PETO VANREDNO ZASEDANjE, 11.07.2002.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

11.07.2002

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:30 do 21:05

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Voda služi za piće, za kupanje i za slične stvari.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
U parlamentu za piće.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Pre svega za piće, ne može čovek da se kupa ako je žedan.
Dame i gospodo narodni poslanici, tražim da se briše u celosti član 83. Član 83. se odnosi na visinu i način plaćanja pretplate. U stavu 1. se kaže - visina mesečne pretplate za prijemnike koji se koriste u domaćinstvu i za prijemnike koje poseduju pravna lica iznosi 210 dinara. Apsolutno sam protiv pretplate, a posebno protiv ovako visoke pretplate, 210 dinara je previše. Jeste previše. Sedam puta je više u odnosu na raniju pretplatu.
Malopre je Žarko Korać rekao, odgovarajući na moje izlaganje, da se ranije visina pretplate menjala sa svakim poskupljenjem struje. Vi zaboravljate da su sva ranija poskupljenja struje bila retka, otprilike dva puta godišnje i samo 9,5%; za dve i po godine dok sam bio u Vladi Srbije struja je poskupljivala u nekoliko navrata, valjda tri puta za dve i po godine po 9,5%, i bilo je dovoljno struje bez stranih donacija.
Ti treba da naučiš da ne može struja biti gusta i retka. Ili struje ima ili nema. Može samo napon da joj varira, a napon ne zavisi od gustine.
S druge strane, pored ovog plaćanja domaćinstva, svako ko ima motorno vozilo plaća plus, pa se u drugom stavu kaže: "Visina godišnje pretplate za prijemnik u motornom vozilu iznosi 440 dinara". Plati 210 za televizor u kući, pa još 440 u automobilu, godišnje. Kući plaća 12 puta 210, to je 2.520.
Dalje, ko će sad da kontroliše koji građanin ima radio ili televizijski prijemnik u automobilu, a koji nema. Hoće li to saobraćajni policajac da radi? Prilikom registracije ne postoji obaveza prijavljivanja radija u automobilu. Neko ima televizor. Nemate obaveze. Dakle, nemoguće je kontrolisati. Ako se i propiše obaveza da se prilikom tehničkog prijema ustanovljava ima li neko aparat ili nema, to se jednostavno izvlači. Vi znate sada su radio - aparati u vozilima uglavnom takvi da možete, kad parkirate auto, da ga izvadite i stavite u akt tašnu i ponesete, a kad se vratite, opet ga ubacite u kasetu koja je predviđena za radio-aparat. Nemoguće je kontrolisati i nećete uspeti. Niko ko ima radio-aparat u vozilu neće vam plaćati tu pretplatu. Nije lud da plaća kad ne mora. To ne može biti posao saobraćajnih policajaca, jer saobraćajni policajci se bave drugim stvarima.
Dalje, kaže se da se pretplata iz stava 1. ovog člana plaća mesečno, najkasnije do 15. u mesecu za prethodni mesec. Ako je to zaista tako, kako ćete da plaćanje pretplate vežete za račun za struju kad postoji veliki broj ljudi koji struju plaćaju akontacijom ili na osnovu tromesečnog izveštaja. Kako to onda može? Predvideli ste da se to plaća uz račun za struju ili uz neki drugi komunalni račun.
Čedomir Jovanović nije do kraja pročitao zakon. Potvrdite mu, gospodine Korać, da je predviđeno da se sklopi ugovor sa nekom od ovih ... Koje ćete, ako nećete Elektroprivredu? Hoćete vodovod, kanalizaciju? Onda ne postoji jedno preduzeće za celu Srbiju, nego mnogo takvih preduzeća, pa neko vam naplati i ne da vam pare, pa se stalno preganjate s njima hoće li to da plate ili ne. Kad je jedno preduzeće, lakše mu je skinuti sa računa. Ne može PTT. Šta vam to PTT redovno mesečno naplaćuje, pa da može da se zakopča. Ne može.
(Glas iz sale: Naplaćivaćemo uz račun za telefon.)
Može i to, ali imate mnogo krajeva u Srbiji gde još nema telefona. Uvedite u sva sela telefone, pa ću vam oprostiti 50% ovih nebuloza koje ste uveli u zakon.
Dalje, kažete: "Pretplata iz stava 2. ovog člana plaća se godišnje, posebnom uplatnicom, prilikom registracije motornog vozila". Čovek registruje i kaže - nemam radio-aparat, a onaj službenik na šalteru - ajde da proverim, i dođe do auta i vidi da nema radio-aparata u autu i ne plaća. Šta sad? Ništa.
Reč je još ovde o procentima, valjda će biti prilike da vam i to osporavam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, postoje ljudi koji se svemu smeju i sve pokušavaju da pretvore u besmisao. Međutim, uprkos takvoj vrsti ponašanja, postoji i deo nas poslanika u republičkom parlamentu, koji pokušava da u svemu što je nasleđeno nakon desetogodišnje vladavine naših prethodnika pronađe osnov za razvoj, između ostalog, u konkretnom smislu RTS-a.
Toliko puta smo do sada rekli da je ovaj model pretplate jedini model koji u potpunosti garantuje nezavisnost javnog informativnog serisa koji želimo da stvorimo. Kao kontraargument uvođenju pretplate predlaže nam se finansiranje javnog servisa kroz budžet. I u jednom i u drugom slučaju radi se o raspolaganju sredstvima koja se ubiraju od građana.
Dakle, kada kritikujete model pretplate, vi ne kritikujete princip uzimanja novca od građana, već samo kritikujete metodologiju uzimanja novca od građana. U tome je ta prva velika neprincipijelnost na koju želimo da ukažemo. Dakle, vi ne kažete - nije loše uzeti pare od građana, nego kažete - loše je uzeti pare od građana putem pretplate.
Kada dođemo na član 83, onda kažete - loše je uzeti novac od građana putem pretplate na električno brojilo, jer smo mi kao prethodnici uzimali novac od građana putem pretplate na električno brojilo, ali nikada taj novac nije završavao u RTS-u već je ostajao na nekim drugim mestima. Između ostalog, zbog toga imamo ovakvu Radio - televiziju Srbije, kakva je ova danas. Ne krivim naše prethodnike za srušenu zgradu u Aberdarevoj ulici i za uništenu mrežu predajnika, iako se dugo možemo raspravljati o uzrocima i posledicama politike koja je na kraju dovela do takvog ishoda.
Želim da vam kažem nekoliko činjenica. U ovom trenutku RTS građane Srbije košta mesečno oko 120 miliona dinara. Sa tih 120 miliona dinara RTS ne može da kupi nijednu kameru, nijedan montažni sto, ne može da snimi nijednu epizodu, a kamoli serijski program, ne može da ima onakvu vrstu programa kakva se ovde od RTS-a kao javnog servisa traži. Dakle, nema negovanja kulturne baštine, nema produkcije kulturnih dobara na kojima se ovde tako često insistira, nema 50% programa u autentičnoj proizvodnji, jer je tako nešto nemoguće s tako malim budžetom. Zbog toga je potrebno uvećati budžet. Tako dolazimo na 210 dinara mesečno.
Naravno da se to može karikirati pa se može reći da će ljudi sklanjati svoje televizore, iznositi ih iz kuće, da neće prijavljivati radio - prijemnik u svojim kolima, ali mi računamo na onaj svestan deo društva, na onaj normalan deo koji će prepoznati svoj interes u jednom nezavisnom javnom radio ili TV servisu, koji ispunjava onu vrstu obaveza koja je utvrđena ovim zakonom.
Mi nismo došli suvim naglabanjem do ovih kategorija. Kako se finansiraju nezavisni televizijski, odnosno radio - servisi u svetu? Kako se finansiraju u našem okruženju, u Hrvatskoj, Bosni, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj? Da li smo izmislili nešto što je presedan ili je ovo pravilo koje se potvrdilo kroz decenijsku primenu? Mi samo primenjujemo u Srbiji one vrste zakona i zakonskih normi koje su davno potvrđene u uređenim društvima.
RTS-u, odnosno Televiziji Beograd i Televiziji Novi Sad je potrebno dosta sredstava. To su sredstva građana, građanima se i odgovara za program koji se emituje. Ako u svemu tome dođe do nesporazuma, propašće javni servis. Da li će to biti presedan - ne. Propao je i u nekim drugim zemljama, propao je u Mađarskoj zato što građani nisu hteli da plaćaju. Onda ćemo mi ovde organizovati raspravu i videti da li postoji neki drugi način da se finansira javni servis i da li mi kao država onda treba da izmenimo ovaj zakon pa da kažemo - nema javnog servisa, postoji državna televizija. Državnu televiziju kreira vlast, vlast se menja i tad se menja i državna televizija.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč je tražio predstavnik predlagača, potpredsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Žarko Korać.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Gospođo Čomić, poštovani narodni poslanici, bio sam vrlo otvoren. Druga su ovo vremena, i  za budućnost uopšte, od sada pa nadalje građanima treba govoriti otvoreno istinu. To svakako nije popularna mera. Kao što ste čuli, svuda u našem okruženju, i u Sloveniji, svuda se jedino na ovaj način može očuvati nezavisnost tog medija.
Želim da vas podsetim da imate jednu zemlju koja, doduše, nije blizu nas, gde je celokupna televizija bazirana na komercijalnom principu. To su Sjedinjene Američke Države. Želim da vas podsetim da je to zemlja sa verovatno najgorom televizijskom produkcijom na svetu, gde je sve prekinuto reklamama i gde je sve komercijalno.
Mislim da većina naših građana kada ode u Ameriku bude fascinirana time što tamo ima stotine kanala, ali ubrzo konstatuju da, sem pojedinačno neke retke emisije koja im se dopada, u celini ti kanali ne valjaju ništa, i čovek koji bi gledao kontinualno te kanale, nažalost, dao bi takvo poređenje. U principu, mi Evropljani smo navikli na onu televiziju koju ima Evropa, ali pre svega na javni servis.
Želim da vas podsetim da mi nismo tako bogato društvo da možemo da imamo onakav javni servis kao što je BBC koji, za razliku od skoro svih evropskih zemalja, ima još i tu osobinu da nema nimalo komercijalnog programa, ali je veoma visoka pretplata, i mesečna i na godišnjem nivou, kada se uplaćuje za taj servis.
Najbolje emisije, koje najčešće gledaju naši gledaoci, često su u produkciji upravo tog BBC-a, mada ne sve, i to zbog njegove ozbiljnosti. Komercijalne televizije se u principu i u Evropi teško gledaju. Neću da ponižavam i da vređam komercijalne televizije. To nije moj cilj. One su ravnopravne sa javnim servisom, ali moram da vam kažem, a vi sad razmislite dobro, pa ćete videti - najozbiljnije emisije u ovoj zemlji ipak u principu imate na RTS-u.
Govorim o emisijama iz kulture, obrazovanja, nacionalne kulture za koju se svi mi ovde zalažemo. Kada su političke emisije u pitanju, uvažiću primedbe opozicije i mogu razumeti njihovo nezadovoljstvo. Ali, nadam se da ćete se složiti sa mnom da sve najbolje dečije emisije, školske emisije ... Kako izgledaju na komercijalnim televizijama - postavite jednu voditeljku koja se ači i beči i dovede desetoro dece i to se zove dečija emisija. Za pravu dečiju emisiju treba napraviti scenario, treba snimati, treba putovati, treba uložiti u to. To nikakve pare ne donosi. Sem ako ne prekidate reklamama, što je klasična zloupotreba, i koristite decu za reklamiranje svakakvih proizvoda.
Prema tome, tačno je da je to nepopularno. Razumem opoziciju koja ovde ne može da ne poentira i kaže - evo, još ste građane opteretili sa nečim; ali, dugoročno gledano, u interesu građana Srbije jeste da imaju jedan dobar javni servis koji će sami finansirati, koji će postepeno da bude još bolji nego što je danas, opterećen kadrovima koji su zaposleni proteklih godina, sa još uvek velikim brojem zaposlenih.
Nije tehnika uništena samo u ratu. Deset godina praktično ništa nije ulagano u RTS u smislu kupovine opreme, kamera i slično, i RTS se nalazi u tehničkom smislu u vrlo teškom stanju. Ovde je jedan poslanik iz opozicije rekao da mi koristimo još uvek analognu tehnologiju, doći će digitalna. Ali kada bi doveli ovde nekoga iz RTS-a, neka njemu odgovori zašto smo još u toj analognoj i zašto još uvek nemamo modernu opremu; to je zato što jednostavno nije bilo investiranja.
Drugim rečima, građani Srbije imaju interesa da održavaju ovakav javni servis i da ga učine finansijski nezavisnim. Zamislite taj javni servis koji bi svaki put zavisio od toga ko je u Vladi i da li se sada Vladi dopada kako se izveštava. Ako želite da se promeni ono na šta se sada najviše žalite, informativni program, onda glasajte da se on udalji od toga da Vlada ima i finansijske mogućnosti, ne samo institucionalno. Ona više neće postojati u upravnom odboru. Upravni odbor se potpuno drugačije postavlja i neće ni finansijski moći, ni na koji način, da ga dovede u jedno stanje zavisnosti, da neko na televiziji razmišlja da li će ono što on politički izveštava biti po volji nekoga ko odlučuje o budžetu. Dakle, ima Srbija interesa da zadrži svoj javni servis i da ga sama finansira. (Aplauz.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Zoran Anđelković

Dame i gospodo, da li smo mi zainteresovani za javni servis? I opozicija i pozicija je zainteresovana za javni servis, i o tome pričamo ovde već dva ili tri dana, ali javni servis u interesu građana. Sadašnja RTS, na način na koji se bira ovaj savet, samo ga indirektno bira DOS, faktički indirektno a ne direktno, nije javni servis građana Srbije; ona je javni servis samo dela političke javnosti u Republici Srbiji, koja podržava ovaj deo vlasti ili, bolje reći, ovaj DOS koji je sada na vlasti.
Prema tome, naravno da je potreban javni servis, da treba naći načina kako da se finansira, naravno da građani Srbije treba da sufinansiraju na neki način taj javni servis, samo ne u ovom iznosu i ne na ovaj način. To isto smo znali i pre dve godine. Tada da nije bilo priče radi sitnih političkih poena, pa recite da ste to radili radi sitnih političkih poena, i da se reklo - treba ukinuti pretplatu, nije to samo bilo preko elektroprivrede, ovoga ili onoga, nije važno preko koga; što niste modifikovali umesto što ste ukinuli, pa dve godine nema ništa, dve godine smo upropašćavali RTS i sada kažemo - fali toliko para.
Što za ove dve godine nije bilo rešeno to pitanje? Zašto odmah nije bilo modifikovano; ukinuto je da ide preko elektroprivrede, nađen je novi mehanizam, odmah bi se išlo na drugo; prihod bi bio za RTS i ona bi do sada funkcionisala, i sada ne bi bilo ovde 210 dinara po jednom domaćinstvu nego bi bilo 50-60 dinara. To bi takođe zadovoljavalo funkcionisanje RTS-a.
Drugo, mi i danas ne znamo šta znači 210 dinara po domaćinstvu. Koliki je ukupan prihod? Koliki će biti mesečni prihod za radiodifuziju sutra, i šta to zadovoljava? Da li to zadovoljava plate, ili potrebe tehničkih dostignuća i unapređenja u radiodifuziji, ili ne. Šta je to u suštini? Kako se došlo do 210 dinara? Zašto baš 210 dinara? Treba neko da ovde to kaže, javnosti da kaže - do toga se došlo zato što to donosi tu i tu cifru, a ta cifra od 400, 500 miliona mesečno, koliko će možda biti ubrano po ovom sistemu, znači za plate toliko, za kupovinu tehnike toliko i toliko.
Prema tome, o tim ciframa javnost mora da zna. Ako neko treba da plati 210 dinara, on mora da zna šta plaća. Ne samo - plaća javni servis. Šta plaća? Koliko plaća za plate, a koliko će platiti za unapređenje, za tehnička dostignuća tog javnog servisa i obećanje da će javni servis biti u interesu svih građana, a ne samo političke nomenklature koja je na vlasti.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, replika na izlaganje prethodnog govornika.