PETO VANREDNO ZASEDANjE, 11.07.2002.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

11.07.2002

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:30 do 21:05

OBRAĆANJA

...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Predlagač amandmana je apsolutno mislio na celokupnu muzičku baštinu. Što se tiče televizije koja se registruje samo za informativne programe, ona sigurno neće imati obavezu da emituje muzičke programe. Dakle, odnosi se samo na muzički program. Mislim da zemlje koje su to već ugradile, recimo Francuska ili neke druge evropske zemlje, ništa nisu izgubile i nisu ništa neozbiljnije od nas.
Prema tome, ne znam s čim mislimo ući u ovom momentu u Evropu, osim sa svojom k i to kulturnom baštinom. Možda sa prevaziđenim tehnologijama? Pa, i sport nam počinje propadati u rukama mafije. Prema tome, mi se moramo početi nametati Evropi svojom kulturnom tradicijom, koja je zaista za poštovanje i oduvek je bila za poštovanje. Čak i u vreme kada su nas zvali - evropska Turska, skrenuta je na nas pažnja isključivo time što je neko otkrio da mi imamo izuzetnu, možda najbogatiju kulturnu baštinu na svetu.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Anđelković.

Zoran Anđelković

Četrdeset posto od deset minuta je četiri minuta. Četrdeset posto od jednog minuta se zna koliko je, je lÄ tako, 24 sekunde. Je lÄ tako, Čedo? (Žagor.) Prema tome, ovde nije reč o nečem drugom. Ako je čak takva radio-televizija, ili radio i televizija (a gospođa Zlata vam je to najbolje objasnila, da vam to ne objašnjavam, vi ne možete povišenim tonom da obrnete stvar), da ima samo informativni program, i u informativnom programu između dve informativne emisije postoje dve ili tri pesme, a i u tome takođe treba negovati domaći melos.
Uostalom, kada govorite o Radiju "S" i on ima 40%, samo nije reč o toj muzici, samo izvornoj, nego o nacionalnoj muzici, domaćoj muzici. O toj se muzici govori, a ne samo o stranoj muzici i ne samo o izvornoj muzici.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Za reč se javio predsednik Odbora za kulturu i iformisanje, narodni poslanik Ivan Andrić.

Ivan Andrić

Moram reći da Odbor nije prihvatio ovaj amandman iz sledećih razloga. Prvo, kao što je gospodin Jovanović rekao, tom amandmanu, uvažavajući sve vaše dobre namere, nije mesto u ovom članu. Dakle, bespredmetno je govoriti o tome.
Ovo što je sada gospodin Anđelković rekao nije moguće. Znači, to nije ovaj član. To je bilo moguće ugraditi u neki drugi član. Pričam samo tehnički o ovom amandmanu. Dalje, u članu 73. piše da je emiter dužan da od ukupnog godišnjeg vremena emitovanja emituje 50% programa na srpskom jeziku, a od toga 50% domaće produkcije. To se odnosi na sve vrste programa, uključujući i muziku.
Znači, jedini razlog zašto Odbor nije prihvatio amandman je zato što on nije tehnički dobro rešen, i mi smo svi zauzeli stav da nije dobra formulacija terati procentima nekoga na kulturni razvoj. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem.
Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik Živojin Stjepić.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Živojin Stjepić.

Živojin Stjepić

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želim da vas pozdravim pošto se prvi put javljam za reč u ovoj skupštini, jer sam odskora narodni poslanik.
Dakle, u ime Demohrišćanske stranke Srbije podneo sam tri amandmana koji imaju isto obrazloženje, pa ću iskoristiti samo jedno javljanje da ne bih oduzimao dragoceno vreme svima vama.
To se tiče obaveze emitera da su u stvaranju i emitovanju programa dužni da obezbede upotrebu srpskog jezika u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma. Zašto? Obrazloženje je - s obzirom da ne postoji konkretan program, niti neka sistematska politika od strane različitih institucija u Srbiji po pitanju upotrebe ćiriličnog pisma, ovaj problem je najčešće prepušten slučaju i dobroj volji pojedinaca. Zbog toga vas upoznajemo sa sledećim činjenicama koje nisu poznate svima vama.
Prvo, međunarodni standard o jezicima i pismima, da ne navodim koji je, iz 1998. godine, definiše da u spisak jezika koji koriste latinicu nije uvršćen srpski jezik. Za srpski jezik je određeno samo jedno pismo i to ćirilica, a za hrvatski jezik je određena latinica. Tako je teza, koju još neki pojedinci zastupaju i u našoj zemlji, da je i latinica srpsko pismo već oborena od strane svetskih lingvista i međunarodnih institucija.
Drugo, Ustav SRJ i Ustav Republike Srbije, kao i Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, takođe definišu ćirilicu kao službeno pismo. Međutim, i pored jasnih zakonskih obaveza danas je ćirilica samo po ustavima i zakonima prvo pismo, a u praksi pismo drugog reda. Da je to tačno možete se uveriti svakog dana gledajući sve moguće televizijske programe u našoj dragoj i lepoj državi Srbiji, gde je latinica dominantno pismo u titlovanju, recimo, serija, filmova, najava programa i svega ostalog.
Ćirilica se koristi možda ukupno 10% u svim tim slučajevima, i ovo je jedan od načina da emitere nateramo na obaveznu upotrebu ćiriličnog pisma. Jer, onaj ko ne poštuje svoju tradiciju, svoj jezik, svoj govor i svoje pismo, ne poštuje ni državu, ni narod kome pripada, niti može da se bori uspešno za srpske nacionalne i državne interese.
Pošto smo mi narodni parlament države Srbije, nadam se uskoro i samostalne, molim sve narodne poslanike, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, da prihvate ovaj amandman koji je istovetan i u članovima 72. i 73. i da se na taj način odužimo svojoj zemlji i svom narodu. Hvala još jednom.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? Izvolite. Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom je pogođen problem, ali je neadekvatno formulisano rešenje. Ovo kako je ovde rečeno - da su emiteri dužni da obezbede upotrebu srpskog jezika u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisama - besmisleno je. Normalno je da se Ustav mora poštovati i besmisleno je u svakom zakonu da se to posebno naglašava.                
Drugo, ovde je reč isključivo o programu na srpskom jeziku i to treba da se precizira. I, da sam radio na ovom amandmanu, to bih precizirao - kao emiteri programa na srpskom jeziku dužni su da tekstualni deo programa i titlovanje filmova vrše ćirilicom. To bi bilo smisleno i samo je u tome problem. Nemamo mi problem sa upotrebom srpskog jezika na državnoj televiziji. Imamo kod raznih reči, kao što je ono - ispoštovati, odraditi i slično. Ima toga mnogo i tu zaista treba jezički stručnjak da interveniše, jer nam suviše kvari jezik dece.
Možete vi koji to ne razumete da se smejete do mile volje.
To je ono što bi trebalo da se uradi. Dakle, ako je Vlada u stanju da to dotera do glasanja, a ona se još nije izjasnila o amandmanu, mogla bi da se dogovori sa predlagačima amandmana da se amandman tako preformulisan prihvati, da se obezbedi upotreba ćiriličnog pisma i da ćirilično pismo bude isključivo pismo u programima na srpskom jeziku, osim u emisijama engleskog, francuskog, nemačkog jezika, koje se daju u okviru tog programa.
Svuda gde se može u programu na srpskom jeziku upotrebiti srpsko pismo, mora obavezno da se upotrebljava. Latinsko pismo je za nas tuđinsko pismo. Latinsko pismo može da se prilagodi srpskom jeziku, ono je i na solidan način prilagođeno srpskom jeziku, ali nije srpsko pismo. Jedino srpsko pismo je ćirilica.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 71. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Nećete da idete malo i u Saveznu skupštinu?