Dame i gospodo narodni poslanici, tražim samo u članu 80. da se izbriše stav 1, najozbiljniji stav koji glasi: "Za finansiranje delatnosti ustanova javnog radiodifuznog servisa koje se odnose na ostvarivanje opšteg interesa utvrđenog ovim zakonom, plaća se radio-televizijska pretplata".
Vidite, ta pretplata se plaćala od kada postoji državna televizija, odnosno državni radio. A 1993. godine, dok još nije bilo reči o ukidanju pretplate potpuno, pojavila se ideja da se promeni način naplate, pa umesto da inkasant ide od vrata do vrata, kao što je to ranije bio slučaj, u zakon je ugrađeno da se račun za električnu energiju koristi kao sredstvo plaćanja i TV pretplate.
Ogromnu galamu u javnosti su mnoge opozicione partije zbog toga dizale. Znam da su mnogi od vas mene optuživali što su radikali, između ostalog, glasali za takvu zakonsku izmenu. (Glasovi: To ste vi predložili.) Nije istina. Nije to bio naš predlog. (Žagor.) Ma, nije istina, nemojte da izmišljate. Nije istina. Vlada je predložila. Nije istina.
Više meseci posle toga, kada je državna televizija promenila programsku orijentaciju i zapostavila opoziciju u svojim informativno -političkim programima, iste te 1993. godine Srpska radikalna stranka je izašla sa inicijativom da se potpuno ukine pretplata. Prva politička partija koja je podnela Narodnoj skupštini predlog izmena zakona za ukidanje TV pretplate bila je, u jesen 1993. godine, Srpska radikalna stranka.
Naš zakonski projekat je uvršćen u dnevni red, međutim, prva tačka dnevnog reda bio je predlog za izglasavanje Vlade Nikole Šainovića. Ta sednica je trajala više dana i u međuvremenu je Slobodan Milošević raspustio parlament i raspisao nove izbore.
Posle toga u nekoliko navrata smo pokretali takvu inicijativu. Poslednji put u oktobru 2000. godine. Inicijativa je bila prihvatljiva svim opozicionim partijama. Negde 1994-1995. godine, zajedno sa drugim opozicionim strankama, išli smo sa takvom inicijativom. To je ono vreme paralelnog parlamenta, ako se sećate, kada su neki neodgovorni potezima doveli do njegovog rasturanja, ali to je već neko drugo pitanje.
Vi 2000. godine ukidate TV pretplatu, a sada je, posle dve godine, ponovo uvodite. Šta se u međuvremenu desilo? U međuvremenu ste sve poreske stope digli do neba. U međuvremenu ste izmislili oporezivanje i onoga što nikad ranije nije oporezivano. Dakle, do neverovatnih razmera ste podigli poreska zaduženja građana, a sada im, kao šlag na tortu, vraćate i plaćanje TV pretplate u iznosu koji je realno sedam puta veći od onoga iz 2000. godine. Tada je to bilo 21 dinar, a sada je 210 dinara. Po kursu marke, to je sada sedam puta skuplje.
Naravno, mnoge političare uzalud je pozivati na doslednost. Međutim, ovde je drugi problem u pitanju. Svi pokazatelji ekonomskih instituta govore da je rapidan pad životnog standarda stanovništva. Nominalno plate rastu onima koji su još uvek u radnom odnosu, ali plate gube trku sa cenama, neprekidno za ove dve godine, i realni standard je niži.
(Glasovi: Da li je to tema? Nije tačno.)
Vi koji kažete da nije tačno kažite to narodu. Kažite to narodu. Kažite to administrativnim radnicima u sudu, na primer. Čujem iz njihovih usta da mnogi od njih imaju platu 3.000 dinara. (Glasovi: Nije istina.) Nije istina? To nije istina?
(Glasovi: Kad si ti bio u Vladi bila je pet maraka.)
Tada kada je bila pet maraka ja nisam bio u Vladi, bio sam u opoziciji, a za tih pet maraka se moglo mnogo više kupiti nego danas za 100 ili 200 maraka. (Mnogi negoduju.) Da, da. Ali, uporedite šta se moglo kupiti 2000. godine za 100 maraka. Ta roba se danas ne može kupiti ni za 300 ili 400 maraka. Takav je raspon cena.
Sada uvodite još i ovu taksu i sramota vas je da odmah u zakonu kažete da će se opet ta taksa naplaćivati uz brojilo, nego ste se dosetili, doći ćemo i do tog člana zakona, da prepustite državnoj televiziji da sklapa ugovor sa jednim od javnih komunalnih preduzeća; to će svakako biti Elektroprivreda Srbije, jer nema nikog drugog kao je u stanju da obavi to na nivou Srbije.