E, odaću vam tajnu, u Saveznoj skupštini nema hlađenja, tamo je kao u sauni. A ovde je toliko lepo, ima hlađenje, (Glasovi iz sale: Ima tamo Krapovića.) Krapović je podneo ostavku odmah posle izveštaja Anketnog odbora Čedomira Jovanovića. Otkrili smo da je ukrao još jedan stan u Crnoj Gori i da je još neke pronevere vršio kao ministar odbrane. Nije smeo da se odazove na naš poziv da razgovara.

Izvolite, dobili ste reč po amandmanu.

Predlažem da se u članu 71. menja prvi stav. On sada glasi (reč je o programskoj politici): "Agencija će odrediti listu događaja koji su od interesa za sve građane Republike Srbije, na koje isključivo pravo prenosa može ostvariti samo emiter čija zona opsluživanja, u smislu člana 47. ovog zakona, obuhvata celokupno područje Republike Srbije".
Ja tražim da se taj stav preformuliše i da glasi: "Agencija će određivati događaj koji je od interesa za sve građane u Republici Srbiji, na koji nijedan emiter ne može ostvariti pravo ekskluzivnog prenosa".
Zašto bi neko imao pravo ekskluzivnog prenosa manifestacije državnog značaja. Ako je reč o fudbalskim utakmicama timova, npr. "Crvena zvezda" protiv nekog stranog tima, stvar je ugovora određene TV kuće sa "Zvezdom" kome će se dati pravo ekskluzivnog prenošenja.
Međutim, ako igra državna reprezentacija, onda svako ko želi mora imati pravo tog prenosa. Sve ono što je državno ne sme da sadrži ekskluzivitet. Tu je poenta. Dakle, ono iza čega stoji država, što je od najopštijeg državnog značaja u bilo kojoj sferi društvene delatnosti, ne sme da se daje bilo kome kao ekskluzivno pravo, pa makar on to plaćao. Država ovde ne sme da se ponaša kao trgovac.
Ali, kad je reč o svim drugim manifestacijama gde nije država u prvom planu, državna reprezentacija, država na ovaj ili na onaj način, itd, onda je to stvar slobodne pogodbe.
Tražim da se briše ovaj stav broj 2: "Emiter koji ima isključivo pravo prenosa događaja koji su obuhvaćeni listom iz stava 1. ovog člana, dužan je da svim drugim zainteresovanim emiterima dozvoli i omogući da snime i emituju kratke izveštaje sa tog događaja, u trajanju do 90 sekundi, koji će sadržati i autentičnu sliku i ton sa takvog događaja".
Znate, ovo je baš nešto ispod svakog dostojanstva. Neko dobija isključivo pravo, a onda je dužan da drugima da "na kašičicu". Mislim da bi za vas bilo najbolje da ovo preformulišete ili izbacite, da vidite šta ćete sa tim uraditi.
Mi smo u dosadašnjoj praksi imali slučajeva da državna televizija dobije ekskluzivno pravo na prenošenje nekih utakmica evropskog ili svetskog fudbalskog prvenstva, ne znam ni šta je to bilo pre nekoliko godina, i da se onda to pravo na volšeban način prenese na jednu od privatnih televizija. Ni danas ne znam kako je to bilo moguće i šta je tu u pitnju.
Drugo, vi se sada spremate da BK i Pink televiziji date nacionalne frekvencije. Ne zaboravite, Pink televizija je mnogo državne opreme preuzela. Pozovite na saslušanje Milana Topalovića, neka vam on to ispriča. Dva vrhunska beogradska kriminalca su u tome učestvovala, ne moram sada pominjati imena, jedan je poginuo, jedan je već mrtav, ali njegovi naslednici su to preuzeli. Onaj ko prvi rasvetli svojinska prava u Pinku, zaslužiće odlikovanje, to vam garantujem. Toliko su tamo i vlasnik i njegovi suvlasnici ogrezli u kriminalu.
Ekskluzivno pravo, to je poenta, ne bi se smelo nikome davati od strane saveta agencije, odnosno agencije. Zašto bi agencija davala ekskluzivno pravo, pogotovu što ovde nigde ne stoji da će agencija to naplaćivati, to niste predvideli, ili ja možda to nisam našao u zakonu. Da li postoji ta mogućnost da se naplati? (Glas iz sale: Ima.) Gde, u kom članu? Ja se ne sećam tog člana, da će agencija to naplaćivati.
I, zašto bi agencija naplaćivala to ekskluzivno pravo? Ona nema nikave zasluge za to što će igrati naša fudbalska reprezentacija, ili košarkaška, rukometna, vaterpolo, bilo koja. Kakva je to zasluga agencije i po kom bi osnovu tu agencija mogla da naplaćuje?
Ko god ima tehniku za direktan TV prenos, mora mu se omogućiti da taj prenos ostvari. To je jedino pravedno u ovom slučaju. Jer, suviše opasno oružje dajete u ruke agenciji. Agencija ovakvom vrstom protežiranja direktno utiče na to ko će ostati na medijskom tržištu, a ko će propasti.
Onaj ko više puta dobije ekskluzivno pravo da prenosi nešto što je od državnog interesa imaće ogroman broj naručenih reklama, spotova, čuda. Dakle, postići će ogroman komercijalni efekat. Onaj kome uskratite ekskluzivno pravo, ili ga nikada ne bude imao, jednostavno će odmah zatvoriti radnju, prestaće da emituje program.
A ovako, ako to bude slobodno, prosto će se međusobno takmičiti pojedine radio i TV stanice, koja će to efikasnije i sposobnije izvesti.

Za reč se javio predstavnik predlagača, potpredsednik Vlade Srbije, gospodin Žarko Korać.

Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, mislim da se ovde radi o jednoj drugoj interpretaciji ovoga člana 71. Predloga zakona o radiodifuziji. Ovde se radi o sledećoj interpretaciji.
Prvo, ako je nešto od interesa za sve građane Srbije, onda je normalno da pravo prenosa može da dobije samo onaj radio i TV kanal koji pokriva celu Republiku. Inače, može da se javi da prenosi neki medij, da dobije događaj, koji pokriva samo jedan uži period, a ako je od interesa za građane Srbije, onda oni očigledno neće biti u prilici da to vide.
Znači, kad se kaže ovde "agencija će određivati listu događaja koji su od interesa za sve građane Srbije, a na koje isključivo pravo prenosa može ostvariti samo emiter", ovo shvatite u pluralu, u množini na srpskom jeziku. Emitera može biti i više, koji onda imaju to pravo da dobiju.
Ovde se dalje obavezuje taj emiter da mora ustupiti ovim regionalnim TV i radio-stanicama pravo prenosa događaja koji su obuhvaćeni listom itd. u trajanju od 90 sekundi. Znači, ovde se radi samo o tome da pravo prenosa događaja od interesa za sve građane Srbije može ostvariti samo onaj emiter koji, ako mogu tako da kažem, ima nacionalno pokrivanje.

Zahvaljujem.
Za reč se javio narodni poslanik Zoran Anđelković.

Ovde je ideja korektna, dobra, u tom smislu što postoji želja da se pokrije ceo prostor za jedan važan događaj. Međutim, ovo je u sukobu sa tržištem. Ako je važan događaj takav da je od interesa za građane Srbije, onda je od interesa i za neku regionalnu televiziju koja je možda mnogo jača i može da plati, da ugovori sa vlasnikom tog događaja emitovanje tog programa i da onda ona ustupi i onome ko ima nacionalnu televiziju ili ko pokriva ceo prostor.
Evo, priča je bila o fudbalskoj utakmici, ili o prvenstvu Evrope ili nekom koje bi se organizovalo sutradan - nemoguće je da vlasnik tog događaja bude agencija. Vlasnik tog događaja je onaj ko je bio generalni sponzor tog događaja ili ko je taj događaj organizovao i on jedini može da pregovara kome će ustupiti emitovanje tog programa i uopšte prenos tog događaja. U tome je stvar. Inače, namera je dobra, ali to nije moguće, u sukobu je sa vlasnikom događaja koji ulaže sredstva.
Evo, imamo sada ovaj poslednji događaj u Novom Sadu; znači, moguće je da agencija proceni da je od nacionalnog interesa i da treba da se emituje na celom prostoru Srbije; ali, tamo je neko uložio dva miliona dolara za taj događaj i taj mora da izvuče pare, i onda on pregovara sa televizijom, sa nekim distributerom, emiterom, pregovara da proda taj svoj termin, da proda vreme i to može biti samo Radio-televizija Novi Sad, a onda on neka pregovara sa drugim kome će da emituje. U tome je suština.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 72. amandman je podneo narodni poslanik Živojin Stjepić. Koliko sam razumela, vi ste rekli da nećete obrazlagati.
Da li se neko drugi javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 73. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.
Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 73. amandman je podneo narodni poslanik Živojin Stjepić. Živojin Stjepić je obrazložio već ovaj amandman.
Da li se neko drugi javlja za reč? (Ne.)
Na član 74. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ja tražim da se briše ceo član 74. On govori o kvotama nezavisnih produkcija i ovde stoji u prvom stavu da su ustanove javnog radiodifuznog servisa Republike Srbije i autonomnih pokrajina, kao i emiteri lokalnih i regionalnih zajednica koji su pretežno u državnoj svojini dužni da nezavisnim radio i televizijskim produkcijama stave na raspolaganje najmanje 10% ukupnog godišnjeg vremena emitovanja programa.
Znate, ništa besmislenije u ovom vašem zakonu nisam pročitao. Što bi oni bili dužni i koje su to nezavisne radio i televizijske stanice kojima bi to ustupili? Ja znam šta vi sada radite. Opozicije skoro uopšte nema na državnoj televiziji, na bilo kojoj državnoj televiziji, radikala pogotovo, ali zato emitujete VIN produkciju, ANEM, Mrežu itd. Vi mislite da će to sledeća vlast takođe da toleriše? Pa, izgubiće se potpuno, nestaće, koliko su zla naneli ovom narodu, ali to je političko pitanje. Pravno, kako vi možete obavezati državnu televiziju da emituje tuđi program, odnosno da stavi na raspolaganje 10% od svog ukupnog vremena, kako to možete da obavežete? Unapred obavezujete da stavi, pa valjda zavisi nešto i od kvaliteta programa.
Što niste napravili registar tih nezavisnih produkcija koje dolaze u obzir? Možda će vam se sada namnožiti produkcija, možda će biti stotine i stotine, po kom kriterijumu će se određivati na koju se ovaj zakon odnosi, a na koju se ne odnosi. Ovo je besmislena odredba. Pored ANEM-a, Mreže i VIN-a pojaviće se još ko zna šta - beli orao, četnička sablja, mrtvačka glava itd. Nezavisna produkcija - po kom ćete kriterijumu praviti razliku onda? Oni su dobri, a ovi su loši, hoće li to biti kriterijum? Ovi vam se sviđaju, a oni vam se ne sviđaju, i nema tu nijednog objektivnog kriterijuma.
Onaj ko ima nezavisnu produkciju programa, znači ne emituje, samo proizvodi, on ide na tržište, ko mu kupi - kupi, a ko ne kupi - ne kupi. Što bi neko ko ima veliku televiziju i dovoljnu svoju sopstvenu proizvodnju emitovao tuđu produkciju, ako nije posebno zainteresovan zbog sadržaja, zašto bi? Nema nikakvog razloga. Znam da se vi svi sa mnom intimno slažete, međutim, posle kada dođe do glasanja, ne znam šta vam bi onda. Dakle, tražim da se ova obaveza državnih medija izbriše, i prema načinu kako reaguje potpredsednik Korać mislim da sam ga ubedio u to.
Stav 2. kaže: "Programi stariji od pet godina mogu činiti najviše polovinu kvote iz stava 1. ovog člana". Vi im sada još i precizirate, oni stari programi mogu samo 1/5, a novi programi da se forsiraju. Šta znači - programi stariji od pet godina? Tu možda imate nekada i najkvalitetnije programe. Sećam se prvih VIN-ovih emisija, bile su dobre, oni su se kasnije iskvarili, kasnije je bilo za ne prepoznati, antisrpska mržnja u ogromnim količinama. Sećam se kada sam gledao rado VIN-ove emisije, kada su bili izrazito kritični prema društvenim pojavama, ta njihova kritika je bila objektivna i nemilosrdna, ali nisu vodili antinacionalnu politiku, takve su bile prve VIN-ove emisije. Rado bih gledao svaku njihovu emisiju iz tog perioda, a ovo što sada rade, ovo je čudo neviđeno.
Treći stav kaže: "U ukupno godišnje vreme emitovanja programa ne računaju se reprize, sportski prenosi, igre, reklame i TV kupovina, kao ni program vesti, osim ako se radi o sopstvenoj produkciji vesti".
Šta ovo znači, pravite jedan pravnički galimatijas ovde. Je li ovo, Milka, smešno? Vidim da se ti smeješ, pa mislim da ti je smešno ovo što stoji u zakonu.
Zašto ste ovo uopšte ovde stavili? Prvo kažete - ukupno godišnje vreme, a onda iz ukupnog godišnjeg vremena isključujete čitav niz programskih sadržaja. Čim isključite sve ove programske sadržaje, onda to nije ukupno vreme, onda je to ukupno vreme bez ovoga. Da li je to dobra formulacija? Nije. Onda kažite - vreme u koje ne spada to i to, ili nađite drugu formulaciju, ovo vam je najgora moguća.
Zašto pravite karikaturu od ovog zakonskog teksta? Neće vam tekst biti ubedljiviji, neće imati veću prolaznost u srpskoj javnosti, možda će se nekome na Zapadu svideti, ali znajte, taj kome će se ovo svideti ne zna sigurno srpski jezik i posredstvom prevoda će se sa njim upoznavati i neće zapaziti ove jezičke finese. Jezičke finese su veoma važne svim našim pismenim građanima i do njih drže. Nemojte nešto što je tako nakaradno, što kvari naš jezik da unosite u svaki zakon redovno.
Dakle, insistiram još jednom da odustanete od ovog obavezivanja državnih radio i televizijskih stanica da emituju bilo čiju produkciju, osim onu produkciju koju sami odaberu, jer žele to da emituju, jer im se uklapa u programsku koncepciju, jer je taj sadržaj kvalitetniji od onoga koji oni inače proizvode ili makar ravan po kvalitetu pa im se više isplati da emituju tuđe, nego da ...

Upozoravam vas na prekoračenje vremena.