Nastavljamo raspravu o Predlogu odluke.
Jedno kratko obaveštenje - 9. sednica Odbora za odbranu i bezbednost održaće se danas u 12,00 časova, u sali I u prizemlju.
Sada pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? Izvolite, reč ima narodno poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS; ukupno vreme je 20 minuta, dva puta po 10 minuta; da li koristite?

Dame i gospodo narodni poslanici, anketni odbori su jedna od najvažnijih demokratskih tekovina razvoja evropskog parlamentarizma i služe za direktno mešanje parlamenta u rad izvršne i sudske vlasti. Tamo se obično formiraju gde se pokaže da su izvršna i sudska vlast u problemima ili u nemogućnosti da obave svoje ustavne i zakonske nadležnosti.
Anketni odbori su tela čiji se osnovni princip rada bazira na insistiranju na nepristrasnosti u utvrđivanju istine, utvrđivanju činjenica, bez obzira kako neko ko ima vlast i moć reagovao na te činjenice. U našoj parlamentarnoj praksi ti anketni odbori nisu pokazali neke naročito vrhunske rezultate, kada pogledamo sve one odbore do sada formirane. Međutim, bilo je anketnih odbora koji su veoma uspešno radili, to je možda slučajna koicidencija, upravno anketni odbori čije je formiranje inicirala SRS. Prvo je bio anketni odbor u Saveznoj skupštini povodom Dafiment, Jugoskandik i Centralne banke, Skupština je prihvatila formiranje, a onda je rad miniran iz redova opozicije, od strane Strahinje Kastratovića,koji je tada bio poslanik DEPOS-a, a sada je član Demokrtske stranke.
Sada je član DS, možda nije funkcioner, ali se kod vas učlanio. Dobro, možda ovo nije tačno, to možete posle da me demantujete, ali reč je o Strahinji Kastratoviću i ovde je značajan akcenat dat na njeogovo ime, a ne na stranačko članstvo. Tada je bio poslanik DEPOS-a u Saveznoj skupštini i kao član anketnog odbora nije hteo da podrži izbor Zorana Krasića, člana SRS , za predsednika, nego je kandidovao sebe i tako omogućio izbor Vukašina Jokanovića. To je već bila mina u startu.
Taj anketni odbor ipak je došao do značajnih rezultata, ali nikada njegov izvšetaj nije razmatran u Saveznoj skupštini. Mi srpski radikali smo materijale tog anketnog odbora objavili u knjizi - "Šta uze levica, da ne zna desnica". Ista godina, sa Radojem Kontićem na naslovnoj strani kako se ljubi sa Dafinom Milanović.
Drugi anketni odbor je bio povodom slučaja Ibarske magistrale. Prvi pokušaj SPO-a je bio neuspešan. Na inicijativu SRS je formiran taj odbor, on je uspešno završio svoj posao, podneo izveštaj, a u međuvremenu su bili izbori i nikada taj izveštaj niste stavili na dnevni red, iako je trebalo da se podnese i novom skupštinskom sastavu, pošto je rad završen, Skupština ima kontinuitet i to je trebalo da bude na dnevnom redu.
Početkom ove godine smo imali Anketni odbor za utvrđivanje činjenica i okolnosti vezanih za ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića. Anketni odbor je bio veoma uspešan.
Onako kako se malopre zalagao Čedomir Jovanović za javnost rada, tako se zalagao i ovaj anketni odbor i poslednji stav njegovih zaključaka je bio da se izveštaj i kompletan materijal mora učiniti dostupnim široj naučnoj, stručnoj i političkoj javnosti. To se čini dostupnim- štampanjem.
Taj anketni odbor, iako je veoma uspešno završio svoj rad - čak ustanovio ko je ubica, sa velikim procentom verovatnoće ( 99%) da je to Ivan Delić, a nedavno je taj Ivan Delić umalo bio žrtva i ranjen je u pokušaju atentata kod Svetog Stefana - mi smo izloženi baražnoj vatri svih vaših medija, sa svih strana.
Problem je bio što smo stenogram objavili, a ne sam sadržaj izveštaja. U radu anketnog odbora nema državnih tajni i ovde se razotkriva kriminal ili kršenje Ustava i zakona. Ne može biti tajna kada se neko bavi kriminalom, krši Ustav, krši zakon, šta tu može biti tajna? Nema tu planova o odbrani zemlje, spiska naših tajnih agenata u stranim zemljama ili operativnih podataka o stranim agentima koje smo ovde već otkrili, a još nije vreme da budu i javno raskrinkani. Šta tu može biti tajna?Dakle, o tajnosti nema potrebe da se govori i sve mora biti javno.
Međutim, parlamentarna većina svojim naknadnim stavom prema izveštaju tog anketnog odbora je pokazala ne samo nezainteresovanost za rezultate, nego neku neverovatnu pogođenost tim rezultatima. Zašto su bili pogođeni? To je ključno pitanje.
Ovde je reč o jednom anketnom odboru koji bi, po prirodi stvari, morao da se formira u Saveznoj skupštini jer je reč o nadlženostima savezne države.
(Čedomir Jovanović, sa mesta: Republička vlada!)
Ne Republička vlada, nego rad saveznog predsednika i Vojske Jugoslavije odnosno njenih posebnih službi i savetnika saveznog predsednika. Oni su na tapetu valjda, tako ste formulisali naslov ovog anketnog odbora. Formulisali ste ga kao ugrožavanje Republičke vlade od strane saveznih organa vlasti i to je suština te vaše formulacije. Niste baš potpuno nepristrasno postupili, ali nije to toliko bitno, ne govorim o tome, nego o drugim stvarima.
Ovde se jedan problem u startu pojavljuje. Niko ko je van nadležnosti republičke vlasti nije dužan da se pojavi pred anketnim odborom, ni jedan savezni funkcioner, ni jedan oficir Vojske Jugoslavije; jer, kada Ustav kaže poslovi državnih organa, misli se na državne organe Srbije, a savezni državni organi i nosioci funkcija su dužni da se odazovu anketnom odboru saveznog parlamenta.
(Čedomir Jovanović, sa mesta: Rade Marković - savezni organ?)
Rade Marković nije bio savezni organ vlasti, ali Rade Marković sada sa ovim nema direktne veze.
Gospodine Jovanoviću, dozvolite da ovo sve ekspliciram do kraja, pa imaćete vi još prilike da govorite, pošto ste predlagač, možete da se javite kada god vam padne na pamet. Nisam imao nameru da se vama dopadne ono što izgovorim sa ove govornice, nego naprotiv, moja je namera da vam se ni jedna moja reč ne dopadne. Ovde sam predstavnik SRS, opozicija.
(Čedomir Jovanović, sa mesta: Moram da ti kažem da mi se ne dopadaš.)
Dalje, mi smo ružni i zli, ali nismo prljavi i svi to morate priznati. Mi radikali smo ružni i zli, kako dobacuje Milka, ali nismo prljavi i to je osnovna stvar.
Kada se formiraju anketni odbori, onda se vodi računa da se neutrališe činjenica ko u parlamentu ima većinu, a ko manjinu. Redovna skupštinska radna tela se formiraju na principu proporcionalnosti, ali da je taj princip dovoljan kod istraživanja ovakvih činjenica, onda ne bi imalo potrebe da se formira poseban anketni odbor, to bi mogli da rade redovni skupštinski odbori. Ovde se u igru ubacuje neki drugi princip, princip reciprociteta, kada sve poslaničke grupe treba da budu zastupljene na isti način.
U zemljama posebno razvijene demokratije predstavnik opozicije se bira za predsednika anketnog odbora, jer se pretpostavlja da će on biti mnogo manje pristrasan nego predstavnik vlasti. Anketni odbor ne istražuje ponašanje opozicije. Za opoziciju postoje sudovi, policija, zatvori. Anketni odbori se bave ljudima vlasti. Ovde je umesto osnovne problematike na tapetu bila Srpska radikalna stranka, zašto mi nećemo da učestvujemo. Sada ću vam objasniti potanko zašto mi nećemo da učestvujemo, a onih 27 minuta ću iskoristiti da govorim...

Ne, imate još 10 minuta kao predsednik poslaničke grupe.

Posle imam još 27 minuta.

Ali nećete odjednom 27, zato što imaju pravo i drugi predsednici poslaničkih grupa.

Dobro, ali nemojte mi baš cepkati na minut-dva, nego po deset, petnaest minuta.

Ne, imate sada još 10 minuta.

Prvo, zato što smatramo da od početka u ovoj skupštini ne postoje regularni uslovi za normalan rad i za funkcionisanje parlamenta. U parlamentarnoj tradiciji postoji princip, kada se formiraju stalna skupštinska radna tela, da se to radi po proporcionalnom principu i da se tu stranke pogađaju, cenkaju, na apotekarskoj vagi mere koliko koja treba da ima učešća u skupštinskim radnim telima.
Vi ste to izbegli tako što ste tražili da se prvo formira nekoliko odbora, gde će biti vaši predsednici, a onda na ostalim odborima da se usaglašavate sa opozicionim strankama. Možete vi i to, to nije protivustavno. Vi možete da imate samo svoje članove u svim skupštinskim radnim telima, jer imate većinu, ali onda nemojte da postavljate pitanje zašto radikali nisu hteli da učestvuju.
Nismo hteli da bude iz naše stranke potpredsednik Skupštine i član ni u jednom radnom telu. Ako niste spremni da se princip poštuje do kraja, da se dogovorimo, da jasno odmerimo koliko svako može da ima učešća u tim radnim telima, onda preuzmite odgovornost, preuzmite sve u voje ruke i nemojte se čuditi što mi ne participiramo u tome.
Ova skupština je na neverovatan način, u tri navrata menjajući Poslovnik, uskraćivala prava opozicionih partija i formalizovala do kraja svoj rad. Toliko ste daleko išli( to je trebalo da dobacujete dok je Čedomir Jovanović govorio - tema, tema), da ste i vašim poslanicima uskratili pravo da govore. Dalje, u ovoj skupštini ste uveli novčano kažnjavanje poslanika. Niste našli u uporednoj praksi savremenih parlamenata slično rešenje i niste ga pokazali.
U ovoj Narodnoj skupštini pokazali ste spremnost da brutalno policijom rasterujete poslanike Srpske radikalne stranke i iznosite ih iz sale. Znate, postoji i u drugim parlamentima, gde se izglasa odluka o isključenju poslanika, način da se zaista to ostvari, ali se ne ostvaruje tog dana, nego se čeka da prođe dan, pa se na vratima sutradan zaustavi taj poslanik, svaki dan, ako treba dok ima poslanika, ali ga ne nosi policija. Pa možda ga i pauk nosi, naravno.

Molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.

Ovo je tema.