Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih na početku da vašu pažnju skrenem na analizu nekih od odredaba obrazloženja. Dakle, želeo bih da u jednom polemičnom tonu komentarišem neka od ovih obrazloženja, više zbog toga da se možda čuje nešto drugo, što podrazumeva i drukčiji ugao posmatranja ovog zakona i ove problematike.

Dakle, krenuo bih od toga što se u obrazloženju kaže: "Članom 1. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje člana 8. važećeg Zakona o privatnim preduzetnicima sa članom 1. istog zakona, koji propisuje da privatni preduzetnik samostalno obavlja delatnosti pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom, kao i da se delatnosti utvrđene posebnim zakonom obavljaju na način i pod uslovima predviđenim tim zakonom, pa nema potreba da se isto pitanje reguliše i ovim zakonom. U tom smislu brisana je tačka 2) stava 1, jer je pitanje stručnog obrazovanja za obavljanje delatnosti uređeno posebnim zakonima za te oblasti, a brisan je i stav 3. ovog člana, jer je delatnost javnog prevoza putnika i stvari takođe uređena posebnim propisom."

Moje prvo pitanje predlagaču i javnosti jeste da li su ti zakoni, kojima se uređuju pitanja stručnog obrazovanja i javnog prevoza, bili menjani od trenutka kada smo mi usvojili zakon o preduzetnicima, to jest da li u istom obliku ti zakoni postoje i danas? Ako postoje, zašto o tome nismo vodili računa kada smo stipulisali predlog zakona koji smo bili usvojili. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje - obrazloženje je prepuno termina poput "deregulacija", "transparentno" i slično, što ne samo da nije u duhu propisa srpskog jezika, nego je u toj meri eksploatisano da zvuči veoma frazeološki i, usuđujem se da kažem, otrcano.

Dalje, u obrazloženju se kaže: "Članom 3. Predloga zakona predložena je izmena člana 11. važećeg Zakona", pa se onda kaže šta se tu sve nabraja. Pitam opet, poučen ovim prethodnim iskustvom, da li smo sigurni da smo u stavu 2. tog predloga sve nabrojali ili će se možda javiti nešto novo, pa ćemo za to reći - to se javilo, jer je to u skladu sa nekim zakonom koji već tamo negde postoji.

Dakle, možda je trebalo da učinimo napor ne da nabrajamo ovo, nego da kažemo - i to je regulisano nekim zakonima; da bismo bili dosledni, da se držimo neke metodologije u predlaganju.

Prošli put, ponavljam, član 11. nije nam bio dovoljan da objasni šta sve treba da budu delatnosti, nego smo tom prilikom rekli da nam treba i član 11a. Dali smo mogućnost Skupštini Beograda da tu još nešto kaže. Sada smo i to izbrisali.

Moje sledeće pitanje - da li smo tada bili brzopleti, kada smo dodali taj član 11a, ili to priznajemo sada; ili je u pitanju nešto drugo?

Komentarisao bih još neke stavove iz obrazloženja. Dakle, kaže se da je u članu 9. Predloga zakona predviđeno da se u članu 29. brišu tačke 2) i 3), a to je cenovnik i još nešto, da sada ne trošim vreme na to, a onda sada pitam - zašto nam je ranije bio potreban cenovnik i zašto je ranije trebalo da imamo atest da je vozilo registrovano itd.? Da li je u pitanju naknadno saznanje, površnost i možda zakasnela pamet?

Takođe upozoravam da se kaže kako je u članovima od 17. - 21. izvršeno usklađivanje kaznenih odredbi sa predloženim izmenama i dopunama materijalnih odredbi zakona, pa je predloženo da novčana kazna i kazna zatvorom za prekršaj iz istog člana, umesto kumulativno, budu propisane alternativno. To je, naglašavam, u skladu sa Zakonom o prekršajima i daje mogućnost organu koji vodi prekršajni postupak da kaznu izrekne prema težini prekršaja, odnosno da kaznu zatvora izrekne samo za prekršaje koji su prouzrokovali teže posledice.

Moje sledeće pitanje - da li ovo obrazloženje znači da prvobitni predlog, koji smo mi usvojili ovde, u ovoj skupštini, nije bio u skladu sa Zakonom o prekršajima, a ako je bio, ko je onda kriv što mi o tome tada nismo vodili računa, nego smo usvojili nešto što nam je tada i tog trenutka tako bilo predloženo?

Sledeće moje pitanje odnosi se na deo u kome se kaže: "Izmena visine novčanih kazni predložena je u sklopu zakona o izmenama zakona, kojim su određene novčane kazne za prekršaje (omnibus zakon), kojim se visina novčanih kazni u svim republičkim zakonima usklađuje sa visinom novčanih kazni predviđenih Predlogom zakona o prekršajima i magistratima za prekršaje, koji je u skupštinskoj proceduri".

Dakle, moje pitanje je vrlo prosto - da li su te novine u zakonu anticipativne, odnosno da li one prejudiciraju to što mi treba da usvojimo, jer se o tome nismo izjašnjavali kao poslanici ili smo možda sigurni da ćemo kao poslanička većina to svakako usvojiti, pa prema tome nije ni važno šta je prvo, a šta je drugo, nije ni važno da li prvo treba obuti čarapu pa cipelu ili obrnuto.

Šta u rezimeu da kažem - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnim preduzetnicima predstavlja, po mom mišljenju, pokušaj predlagača da izbegne odgovornost za površnost, ishitrenost i nestručnost u stimulaciji prvobitnog predloga. Ovo nije prvi put, gospodo, da se poslanicima zarad političkih poena marketinški podmeću predlozi o kojima se pri usvajanju priča da su reformski i epohalni, a u suštini, ti predlozi predstavljaju nedovršene dokumente, plasirane da bi se zadovoljio rok, ispunila forma ili obaveze, a potom pod nesuvislim izgovorima vrši se dopuna i dorada takvih dokumenata.

Gospodo, prestanite da nas omalovažavate, prestanite da mislite da smo pokusni kunići. Molim vas da poštujete instituciju Skupštine i instituciju narodnih poslanika. Ne bacajte nedovršenim predlozima prašinu u oči javnosti; umesto kozmetike, koncentrišite se, gospodo. Molim vas da se koncentrišete da nam konačno date ozbiljan i valjan dokument, a dotle povucite ovo što se dali i pokažite bar jednom makar malo kooperativnosti i samokritike. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Bogoljub Zečević.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog izmena i dopuna Zakona o privatnim preduzetnicima. Kao najvažniju stvar izdvajam mogućnost otvaranja poslovnih objekata, bez izlazaka inspekcije, a da se kriterijumi koji su propisani Zakonom o inspekciji utvrde u toku redovne kontrole.
Po mišljenju poslanika Demohrišćanske stranke ovo je u skladu sa predizbornim obećanjima DOS-a i Vlade Srbije, vezano za podsticaj razvoja privatnog preduzetništva u Srbiji.
Želim da kažem sa kojim problemima su se susretali privatni preduzetnici prilikom otvaranja svojih poslovnih objekata. Prvo, visina takse za otvaranje objekata je bila od 12 do 15 hiljada dinara, u zavisnosti od vrste objekta, odnosno inspekcija koje je trebalo da izađu i taksi koje su važile za izlazak inspekcija.
Drugo, bilo je vrlo teško obezbediti sve inspekcije da izađu na poslovni objekat; to je trajalo danima i nedeljama, što je usporavalo otvaranje radnji.
I treće, vladala je jedna birokratska atmosfera, što je stvaralo strah kod potencijalnih privatnih preduzetnika i odvraćalo ih od namere da otvaraju svoje poslovne objekte.
Hteo bih da prokomentarišem i rad inspekcijskih organa koji su, umesto da rade svoje redovne poslove za koje su i osnovani, bili dužni da izlaze na teren i da otvaraju nove objekte privatnih preduzetnika.
Šta ćemo dobiti ovim izmenama i dopunama zakona - pre svega, ljudi koji rade u propalim i društvenim preduzećima na izdisaju, a imaju znanje i veštinu, ovim olakšicama dobijaju šansu da krenu u samostalni biznis i time naplate svoje znanje.
Pored toga, ljudi koji su, ne svojom krivicom već politikom prethodnog režima, bili prinuđeni da se bave sivom ekonomijom biće u prilici da legalizuju svoju delatnost, čime će na dobiti biti država, a, uveren sam, i sami privatni preduzetnici koji legalizuju delatnost.
Ovom prilikom hteo bih da kažem i dve opšte stvari oko kojih u javnosti ima dosta nerazumevanja. Prvo, država nije dužna nikome da obezbedi radno mesto. Država je dužna da stvara uslove za otvaranje radnih mesta, a svaki čovek treba da se bori da za sebe obezbedi radno mesto.
Drugo, slažemo se da je za opšti društveni razvoj naše zemlje vrlo važan razvoj privatnog preduzetništva, a opšte je poznato da je i u Srbiji, a i u svetu, 7-10% ljudi spremno da uđe u privatni biznis, odnosno ima preduzetnički duh. Znači, imamo ljude koji su sposobni, pametni, stručni u svom poslu, pošteni, ali jednostavno nemaju taj preduzetnički duh da krenu samostalno u svoj biznis. Smatram da te malobrojne ljude, znači tih 7-10%, treba na svaki način da podstičemo da krenu u samostalni biznis i time pomognu i sebi, i državi, i narodu.
Uporedo sa ovim zakonom, a ministar je već to naglasio, u Saveznoj skupštini će se doneti zakon o preduzećima, koji će pojeftiniti i pojednostaviti otvaranje preduzeća. Kad sam već kod Savezne skupštine, hteo bih da postavim pitanje - zašto se uopšte ovaj zakon i veliki broj drugih zakona i donosi u Saveznoj skupštini, kada ta država i ta skupština gotovo ništa ne odlučuju u ovoj zemlji?
Izgleda samo da služi za crnogorske komuniste, da imaju gde da se smeste, pošto u Crnoj Gori nisu na vlasti i ne mogu da žive od ubiranja prihoda od građana Crne Gore, već su došli da budu na vlasti u Jugoslaviji i da žive na teret građana Srbije. Ali, nadam se da ni ova situacija neće dugo trajati.
Na kraju, hteo bih da kažem da će poslanici Demohrišćanske stranke glasati za izmene i dopune ovog zakona. Ovo je još jedan dobar zakon koji će Srbiju, kao samostalnu, još više približiti evropskim integracijama i dovesti je na nivo evropskih standarda. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima Vlatko Sekulović.

Gospođo predsednice, poštovane koleginice i kolege, pre nego što krenem sa onim što sam želeo da kažem, samo jedna uvodna napomena - Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, koji je matični odbor za ovaj zakon, prilikom razmatranja ovog zakonskog projekta jednoglasno je usvojio Predlog ovog zakona.Moram da istaknem, pošto su se čuli određeni polemični tonovi u odnosu na ovaj zakon, da su u tom odlučivanju učestvovali kako poslanici Socijaldemokratske partije,  Demokratske stranke, tako i SPS-a, i on je imao nepodeljenu podršku svih stranaka koje su zastupljene u Odboru.  Mislim da treba, ipak, tih okvira da se držimo prilikom rasprave.
Što se tiče samog zakona, moram da apelujem na vas da imamo u vidu da se radi o zakonu koji reguliše poslovanje oko 200.000 radnji koje postoje u ovoj zemlji. Ako napravimo prostu kalkulaciju doći ćemo do zaključka da ovaj zakon omogućava izvor prihoda za jedno 800.000 građana naše zemlje. Znači, radi se o jednom veoma značajnom zakonskom aktu, pogotovo sa stanovišta nas socijaldemokrata. Ako imamo u vidu stopu nezaposlenosti danas u zemlji, odnosno broj nezaposlenih koji se kreće negde oko 1.300.000, svaka aktivnost Vlade po ovom pitanju i po sličnim pitanjima, kao što je pitanje malih i srednjih preduzeća, zaslužuje apsolutno našu pažnju.
S tim u vezi ovaj zakon možda unosi terminološke zabune. Naime, ovaj zakon se nekada zvao (do 1995. godine, ako se ne varam) zakon o ličnom radu. Sada se on zove Zakon o privatnim preduzetnicima i često se u javnosti, pa čak i kod eksperata, javljaju određene zabune uzrokovane terminologijom. Možda bi u jednoj daljoj razradi ovog zakona ili eventualno kod donošenja nekog novog, što nam je bilo i najavljeno na samom Odboru, vredelo razmisliti o jednom terminu koji bi možda bio prikladniji materiji koju reguliše; da li - zakon o zanatlijama, ili nekakav sličan naziv koji bi mogao da se iskoristi, kako se ne bi stvarala zabuna sa Zakonom o preduzećima koji ne reguliše ovu materiju.
Mislim da je već istaknuto u diskusiji da je prvenstveni značaj ovog zakona dalja liberalizacija, odnosno slobodniji pristup tržištu ljudima koji žele da započnu određenu privrednu delatnost kako bi obezbedili sredstva za egzistenciju. Upravo u tome vidimo glavnu ulogu države. Državu ne doživljavamo kao aparat koji treba da upravlja privredom, već kao aparat koji treba da stvori jedan, što je moguće bolji, milje za obavljanje privredne delatnosti.
Ovim zakonom zašli smo samo u jedan od tih segmenata, a radi se o pojednostavljenju procedure, skraćivanju rokova, pojednostavljenju procedure za gašenje radnje itd, što je naravno sve za pohvalu i što treba podržati. Međutim, postoje razni drugi segmenti u kojima Vlada treba da bude aktivnija.
Jedan od tih segmenata je, naravno, finansijska podrška. Dosta se govorilo o garantnom fondu. Garantni fond je koncipiran u stvari kao jedna institucija koja treba da pomogne preduzećima, privrednicima, preduzetnicima da dođu do finansijskih sredstava. Međutim, sam garantni fond neće biti taj davalac finansijskih sredstava, već privrednici potom moraju otići do neke od finansijskih institucija kako bi dobili određene kredite.
Želim da vam ukažem da mi u našoj zemlji nemamo nešto što postoji u nekim drugim zemljama, a to je - banka za razvoj. Imamo sličnu instituciju - Fond za razvoj, koji daje kredite i određene pozajmice preduzećima i privrednicima. Smatramo da bi eventualno formiranje banke za razvoj bilo možda prikladnije ulozi koju ta institucija treba da obavlja i da bi se time stvorio jedan efikasniji sistem kojim bi se podsticao razvoj privrede u našoj zemlji, a sve u cilju stvaranja što većeg broja radnih mesta.
Međutim, čak i ako analiziramo rad tih finansijskih institucija, kao što je Fond za razvoj ili banka za razvoj, oni privredni subjekti čije poslovanje, odnosno osnivanje i rad su regulisani ovim zakonom nisu u mogućnosti da pristupe takvim sredstvima, iz prostog razloga što ili nemaju garancije koje mogu da daju ili jednostavno nisu to finansijske institucije koje su stvorene za zadovoljavanje njihovih potreba. Na primer, iz tog razloga što je kredit, koji bi eventualno uzeo preduzetnik koji ima radnju, previše mali za neku banku.
U tom pravcu su u svetu razmišljali i davno su došli do konstatacije da mikrokreditne organizacije predstavljaju onaj oblik koji može upravo pomoći razvoju preduzetništva, odnosno razvoju radnji. Da napomenem (da ne idemo daleko u neke zemlje): samo u Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori postoje zakoni koji regulišu postojanje mikrokreditnih organizacija, znači finansijskih institucija koje daju kredite do određenih manjih iznosa, do 10.000 maraka, odnosno 5.000 evra, koje preduzetnici potom povlače i koriste zarad finansiranja svoje delatnosti.
U takvim situacijama ne traže se posebne garancije. Uslovi dobijanja takvih kredita su mnogo fleksibilniji zato što, jednostavno, takve finansijske organizacije razmišljaju o velikom broju kredita koje daju, a ne idu toliko na sam iznos kredita koji daju. Mislim da bi i naši nadležni organi mogli da razmišljaju u tom pravcu da se stvore okviri kojim bi se dodatno omogućilo da radnje dođu do određenih finansijskih sredstava kako bi razvile svoju delatnost.
Ono što je takođe značajno za samo poslovanje radnje, ali i za poslovanje malih i srednjih preduzeća, to je, donekle, tržište, odnosno obezbeđivanje tržišta. Uskoro će se pred nama naći jedan drugi zakonski projekat. To je zakon o javnim nabavkama. Mi ćemo, nesporno, podržati i taj zakonski projekat kao što smo podržali i ovaj, ali ovom prilikom bih ukazao samo na sledeće.
Imamo utisak da se naša vlada ponaša premalo protekcionistički, ako se uopšte protekcionistički ponaša prema našoj privredi. Smatramo da se naša preduzeća i privreda nalaze u takvoj situaciji da se oni u ovom momentu ne mogu na najbolji način boriti sa konkurencijom iz inostranstva.
Mislimo da bi ipak Vlada morala da razmišlja u pravcu zaštite domaćih preduzeća, bez obzira kakve pritiske trpela od strane međunarodnih organizacija, pogotovo finansijskih organizacija, zato što postoje primeri i u drugim zemljama koje su prošle ovaj put kojim mi idemo, kao što su Mađarska, Poljska, da su te zemlje usvajale određene zakonske akte koji su sadržavali protekcionističke mere, ali to nije bila prepreka njihovoj integraciji npr. u Svetsku trgovinsku organizaciju itd. Prema tome, mislim da bi u tom pravcu Vlada ipak trebalo malo više pažnje da posveti tome.
I, onaj segment koji je takođe značajan, pored finansijske podrške, pored pojednostavljenja procedure osnivanja rada radnji, obezbeđivanja tržišta, odnosno zaštite tržišta, jeste i izvesno poresko rasterećenje. Mi smo i danas o tome govorili.
Iskreno se nadam da će ovaj zakon kojim ćemo faktički ukinuti porez na finansijske transakcije biti usvojen, ali je sigurno da bi mogla dodatna razmišljanja da se sprovedu, vezano za ta poreska rasterećenja, pogotovo ako se ima u vidu kada neki domaći privrednik ili privredni subjekt želi da započne saradnju sa inostranim partnerom.
U ovom trenutku nemamo eksplicitne zakonske olakšice kojima možemo privući inostranog partnera. Naše poreske olakšice su najviše definisane poreskim kreditima, što je relativno nejasan mehanizam stranom partneru koga treba privući na ovu teritoriju. A, pride, moramo imati u vidu da druge zemlje u okruženju predviđaju poreska rasterećenja na osnovu stranih ulaganja, dakle samo na toj osnovi, ne računajući na osnovu investicija ili otvaranja novih radnih mesta. Prema tome, hteli mi to ili ne, moramo ipak ići u takvom pravcu.
Na kraju bih želeo samo da pozdravim ovu inicijativu od strane Ministarstva privrede i privatizacije. Čini mi se, što je i razumljivo, da je to ministarstvo u prethodnom periodu bilo posebno posvećeno pitanju privatizacije. Nadam se, pošto je taj proces ipak krenuo, da će u narednom periodu biti mnogo više pažnje posvećeno i ovoj tematici i tematici malih i srednjih preduzeća, jer mi smo, kao SDP, ubeđeni da sama privatizacija ne može biti jedini način kako ćemo rešiti nagomilane društvene probleme, pogotovo u privredi, a naročito kada se radi o otvaranju novih radnih mesta, već smatramo da i mala i srednja preduzeća treba da budu jedan od mehanizama za rešavanje ovog problema.
Želim da iskoristim priliku da kažem da je Odbor za razvoj podržao jedan dokument koji smo nazvali plan razvoja malih i srednjih preduzeća, odnosno preduzetništva. Time smo želeli da damo svoj doprinos u smislu stvaranja što povoljnijeg ambijenta za funkcionisanje naše privrede, odnosno za razvoj malih i srednjih preduzeća, naravno bez ikakve namere da se mešamo u ingerencije izvršne vlasti, već smatramo da ćemo, ukoliko postoji više alternativnih rešenja, sigurno ćemo onda doći do boljih rešenja koja ponuditi našoj javnosti i obezbediti bolje i efikasnije poslovanje naših preduzeća. Hvala lepo.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili to pravo po članu 89. Poslovnika? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres.

Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.

Amandman su prihvatili Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.

Amandman su prihvatili Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.

Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč? (Ne.)

Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)

Predsednici poslaničkih grupa? (Ne.)

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.

Amandman su prihvatili Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, pitam da li želi reč predstavnik predlagača, gospodin Aleksandar Vlahović, ministar za privredu i privatizaciju? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

O danu za glasanje bićete obavešteni na kraju sednice.

Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

Primili ste Predlog odluke sa dopunom koji je podneo narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe Demokratske opozicije Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog odluke podneli narodni poslanici: zajedno Dragan Marković i Petar Petrović, u ime poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva i dr Žarko Obradović u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije. Podsećam vas da, prema članu 156. stav 3. a shodno članu 90. Poslovnika, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da predaju liste sa prijavama za reč narodnih poslanika.

Biće vam dostavljena ispravka amandmana od strane poslaničke grupe SPS-a.

Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Pitam da li želi reč predlagač, predsednik poslaničke grupe DOS Čedomir Jovanović? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, želo bih da u ime poslaničke grupe SPS-a iskažem pozitivan stav povodom predloga da se formira odbor za Kosovo i Metohiju i da se formira odbor za privatizaciju. Mislim da je krajnje vreme da se ova dva odbora formiraju i da počnu da rade. Primarno, to se odnosi na odbor za Kosovo i Metohiju jer mislim da Narodna skupština treba da ima taj odbor.
To je bilo i ranije dogovoreno, bilo je reči o tome i današnja sednica, odnosno ova odluka koju će Skupština sigurno usvojiti biće dobar korak u pravcu da i Skupština preko svog odbora bude detaljno upoznata sa svim onim što se zbiva na Kosovu i Metohiji. Ovo moram da kažem i iz razloga što je pitanje Kosova i Metohije, pitanje dela teritorije Srbije; nije to pitanje jedne poslaničke grupe, nije pitanje jedne političke partije, već je to pitanje svih građana Republike Srbije.
Mislim da Narodna skupština Republike Srbije, kao najveće zakonodavno telo, ima apsolutno i potrebu da bude detaljno upoznata sa svim onim što se zbiva. Moram reći, kao što znate, da smo mi kao Narodna skupština Republike Srbije već dva puta raspravljali o situaciji na Kosovu i Metohiji i to u maju prošle godine; da smo 4. maja doneli Rezoluciju o stanju na Kosovu i Metohiji, a 31. maja Deklaraciju o stanju na Kosovu i Metohiji, o obavezama međunarodne zajednice i o obavezama Vlade Republike Srbije.
Sticajem okolnosti, mi socijalisti smo bili inicijatori da se ovo pitanje u međuvremenu stavi na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije, ali nismo tada naišli na razumevanje. U svakom slučaju, dobro je da se odbor formira, da bismo videli kakvo je stada aktuelno stanje. Mislim da bi odbor trebalo što pre da počne da radi i da pruži odgovore na nekoliko pitanja koja smo kao Narodna skupština i prošle godine postavili, a koja su u međuvremenu dobila na svojoj aktuelnosti. Treba da vidimo kakvo je stanje povodom pitanja terorizma na Kosovu i Metohiji.
Setite se, u maju prošle godine smo izneli konstataciju kao Narodna skupština da je terorizam ušao u još radikalniju fazu, a kao Narodna skupština mislim da treba da dobijemo odgovor kakvo je trenutno stanje.
Zatim, bilo je reči o tome da će se tražiti od međunarodne zajednice da se reši pitanje, odnosno da se razjasni sudbina otetih i prognanih lica. Mislim da bi odbor Narodne skupštine Republike Srbije i o tome trebalo da ponudi adekvatan odgovor; zatim da se razjasni sudbina 1.300 otetih i nestalih Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji.
Mislim da je važno da čujemo na odboru Narodne skupštine Republike Srbije i šta su UN uradile konkretno na celovitoj primeni Rezolucije 1244 i obezbeđenju ravnopravnosti života svih građana na Kosovu i Metohiji.
Mislim da je potrebno da čujemo na odboru i šta je sve urađeno u odnosu na Rezoluciju 1244 UN i pogotovu šta je urađeno u delu Rezolucije gde se govori o potpunoj demilitarizaciji paravojnih formacija, kao i o uspostavljanju bezbednosnih okruženja gde prognana lica mogu da se vrate svojim domovima.
Mi smo kao Narodna skupština izrazili i neke stavove povodom situacije na Kosovu i Metohiji i mislim da odbor treba i na ta pitanja da adekvatno odgovori. Posebno treba reći, odbor o tome treba da ponudi svoj sud i da upozna Narodnu skupštinu Republike Srbije šta su uradile civilne i vojne vlasti UN na realizaciji programa povratka svih prognanih i izbeglih lica; šta je u realizaciji tog programa učinjeno i da li su stvoreni uslovi za bezbedan život svih građana i punu primenu Rezolucije 1244.
Mislim da na sva ta pitanja treba da damo odgovore. Setite se, podsetiću kolege narodne poslanike, da je u Deklaraciji 31. maja bilo rečeno da će i Vlada Republike Srbije voditi politiku jačanja veza Kosova i Metohije sa drugim delovima Srbije, u cilju očuvanja suvereniteta i integriteta SRJ, u skladu sa pomenutom rezolucijom.
Mislim da, kao Skupština, treba da dobijemo adekvatan odgovor u odnosu na ovaj zahtev Narodne skupštine, da vidimo šta je sve to država Srbija uradila u oblasti prosvete, zdravstva, saobraćaja, trgovine, finansija, kulture i državne uprave. Znači, u svim onim oblastima koje smo, kao Narodna skupština, pobrojali u proteklom mesecu. Mislim da treba dati odgovor i na pitanje kakva je sudbina Sporazuma SRJ o statusu misije UNMIK-a i KFOR-a na Kosovu i Metohiji.

Gospodine Obradoviću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda. Ne govorite o radu odbora. Možete da držite konferenciju za štampu, svaki poslanik ima pravo, a ovde treba da govorite o temi dnevnog reda.

Mislim da Narodna skupština može od odbora, koji će formirati kada se ova odluka izglasa, da dobije odgovor na sva ova pitanja, jer treba da dobije i to ova skupština zaslužuje. Ne znam da li će svi biti zadovoljni odgovorima, ali to je drugo pitanje.
Što se tiče personalnog sastava ovog odbora, mi socijalisti smo predložili dvojicu ljudi, narodnih poslanika: potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije Ljubišu Maravića i narodnog poslanika Sretena Mitrovića. Gospodin Maravić živi u Kosovskoj Mitrovici, a gospodin Mitrović živi u Čaglavici kod Prištine.
Predložili smo ih i iz tih razloga, jer žive dole i najbolje znaju sve one probleme sa kojima se ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji svakodnevno suočavaju i mislimo da će moći da daju apsolutno adekvatan doprinos da odbor Narodne skupštine Republike Srbije bude detaljno sa svime upoznat i da uradi ono što se postavi.
Odbor mora da oceni kakvo je stanje, ali i da postavi određene zahteve prema izvršnoj vlasti. Nadam se da ono što odbor uradi, zahtevi i stavovi, to je već stvar odbora u kojoj će formi postaviti određene stvari, neće doživeti sudbinu stavova Narodne skupštine Republike Srbije u odnosu na ponašanje Vlade, jer se dešavalo u proteklih godinu dana da su stavovi Narodne skupštine Republike Srbije više puta menjani, dezavuisani, odnosno da je Vlada potpuno autonomno vodila politiku u odnosu na Kosovo i Metohiju. Mislim da o svim tim pitanjima odbor Narodne skupštine Srbije može dati adekvatne odgovore, a i mi, kao Narodna skupština, da budemo sa time upoznati.

Da li se prijavljuje za reč još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, poslanička grupa SSJ i to je jedini prijavljeni govornik po ovoj tački dnevnog reda.