PETO VANREDNO ZASEDANjE, 11.07.2002.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

11.07.2002

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:30 do 21:05

  • TAGOVI

  • Peto vanredno zasedanje (2002)
  • Predlog zakona o radiodifuziji (pojedinosti) (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Rajko Baralić

    Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, posebne obaveze pri proizvodnji i emitovanju informativnog programa definišu se u članu 79. U ime SPS-a nekoliko poslanika podneli su amandman i predlažemo da se briše poslednja rečenica u ovom stavu. Dakle, iza reči: "ili mržnje", da se briše ova rečenica, a ona inače glasi: "ili netrpeljivosti u pogledu seksualne opredeljenosti".
    Pošto je bilo nekoliko različitih stavova u vezi sa ovim, želim, pre svega, da iskažem politički stav koji proističe iz političkog programa. SPS se zalaže za zdravu porodicu i ne želimo da ovako nepreciznu formulaciju "netrpeljivost u pogledu" neko protumači kao mogućnost promocije atipične seksualnosti. Mi nemamo ništa protiv bilo čijeg ličnog stava u vezi sa ovim, ali imamo protiv toga da se, recimo, rađaju deca bez poznatog roditelja. Za to se zalaže feministički pokret. Imamo protiv toga da se usvajaju deca u porodicama koju čine supružnici istog pola. Mi ne ulazimo u njihova lična prava, to ne zadire u njihove lične slobode, niti građanska prava, ali smatramo da nije normalno i da nije dobro da na nacionalnoj frekvenciji bude mogućnost i za takvu vrstu afirmacije.
    Naročito ističem da je i sada po važećim propisima moguće, govorim o feminističkom pokretu, o feministkinjama, ovo o čemu govorim. Porastao sam u porodici gde je otac umro kad sam imao pet godina; dobro znam kako je porasti u porodici bez oca i ne mogu da razumem da se iko normalan zalaže, niti da može dobiti šansu da promoviše rađanje dece bez poznatog roditelja. Ovo je opreznost, ovo nije ugrožavanje bilo čijeg prava; ovo je pre svega pokušaj da se, u skladu sa tradicijom koju treba uvažavati i zahtevima novog vremena koje razumemo, afirmiše porodica kao značajni stub svakog normalnog društva, a nadam se da se sve političke stranke za takvo društvo zalažu.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
    Na član 80. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Dame i gospodo narodni poslanici,  tražim samo u članu 80. da se izbriše stav 1, najozbiljniji stav koji glasi: "Za finansiranje delatnosti ustanova javnog radiodifuznog servisa koje se odnose na ostvarivanje opšteg interesa utvrđenog ovim zakonom, plaća se radio-televizijska pretplata".
    Vidite, ta pretplata se plaćala od kada postoji državna televizija, odnosno državni radio. A 1993. godine, dok još nije bilo reči o ukidanju pretplate potpuno, pojavila se ideja da se promeni način naplate, pa umesto da inkasant ide od vrata do vrata, kao što je to ranije bio slučaj, u zakon je ugrađeno da se račun za električnu energiju koristi kao sredstvo plaćanja i TV pretplate.
    Ogromnu galamu u javnosti su mnoge opozicione partije zbog toga dizale. Znam da su mnogi od vas mene optuživali što su radikali, između ostalog, glasali za takvu zakonsku izmenu. (Glasovi: To ste vi predložili.) Nije istina. Nije to bio naš predlog. (Žagor.) Ma, nije istina, nemojte da izmišljate. Nije istina. Vlada je predložila. Nije istina.
    Više meseci posle toga, kada je državna televizija promenila programsku orijentaciju i zapostavila opoziciju u svojim informativno -političkim programima, iste te 1993. godine Srpska radikalna stranka je izašla sa inicijativom da se potpuno ukine pretplata. Prva politička partija koja je podnela Narodnoj skupštini predlog izmena zakona za ukidanje TV pretplate bila je, u jesen 1993. godine, Srpska radikalna stranka.
    Naš zakonski projekat je uvršćen u dnevni red, međutim, prva tačka dnevnog reda bio je predlog za izglasavanje Vlade Nikole Šainovića. Ta sednica je trajala više dana i u međuvremenu je Slobodan Milošević raspustio parlament i raspisao nove izbore.
    Posle toga u nekoliko navrata smo pokretali takvu inicijativu. Poslednji put u oktobru 2000. godine. Inicijativa je bila prihvatljiva svim opozicionim partijama. Negde 1994-1995. godine, zajedno sa drugim opozicionim strankama, išli smo sa takvom inicijativom. To je ono vreme paralelnog parlamenta, ako se sećate, kada su neki neodgovorni potezima doveli do njegovog rasturanja, ali to je već neko drugo pitanje.
    Vi 2000. godine ukidate TV pretplatu, a sada je, posle dve godine, ponovo uvodite. Šta se u međuvremenu desilo? U međuvremenu ste sve poreske stope digli do neba. U međuvremenu ste izmislili oporezivanje i onoga što nikad ranije nije oporezivano. Dakle, do neverovatnih razmera ste podigli poreska zaduženja građana, a sada im, kao šlag na tortu, vraćate i plaćanje TV pretplate u iznosu koji je realno sedam puta veći od onoga iz 2000. godine. Tada je to bilo 21 dinar, a sada je 210 dinara. Po kursu marke, to je sada sedam puta skuplje.
    Naravno, mnoge političare uzalud je pozivati na doslednost. Međutim, ovde je drugi problem u pitanju. Svi pokazatelji ekonomskih instituta govore da je rapidan pad životnog standarda stanovništva. Nominalno plate rastu onima koji su još uvek u radnom odnosu, ali plate gube trku sa cenama, neprekidno za ove dve godine, i realni standard je niži.
    (Glasovi: Da li je to tema? Nije tačno.)
    Vi koji kažete da nije tačno kažite to narodu. Kažite to narodu. Kažite to administrativnim radnicima u sudu, na primer. Čujem iz njihovih usta da mnogi od njih imaju platu 3.000 dinara. (Glasovi: Nije istina.) Nije istina? To nije istina?
    (Glasovi: Kad si ti bio u Vladi bila je pet maraka.)
    Tada kada je bila pet maraka ja nisam bio u Vladi, bio sam u opoziciji, a za tih pet maraka se moglo mnogo više kupiti nego danas za 100 ili 200 maraka. (Mnogi negoduju.) Da, da. Ali, uporedite šta se moglo kupiti 2000. godine za 100 maraka. Ta roba se danas ne može kupiti ni za 300 ili 400 maraka. Takav je raspon cena.
    Sada uvodite još i ovu taksu i sramota vas je da odmah u zakonu kažete da će se opet ta taksa naplaćivati uz brojilo, nego ste se dosetili, doći ćemo i do tog člana zakona, da prepustite državnoj televiziji da sklapa ugovor sa jednim od javnih komunalnih preduzeća; to će svakako biti Elektroprivreda Srbije, jer nema nikog drugog kao je u stanju da obavi to na nivou Srbije.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
    Na član 80. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Velimir Simonović.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
    Da li neko drugi želi reč? Izvolite, reč ima potpredsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Žarko Korać.
    ...
    Socijaldemokratska unija

    Žarko Korać

    Poštovana gospođo Čomić, poštovani narodni poslanici, nema sumnje da će uvođenje TV pretplate, što se tiče građana naše zemlje, biti izrazito nepopularno, s obzirom da su oni do sada imali besplatan TV program, iako, se kao što znate, on finansirao iz budžeta Republike Srbije, što znači da su ga isto tako plaćali svi građani. Ali, to na neki način nije bilo vidljivo. Razlog je očigledan. Pre svega, još uvek relativno skroman životni standard i skromni prihodi koje ima većina građana ove zemlje. Međutim, molio bih da se ovde ne prave nikakve paralele sa onim kako se to ranije plaćalo.
    Ako je potrebno, objasniću to u tri rečenice. Prvo, ranije je pretplata bila automatski vezana za račun za struju i rasla je kako je rastao taj račun za struju. (Glasovi: Nije.) Jeste, uglavnom je tako bilo. Znači, menjao se iznos. Sasvim je druga stvar što je Elektrodistribucija ostala dužna RTS-u velika sredstva i nažalost taj dug ona ne može da vrati RTS-u. Znači, RTS ima velika potraživanja od Elektrodistribucije zato što je Elektrodistribucija veliki deo tih sredstava zadržala za sebe, ali pošto ona duguje svim drugima, onda, naravno, od nje se ne može ni očekivati da to plati.
    Drugo, vi ste došli u jednu apsurdnu situaciju da su slepi ljudi plaćali pretplatu za televiziju, zato što je praktično bilo vrlo teško napraviti izuzetak. Ovde su vrlo jasno pobrojani. Želeo bih da vas upozorim na član 82, gde se dosta široko mogu izuzeti iz plaćanja pretplate svi oni ljudi gde iole postoji osnova da se izuzmu, ustanove socijalne zaštite, invalidi itd. Molim vas, ovde to piše i to je bila, da tako kažem, naša moralna obaveza.
    Prošlog puta sam postavio pitanje - da li informisanje građana naše zemlje treba da bude u rukama onih kojima je svejedno za pretplatu, koji imaju dovoljno para i moći će zbog svoje tehničke opremljenosti i zbog toga što imaju dovoljno novinara da realizuju program, da preuzmu neki od nacionalnih kanala; da li je u redu da naši građani u potpunosti zavise u informisanju, i u televizijskom i u radio informisanju, od samo nekoliko takvih ljudi, grupa ljudi ili institucija tog tipa, ili je potreban i ovaj servis.
    Građani koji finansiraju ovaj servis mogu biti razumno sigurni da idemo polako u jedno vreme u kome će ostvariti svoje želje, mada ovde ima i opravdanih primedaba opozicije da još uvek nema sasvim korektnog prikazivanja njihovih aktivnosti; znači, postepeno dolazimo do jednog vremena koje će se uređivati dobrim običajima, korektnošću, ali isto tako i ovim zakonskim predlozima.
    Samo želim još da kažem - samo postojanje javnog servisa i samo njegova finansijska nezavisnost garantuju koliko-toliko građanima Srbije pravo da budu informisani onako kako bi trebalo da budu informisani ljudi u civilizovanom svetu i demokratskom društvu.
    Mi drugo rešenje nemamo. Smatrao sam da je iz političkih razloga možda dobro da se nastavi da se iz budžeta finansira, odnosno iz budžetskih rezervi, pošto onda građani imaju utisak da oni ne plaćaju, ali moram reći da je u Evropi praksa da se to direktno finansira od strane građana. Taj čuveni BBC koji nam ovde, kako bih rekao, često citiraju (čiji je godišnji budžet znatno veći od budžeta Republike Srbije, samo toliko, radi poređenja) takođe se iz pretplate finansira, samo što se ta pretplata plaća na godišnjem nivou i ne bih ni želeo da vam kažem koliko je velika.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
    Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Zoran Anđelković.
    ...

    Zoran Anđelković

    Dame i gospodo narodni poslanici, kada uđete u jednu izbornu kampanju i tražite podršku građana za vašu političku opciju, onda izađete i sa odgovarajućim političkim stavovima. Vaši politički stavovi su bili da pretplatu za RTS ne treba ni na koji način uzimati od građana. U tome je suština.
    Da li ste tada prevarili građane, ili sada? Nismo mi ni tada mislili da TV može da funkcioniše bez pomoći građana, i u tome nije suština. I naravno, ako funkcioniše uz pomoć građana, onda je i pitanje obaveze da poštuje ono o čemu smo malopre razgovarali, da poštuje i to za što su se zalagali, da poštuje i različite političke stavove.
    Ali, ako je to tako, onda se pred građane mora izaći i reći - tada, kada smo govorili da građani Srbije ne treba da plaćaju pretplatu, nismo znali kakav je odnos snaga i šta treba da bi jedna državna TV mogla da funkcioniše. Mislili smo da će oni koji su nam obećavali iz inostranstva milione dolara, donatorstvo za funkcionisanje RTS-a, dati, a sada shvatamo da oni neće ništa da daju; to građani Srbije treba da daju, i evo, time uvodimo pretplatu.
    Uostalom, svih ovih meseci je bilo reči o tome da će se državna televizija oporaviti i popraviti iz inostranstva. Naravno, da li je slučajno sada ovde neko više oslobođen? Uvek treba naći načina da se oslobode svi oni koji su socijalna kategorija, i to uopšte nije sporno; samo, naravno, kada dođemo na temu visine pretplate onda ćemo o tome posebno razgovarati, kolika je visina pretplate danas moguća, da građani Srbije izdrže tu visinu pretplate.
    Jedna je stvar potreba RTS-a i radiodifuzije sutradan, a druga je stvar šta je optimalna mogućnost građana u ekonomskoj situaciji u kojoj se nalaze, da mogu realno da plaćaju TV pretplatu.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.
    ...

    Ivan Andrić

    Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, Odbor je odbio ovaj amandman; tu je preovladao stav da su, bez obzira šta poslanici opozicije govorili, da bi se ostvarila nezavisnost javnog servisa potrebne dve stvari. Prva stvar je da njegova upravljačka struktura u organizacionom i u programskom smislu bude nezavisna. Dakle, da ne bude postavljena od strane Vlade.        Druga stvar je da ta ustanova bude finansijski nezavisna. Dakle, da ne dobija novac od ministra finansija. Te dve stvari su samo ovim moguće, jer taj  koncept treba zatvoriti ukoliko se uvede pretplata.
    Nemojte nam govoriti da je ova pretplata ista stvar kao pre tri godine. Tada je u Upravnom odboru RTS-a sedeo ministar za informisanje, sedeli su potpredsednici vaših stranaka. Danas u Upravnom odboru sede nezavisni ljudi od autoriteta. Kada se ovaj zakon uvede, više taj Upravni odbor neće čak ni Vlada imenovati. Dakle, to je ključna razlika. Radi se o finansijskoj nezavisnosti javnog servisa, i ovo nije više državna televizija, pročitajte zakon.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li  još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi  želi reč? (Ne.)
    Na član 80. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.
    Da li neko od podnosilaca amandmana želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić.