Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, učinjena nam je velika usluga, jer su pomenuta tri razloga zbog kojih smo mi pre godinu dana insistirali na izmenama Zakona o Radio-televiziji Srbije, kako bi se ukinula taksa na električno brojilo kao vid finansiranja Radio-televizije Srbije.
Ti razlozi su: prvo, jasno očekivanje građana, koji nisu želeli da putem takse finansiraju Radio-televiziju Srbije. Drugi razlog je pitanje nepravičnosti koji ste vi pomenuli i ja ću vas podsetiti da je Savezni ustavni sud zapravo bio sud koji je svesno prolongirao ustavnu raspravu o finansiranju Radio-televizije Srbije putem naplate takse na električno brojilo, jer je bilo jasno da je tako nešto protivustavno. I, konačno, treće je bila sasvim sigurno naša želja da prvo reformišemo Radio-televiziju Srbije, da ponudimo novi koncept, pa onda uz taj koncept ponudimo građanima i njihovim predstavnicima u političkom životu da odluče da li pristaju na taj novi koncept finansiranja ili na neki drugačiji način.
Ovde smo čuli u prethodnoj diskusiji da nije bilo važno to da li je neko imao televizor ili nije imao, on je plaćao taksu na električno brojilo i iz te takse se navodno finansirala televizija, a vlast nije interesovalo da li onaj koji tu taksu plaća tu televiziju gleda, čak i da li ima TV prijemnik. To je nonsens.
Želim da vas podsetim da ste vi glasali protiv te naše inicijative pre godinu dana, jer ste tada rekli da će time RTS biti zavisan još više od Vlade. Vidite koliko ima kontradiktornosti i u onome što ste tada govorili i u onome što govorite danas; i svesno priznajem kontradiktornost, ukoliko se zanemari ovo obrazloženje o reformi RTS-a, između onog što smo mi govorili pre tri, četiri ili pet godina i onoga što govorimo danas.
Suština je u tome da je RTS promenjen i uz tu promenu mi predlažemo promenu finansiranja. Ne želimo da se to vrši na neustavan i nezakonit način, taksom na brojilo. Zato smo radiodifuznoj ustanovi, odnosno Televiziji Beograd i Televiziji Novi Sad ostavili mogućnost dogovora sa nekim javnim preduzećem oko oblika ostvarivanja tog prava na finansiranje putem pretplate za televizijski, odnosno radio program. Taj dogovor će biti procesuiran kroz statut Radio-televizije Beograd, odnosno Televizije Novi Sad i kroz poslovne aranžmane i ugovore sa javnim preduzećima. Kako će to ta televizija da reši, nas ne interesuje. Da li će na sebe preuzeti obavezu, recimo, nekog javnog preduzeća poput PTT-a ili Elektroprivrede, pa reći kroz ugovor sa RTS-om da ukoliko oni ne ostvare ta planirana novčana sredstva oni preuzimaju na sebe obavezu isplate sredstava RTS-a, odnosno Televizije Beograd i Televizije Novi Sad, to već nije tema za parlament i za nas koji donosimo ovaj zakon.
Za nas je važno da utvrdimo jasne i precizne zakonske okvire u kojima će se ostvarivati ta nezavisnost, koju svi želimo, i razvijati javni servis, što takođe svi želimo. U svemu što je citirano mi zapravo prepoznajemo još jedan čvrst argument za ovo što danas radimo. Ako želite da se iskarikirate, možete. U svemu se može prepoznati besmisao, ali to nije ponašanje racionalnih i razumnih ljudi i građani se tako neće ponašati, ja sam uveren u to. Ako oni odluče da ne plaćaju javni servis, onda će to biti jasna poruka da građani smatraju da je u ovom trenutku njihova egzistencionalna potreba jača od one potrebe za nepristrasnim i pravovremenim informisanjem.
