Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želim da vas pozdravim pošto se prvi put javljam za reč u ovoj skupštini, jer sam odskora narodni poslanik.
Dakle, u ime Demohrišćanske stranke Srbije podneo sam tri amandmana koji imaju isto obrazloženje, pa ću iskoristiti samo jedno javljanje da ne bih oduzimao dragoceno vreme svima vama.
To se tiče obaveze emitera da su u stvaranju i emitovanju programa dužni da obezbede upotrebu srpskog jezika u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma. Zašto? Obrazloženje je - s obzirom da ne postoji konkretan program, niti neka sistematska politika od strane različitih institucija u Srbiji po pitanju upotrebe ćiriličnog pisma, ovaj problem je najčešće prepušten slučaju i dobroj volji pojedinaca. Zbog toga vas upoznajemo sa sledećim činjenicama koje nisu poznate svima vama.
Prvo, međunarodni standard o jezicima i pismima, da ne navodim koji je, iz 1998. godine, definiše da u spisak jezika koji koriste latinicu nije uvršćen srpski jezik. Za srpski jezik je određeno samo jedno pismo i to ćirilica, a za hrvatski jezik je određena latinica. Tako je teza, koju još neki pojedinci zastupaju i u našoj zemlji, da je i latinica srpsko pismo već oborena od strane svetskih lingvista i međunarodnih institucija.
Drugo, Ustav SRJ i Ustav Republike Srbije, kao i Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, takođe definišu ćirilicu kao službeno pismo. Međutim, i pored jasnih zakonskih obaveza danas je ćirilica samo po ustavima i zakonima prvo pismo, a u praksi pismo drugog reda. Da je to tačno možete se uveriti svakog dana gledajući sve moguće televizijske programe u našoj dragoj i lepoj državi Srbiji, gde je latinica dominantno pismo u titlovanju, recimo, serija, filmova, najava programa i svega ostalog.
Ćirilica se koristi možda ukupno 10% u svim tim slučajevima, i ovo je jedan od načina da emitere nateramo na obaveznu upotrebu ćiriličnog pisma. Jer, onaj ko ne poštuje svoju tradiciju, svoj jezik, svoj govor i svoje pismo, ne poštuje ni državu, ni narod kome pripada, niti može da se bori uspešno za srpske nacionalne i državne interese.
Pošto smo mi narodni parlament države Srbije, nadam se uskoro i samostalne, molim sve narodne poslanike, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, da prihvate ovaj amandman koji je istovetan i u članovima 72. i 73. i da se na taj način odužimo svojoj zemlji i svom narodu. Hvala još jednom.