PETO VANREDNO ZASEDANjE, 10.07.2002.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

10.07.2002

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:55 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, prvo moramo da vidimo koje su to mere, odnosno koji su to postupci koje može agencija pokrenuti. Oni su utvrđeni članom 17, govori se o opomeni i upozorenju. Dakle, to je zakonom utvrđeno pravo agencije. Niko ne govori o krivičnom postupku, krivičnom gonjenju, dakle, svim onim nadležnostima koje zapravo čine sudsku vlast.
Uopšte ne mogu da razumem sve ono što je ovde izgovoreno, jer takva bujica rečenica zaista potpuno otklanja svaki smisao u ovom amandmanu, koji je predložen i u komentaru tog amandmana. Dakle, pokušaću da vam objasnim da je piraterija oblik nedozvoljenog ponašanja, koji po pravilu ne mora da bude krivično sankcionisan, ukoliko se ne pojavi druga strana, koja pokreće taj proces. Mi smo istovremeno po brojnim međunarodnim konvencijama dužni da tako nešto sprečavamo.
Da li je oblik piraterije emitovanje nekog školskog programa, za koji nemate autorsko pravo, da li je pravo nekoga ko raspolaže tim autorskim pravom da se uzdrži od pokretanja krivičnog postupka, u situaciji u kojoj ne proceni da mu je zapravo to idealna prilika za isticanje krivične odgovornosti i utvrđivanje neke sankcije.
Podsećam vas da smo nekoliko godina imali od emitera, pre svega filmskog programa, konstantno kršenje tog autorskog prava i da niko nije pokretao, otvarao pitanje sankcije. Na kraju se to završilo sudskim sporovima, koji su još uvek aktuelni, ali i merom, koju su preduzeli neki od emitera tih programa, kompenzacije i isplate onih finansijskih sredstava koja su bila protivvrednost toj šteti koju su vlasnici autorskog prava pretrpeli.
Dakle, ovde se govori o opomeni i o upozorenju. To su prava agencije i ona ta prava mora iskoristiti da se ne bi stvorila neka veća šteta, koja bi nas, recimo, zaustavila u tom procesu vraćanja u Svetsku trgovinsku organizaciju. Bez obzira što se niko ne žali, bez obzira što oni možda ne ulože neku oficijelnu žalbu, mi smo dužni da reagujemo upozorenjem i opomenom, jer će šteta biti mnogo veća od one štete koju trpi sam emiter - trpeće čitava država. O tome se radi.
Nikakvo preuzimanje nadležnosti sudova, pokretanje krivičnih postupaka i svega onoga što je ovde pomenuto.
(Vojislav Šešelj traži pravo na repliku.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Nemate prava na repliku.
Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Vojislav Šešelj jednim amandmanom je predložio izmenu naziva nadnaslova iznad člana 21. i člana 21.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Ja tražim da se menja naslov, koji sada glasi: "Suzbijanje govora mržnje", jer šta je to govor mržnje, to ni nauka, ni teorija još nisu definisale, nisu razjasnile. Govor mržnje je stvar emocija, ali tražim da naslov bude "Zaštita sloboda i prava čoveka i građanina". Tako je po našem ustavu. To što vi delimično smatrate govorom mržnje podvedeno je pod odgovarajuće ustavne odredbe.
Drugo, ovaj vaš član je bio predmet načelne rasprave juče, osnovne stvari tu ne bih ponavljao, ali tražim, umesto što stoji: "Agencija se stara da programi emitera ne sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihove različite političke opredeljenosti ili zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili seksualnoj opredeljenosti", da stoji: "Agencija se stara da programi emitera ne ruše slobode i prava građana, bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili bilo koje lično svojstvo".
Šta podrazumeva ovo "lično svojstvo"? I u slučaju homoseksualizma, to je privatna stvar svakog čoveka, dok njegovo ponašanje ne zadire u oblast nekih drugih zakonskih normi. Ali, ne možete smatrati diskriminacijom ako se onemogući da osoba nastranog ponašanja obavlja nastavu u osnovnoj i srednjoj školi. Da li bi neko od vas slao svoju decu u razred gde je predavač nastavnik koji se javno deklariše kao homoseksualac? Da li bi neko slao, odgovorite na to pitanje. Ja ne verujem, ni u srednju školu. Na univerzitetu, studenti su svi punoletni, to je već privatna stvar svakog čoveka, ali propagiranje nastranosti ne može da bude zakonom tolerisano.
S druge strane, ako se govori na negativan način o toj nastranosti, ako se pozivaju ljudi, koje je ugrozila ta nastranost, da preduzmu mere da se izleče, u lakšim slučajevima je dovoljna psihoterapija, a u težim slučajevima mogu da se podvrgnu hirurškoj intervenciji. Onda to ne može biti diskriminacija, niti to njihovo stanje može biti stvar opredeljenja. Neko ko je u tom smislu bolestan, nije slobodan da se opredeli ovako ili onako.
Samo je onaj ko može da se opredeli za jednu i za drugu stvar, pa se opredeli za jednu od njih, bio slobodan da se opredeli. Neko ko je već predodređen, ko je oboleo, taj je silom prilika prinuđen da bude to što jeste; a što nije biološki ispravno i što ga Bog nije stvorio da to bude, to ne može biti stvar opredeljenja i nemojte nas opredeljivati da je reč o opredeljenju.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodni poslaniče, hoćete li koristiti još tri minuta?
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Nastavljam dalje. To je, dakle, suština ovoga stava.
Drugo, ovde imamo drugi stav koji kaže: "Postupanje emitera suprotno zabrani iz stava 1. ovog člana je osnov za izricanje predviđenih mera od strane agencije, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju oštećenom".
Vidite, neko može da kaže, u programu neke lokalne televizije - taj i taj nastavnik osnovne škole je dokazani homoseksualac, i iznese dokaze, a agencija može po slovu ovoga zakona da toj lokalnoj televiziji zabrani emitovanje programa, privremeno ili trajno.
Malopre je Čedomir Jovanović govorio o članu 17. i samo dve mere naveo, dve kazne koje izriče agencija. On je naveo opomenu i upozorenje. Zaboravio je da kaže - privremeno i trajno oduzimanje dozvole za emitovanje programa. Zašto je to zaboravio da kaže dok je bilo reči o članu 20, o autorskim pravima?
Vidite, vi ste dali pravo agenciji da kada sazna da je neko emitovao tuđi film, tuđu emisiju, bez intervencija autora odmah zabrani tom emiteru emitovanje programa. Može da traži papir, nema papir. Znate, u sferi autorskih prava moguće je i usmeno dogovaranje. Hoćeš da emituješ ovu moju emisiju? Hoću. Koliko ima takvih slučajeva u praksi da jedna televizija proizvede emisiju i podeli drugim televizijama i niko među njima ne sklapa ugovore o emitovanju, niko, jer rade na osnovu poverenja. Razmenjuju program na taj način. Sve dok se ne desi problem, dok autor ne zatraži zaštitu svojih prava, besmisleno je da na ovaj način neko drugi ustaje u zaštitu.
Ja sam za to da se menja Zakon o autorskim pravima, da kod plagijata svi mogu da prijave, da svi mogu da intervenišu kada neko tuđu emisiju prikaže kao svoju, kada neko tuđu knjigu predstavi kao svoju. U slučaju plagijata, dakle, da mogu da svi pokrenu postupak, da mogu da podnesu prijavu, da mogu svi da intervenišu. Ali, tamo gde je reč o emitovanju, isto vam je kao štampanje. Znate, retki su naučni časopisi gde ode čovek i preda svoj rad za objavljivanje, pa ga redakcija pre objavljivanja poziva da potpiše ugovor o izdavanju.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Šest minuta i 30 sekundi.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Nema tog naučnog časopisa, koliko ja znam; možda negde postoji. Nemojte ni ovde da uvodite ono što je besmisleno, što samo komplikuje život u praksi.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Prelazimo na član 21. na koji su amandman zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić, Joca Arsić, Miloš Nešović i Sreten Mitrović.
Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.

Joca Arsić

Poštovane kolege poslanici, u ime poslaničke grupe poslanici Toma Bušetić, Miloš Nešović, Sreten Mitrović i ja smo podneli amandman na član 21. predloženog zakona, i to da se u članu 21. posle u stavu 1. iza reči "polu" stavlja tačka, a preostali deo teksta do kraja rečenice briše.
Ovim amandmanom se vrši usklađivanje člana 21. stav 1. sa rešenjem predviđenim članom 8. stav 1. tačka 9) Znači, radi se o usklađivanju ovog člana sa ranije podnetim amandmanom, kao što sam rekao, na član 8. tačku 9).
Smatramo da je ovaj deo teksta suvišan i da ga treba brisati i da bi njegovo ostajanje bilo kontraproduktivno, bez obzira na moguće zamerke ovoj grupi i našoj poslaničkoj grupi da smo netolerantni u ovom pogledu. Mislimo da se u stavu 1. ovog člana podrazumeva i ova vrsta tolerancije, jer je predviđena jedna opšta tolerancija, i nema potrebe posebno apostrofirati sa ovim pitanjem.
Moral je različitog tumačenja, a ja razumem da mi ovde govorimo da se radi o zemljama kod kojih je ovo moralno moguće, kao što su Danska, Holandija ili drugi, ali mi još uvek nismo zapadna Evropa i ne možemo zakonskim rešenjem to da postanemo, već za to treba određeni protok vremena. Ono što čini jedan narod i što ga normalno karakteriše kao narod, s obzirom na tradiciju, vaspitanje i istorijske činjenice, ne može se izbrisati samo prihvatanjem svega onoga što je sigurno i u ovim zemljama o kojima sam govorio progresivno i napredno; ali mnoge stvari sa Zapada ne mogu se prihvatiti još uvek kao moralno ispravne, s obzirom na tradiciju i način življenja i ono što karakteriše naš narod i naše podneblje.
Stoga smatram da ovaj naš amandman treba prihvatiti; kao što sam rekao, prethodnim rešenjem u ovom stavu 1. se već i ovo podrazumeva. Hvala.