Reč ima narodni poslanik Bogoljub Zečević.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog izmena i dopuna Zakona o privatnim preduzetnicima. Kao najvažniju stvar izdvajam mogućnost otvaranja poslovnih objekata, bez izlazaka inspekcije, a da se kriterijumi koji su propisani Zakonom o inspekciji utvrde u toku redovne kontrole.
Po mišljenju poslanika Demohrišćanske stranke ovo je u skladu sa predizbornim obećanjima DOS-a i Vlade Srbije, vezano za podsticaj razvoja privatnog preduzetništva u Srbiji.
Želim da kažem sa kojim problemima su se susretali privatni preduzetnici prilikom otvaranja svojih poslovnih objekata. Prvo, visina takse za otvaranje objekata je bila od 12 do 15 hiljada dinara, u zavisnosti od vrste objekta, odnosno inspekcija koje je trebalo da izađu i taksi koje su važile za izlazak inspekcija.
Drugo, bilo je vrlo teško obezbediti sve inspekcije da izađu na poslovni objekat; to je trajalo danima i nedeljama, što je usporavalo otvaranje radnji.
I treće, vladala je jedna birokratska atmosfera, što je stvaralo strah kod potencijalnih privatnih preduzetnika i odvraćalo ih od namere da otvaraju svoje poslovne objekte.
Hteo bih da prokomentarišem i rad inspekcijskih organa koji su, umesto da rade svoje redovne poslove za koje su i osnovani, bili dužni da izlaze na teren i da otvaraju nove objekte privatnih preduzetnika.
Šta ćemo dobiti ovim izmenama i dopunama zakona - pre svega, ljudi koji rade u propalim i društvenim preduzećima na izdisaju, a imaju znanje i veštinu, ovim olakšicama dobijaju šansu da krenu u samostalni biznis i time naplate svoje znanje.
Pored toga, ljudi koji su, ne svojom krivicom već politikom prethodnog režima, bili prinuđeni da se bave sivom ekonomijom biće u prilici da legalizuju svoju delatnost, čime će na dobiti biti država, a, uveren sam, i sami privatni preduzetnici koji legalizuju delatnost.
Ovom prilikom hteo bih da kažem i dve opšte stvari oko kojih u javnosti ima dosta nerazumevanja. Prvo, država nije dužna nikome da obezbedi radno mesto. Država je dužna da stvara uslove za otvaranje radnih mesta, a svaki čovek treba da se bori da za sebe obezbedi radno mesto.
Drugo, slažemo se da je za opšti društveni razvoj naše zemlje vrlo važan razvoj privatnog preduzetništva, a opšte je poznato da je i u Srbiji, a i u svetu, 7-10% ljudi spremno da uđe u privatni biznis, odnosno ima preduzetnički duh. Znači, imamo ljude koji su sposobni, pametni, stručni u svom poslu, pošteni, ali jednostavno nemaju taj preduzetnički duh da krenu samostalno u svoj biznis. Smatram da te malobrojne ljude, znači tih 7-10%, treba na svaki način da podstičemo da krenu u samostalni biznis i time pomognu i sebi, i državi, i narodu.
Uporedo sa ovim zakonom, a ministar je već to naglasio, u Saveznoj skupštini će se doneti zakon o preduzećima, koji će pojeftiniti i pojednostaviti otvaranje preduzeća. Kad sam već kod Savezne skupštine, hteo bih da postavim pitanje - zašto se uopšte ovaj zakon i veliki broj drugih zakona i donosi u Saveznoj skupštini, kada ta država i ta skupština gotovo ništa ne odlučuju u ovoj zemlji?
Izgleda samo da služi za crnogorske komuniste, da imaju gde da se smeste, pošto u Crnoj Gori nisu na vlasti i ne mogu da žive od ubiranja prihoda od građana Crne Gore, već su došli da budu na vlasti u Jugoslaviji i da žive na teret građana Srbije. Ali, nadam se da ni ova situacija neće dugo trajati.
Na kraju, hteo bih da kažem da će poslanici Demohrišćanske stranke glasati za izmene i dopune ovog zakona. Ovo je još jedan dobar zakon koji će Srbiju, kao samostalnu, još više približiti evropskim integracijama i dovesti je na nivo evropskih standarda. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima Vlatko Sekulović.

Gospođo predsednice, poštovane koleginice i kolege, pre nego što krenem sa onim što sam želeo da kažem, samo jedna uvodna napomena - Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, koji je matični odbor za ovaj zakon, prilikom razmatranja ovog zakonskog projekta jednoglasno je usvojio Predlog ovog zakona.Moram da istaknem, pošto su se čuli određeni polemični tonovi u odnosu na ovaj zakon, da su u tom odlučivanju učestvovali kako poslanici Socijaldemokratske partije,  Demokratske stranke, tako i SPS-a, i on je imao nepodeljenu podršku svih stranaka koje su zastupljene u Odboru.  Mislim da treba, ipak, tih okvira da se držimo prilikom rasprave.
Što se tiče samog zakona, moram da apelujem na vas da imamo u vidu da se radi o zakonu koji reguliše poslovanje oko 200.000 radnji koje postoje u ovoj zemlji. Ako napravimo prostu kalkulaciju doći ćemo do zaključka da ovaj zakon omogućava izvor prihoda za jedno 800.000 građana naše zemlje. Znači, radi se o jednom veoma značajnom zakonskom aktu, pogotovo sa stanovišta nas socijaldemokrata. Ako imamo u vidu stopu nezaposlenosti danas u zemlji, odnosno broj nezaposlenih koji se kreće negde oko 1.300.000, svaka aktivnost Vlade po ovom pitanju i po sličnim pitanjima, kao što je pitanje malih i srednjih preduzeća, zaslužuje apsolutno našu pažnju.
S tim u vezi ovaj zakon možda unosi terminološke zabune. Naime, ovaj zakon se nekada zvao (do 1995. godine, ako se ne varam) zakon o ličnom radu. Sada se on zove Zakon o privatnim preduzetnicima i često se u javnosti, pa čak i kod eksperata, javljaju određene zabune uzrokovane terminologijom. Možda bi u jednoj daljoj razradi ovog zakona ili eventualno kod donošenja nekog novog, što nam je bilo i najavljeno na samom Odboru, vredelo razmisliti o jednom terminu koji bi možda bio prikladniji materiji koju reguliše; da li - zakon o zanatlijama, ili nekakav sličan naziv koji bi mogao da se iskoristi, kako se ne bi stvarala zabuna sa Zakonom o preduzećima koji ne reguliše ovu materiju.
Mislim da je već istaknuto u diskusiji da je prvenstveni značaj ovog zakona dalja liberalizacija, odnosno slobodniji pristup tržištu ljudima koji žele da započnu određenu privrednu delatnost kako bi obezbedili sredstva za egzistenciju. Upravo u tome vidimo glavnu ulogu države. Državu ne doživljavamo kao aparat koji treba da upravlja privredom, već kao aparat koji treba da stvori jedan, što je moguće bolji, milje za obavljanje privredne delatnosti.
Ovim zakonom zašli smo samo u jedan od tih segmenata, a radi se o pojednostavljenju procedure, skraćivanju rokova, pojednostavljenju procedure za gašenje radnje itd, što je naravno sve za pohvalu i što treba podržati. Međutim, postoje razni drugi segmenti u kojima Vlada treba da bude aktivnija.
Jedan od tih segmenata je, naravno, finansijska podrška. Dosta se govorilo o garantnom fondu. Garantni fond je koncipiran u stvari kao jedna institucija koja treba da pomogne preduzećima, privrednicima, preduzetnicima da dođu do finansijskih sredstava. Međutim, sam garantni fond neće biti taj davalac finansijskih sredstava, već privrednici potom moraju otići do neke od finansijskih institucija kako bi dobili određene kredite.
Želim da vam ukažem da mi u našoj zemlji nemamo nešto što postoji u nekim drugim zemljama, a to je - banka za razvoj. Imamo sličnu instituciju - Fond za razvoj, koji daje kredite i određene pozajmice preduzećima i privrednicima. Smatramo da bi eventualno formiranje banke za razvoj bilo možda prikladnije ulozi koju ta institucija treba da obavlja i da bi se time stvorio jedan efikasniji sistem kojim bi se podsticao razvoj privrede u našoj zemlji, a sve u cilju stvaranja što većeg broja radnih mesta.
Međutim, čak i ako analiziramo rad tih finansijskih institucija, kao što je Fond za razvoj ili banka za razvoj, oni privredni subjekti čije poslovanje, odnosno osnivanje i rad su regulisani ovim zakonom nisu u mogućnosti da pristupe takvim sredstvima, iz prostog razloga što ili nemaju garancije koje mogu da daju ili jednostavno nisu to finansijske institucije koje su stvorene za zadovoljavanje njihovih potreba. Na primer, iz tog razloga što je kredit, koji bi eventualno uzeo preduzetnik koji ima radnju, previše mali za neku banku.
U tom pravcu su u svetu razmišljali i davno su došli do konstatacije da mikrokreditne organizacije predstavljaju onaj oblik koji može upravo pomoći razvoju preduzetništva, odnosno razvoju radnji. Da napomenem (da ne idemo daleko u neke zemlje): samo u Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori postoje zakoni koji regulišu postojanje mikrokreditnih organizacija, znači finansijskih institucija koje daju kredite do određenih manjih iznosa, do 10.000 maraka, odnosno 5.000 evra, koje preduzetnici potom povlače i koriste zarad finansiranja svoje delatnosti.
U takvim situacijama ne traže se posebne garancije. Uslovi dobijanja takvih kredita su mnogo fleksibilniji zato što, jednostavno, takve finansijske organizacije razmišljaju o velikom broju kredita koje daju, a ne idu toliko na sam iznos kredita koji daju. Mislim da bi i naši nadležni organi mogli da razmišljaju u tom pravcu da se stvore okviri kojim bi se dodatno omogućilo da radnje dođu do određenih finansijskih sredstava kako bi razvile svoju delatnost.
Ono što je takođe značajno za samo poslovanje radnje, ali i za poslovanje malih i srednjih preduzeća, to je, donekle, tržište, odnosno obezbeđivanje tržišta. Uskoro će se pred nama naći jedan drugi zakonski projekat. To je zakon o javnim nabavkama. Mi ćemo, nesporno, podržati i taj zakonski projekat kao što smo podržali i ovaj, ali ovom prilikom bih ukazao samo na sledeće.
Imamo utisak da se naša vlada ponaša premalo protekcionistički, ako se uopšte protekcionistički ponaša prema našoj privredi. Smatramo da se naša preduzeća i privreda nalaze u takvoj situaciji da se oni u ovom momentu ne mogu na najbolji način boriti sa konkurencijom iz inostranstva.
Mislimo da bi ipak Vlada morala da razmišlja u pravcu zaštite domaćih preduzeća, bez obzira kakve pritiske trpela od strane međunarodnih organizacija, pogotovo finansijskih organizacija, zato što postoje primeri i u drugim zemljama koje su prošle ovaj put kojim mi idemo, kao što su Mađarska, Poljska, da su te zemlje usvajale određene zakonske akte koji su sadržavali protekcionističke mere, ali to nije bila prepreka njihovoj integraciji npr. u Svetsku trgovinsku organizaciju itd. Prema tome, mislim da bi u tom pravcu Vlada ipak trebalo malo više pažnje da posveti tome.
I, onaj segment koji je takođe značajan, pored finansijske podrške, pored pojednostavljenja procedure osnivanja rada radnji, obezbeđivanja tržišta, odnosno zaštite tržišta, jeste i izvesno poresko rasterećenje. Mi smo i danas o tome govorili.
Iskreno se nadam da će ovaj zakon kojim ćemo faktički ukinuti porez na finansijske transakcije biti usvojen, ali je sigurno da bi mogla dodatna razmišljanja da se sprovedu, vezano za ta poreska rasterećenja, pogotovo ako se ima u vidu kada neki domaći privrednik ili privredni subjekt želi da započne saradnju sa inostranim partnerom.
U ovom trenutku nemamo eksplicitne zakonske olakšice kojima možemo privući inostranog partnera. Naše poreske olakšice su najviše definisane poreskim kreditima, što je relativno nejasan mehanizam stranom partneru koga treba privući na ovu teritoriju. A, pride, moramo imati u vidu da druge zemlje u okruženju predviđaju poreska rasterećenja na osnovu stranih ulaganja, dakle samo na toj osnovi, ne računajući na osnovu investicija ili otvaranja novih radnih mesta. Prema tome, hteli mi to ili ne, moramo ipak ići u takvom pravcu.
Na kraju bih želeo samo da pozdravim ovu inicijativu od strane Ministarstva privrede i privatizacije. Čini mi se, što je i razumljivo, da je to ministarstvo u prethodnom periodu bilo posebno posvećeno pitanju privatizacije. Nadam se, pošto je taj proces ipak krenuo, da će u narednom periodu biti mnogo više pažnje posvećeno i ovoj tematici i tematici malih i srednjih preduzeća, jer mi smo, kao SDP, ubeđeni da sama privatizacija ne može biti jedini način kako ćemo rešiti nagomilane društvene probleme, pogotovo u privredi, a naročito kada se radi o otvaranju novih radnih mesta, već smatramo da i mala i srednja preduzeća treba da budu jedan od mehanizama za rešavanje ovog problema.
Želim da iskoristim priliku da kažem da je Odbor za razvoj podržao jedan dokument koji smo nazvali plan razvoja malih i srednjih preduzeća, odnosno preduzetništva. Time smo želeli da damo svoj doprinos u smislu stvaranja što povoljnijeg ambijenta za funkcionisanje naše privrede, odnosno za razvoj malih i srednjih preduzeća, naravno bez ikakve namere da se mešamo u ingerencije izvršne vlasti, već smatramo da ćemo, ukoliko postoji više alternativnih rešenja, sigurno ćemo onda doći do boljih rešenja koja ponuditi našoj javnosti i obezbediti bolje i efikasnije poslovanje naših preduzeća. Hvala lepo.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili to pravo po članu 89. Poslovnika? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres.

Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.

Amandman su prihvatili Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.

Amandman su prihvatili Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.

Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč? (Ne.)

Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)

Predsednici poslaničkih grupa? (Ne.)

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.

Amandman su prihvatili Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, pitam da li želi reč predstavnik predlagača, gospodin Aleksandar Vlahović, ministar za privredu i privatizaciju? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

O danu za glasanje bićete obavešteni na kraju sednice.

Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

Primili ste Predlog odluke sa dopunom koji je podneo narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe Demokratske opozicije Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog odluke podneli narodni poslanici: zajedno Dragan Marković i Petar Petrović, u ime poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva i dr Žarko Obradović u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije. Podsećam vas da, prema članu 156. stav 3. a shodno članu 90. Poslovnika, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da predaju liste sa prijavama za reč narodnih poslanika.

Biće vam dostavljena ispravka amandmana od strane poslaničke grupe SPS-a.

Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Pitam da li želi reč predlagač, predsednik poslaničke grupe DOS Čedomir Jovanović? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.