TREĆE VANREDNO ZASEDANJE, 19.06.2002.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Treće vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, sednici prisustvuje 165 narodnih poslanika i molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum za rad.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Mirko Rosić, Vlastimir Budimović, Jelena Milenković-Orlić, Slobodan Pavlović, Vladimir Garčević, Milorad Jakšić, Miloš Nešović i Branko Bešević.

Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, Narodnog pokreta "Otpor" i Nacionalnog demokratskog instituta.

Pozdravljam prisutne goste.

Podsećam vas da sam, saglasno članu 187. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, za danas zakazala dan za glasanje o Predlogu predsednika Vlade za izbor jednog broja članova Vlade Republike Srbije.

Pošto je Narodna skupština obavila pretres o Predlogu predsednika Vlade Republike Srbije za izbor jednog broja članova Vlade, pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da se, prema članu 187. stav 1. Poslovnika, o predlogu za izbor članova Vlade odlučuje u celini tajnim glasanjem, osim ako Narodna skupština ne odluči da se glasa javno.

Predlažem da Narodna skupština o Predlogu predsednika Vlade za izbor jednog broja članova Vlade, glasa javno - upotrebom elektronskog sistema za glasanje.

Stavljam predlog na glasanje.

Za 131, protiv 40, uzdržanih nema, svi su glasali, od ukupno 171 narodnog poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da se o Predlogu predsednika Vlade za izbor jednog broja članova Vlade glasa javno, upotrebom elektronskog sistema za glasanje.

Pošto je Narodna skupština odlučila da se o Predlogu predsednika Vlade za izbor jednog broja članova Vlade glasa javno - upotrebom elektronskog sistema za glasanje, Narodna skupština će se o ovom predlogu izjasniti u celini.

Podsećam vas da se, prema članu 92. stav 2. Ustava Republike Srbije i članu 187. stav 2. Poslovnika, odluka o izboru članova Vlade smatra usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Stavljam na glasanje Predlog predsednika Vlade Republike Srbije za izbor jednog broja članova Vlade, u celini.

Molim narodne poslanike da se izjasne glasanjem.

Za 133, protiv 37, uzdržanih nema, nije glasao jedan, od ukupno 171 narodnog poslanika.

Pošto je za Predlog predsednika Vlade Republike Srbije za izbor jednog broja članova Vlade glasalo ukupno 133 narodna poslanika, što predstavlja većinu od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog predsednika Vlade Republike Srbije, u celini, i da je za nove članove Vlade izabrala:

1. mr MIODRAGA ISAKOVA, za potpredsednika Vlade Republike Srbije;

2. RODOLjUBA ŠABIĆA, za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu;

3. KORI UDOVIČKI, za ministra rudarstva i energetike;

4. dr TOMICU MILOSAVLjEVIĆA, za ministra zdravlja;

5. dr ANĐELKU MIHAJLOV, za ministra za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine.

Dozvolite mi da u vaše i u svoje ime čestitam izabranim članovima Vlade. (Aplauz.)

Molim izabrane članove Vlade da u skladu sa članom 6. Zakona o Vladi Republike Srbije pristupe radi polaganja zakletve.

Ja ću čitati, a izabrani članovi Vlade će ponavljati tekst zakletve.

"Zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati Ustava i zakona i da ću dužnost člana Vlade vršiti odgovorno i savesno".

Molim izabrane članove Vlade da potpišu i predaju tekst zakletve.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2002. GODINU (zajednički načelni pretres sa Predlogom zakona o izmenama Zakona o porezu na finansijske transakcije)

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Čedomir Jovanović, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da je, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme za raspravu pet časova za sve poslaničke grupe i ono se raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika koje ta poslanička grupa ima.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da predaju liste sa prijavljenim narodnim poslanicima koji žele reč po ovim tačkama dnevnog reda.

Otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije u 2002. godini i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije.

Da li predstavnik predlagača, ministar finansija i ekonomije gospodin Božidar Đelić želi reč? (Da.)

Božidar Đelić

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, poštovani novi članovi Vlade, danas je objedinjena diskusija za ove dve tačke dnevnog reda i želeo bih da dam nekoliko napomena, rekao bih zbog celishodnosti predloženih mera i njihovih efekata.
Hteo bih da počnem od prihodne strane, da kažem nekoliko rečenica o predlogu promena Zakona o porezu na finansijske transakcije. Ovaj porez nije najbolji porez koji imamo, a to smo rekli od samog početka. On je uveden u nekoliko faza jer to je jedan lakši porez za ubiranje, on se izražava u momentu kada se plaćaju plate, kada se daju krediti ili kada neko ko ima platežnu sposobnost želi da plati nekoga za njegove usluge ili proizvode. Kao što smo najavili, u momentu kada se steknu okolnosti da se ovaj porez u potpunosti ukine, mi ćemo to uraditi, i taj momenat nije došao.
Međutim, zahvaljujući nešto boljoj finansijskoj disciplini, mi smo danas u stanju da vam predložimo ukidanje ovog poreza i paralelno ukidanje provizije ZOP-a na jednom broju transakcija koje su veoma važne u našoj ekonomiji, a istovremeno i značajno smanjenje za sve druge vidove transakcija u našoj ekonomiji. Celokupni trošak ili manjak prihoda koji planiramo ovim povodom je između četiri i pet milijardi dinara. U srži, ne samo da smanjujemo dažbine našim građanima i našoj privredi, nego uvodimo, u vidu ubiranja poreza i provizije ZOP-a, ekonomski princip, gde se izražavaju pravi troškovi platnog prometa. To znači da tamo gde je sve pre bilo linearno i ubirao se jedan porez od 0,45% i jedna provizija ZOP-a od 0,15% ma kakva bila transakcija, jedan dinar ili 150 miliona dinara, predlažemo sada skalu koja će omogućiti ono što je jedna od odrednica naše vlade, a to je da se sve više transakcije sprovode kroz račune na legalan i istovremeno siguran način za sve one koji su u tom prometu.
Uistinu, taj linearni princip nije nigde primenjen u svetu i mi smo sa kolegama iz ZOP-a došli do predložene skale koja će omogućiti da one velike transakcije budu manje opterećene, jer je u pređašnjem sistemu opterećenje od 0,6% na nekim velikim transakcijama dovodilo do velikih suma, što je u velikoj meri davalo povoda nekim ljudima da pokušaju da to urade preko gotovine i da izbegnu promet preko računa.
Zbog toga vam u ovom predlogu zakona predlažemo šest različitih stopa (to nije teško za implementiranje zato što sve ide elektronski) koje će u ukupnosti smanjiti ono što je bilo 0,6 do sada na 0,55 za naloge do 50.000 dinara, pa sve do 0,30% za najveće, iznad pet miliona dinara. To je ono što izražava realnost troškova u platnom prometu i istovremeno će doprineti, siguran sam u to, da se što manji broj velikih transakcija dešava preko gotovine.
Kao što vidite, za sve transakcije je jeftinije - i za one najmanje prelazimo sa 0,6 na 0,55, ali naravno najjači podsticaj je za one krupne, koje ovim putem želimo da vratimo u legalne tokove. U tome sam porez će biti od 0,41% za najmanje transakcije do 0,22% za one najveće. To je samo deo priče.
Ono što je možda istovremeno veoma važno, to je da smo za ovo što je uobičajeno plaćanje u našoj ekonomiji, predvideli u ovom predlogu, i vama predlažemo da to izglasate, da se izostavi ovaj porez na finansijske transakcije, a istovremeno Narodna banka Jugoslavije će ukinuti i proviziju ZOP-a, tako da će zbirno od trećine biti nula na sledeće veoma važne elemente našeg života.
Prvo ono što će odmah imati efekat za naše građane, preduzetnike i privrednike, to je da se ukida (ako se usvoji ovaj predlog) porez na finansijske transakcije na sve vidove kreditiranja, na davanje kredita i na vraćanje sredstava iz kredita. Banke su često govorile da je taj porez i ta dažbina za ZOP jedan od velikih elemenata u visini kamate i mi očekujemo (i imali smo odgovarajuće dogovore sa bankama) da posle usvajanja, ako usvojite ovaj zakon, kamate, odnosno trošak kapitala bude manji za naša preduzeća za nekih 1-1,5% na mesečnom nivou. Znači, veoma značajan efekat za smanjenje troškova kapitala.
Danas kada ste preduzetnik i kada uzmete kredit, vi ne plaćate samo onu kamatu koja je napisana i koju bankari u njihovom kodeksu predviđaju, vi plaćate i dažbine banke, plaćate i ovo što je bio porez na finansijske transakcije i proviziju ZOP-a.
Znači, tu prvo smanjujemo to što nije bilo kamata, zbog toga što je inflacija, kao što vidimo, u prvih pet meseci manje od 10% godišnje; mi i dalje planiramo 20%, a očekujemo da u stvari to bude između 15 i 20%.
Očekujemo da kamata dodatno padne, tako da ono suma-sumarum što je danas 4-5% mesečno troškova kapitala (novca) u našoj zemlji spadne za nekih 2% u veoma kratkom roku, tako da niko u našoj zemlji ne plaća kamate na mesečnom nivou, koje su već od 2-2,5% mesečno, a za one najbolje komitente značajno manje. Naravno, tu je politika Komercijalne banke u koju ne zadiremo.
Očekujemo istovremeno, uz povraćaj štednje u banke, ulazak novih banaka i finansijskih institucija na naše tržište, da se pojača konkurencija između banaka, jer uistinu teško je shvatiti zašto danas i dalje banke uračunavaju između 1 i 2% mesečnih troškova njihovih dažbina na cene kapitala. Veoma pomno ćemo to pratiti, pošto su evropske vlasti našle za shodno da kazne, i to veoma značajno, pre neku nedelju austrijske banke sa nekoliko stotina miliona evra zato što su sprovodile jedan kartel, a mi imamo neke od tih banaka danas na našoj teritoriji; ne bih da dajem imena, pošto nema razloga da dajemo ni pozitivnu, ni negativnu reklamu.
Mogu da kažem da dogovaranje u Udruženju banaka na momente liči na kartelizaciju i mi ćemo se i te kako, a to je poruka za banke, pozabaviti njima, da vidimo da li uopšte ima valjanih ekonomskih razloga da se kamate i njihovi troškovi drže na tako visokim nivoima. Ne možemo manje uraditi kao država i kao vlada da bi obezbedili našim preduzetnicima, građanima i preduzećima što jeftiniji prilaz novcu.
To nije jedini vid; najvažniji je ovaj što se tiče kredita; ali, imamo u ovom predlogu zakona značajne podsticaje i za sprovođenje procesa privatizacije, jer prenos akcija i državnih obveznica u primarnom i u sekundarnom tržištu na berzi je oslobođen poreza na finansijske transakcije i biće oslobođen provizije ZOP. Sva sredstva ostvarena u postupku privatizacije su isto oslobođena. Znači, tu je dodatni podsticaj, ne samo za privatizaciju nego i za razvoj našeg tržišta i kapitala. To dolazi u dobar momenat, jer danas ćemo potpisati važan dogovor sa Atinskom berzom, posle godinu dana mukotrpnog pregovaranja sa njima. Mnogo štošta mora da se popravi na Beogradskoj berzi, ali ovo je snažan podsticaj za razvoj i poslovanje u toj instituciji.
Isto tako, sredstva za realizaciju socijalnog programa Vlade Republike Srbije neće plaćati ove dažbine, kao što neće ni transakcije između banaka i između banaka i Narodne banke Jugoslavije. Videćemo kroz amandmane i to ćemo dodatno proširiti, da ono što je na samom izvoru novca ne bude oporezovano, tako da se taj trošak ne bi prelamao posle kroz ekonomiju.
Kao što krv prolazi kroz organizam, na nama je ovde, i to se trudimo da uradimo, da u okviru raspoloživih sredstava oslobodimo maksimalno ono što je na izvoru novca. Znači, i pre davanja kredita, za one transakcije koje se dešavaju između Narodne banke Jugoslavije i banaka i između poslovnih banaka one neće plaćati porez na finansijske transakcije, ukoliko usvojite ovaj predlog. Kada novac dođe do preduzeća, preduzetnika, građana, da bude što je moguće jeftiniji, a tu očekuje Vlada da Antimonopolska komisija gleda da li ima kartelizacije. Uz to, mnogo niža inflacija i naš cilj kroz sve ovo je da novac bude što jeftiniji.
Zadnja stvar, koja je veoma važna, znači sa jedne strane imamo što jeftinije kredite, neplaćanje ovog poreza na transakcije između banaka i Narodne banke Jugoslavije, tako da kada dođe kredit bude što jeftiniji.
Druga stvar je podsticaj za privatizaciju i sprovođenje socijalnog programa; treća stvar, koju bih hteo da napomenem, kao nešto što smo predložili da oslobodimo od poreza na finansijske transakcije, to je ono što se tiče bezgotovinskog plaćanja u našoj ekonomiji. Danas situacija ni u kom slučaju nije zadovoljavajuća. U tzv. masi M1 novca gotovina u našoj državi učestvuje sa 40,7%. Primera radi, u zemljama u okruženju to učešće, dosta je heterogena i različita situacija po zemljama, negde je između 20 i 30%. U razvijenim zemljama Zapada, sa izuzetkom Nemačke, gde nikada gotovina do kraja nije istisnuta, ako uzmete zemlje kao što je Italija, Francuska i druge, gotovina je veoma mala, tek nekoliko procenata u toj masi novca. Kod nas sa 41% očigledno je tu siva ekonomija, tu su ljudi koji ne plaćaju poreze, tu su oni koji prebacuju teret plaćanja za ono što je nužno za državu na nekog drugog.
Na nama je da kroz podsticajne mere, ali istovremeno i kroz pojačavanje kaznenih mera, suzimo učešće gotovine u našoj ekonomiji i zbog toga ove podsticajne mere danas i to u dva vida. Sve isplate plata koje idu na račun u bezgotovinskom načinu će biti oslobođena poreza na finansijske transakcije i provizije ZOP-a. Znači, za sva preduzeća koja imaju akciju da njihovi radnici i zaposleni posluju i dobijaju plate preko računa, tu ostaju i ne isplaćuju se posle u kešu, to će biti oslobođeno i to će biti značajna sredstva.
Druga stvar se tiče plaćanja čekovima i mogu da kažem da smo danas na Odboru za privredu i finansije prihvatili amandman koji je dolazio u više načina da se oslobodi i promet u platnim karticama. Platne kartice su ne samo jedan način da se suzbije siva ekonomija, nego je to i najefikasniji vid plaćanja i platnog prometa u bilo kojoj ekonomiji. Mi kaskamo u tom pogledu.
U Sloveniji na 2 miliona stanovnika ima 2,2 miliona kartica, u Hrvatskoj sa 4 miliona stanovnika ima oko milion - milion i po. U našoj zemlji ima negde oko 15-20 hiljada kartica. Znači, krećemo sa nule i na nama je, do one mere koliko je moguće, da pređemo sa gotovine na platne kartice, ne prelazeći kroz onu međustepenicu koja je ček, dosta rasprostranjen kod nas i učestvuje u trgovini na malo sa nekih 30%, ali je dosta skup u poslovanju. Možemo, pošto je to bezgotovinsko plaćanje, da damo maksimalni podsticaj; ovo je danas prvi korak koji ćemo predložiti, prihvatajući ovaj amandman, da se ceo promet kroz platne kartice oslobodi poreza na finansijske transakcije. Toliko o o ovom prvom predlogu zakona.
Želim samo da kažem da ovo ni u kom slučaju ne bi bilo moguće da Vlada, uz podršku svih uprava, nije imala značajne uspehe u suzbijanju šverca, pre svega nafte, isto tako cigareta i nešto bolja finansijska disciplina od strane naših građana i preduzetnika. Ona još nije na zavidnom nivou, ali zahvaljujući tome, mi smo danas u stanju da predložimo ovu meru koja košta između 4 i 5 milijardi dinara. Verujte, koliko se bude sužavala ta siva ekonomija, ukoliko više ljudi bude plaćalo porez, utoliko ćemo na svakom koraku iskoristiti to da smanjimo opterećenje naše privrede i građana.
Neki kažu: smanjite poreze i onda će se osnovica povećati. Naravno, biće i toga, ali jednostavno svi ćete shvatiti da ne možemo ispustiti prihode koje imamo danas, jer svakih 15 dana valja obezbediti po 5-6 milijardi dinara za isplatu penzija i za one minimalne troškove za funkcionisanje naše države. Evo jednog veoma lepog primera, čim se nađe prostora mi ćemo izaći u susret našoj privredi i našim građanima i smanjiti dažbine koliko je god moguće. Toliko o ovom prvom zakonu.
Što se tiče samog rebalansa budžeta, vi ste glasali u decembru za Predlog budžeta za 2002. godinu. Pred vama je danas Predlog rebalansa ovog budžeta i on je pred vama iz tri ključna razloga; naravno, svi su predviđeni Zakonom o budžetskom sistemu koji ste izglasali u februaru mesecu ove godine.
Prvi razlog i ključni povod je glasanje sa vaše strane u februaru mesecu za omnibus zakon o prelazu jednog broja ingerencija na nivo AP Vojvodine. U ovom predlogu to se iskazuje i reći ću nekoliko reči o tome.
Drugi povod je izglasavanje Zakona o ministarstvima, koji je uveo neka nova ministarstva i donekle promenio strukturu državne uprave, to se sada preslikava i vidi u ovom rebalansu budžeta. Treći razlog, sada kada smo na sredini ove budžetske godine otprilike smo sagledali kretanja, imate izveštaj za prva četiri meseca izvršenja ovog budžeta; mislim da je ovo prvi put u istoriji da je jedna vlada u toku izvršenja budžeta dostavila ovako precizne elemente Skupštini, i to imate na kraju ovog izveštaja, imate izvršenje po svim ključnim stavkama budžeta 2002. godine. Našli smo prostora na jednom mestu, a koje smo upotrebili za neke druge veoma važne stvari.
Veoma kratko, što se tiče prvog povoda, znači rebalansa koji sprovodi u realnost i kroz novac ono što ste izglasali. Mogu da kažem da smo imali iscrpne razgovore sa našim kolegama iz AP i želim da im se zahvalim. Došli smo danas do prvog koraka koji je predviđen tim zakonom, a koji obezbeđuje jedan budžet od 8,7 milijardi dinara za AP Vojvodinu.
Na to, AP Vojvodina iz sredstava privatizacije i nekih drugih sredstava će dopuniti to do nekih 9,08 milijardi dinara budžeta za celu godinu. Znači, to nije dodatno od juna pa do sada, nego za celu 2002. godinu. U tome imamo sredstva koja su obezbeđena od dve milijarde 136 miliona dinara, a od čega izvorni prihodi su 1,2 milijarde, a povereni poslovi oko milijardu dinara. Uz to, imamo transfer za plate u prosveti, nekih 5,9 milijardi dinara. Tako dolazimo do budžeta AP Vojvodine.
Što se tiče izvornih poslova, da bi se to obezbedilo, povećano je značajno učešće Vojvodine u one dve fiskalne forme poreza na dobit i poreza na prihod koji su pre bile, da bi se obezbedila ta sredstva. Mislim da time, uz ono što je urađeno za nivo lokalne samouprave, imamo još jedan veoma značajan korak za decentralizaciju naše zemlje. Kolege u Vojvodini su dosta profesionalno to pripremile. Tako imaju sisteme i trezor koji je, čini mi se, spreman da ovo, čim izglasate, bude sprovedeno u realnost.
Druga stavka se tiče formiranja novih ministarstava. Tu se ne radi o nekim velikim ciframa, ali je važno bilo da se obezbede cifre, tako da nova ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i za ekologiju mogu da profunkcionišu. To je sada predviđeno u ovom zakonu.
Hteo bih samo da kažem nekoliko rečenica o trećem povodu; ako pogledate ovaj budžet, on u iznosu rashoda nije porastao niti se smanjio. Znači, predviđamo na makroekonomskom nivou i na fiskalnom nivou iste razmere kao i na kraju prošle godine. Međutim, u ovoj realokaciji, naravno, zbog toga što Vojvodina ima neke izvorne prihode, utoliko su smanjeni prihodi budžeta Republike Srbije.
Istovremeno, uočili smo u toku godine, i to smo hteli da iskoristimo da izrazimo u ovom rebalansu, neke promene. Sećate se, u momentu izglasavanja ovog budžeta, naznačio sam, u ime Vlade Republike Srbije, da je za povećanje budžeta prema bruto-nacionalnom dohotku jedan od razloga bio - otplata inostranih kamata. Ne bih hteo da kažem da tu imamo dobru vest, tu nema ni dobre ni loše vesti, nego postoje samo rezultati pregovora. Mogu da kažem da zbog dosta efikasnih pregovora sa našim bilateralnim poveriocima i pošto je MMF 13. maja izglasao trogodišnji program, mi smo u startu već ove godine potpisali jedan broj bilateralnih ugovora za smanjenje našeg duga za 51%. Videli ste pre neki dan, potpredsednik Labus je u Beču potpisao jedan takav bilateralni ugovor sa Austrijom.
Samim tim, iznosi koje treba da platimo za Pariski klub ove godine su sniženi, prema onome što smo mogli da procenimo u momentu kada je pravljen budžet. Dodatno, pregovori sa Londonskim klubom se nastavljaju, ali zbog toga što tu ima nekoliko komercijalnih banaka koje dosta tvrdo ostaju pri svom stavu. Po ovom rebalansu, mi ne predviđamo da će sredstva biti locirana u ovoj budžetskoj godini za otplatu tih dugova. Nisu nestali, možemo da ih očekujemo sledeće godine. Znači, sledeće godine možemo očekivati i otplatu kamata za Londonski klub, a nadam se da ćemo zaključiti sporazum do tada. U ovoj budžetskoj godini toga neće biti.
Dodatno, da ne bih ulazio u tehničke detalje, neka plaćanja koja su bila predviđena pri kraju godine, zbog birokratije i na drugoj strani naših poverioca, ostavljena su za nekoliko meseci kasnije. Tako ćemo u budžetu za 2003. godinu naći neka plaćanja kojih nemamo ove godine. Međutim, to otvara prostor otprilike od 8 milijardi dinara ove godine, koji smo hteli da iskoristimo za finansiranje nečega što se pokazuje kao veoma važno za sprovođenje reforme u našoj zemlji. Želim samo da navedem ključne stavke, a zahvaljujući tom novom prostoru, koje u istom obimu omogućavaju sledeća obećanja.
Prva stvar, što se tiče penzionera; znamo da su penzije realno povećane za nekih 40%, april na april prošle i ove godine. Očekujemo povećanje za 6,4% za koju nedelju. One će po novoj indeksaciji nastaviti da rastu. Samo želim da iskoristim ovu priliku i dakažem, da ono što se nekada plasira u javnosti da su penzije pale, apsolutno nije tačno. U stvari, prošle godine su penzije imale najveći realni porast u zadnjih 12 godina. A to ne samo zbog toga što su veće u iznosu u dinarima ili evrima, nego zato što su porasle značajno iznad rasta troškova života.
Da li su sada penzije na zavidnom novu? Naravno da nisu. Dobar broj penzionera i dalje veoma teško živi i mi smo svesni toga. Zbog toga ćemo imati dodatna davanja njima ove godine, da ublažimo koliko-toliko onima kojima je najteže. Penzije su nastavile da rastu i one će da rastu i dalje; da bismo obezbedili ta sredstva, odlučeno je na Vladi i predloženo je za usvajanje povećanja dotacije, tj. transfera iz budžeta Republike Srbije prema PIO fondu od 1,4 milijarde dinara, a što sa onih 44,6, koliko je bilo pre, vidite koliki je to napor, premijer je juče u njegovom govoru to napomenuo.
Znači, imamo danas jedan veliki nacionalni napor da bi se obezbedile penzije. PIO fond zahteva 127 milijarde dinara ove godine i skoro polovina tog novca dolazi iz budžeta. Naši penzioneri mogu da vide koliki je nacionalni napor da se njihove penzije isplaćuju u ovom obimu i na vreme. Kao što vidimo, dok je isplata penzija kada smo mi došli na vlast bila početak vesti na televiziji i na prvoj strani novina, danas se skoro podrazumeva da je to jedna velika sigurnost koju mogu da imaju naši nešto stariji sugrađani. Mi hoćemo tako da nastavimo i zbog toga vam predlažemo da se ova dotacija poveća za 1,4 milijarde dinara.
Dodatno, pošto želimo da se pojačaju usluge u zdravstvu, a kao što ste i uočili, uz pregovor sa sindikatom zdravstva odlučeno je da se za jedan broj ljudi u zdravstvu povećaju plate. Govorim dosta jednostavno. Uočeno je da u zadnjih 5-6 godina stari raspon plata od 1:4 u zdravstvu i u tim javnim ustanovama, vremenom i kroz neka socijalna davanja, kao topli obrok, regres i takve stvari, preveden je u uravnilovku, sa rasponom između plata od 1:2,4.
Pre koju nedelju, Vlada Republike Srbije je predložila, uz saglasnost svih relevantnih sindikata, da promeni koeficijente za nosioce poslova. To nisu samo doktori, to su ljudi koji treba da nose poslove i nema tog motiva da ti ljudi ostanu u zemlji, da se bore da dođu na ta odgovorna mesta, gde odgovaraju. Isto tako, naše društvo, i to je ono što je ovde sažeto, tih 500 miliona dodatnih dinara što je predloženo da se obezbedi, dovoljno je za njihove plate.
To je ono što je predloženo da bi se obezbedio nešto veći platni fond, a da zauzvrat snabdevanje lekovima i ono drugo što treba da ide prema našim građanima ne trpi uopšte. Predloženo je ovo povećanje obima sredstava za Republički zavod za zdravstvo.
Mogu da kažem, mada još nije sve perfektno u tom i u domenu nabavki i to će biti još bolje kada izglasate zakon o javnim nabavkama, više nema onih štetnih pojava; a videli ste u domenu onkologije šta se dešavalo prošlih godina. Sada naši građani mogu biti sigurni da sredstva koja idu prema tom zdravstvenom fondu idu na prave namene, a ne na neke tajne račune u inostranstvu.
Što se tiče drugih elemenata, javnih ustanova i socijale, želeo bih samo da napomenem da je predviđeno, zbog teške situacije naših građana na Kosovu, da se jednokratni socijalni fond poveća za 400 miliona dinara. Znači, povećavamo sredstva za naše građane i sugrađane na Kosovu i Metohiji za 400 miliona dinara. Tu će biti dodatna sredstva da bi se pomoglo u ovoj godini i u ovoj teškoj situaciji.
Najzad, što se tiče samog zbrinjavanja radnika u procesu tranzicije, predviđeno je da se tranzicioni fond, koji sprovodi socijalnu politiku naše Vlade, poveća za milijardu dinara. Time bih završio taj prvi paket povećanja.
Kao što vidite, prva namena je za penzije, socijalnu pomoć, ono što omogućava da svi slojevi našeg društva mogu da prođu kroz ovu tranziciju a da ne plate tu cenu; to je predviđeno ovim rebalansom. Dodatno, za taj ključni segment zdravstva, kao jedan od tri prioriteta koje smo naznačili za ovu godinu, izdvajamo 500 miliona dinara, tako da nosioci posla budu podstaknuti. Uz to, imamo jedan drugi deo koji se tiče privrede. Znači, socijalna davanja, javne ustanove i sledeći prioritet je privreda. Uočeno je, zbog velikih teškoća u domenu energetike, biće nužno pojačati subvencije; one su već tri milijarde i 990 miliona u budžetu koji ste usvojili prošle godine, a sada ih povećavamo za EPS sa 750 miliona dinara.
Samo da kažem da to nije za plate zaposlenih u EPS-u, to je za pojačanje sredstava za remonte. Isto tako, što se tiče železnice, predviđeno je još 700 miliona dinara za njihove remonte. To su sredstva koja neće ni ući u ta preduzeća, nego će po već uhodanom sistemu koji smo imali prošle godine ona biti plaćena njihovim dobavljačima, to jest našoj privredi za repromaterijale i za plate. Rekao bih da je to zamajac za našu ekonomiju koji je pozitivan. Ovo što je predviđeno budžetom, plus rebalans, plus oni zajmovi za koje ste izglasali garancije ili kontragarancije, sve to će pomoći da ta dva sistema profunkcionišu i da imaju lančani efekat na ostatak ekonomije.
Druga stvar, koja je inovacija? Inovacija je došla iz razmišljanja i mnogih razgovora koje smo imali sa našim privrednicima i prevashodno sa preduzetnicima. Formiramo jednu aproprijaciju, sredstva od milijardu i dvesta miliona dinara, koja će omogućiti da se pokrene nekoliko novih institucija u našem domenu, koje treba da doprinesu da oni kojima je potreban novac i kredit dobiju taj novac.
Što se tiče ukidanja poreza na finansijske transakcije i svega onoga što ćemo uraditi da se ta kamata i cena kapitala smanji, to je samo jedan deo priče. Postoji jedan drugi deo priče i tih priča ima mnogo, mi bismo hteli da ih ima i još više, a to su preduzetnici koji imaju ideju; imaju tržište, često čak imaju i prve mašine, ali ne mogu da dođu do kredita, jer banka traži hipoteku, zalog, a oni nemaju tu kuću ili kuća postoji ali nije proknjižena, ne mogu legalno da je založe ili da je stave kao hipoteku. Ti ljudi, mada neki od njih imaju najbolje ideje, ne mogu da dođu do kredita, jer banke sada žele da posluju i te kako strogo, poštujući sve odredbe koje su nužne za finansijsku disciplinu.
Zbog toga predlažemo formiranje jednog garantnog fonda za kreditiranje preduzetnika i poljoprivrednika. Znači, za preduzetnike, bilo da su oni u trgovini, bilo da su u industriji, bilo da su u poljoprivredi, koji će na taj način moći lakše da dođu do kredita. To nije fond koji treba da daje kredite, to je fond koji treba da garantuje deo glavnice bankama koje daju kredite. Na bankama je da odrede koji su to komitentni sa kojima bi hteli da idu i da se delimično osiguraju kod tog fonda. Za početak predviđamo aproprijaciju od nekih 600 miliona dinara za te svrhe. Već mesecima traju razgovori sa raznim donatorima. Mogu da vam kažem da su mnoge zemlje i te kako voljne da pomognu, da podstaknu ovo, da povećaju taj fond, tako da mnogi naši preduzetnici dođu do tog novca.
Dodatno sa tim, imamo jednu instituciju koju želimo da formiramo iz te aproprijacije, a to je institucija koja će da pomogne finansiranje izgradnje lokalne infrastrukture. Znam da će to zainteresovati mnoge u ovoj sali. Ponovo, tu se ne predviđa banka za finansiranje lokalne infrastrukture, ali predviđa se kompanija koja će biti fokalno mesto; ne Beograd, Kragujevac, Novi Sad i Niš, jer ti gradovi imaju stručne službe, imaju fiskalni kapacitet da direktno pregovaraju sa nekim finansijskim institucijama. Ne, ovo je predviđeno za manje lokalne samouprave.
Vidimo svi da voda, reciklaža, transport, toplane, sve je to od ključnog intresa za naše građane, ali nema u sistemu institucije koja će moći da pomogne lokalnim samoupravama da formiraju projekte; istovremeno da im pomogne u ugovaranju mnogo većih zajmova od Evropske banke za razvoj, Evropske investicione banke, Mađarske banke za razvoj, Nemačke banke za razvoj i drugih komercijalnih banaka, tako da postoji jedan portfelj gde će lokalne samouprave biti akcionari. Znači, to nije pitanje samo za Vladu. To je zajednički projekat lokalnih samouprava Vojvodine, što da ne i Vlade, to jest države, da formiramo tu kompaniju koja će obezbeđivati sredstva. Na te zajmove, ako treba, biće date suverene garancije. Za to smo predvideli nekoliko stotina miliona dinara.
Zadnja stvar koju želim da napomenem, to je da su tu i sredstva za osposbljavanje Srbije da uđe u kapital Nacionalne štedionice, koja je bila stvorena mimo našeg znanja. Pošto se zove Nacionalna, a to je srpska, što postoji, de fakto, neka vrsta garancije prema našim građanima, kao državne institucije, država će obezbediti bar trećinu kapitala za sebe da bi bolje kontrolisala to što se dešava u toj instituciji, koja ima predestinaciju da bude, na kraju krajeva, privatizovana. To je ono što se tiče ključnih interesa za privredu.
Najzad, nekoliko elemenata koji su važni za modernizaciju naše države. Imamo, to su sada nešto manje sume, jačanje sredstava za Zavod za informatiku i internet, koji je imao veoma mali budžet. Ovde je predloženo nekih 270 miliona dinara. To je, za početak, digitalizacija državne uprave, mogućnost našim građanima da preko kompjutera budu u kontaktu sa upravom. Daleko smo od nivoa koji obezbeđuju druge zemlje u okruženju, ali to je jedan početak.
Što se tiče kulture, to je već dosta poznato, godinama nije bilo proizvodnje nekih naših domaćih filmova. Tu je jedan mali fond, ali važan fond za nekih šest do sedam filmova. To nije dotacija, to će biti zajam da bi se pokrenula ponovo ta proizvodnja. To postoji u svim većim zemljama koje drže do svoje lokalne, domaće kinematografije. Sigurno da mi kao zemlja, ako ima nekoliko jakih tačaka, to je jedna i tu obezbeđujemo jedan zamajac da bi se to pokrenulo. To je ono što bih hteo da napomenem.
Da sumiram, što se tiče prve prihodne strane, eto jednog veoma lepog primera kada se uspostavi neka jača finansijska disciplina i red u javnim finansijama, mogućnost da se smanje dažbine i to za nekih četiri do pet milijardi dinara. Tu predlažemo smanjenje za sve, ali najviše za one koji su najviše izbegavali, tako da se sve vrati u legalne tokove. Prevashodno ciljamo na sami izvor novca, da on bude što jeftiniji za naše građane. Imamo tu jak podsticaj za privatizaciju i razvoj tržišnog kapitala. Isto tako, imamo podsticaj za sve što je socijalni program.
S druge strane, na rashodnoj strani rebalansa budžeta, ako glasate za ovaj predlog rebalansa, omogućićete sprovođenje omnibus zakona koji prenosi jedan broj ingerencija na nivo AP Vojvodine, omogućićete nesmetano funkcionisanje novih ministarstava. Zbog toga što smo bili, rekao bih, konzervativni, a možda i ne tako loši pregovarači, u ovoj godini smo u mogućnosti da nešto manje platimo ino-kamate, što nam omogućava da u istom obimu, bez povećanja taksi, jedino što radimo to je da smanjujemo obaveze i da upotrebimo ova sredstva za socijalne namene, uključujući naše građane na Kosovu, kao i s jedne strane za zdravstvo, sa druge za privredu. Tu imamo veoma važne institucije koje želimo da pokrenemo ove godine za garantovanje kredita za naše preduzetnike i farmere i za zamajac kroz remonte ŽTP i EPS-a.
Najzad, nekoliko važnih stvari oko informatizacije naše države i podsticaj proizvodnje naše domaće kinematografije.
Toliko i zbog toga, u ime Vlade Republike Srbije, poštovani poslanici, apelujem na vas da izglasate ova dva predloga.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem ministru finansija i ekonomije.
Pitam, da li žele reč izvestioci nadležnih odobra; Odbora za finansije, gospodin Bogdanović (ne); Zakonodavnog odbora, gospodin Pajtić (ne).
Pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS za ovu tačku dnevnog reda.

Jovan Todorović

Gospođo Mićić, gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dozvolite mi da se u ime poslaničke grupe SPS izjasnim o nekoliko bitnih činjenica koje su sadržane u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona budžeta Republike Srbije za 2002. godinu. Mogao bih na ovu temu da govorim bar onoliko koliko je govorio gospodin Đelić, ali, nažalost, spojili smo raspravu o dve tačke dnevnog reda. Mislim da možda i nije najkorektnije bilo da ostavimo isto vreme, dakle pet časova ukupne rasprave o ovako važna dva zakona.
Pa, i pored toga, najpre da kažem da ne sporimo razloge da se donese rebalans budžeta i da se izvrše odgovarajuće izmene i dopune. Ali, kada se pogleda struktura prihoda i izdataka, odnosno rashoda u budžetu, onda se zaista otvaraju neka pitanja same strukture budžeta, ubiranja prihoda i trošenja tih sredstava u budžetu.
Očigledno je da je rebalans, pre svega, posledica činjenice da smo neke obaveze prema međunarodnoj zajednici u pogledu kredita i kamata odložili za neko vreme i za neku drugu godinu, najverovatnije 2003, 2004, ili 2005. To je nešto što nas možda u ovom momentu može i radovati, ali i zabrinuti, jer ćemo u svakom slučaju doći do tog vremena kada ćemo morati da izmirimo te obaveze, da platimo kamatu ili vratimo glavnice.
Tih 8 milijardi je ovde, u ovom predlogu, preraspoređeno na način na koji socijalisti nemaju mnogo primedbi, ali se objektivno postavlja pitanje - kako smo mi to, zapravo, došli do toga da moramo pojedine stavke u budžetu da povećavamo!
I sami ste u vašem obrazloženju ovog predloga rekli da je na manjak prihoda u budžetu uticalo to: što imamo stagnaciju privrednih kretanja, što inflacija nije bila na nivou očekivane od 20%, što nije bilo sredstava, odnosno prihoda po osnovu privatizacije, što nije bilo doprinosa po osnovu isplaćenih zarada za penzijsko i invalidsko osiguranje itd.
Ali, tu, dame i gospodo, moramo dobro da se zamislimo. Da li je sada normalno da žalimo za tim što inflacija nije bila 20% i da kažemo - zbog toga su smanjeni prihodi u budžetu Republike Srbije. Valjda je logika u tome da su i troškovi i izdaci iz budžeta takođe bili manji nego što su planirani!
U svemu tome ima i jedna dobra činjenica, a to je - da sredstva po osnovu privatizacije nisu našla svoje mesto u prihodima za prva četiri meseca ove godine. Zašto je to dobro? Poštujem znanje gospodina Vlahovića, ali ne slažemo se sa njegovim konceptom privatizacije. Da je bilo tih sredstava po osnovu privatizacije mi bismo ih zapravo potrošili; što će reći da bismo osnovna sredstva i preduzeća pretvorili u neku opštu potrošnju za plate, penzije, kancelarijski materijal, službena putovanja, telefone itd. To je ono što je problematično u načinu privatizacije i trošenja sredstava koja bi se ostvarila od nje.
Naravno da će biti sredstava i po osnovu privatizacije, ali je jako problematično - za koje namene ta sredstva trošimo! Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje nisu ubrani na nivou planiranih, ali su za penzije potrošena sredstva u visini od 40% planiranih za 2002. godinu, iako bi bilo normalno da je za prva četiri meseca za te namene potrošena samo jedna trećina.
Kada pogledate dalje strukturu rashoda u budžetu Republike Srbije vidite nekoliko poražavajućih činjenica. Ako je normalno da se jedna trećina ukupnih sredstava utroši za četiri meseca, onda zaista nije normalno da se, recimo, za poljoprivredu iz Agrarnog fonda ili budžeta, (zovite to kako hoćete) utroši samo 18% ili od planiranih 7 milijardi 300 miliona utroši samo milijarda i 300 miliona; da se za potrebe MUP-a ne utroši jedna trećina nego se utroši samo 14% sredstava.
I, tu se ozbiljno dovode u pitanje ukupna struktura i prihoda i rashoda u budžetu. Šta ćemo mi zapravo postići time što ćemo napraviti, po mom mišljenju, jednu veštačku ravnotežu u budžetu - doći do uravnoteženog stanja prihoda i rashoda, ali imati jednu poremećenu strukturu koja će se jako teško do kraja godine ispraviti!
Dalje, ono što je najveći problem ovog budžeta, i to valjda svi u ovoj sali razumemo, a to je da je taj budžet i u prva četiri meseca deficitarno finansiran. Deficit je 11,5 milijardi. Kako smo mi pokrivali taj deficit? Pre svega, kreditima. Krediti su 7,5 milijardi u tom deficitu. Od toga: kredit Svetske banke 4 milijarde i 800 miliona ili otprilike 80 miliona evra; 2 milijarde i 600 miliona je kredit NBJ, a ostalo su donacije.
Šta ako ne budemo imali donacija?! Šta ako ne budemo imali u budućnosti kredita?! Šta ako NBJ ne bude mogla da i ubuduće kreditima finansira budžet Republike Srbije?!
To su sve neka pitanja koja se otvaraju, jer je teorijski pogrešno postaviti budžet tako da unapred znate da imate deficit koji nemate da pokrijete iz sigurnih izvora. Jedino rešenje koje je ovde normalno, ekonomski opravdano, i s tim se gospodin Đelić zaista mora složiti, to je pokretanje privrednih aktivnosti i stvaranje uslova da se preko poreza na promet i doprinosa puni budžet u većoj meri.
Vi sami kažete: imamo stagnaciju privrednih kretanja - nema doprinosa. Zašto nema doprinosa? Zato što nema plata. Zašto nema plata? Zato što nam preduzeća ne rade! I, nije sporna socijalna komponenta ovog budžeta, ali jeste sporno - da li je ta sredstva za socijalu trebalo, u jednoj meri, da upotrebimo za pokretanje zaostalih ili posrnulih privrednih kapaciteta, potom ići u privatizaciju, i onda, preko zarada tih radnika u tim preduzećima, ostvarivati veće poreze, veće doprinose itd!
Dakle, stvari smo ponekad postavili naglavačke. Ako se iko zalaže za socijalu, onda se za to zalažu socijalisti. Ali, socijala mora (žagor, negodovanje)...
Da, da, vama je to smešno, gospodo, ali vas upozoravam da ćemo, ako budemo na ovaj način razmišljali o budžetu, doći do toga da i u septembru pravimo još jedan rebalans budžeta da bismo konstatovali da i u tom periodu, za prvih šest ili devet meseci, nismo ostvarili planirane prihode ili rashode u budžetu. Dakle, to je problem.
Pošto mi je vreme ograničeno na 10 minuta, rekao bih nekoliko rečenica u vezi sa izlaganjem gospodina Đelića, a povodom Predloga zakona o finansijskim transakcijama. Ma, nije ljudi sporno da se smanje finansijske transakcije, ali pogledajte da je u suštini prosečna stopa poreza ostala 0,3%. Pogledajte strukturu, pogledajte da se na naloge od 50 do 100.000 plaća 0,55%.
Dakle, u tu stopu od 0,55% ili 0,50% uključena je i provizija ZOP-a.Kako mi to podstičemo mala i srednja preduzeća, koja u suštini najviše plaćanja imaju, čak 95%, u tom odnosu 50 do 100.000. Jesmo li mi njima, zapravo, smanjili tu obavezu? Neizvesno je šta će uraditi NBJ u budućnosti, odnosno ZOP. Šta ćemo od 1. januara 2003. godine, kada platni promet pređe u poslovne banke? Ko će uspeti da obaveže poslovne banke, poput ovoga što ste sada postigli sa NBJ, da zadrže (ne da smanje) sadašnje provizije na platni promet, odnosno na usluge koje rade korisnicima.
Dobro je, naravno, da ste oslobodili kredite koji idu prema privredi, kredite koji idu od privrede prema bankama itd. Ali, gospodine Đeliću, da li ste razmišljali o tome da smanjite, odnosno da izbrišete stavku poreza na usluge od 20% na kamate koje se obračunavaju od strane poslovnih banaka privrednim preduzećima.
Vi imate ovakvu situaciju - eskontna stopa NBJ za ovu godinu je 11% godišnje ili nekih 0,9% mesečno. Kada se na to doda inflacija od recimo 1%, to je 1,9; kada se na to obračuna porez na usluge od 20%, to je 0,38% i to je jedno dodatno opterećenje koje naša privreda ima pri korišćenju kredita poslovnih banaka i bilo kojih kredita.
Mi smo ljudi imali situaciju da nam Fond za razvoj u 2001. godini ne utroši 850 miliona dinara zato što mnoga privredna preduzeća, koja su dobila ta sredstva, nisu mogla da obezbede odgovarajuće garancije kod poslovnih banaka kakve su tražene u Fondu za razvoj. Tu moramo da se zamislimo: šta smo mi to zapravo radili?
Zato pozdravljam ovu inicijativu da se formira garancijski fond, koji će omogućiti da i ono sredstava što imamo iskoristimo. Mi smo siromašna zemlja, i to nije sporno, ali je tužno da nam ostane skoro milijarda dinara sredstava u Fondu za razvoj neiskorišćena, a da pri tome imamo stanje u privredi kakvo imamo!
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Hvala vam lepo, ovim završavam.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Ljubomir Mucić, ovlašćeni predstavnik SPS-a za ovu tačku dnevnog reda.

Ljubomir Mucić

Poštovani narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, potpredsednici, gospodo članovi Vlade, pošto je gospodin Todorović većinu svog izlaganja usmerio na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, u preostalom delu vremena za ovu poslaničku grupu nešto ću reći o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije.
Odmah da kažem da su ovo treće vanredno zasedanje Narodne skupštine, odnosno dosadašnji rad i dnevni red, obeležile čiste kozmetičke izmene u pogledu određenog broja članova Vlade, zatim budžeta, a takođe i Zakona o porezu na finansijske transakcije. Mislim da se svi slažemo da su ove izmene i dopune budžeta pre svega usaglašavanje sa onim što smo govorili pre donošenja budžeta - da prvo treba doneti zakon o budžetskom sistemu, jer je i ovo posledica donošenja zakona o budžetskom sistemu; zatim, Zakona o ministarstvima; čak je i prethodni, prvi rebalans, nešto brže išao od izmena Zakona o ministarstvima, pošto je uvedeno jedno ministarstvo koje još nismo prihvatili ovde, na sednici Skupštine.
U vezi sa prihvatanjem omnibus zakona, koji smo doneli negde u februaru, za koji SPS nije glasala, da vas samo podsetim o čemu se radi: porez na finansijske transakcije predstavlja sublimaciju doprinosa solidarnosti za otklanjanje posledica zemljotresa u Kolubarskom okrugu, koji je uveden negde u oktobru 1998. godine, kao i doprinosa za otklanjanje posledica NATO agresije na našu zemlju, koji je uveden negde, čini mi se, u julu 1999. godine.
Smatram da je ovo podsećanje vrlo uputno i poželjno, pošto su zaboravljeni razlozi za namensko uvođenje ovih izvora prihoda, za sanaciju šteta i otklanjanje posledica jedne prirodne i jedne ratne nesreće.
Takođe, članom 2. stav 2. ovog zakona o porezu na finansijske transakcije bilo je propisano da se porez na finansijske transakcije plaća i izdvajanjem 50% ostvarenih prihoda NBJ - ZOP-a, odnosno 50% tarife. Naknada za uslugu prometa je bila propisana od 0,3%, od čega je 50% pripadalo budžetu Republike Srbije, za socijalne programe i za isplatu nedostajućeg dela socijalnih davanja.
Zato će i moje obrazlaganje biti usmereno na ovu raspodelu, jer najlakše je primetiti i izračunati da je ovaj deo polovine tarife službe platnog prometa ovim zakonom eliminisan.
Takođe bih hteo da podsetim gospodina ministra Đelića da je negde u decembru, pre šest meseci, prilikom predlaganja budžeta za tekuću godinu, nagovestio smanjenje ovog poreza i tarife službe platnog prometa, čini mi se da je tada rečeno za 30%, u cilju pojeftinjenja cene kapitala na tržištu kapitala, odnosno smanjenja kamatnih stopa, i oko tog razloga mislim da smo se i tada složili i taj razlog ne sporimo.
Mislim da je ovo što je prošlo u prethodnih šest meseci dovelo do toga da ova mera, koja je tada dobro zamišljena, u ovom trenutku karakteriše i ono što se na mnogim nivoima govori, da ipak postoje određene sporosti u reformama u pogledu javnih finansija.
Prilikom predlaganja budžeta za 2002. godinu, Vlada je obećala ovo sniženje i sa smanjenjem efekta do jedne trećine, što je čini mi se rezultiralo i prihodima u republičkom budžetu od 8,3 milijarde, iako smo u tom trenutku znali, po procenama, da će prihodi biti negde oko 12-12,5 milijardi.
Efekat ovoga smanjenja za jednu trećinu, znači za celu godinu, iznosio je negde oko 4,3 milijarde dinara. Namera je zaista bila dobra, konkretna, ali donošenje ovog zakona u ovom trenutku ima mnogo više štete po poreske obveznike, nego za same korisnike.
Evo nekoliko primera kojima ću to pokazati - izmenama i dopunama poreza na finansijske transakcije ne dolazi do smanjenja stope, već samo onog drugog dela od 50%, koji je bio tarifa službe platnog prometa usmerena u republički budžet. Zvanična stopa u Zakonu je bila 0,3%. Stav 1. člana 2. Zakona je jasan, piše da je stopa poreza na finansijske transakcije 0,3%, a u članu 2. stav 2. piše da u porez na finansijske transakcije ulazi 50% tarife službe platnog prometa. Jer, stopa je stopa, a tarifa je tarifa.
Uvođenje ove regresivne stope od 0,22 do 0,41%, zavisno od visine, rezultiralo je i prosečnom stopom od 0,29%. Svo rasterećenje se uglavnom u ovom delu može meriti kroz smanjenje tarife ZOP-a.
Drugo, ilustrativnije i upečatljivije, jeste da je na početku godine planirani prihod budžeta za ovu godinu, po ovom osnovu, iznosio 8 milijardi i 249 miliona dinara, a ovim rebalansom povećan je na 12 milijardi i 550 miliona dinara; za 4 milijarde i 360 miliona dinara ili 52,2%.
Prema tome, u odnosu na planirani budžet u decembru, mislim da ova mera nema nikakvih štetnih posledica po budžet Republike, imajući u vidu da je za prethodna četiri meseca, prema izveštaju koji je dostavila Vlada, negde oko 52,7% ili 4,3 milijarde dinara ostvareno u odnosu na plan koji smo usvojili u decembru.
Mislim da se ni ova vlada ne odriče tako lako jednog od najsigurnijih budžetskih prihoda, koji je dostigao, čini mi se, nešto manje od 10% ukupno planiranih neto izvornih prihoda budžeta.
Mene samo brine jedna druga stvar, što smo zaboravili namene i razloge zbog kojih su uvedeni ovi izvori, a to je zemljotres u Kolubarskom okrugu i saniranje posledica od NATO agresije. Pre svega, na početku godine i kada smo razgovarali na sednicama Odbora za finansije, ovaj iznos koji je tada opredeljen za Kolubarski okrug, a i tada sam isticao da je to nedovoljno, 867 miliona dinara, govorili smo da će biti smanjena stopa; u odnosu na tadašnji deo prihoda koji je predviđen za ove namene, rečeno je, a tada smo predlagali i amandmane, da će taj deo sredstava u toku godine biti korigovan.
Međutim, u prethodna četiri meseca preneto je samo 183 miliona dinara Direkciji za izgradnju Kolubarskog okruga, što predstavlja nekih 20% u odnosu na godišnji iznos sredstava.
Stvarno se ne slažem da Vlada u ovom rebalansu budžeta uvodi članove 1b, 1c, 1d, 1e, a kada smo mi, kao poslanička grupa, predlagali dodavanje članova po rednom slovu azbuke ili abecede, tada to nije prihvaćeno. Mislim da je u tom trenutku briga o sredstvima za Kolubarski okrug, a takođe i za saniranje posledica NATO agresije postala zanemarljiva.
Mi socijalisti smo protiv uvođenja regresivne poreske stope čija visina zavisi od visine poreske osnovice i zbog toga sam u ime poslaničke grupe, zajedno sa kolegom Arsićem, predložio da se ova stopa vrati na nivo proporcionalne stope od 0,30%, imajući u vidu da, prema broju naloga, 99,7% obveznika plaća stopu veću od prosečne, odnosno 0,29 - 0,89%; najveći broj obveznika - 95%, a to je objasnio i kolega Todorović, podnosi naloge do 60.000 dinara i oni će morati da plate veću stopu u odnosu na prosečnu...
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Gospodine Muciću, upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.

Ljubomir Mucić

Evo, završavam. Znači, time će za najmanji broj obveznika,  koji sa skoro 50% učestvuju u platnom prometu, obaveze biti smanjene za nekih 7%, dok će obaveze za najveći broj, odnosno 95% poreskih obveznika, biti povećane, u odnosu na prosečnu stopu za nekih 22%. Nešto više o tome govoriću povodom amandmana.
Zaista i složili smo se ...
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Molim vas, 12 minut je, gospodine Muciću, već sam vas upozoravala.

Ljubomir Mucić

Slažemo se da treba uvesti još određene podsticajne mere za tržište kapitala i finansijske transakcije, jer mislim da je ova mera mala i beznačajna.