ČLANOVA USTAVNE KOMISIJE ZA IZRADU USTAVNE POVELjE DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJE I CRNE GORE

Primili ste Predlog odluke koji je podneo narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS, a koju je na njegov predlog Vlada Republike Srbije utvrdila kao 2. tačku dnevnog reda.

Podsećam vas da, prema članu 157. stv 3, a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih oslanika.

Saglasno članu 157. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Da li predlagač, narodni poslanik Čedomir Jovanović, želi reč? (Da.)

Izvolite.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dužan sam vam prvo obrazloženje ovog hitnog postupka i inicijative koju sam kao predsednik poslaničke grupe DOS, ali  istovremeno i u skladu sa dogovorom ostvarenim kroz konsultacije na kojima su učestvovali predstavnici poslaničke grupe DSS i predstavnik SPS-a, koji se ogradio od ove inicijative, ali je bio prisutan tokom tog sastanka. Pokrenuo sam ovu inicijativu i uputio zahtev Republičkoj vladi da po hitnom postupku uvrsti u ovo vanredno zasedanje i tačku dnevnog reda - imenovanje članova ustavne komisije za izradu ustavne povelje buduće zajednice Srbije i Crne Gore.
Sporazumom koji je potpisan 22. marta utvrđene su obaveze oba republička i saveznog parlamenta. Te obaveze je Skupština Repbulike Srbije u potpunosti ispoštovala, ali smo izvesno vreme stajali u mestu zbog nesporazuma koji su pratali izglasavanje sporazuma pred Većem građana i Većem republika Savezne skupštine. S obzirom da je u međuvremenu do toga došlo, ne postoji ni jedna pretpostavka niti razlog zbog koga bismo se ustručavali od daljeg angažmana po ovom pravnom pitanju. U skladu s tim, organizovali smo konsultacije sa predstavnicima poslaničkih grupa u Republičkom parlamentu, gde je došlo do nekoliko konkretnih činjenica, a sa kojima želim da vas upoznam.
Prvo, od ovog sporazuma i od inicijative distancirali su se predstavnici opozicije, predstavnici SPS-a i SSJ. Njihov politički stav je legitiman i on proizilazi iz činjenice da su glasali protiv ovog sporazuma tokom aprila meseca, a kada je o njemu raspravljala Republička skupština. Imajući to u vidu, promenjen je i predviđeni odnos, apsolutno uvažavajući poslanike i njihove koncepcije koje zastupaju ovde u parlamentu. Naime, tada je bilo predviđeno da četiri poslanika delegira poslanička grupa DOS, dva DSS, a po jedan SSJ i SPS. U međuvremenu je došlo i do izmena na nivou federacije, odnosno Republičkog parlamenta Crne Gore, tako da je otvorena mogućnost imenovanja još jednog poslanika. S obzirom da su se dve opozicione stranke distancirale od ovog sporazuma, postignut je dogovor da DOS delegira pet predstavnika, a DSS tri. U međuvremenu je izvršena ta korekcija, tako da je DOS predložio šest, a broj predloženih predstavnika ispred DSS-a je ostao isti, u skladu sa prethodno postignutim dogovorom.
To je praktično tehnologija koja je prethodila ovoj inicijativi. Podsećam vas da smo mi kao parlament preuzeli na sebe obavezu aktivnog učešća u radu na izradi ustavne povelje zajednice Srbije i Crne Gore, kao i da smo, između ostalog, kroz prihvatanja ovog sporazuma preuzeli i prihvatili ranije utvrđene rokove. Ti rokovi nas nagone da u ovom trenutku o ovoj temi razgovaramo po hitnom postupku. Očekujem da će tokom rasprave biti uvaženi i ispoštovani ti osnovni elementi koji prethode ovoj tački dnevnog reda, a to je naša želja da u izradi učestvuju svi, bez obzira da li se oni protive takvoj ustavnoj definiciji ili ne.
Naravno, mi ćemo poštovati volju opozicije, koja se od te odluke distancirala. Istovremeno, insistiraćemo na našem pravu da reorganizujemo Srbiju, da ostvarimo funkcionalnu zajednicu naše Republike sa Crnom Gorom i da u tom poslu ne napravimo ni jednu grešku koja bi dovela u pitanje stabilnost tako izgrađene države. Unapred se zahvaljujem svima onima koji su učestvovali u radnjama koje su prethodile ovoj inicijativi. Smatram da su predloženi predstavnici sasvim reprezentativni i da će u potpunosti da odgovore poslovima koji prate njihove funkcije. Hvala vam.

Zahvaljujem. Pre nego što dam reč predsednicima poslaničkih grupa, molim poslaničke grupe da predaju liste sa prijavljenim govornicima. Ukoliko neko želi da govori.
Po Poslovniku, narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, reklamiram povredu Poslanika, član 164, gde se vrlo precizno kaže: "Na vanrednom zasedanju Narodna skupština radi po unapred utvrđenom dnevnom redu, koji je dostavio podnosilac zahteva za održavanje vanrednog zasedanja. Redosled razmatranja tačaka dnevnog reda ne može se menjati bez saglasnosti predstavnika predlagača, na čiji je zahtev vanredno zasedanje zakazano".  Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, ovo zasedanje je trebalo prekinuti, zakazati novo sa ovom tačkom dnevnog reda i da se o njemu Skupština izjasni. Hvala.

Gospodine Obradoviću, upravo ste pročitali odredbe koje smo ispoštovali, a po kojima smo postupili. Na vanrednom zasedanju Narodna skupština radi po unapred utvrđenom dnevnom redu koji je dostavio podnosilac zahteva za održavanje vanrednog zasedanja. Redosled razmatranja tačaka ne može se menjati bez saglasnosti predstavnika predlagača, na čiji je zahtev vanredno zasedanje zakazano. Na zahtev Narodne skupštine Vlada je uputila akt koji ste primili, gde je dala svoju saglasnost da se kao 2. tačka razmatra Predlog odluke o imenovanju članova ustavne komisije. Ne znam da li ste zadovoljni mojim odgovorom.
Narodni poslanik Žarko Obradović traži da se Skupština izjasni o tome da je izvršena povreda člana 164. Poslovnika.
Molim narodne poslanike da glasaju.
Za 36, protiv 137, uzdržanih pet, nije glasalo 12, od 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku da nije izvršena povreda Poslovnika i podsećam vas, gospodine Obradoviću, da smo već imali dva puta ovakav slučaj; za Rezoluciju o Kosovu takođe smo primenili isti postupak i usvojili je tim putem.
Molim poslaničke grupe da predaju liste sa prijavljenim govornicima za ovu tačku dnevnog reda.
Opet po Poslovniku? Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, tražio sam da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika. Reklamirao sam povredu Poslovnika i Skupština se izjasnila. Mislim da nije bilo potrebno vaše dodatno objašnjenje, jer i dalje tvrdim da je morao biti ispoštovan član 164. Poslovnika, bez obzira na odluku Narodne skupštine. Hvala.

Hvala vama.
Molim predsednike poslaničkih grupa da predaju liste sa prijavljenim govornicima. Pitam da li želi reč neko od predsednika poslaničkih grupa? (Da.)
Izvolite, reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, moram da izrazim zadovoljstvo zato što smo se još jedan korak više približili konačnom rešenju i redefinisanju odnosa između Srbije i Crne Gore. Verujem da će ova ekipa koju će danas delegirati Republička skupština u Ustavnu komisiju koja će raditi na izradi Ustavne povelje, svakako odgovoriti zadacima da se na jedan ozbiljan i odgovoran način redefinišu novi odnosi između Srbije i Crne Gore.
Ono što je bio interes DSS-a, pre svega, bilo je da Ustavna komisija bude sastavljena od predstavnika svih stranaka, čak i onih koje nisu podržali Sporazum, zato što smo smatrali da nova država Srbije i Crne Gore treba da nastane na zdravim osnovama, odnosno da u pisanju novog ustava treba da učestvuju predstavnici svih građana Srbije kako bi kroz njih bili artikulisani najveći interesi građana Srbije.
Kako predstavnici svih stranaka, pre svega mislim na SPS, SSJ i SRS, nisu želeli da učestvuju u pisanu ove povelje, mada su i oni predstavnici građana, mi kao DSS ćemo preuzeti na sebe obavezu da ne samo ove stranke, već sve stručne organizacije i građane koji neće imati prilike da preko svojih predstavnika budu članovi Ustavne komisije, konsultujemo u nekim situacijama, tako da konačno dobijemo i Ustav i državu koja neće biti plod raznih sukoba na političkoj sceni, već plod jednog kompromisa i oko čijeg bića više neće biti sporenja.
Imali smo države, od one 1946. godine, FNRJ, sve do ovog Žabljačkog ustava, koje su bile i sa pravnog stanovišta krajnje sporne. Želimo da napravimo državu koja će biti potpuno ustavna, legalna i legitimna. Jednostavno, oni kojima smo hteli da damo priliku da učestvuju u izradi ove povelje to nisu želeli, što mene veoma žalosti, jer govori i o njihovoj odgovornosti ili nemanju odgovornosti za prilike i za trenutak u kojem se Srbija i Crna Gora nalaze, a to je jedan novi početak. Njihova odgovornost je možda i u tome što nisu svesni svoje obaveze da učestvuju u stvaranju tog novog početka i izgradnji jedne nove države.
Ali, kao što sam rekao, mi ćemo se potruditi da na najbolji mogući način zastupamo interese najvećeg dela građana i time doprinesemo da država Srbija i Crna Gora ne bude plod političkih kompromisa, kao što je to bila treća Jugoslavija po Žabljačkom ustavu, već da to bude država koju će najveći broj građana Srbije i Crne Gore prihvatiti kao svoju i doprineti da on zaživi među građanima.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, želeo bih samo da iskažem stav poslaničke grupe SPS, vezano za ovu tačku dnevnog reda. Naime, nismo prihvatili da učestvujemo u radu ove komisije za izradu Ustavne povelje. Pomenuću tri osnovna razloga:
1. Kao poslanička grupa SPS mi smo i u ovom parlamentu i u Saveznom parlamentu podneli predlog zaključaka u pravcu da se osnaži, ojača ta buduća država, da ima sve one integrativne elemente koje jedna država treba da ima da bi se mogla nazvati zajedničkom državom. Nijedan od tih predloga nije prihvaćen. To je jedan razlog.
2. Nije prihvaćen ni predlog u Saveznom parlamentu da ta komisija bude formirana na paritetnom principu, na jednom drugačijem principu. Mi iz tih razloga takođe nismo hteli prihvatiti.
3. Sporazum o odnosima Srbije i Crne Gore je, objektivno, unapred limitirao sadržaj buduće ustavne povelje. Ovde u parlamentu govorili smo šta mislimo o tom sporazumu o odnosima Srbije i Crne Gore. Rekli smo da nema dovoljno onih elemenata koji bi tu zajedničku državu činili zajedničkom, u situaciji kada se u jednom dokumentu pominju dve carine, dve valute, kada nema zajedničkog tržišta, kada se pominju institucije čiji se sadržaj rada ne zna, kada ima mnogo otvorenih pitanja, sem jednog zatvorenog - da će se sudbina konačno rešiti posle tri godine. Smatrali smo da ne treba da učestvujemo u takvom jednom sporazumu, da ne treba da učestvujemo u izradi Ustavne povelje jer ona sama po sebi, ako je osnov za rad Ustavne povelje sadržaj Sporazuma, ne daje dovoljno elemenata da bi se ta država mogla nazvati zajedničkom i da bi bila u funkciji i Srbije i Crne Gore, odnosno građana tih dveju republika.