Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih želeo da vam se zahvalim na razumevanju koje ste iskazali tokom jučerašnjeg dana kroz uvažavanje razloga koji su naveli poslaničku grupu DOS da po hitnom postupku vanredno uvrsti u tekuću sednicu Republičkog parlamenta i ovu tačku dnevnog reda.
Mislim da bi, zbog izuzetnog značaja i važnosti teme o kojoj danas razgovaramo, ova diskusija trebalo da ide u tri pravca: kao odgovorni ljudi morali bismo da obrazložimo razloge zbog kojih tražimo formiranje anketne komisije pred Republičkim parlamentom, da porazgovaramo o načinima rada te komisije, ukoliko ona bude formirana, kao i da zajednički definišemo ciljeve tog rada.
Što se tiče razloga zbog kojih se formira anketna komisija Narodne skupštine Republike Srbije, koja treba da sagleda stanje i utvrdi činjenice postojanja ili nepostojanja zloupotrebe službenog položaja najviših državnih funkcionera i neovlašćenog postupanja lica u njihovoj službi, u najkonkretnijem i najjasnijem smislu Republički parlament je na tako nešto prinuđen.
Poslanička grupa DOS ovu inicijativu je pokrenula pred Većem građana, odnosno Većem republika Savezne skupštine, ne zbog toga što smatramo da Republički parlament nema prava da raspravlja o ovoj temi; tokom iznošenja nekih naših namera o načinima rada te anketne komisije citiraću član Ustava i poslovnička prava koja nam dopuštaju rad te anketne komisije.
Upravo zbog toga što smo smatrali da je problem koji je pokrenut - javnim nastupima predsednika SRJ i njegovim sumnjama u navodno prisluškivanje od strane drugog državnog organa Republičke vlade, istovremeno smena načelnika generalštaba, koji je sa nizom svojih saradnika ukazao na grube zloupotrebe oružanih snaga ove zemlje - isuviše ozbiljan da bi se mogao rešavati isključivo pred Republičkim parlamentom. Jasno je da svojim sadržajem i obimom on potresa čitavo društvo, dakle i SRJ.
Mislim da ste, kao uostalom i šira javnost, svesni svega onoga što je zapravo prolongiralo donošenje odluke kako bi ta anketna komisija mogla da otpočne sa radom na federalnom nivou. Dakle, poslanička grupa DOS je pre gotovo mesec dana pokrenula tu inicijativu, održala čitav niz konsultacija sa predsednicima svih poslaničkih grupa u Saveznoj skupštini, započela sednicu Veća građana i potom konstatovala da nema potrebne političke volje da se na nivou savezne države raspravlja o takom krupnoj temi; da nema političke volje i hrabrosti da se, bez prejudiciranja konačnog stava i zauzimanja bilo koje ličnosti i institucije na nivou savezne države, utvrdi da li neko zloupotrebljava svoj položaj, kako ga zloupotrebljava i kako na takvu vrstu ponašanja parlament treba da odgovori.
Mislim da je to veoma ozbiljan razlog i da uviđajući činjenicu o nepostojanju političke volje na saveznom nivou, Republika Srbija, odnosno mi kao predstavnici interesa građana Republike Srbije moramo odgovorno porazgovarati ovde, pogledati jedni drugima u oči i reći da li smo mi političari koji nemaju hrabrosti da postave ta pitanja. Da li mi kao političari time pravimo grešku veću od svih onih koje smo u svom radu počinili u prethodnom periodu, jer je jasno da, uprkos svemu onome što je pozitivno, ova skupština ima i svoje tamne trenutke.
Mislim da je današnja rasprava i formiranje anketne komisije prilika da porušimo sve one barijere, napravljene ne samo u poslednjih godinu i po dana, nego i u poslednjoj deceniji, da kao odgovorni političari pružimo neke veoma važne i jasne formulacije i činjenice na osnovu kojih bi javnost mogla precizno da sagleda našu političku stvarnost.
Kada govorimo o predsedniku SRJ, mi govorimo o jednoj instituciji, ne govorimo toliko o jednoj ličnosti. Za nas je predsednik SRJ institucija, koja zaslužuje puno poštovanje, jer je u njoj sabrana sva ona politička volja miliona građana našeg društva.
Kada govorimo o Republičkoj vladi, mi govorimo o instituciji kojoj je ovaj parlament dao legitimitet. Iz toga imamo pravo da proverimo da li je Republička vlada institucija koja posle godinu i po dana ruši krhku demokratiju u Srbiji ili pokušava da učini sve kako bi ta demokratija bila stabilnija.
Kada govorimo o načelniku generalštaba Vojske Jugoslavije, mi ne govorimo o Miloševićevom generalu, ne govorimo o Nebojši Pavkoviću, čiju smo smenu tražili godinu i po dana. Mi govorimo o instituciji.
Ovaj parlament ima pravo da postavi pitanje i potraži odgovor, jer drugi parlament nije imao hrabrosti da to učini. Da li je ta institucija zloupotrebljena; da li je ona u nekom procesu odlučivanja zaobiđena; da li se sa njom pogrešno postupalo? Onaj ko postupa na takav način sa institucijom načelnika generalštaba, odnosno sa Vojskom Jugoslavije, on u potpunosti devalvira sve ono na čemu mi kao parlament moramo insistiratik kad su u pitanju institucije građanskog društva.
Mogu se složiti sa svim kritikama u našoj javnosti vezanim za rad ovog parlamenta: kada se naš rad opisuje i suviše oštrim i netaktičnim, često i necivilizovanim; može se reći da ponekad zaboravljamo da nismo politički neprijatelji, već samo politički protivnici ; da svojim ponašanjem nismo najbolji primer onima koje predstavljamo. Ali, ovo je dobra prilika da jednom stavimo tačku, posle godinu i po dana, na sve skandale, sve afere, sve nedoumice i pružimo građanima Srbije i SRJ jasan odgovor, jer niko drugi nije bio spreman da to učini.
Kakav će taj odgovor biti, neka to zaključi anketna komisija, a potom neka potvrdi Parlament kroz raspravu koja može trajati, što se nas tiče, koliko god to poslanici žele. Ne zbog toga što će to biti prilika da se denuncira jedan čovek ili jedna institucija, već zbog toga što će to biti prilika da jednom zauvek napravimo razliku između Srbije u kojoj smo živeli, ne samo tokom poslednjih deset godina, već tokom čitavog jednog veka i one u kojoj želimo da živimo.
Kada govorimo o zadacima te anketne komisije, pokušaću da vam ukažem na nekoliko veoma važnih principa na kojima mi kao poslanička grupa DOS insistiramo, ali time, po našem mišljenju, ničim ne dovodimo u pitanje prava drugih poslaničkih grupa i predstavnika drugih političkih opcija.
Mi želimo da ta anketna komisija prvo građanima Srbije pošalje jasnu poruku da više nema nedodirljivih u ovom društvu, da više nema osobe koja se ne može pozvati pred Parlament, kojoj se ne može postaviti jasno pitanje i tražiti jasan odgovor.
Potom, želimo da pošaljemo građanima Srbije i SRJ poruku da smo mi, kao parlament, sposobni da procenimo koliko je taj odgovor iskren i koliko vuče za sobom konsekvenci koje moraju biti jasne i merljive. Posle godinu i po dana svega onog što je skandalizovalo našu javnost i zaista od Srbije napravilo društvo u kome se ne pravi razlika između istine i neistine, činjenice i laži, rada i nerada, mi tu razliku želimo da napravimo.
Podsetiću vas na nekoliko afera koje su često pominjane ovde u Republičkom parlamentu i koje su ostale bez svog konačnog ishoda:
- hapšenje Slobodana Miloševića; s pravom predstavnici opozicije mogu kritikovati tu našu politiku. To je odluka ove vlasti, ali je do današnjeg dana ostala mimo svakog realnog političkog okvira, jer se deo te vlasti od nje distancirao. Šta građani Srbije ili SRJ danas mogu reći o tom događaju? Da li je to lični hir šefa jedne poslaničke grupe, predsednika Republičke vlade i ministra policije? Da li je to lični hir nekoliko članova predsedništva DOS-a ili politička odluka najviših državnih organa u ovoj zemlji? Nikada nismo dobili taj odgovor;
- saradnja sa Haškim tribunalom i ekstradicija bivšeg predsednika tom sudu; Da li je to lični hir nekolicine pojedinaca ili je to opet bila odluka doneta na najvišem državnom nivou? Nemamo jasan odgovor, jer ga nikada nismo dobili, između ostalog, zbog nespremnosti istih tih državnih organa da se sa tim suoče;
- brojne kriminalne afere i skandali; da li u ovoj skupštini sede kriminalci; ratni zločinci; neodgovorni ljudi koji zloupotrebljavaju svoje položaje? Puno reči i puno optužbi, a nikada nijedna činjenica i nikada nijedna konstatacija.
Kada bismo tako nastavili, onda bi od ove zemlje napravili društvo u kojem zapravo nije bitno ko šta o vama priča i šta vi o kome pričate: bitno je samo da se nešto radi. To nije princip koji bismo mi podržali i to nije politika koju mi želimo da vodimo.
Mi očekujemo da posle godinu i po dana jednom podvučemo crtu i napravimo razliku između onog što je crno i onog što je belo. Ako to ne uradi Parlament, pitam vas ko će tako nešto učiniti? Građani koji su nas izabrali da uradimo neki posao za njih? Ne, oni će se samo povući u sebe i zapravo vratiti društvo u onu fazu u kojoj smo bili prethodnih deset godina, fazu distanciranja od svake vrste konkretnog učešća u političkim dešavanjima, koja bez građana ne mogu biti uspešna, kao ni bez institucija.
Republički parlament je, uprkos svemu verujem, demokratska i kredibilna institucija. On počiva na demokratski izraženoj volji građana Srbije, u njemu sede politički predstavnici tih građana, za njih su ljudi glasali. Ti ljudi danas imaju pravo da se pitaju šta će se desiti sa njima, ako Republička vlada ili neka njena agencija prisluškuje predsednika SRJ; šta će se desiti sa bilo kojim poslanikom u ovoj skupštini? Da li ćemo mi imati pravo da kažemo da to nije tačno, ako tako nešto ne utvrdimo? Nećemo imati pravo. Ćutanjem ćemo mi, zapravo, podržati takvu vrstu razmišljanja, jer je ćutanje prećutna saglasnost.
Sa druge strane, da li će taj građanin moći da se oseća sigurnim ako ne dobije odgovor na pitanje da li je neko pokušao da zloupotrebi oružane snage ove zemlje, da li je neko ponizio instituciju Generalštaba, hijerarhiju u službi i sve to podredio kabinetu i salonskom naglabanju. Ako se ne pruži odgovor na tu vrstu pitanja, onda niko od nas ne može mirno spavati i reći ljudima oko sebe da se isto tako ponašaju; jer, ko može garantovati da sutra neko drugi neće ući u vaš stan; ko može garantovati da se neće izdati neko novo naređenje, sledeći logiku - probali smo jedanput, ništa se nije desilo, hajde da probamo ponovo.
Upravo zbog tih razloga, DOS želi principijelno da pruži priliku i predsedniku SRJ i članovima njegovog najužeg okruženja, njegovim savetnicima, da sa sebe skinu senku sumnje i predstave se onakvima kakve smo ih mi videli onog trenutka kada smo ih podržavali, demokratama koji poštuju institucije, razumeju odgovornost političkih odluka koje donose i od te odgovornosti ne beže, a pogotovo ne u neistinu.
Zatim, mi želimo da dobijemo jasan odgovor od Republičke vlade: da li je ona onakva kakvom smo je mi opisivali kada smo je ovde izglasali; da li je to vlada koja se hrabro suočava sa problemima, te probleme rešava, ne ustručava se da javnosti ukaže na probleme, ne popušta pod pritiscima, ukoliko su ti pritisci posledica nemoći, ali ima razumevanja za one koji ne mogu taj tempo da prate; ili je to Republička vlada u kojoj sedi nekoliko samovoljnika, koja zloupotrebljava institucije, Skupštini ne podnosi izveštaje, donosi odluke mimo očiju javnosti; i konačno, dovodi u pitanje ustavni poredak, jer je prisluškivanje predsednika SRJ rušenje ustavnog poretka.
To je, po Zakonu o krivičnom postupku, jedno od najtežih krivičnih dela u ovoj zemlji. To se mora sankcionisati. Tražimo da se utvrdi da li su ti ljudi odgovorni ili nisu, jer ćemo ćutanjem ostaviti javnosti da sama tumači da li im se neko dopada ili ne i da li je nešto istina ili ne.
Mi želimo da se to raščisti, da sa sebe skinemo svaku senku sumnje, jer ovaj parlament neće dati pokriće Vladi za takvu vrstu ponašanja, ali neće dopustiti ni nekome drugom da Vladu - koja ima najviše problema, računajući sve ono što je nasledila nakon pola veka, ne samo deset godina problematičnih odnosa u našem društvu - dezavuiše na takav način, bacanjem ljage, klevetama, bez ijedne činjenice.
Ako se neko tako ponaša prema Republičkoj vladi, sutra će prema Skupštini, prema poslaničkoj grupi, prema poslaniku, a za nedelju ili dve prema bilo kom građaninu u našem društvu. Više nego jaki razlozi za poslaničku grupu DOS-a i verujem da se u tim razlozima ne prepoznaje nikakva ad hok optužba, niti se prejudicira konačni stav poslanika DOS-a koji će nas predstavljati u toj anketnoj komisiji.
Što se tiče načina rada, ne možemo pobeći od činjenice da je ovaj parlament formirao nekoliko anketnih odbora, ne anketnih komisija, u svojoj novijoj istoriji, od 1991. godine; pa potom da pređemo na Saveznu skupštinu i anketne komisije koje su formirane u slučaju Štrpci ili u slučaju devizne štednje, odnosno piramidalnih banaka, Dafiment banke i Jugoskandik-a; povodom tragedije nekadašnjeg ministra odbrane, gospodina Bulatovića; zatim tragedije na Ibarskoj magistrali.
Rad i rezultati tih anketnih odbora bili su polovični. On je, po pravilu, uvek zavisio od političke volje većine i nikada nije bio u potpunosti izložen javnosti; nekada s razlogom. Mi možemo prihvatiti princip da postoje situacije kada se mora poštovati tajnost i poslanici moraju na sebe preuzeti odgovornost čuvanja neke tajne. Ali, u tim situacijama o kojima sam govorio malopre - devizna štednja, Štrpci, Ibarska magistrala, 9. mart - nije bilo razloga za takvo ponašanje.
Mi zbog toga želimo sada da napravimo presedan i kažemo - ova anketna komisija će se razlikovati od svih onih koje su postojale u prethodnih deset godina. Njene sednice će biti javne. Da li to znači da će to biti prilika da se neki ljudi blate? Ne, to neće dopustiti članovi anketne komisije i mi tražimo razumevanje za takav stav.
Mi želimo da više ne bude posrednika, tumača, tajnih sastanaka i poturenih stenograma, već ćemo otvoriti vrata ovog parlamenta svakome ko želi da obavesti javnost o onome što se dešava tokom rada te anketne komisije, bez ikakvog ustručavanja. Svako ima pravo da čuje svedočenje gospodina Koštunice, savetnika Nalića, savetnika Tijanića, svako ima pravo da čuje odgovore na pitanja Čedomira Jovanovića, Vladimira Popovića, Zorana Đinđića. Mi to tražimo jer se ne plašimo javnosti, nemamo šta da krijemo. To je ta prva velika razlika u načinu rada ove anketne komisije u odnosu na sve ono što je obeležavalo rad anketnih odbora u našoj skorijoj istoriji.
Što se tiče reprezentacije, odnosno sastava te anketne komisije - to je politička realnost, u potpunosti izraz volje građana. U meri u kojoj su građani dali podršku partijama naći će se i njihovi predstavnici u anketnoj komisiji. Matematika je nakada surova, ali je ona realna i egzaktna. Na jučerašnjim konsultacijama nigde nismo čuli tu vrstu osporavanja.
SPS je sa razlogom uočila jednu grešku. Ona nije bila namerna već je zapravo posledica stanja u toj partiji, mi smo to uvažili i prihvatili amandman SPS-a kojim se toj partiji ostavljaju dva mesta u anketnoj komisiji. Uvažili smo i amandmane Stranke srpskog jedinstva.
To nisu naši koalicioni partneri, to čak nisu ni naši politički saveznici, ali mi od tih ljudi očekujemo da oni pokažu da u ovoj zemlji postoji institucija koja ponekad može da zaboravi na partijski kontekst, pogotovo u situacijama u kojima problemi nisu partijski, već mnogo širi - društveni.
Zbog toga je poslanička grupa DOS-a sa zadovoljstvom prihvatila amandman SSJ kojim se utvrđuje dinamika rada anketne komisije i rok u kome ta anketna komisija mora saopštiti rezultate svojih saznanja; da se ne bi desilo da anketna komisija započne rad i nikada ga ne dovrši. U roku od 30 radnih dana 19 članova anketne komisije će ovaj parlament upoznati sa svim onim što je ta komisija saznala u vezi sa ovim spornim događajima.
Potom - pitanje predsednika; nema potrebe za predsednikom anketne komisije. Mislimo da bi bilo mnogo bolje da se rotira osoba koja će predsedavati radom anketne komisije i da ona koristi ista ona prava koja ima predsednik skupštinskog odbora. Dakle, ta anketna komisija će, uz našu saglasnost i uvažavanje predloga, raditi kroz rotacije. Jednim sastankom će predsedavati predstavnik vladajuće koalicije, drugim predstavnik opozicije, dok se rad ne završi.
Želim još da kažem i sledeće - Demokratska stranka Srbije, Srpska radikalna stranka i na osnovu amandmana koji sam video SPS, neke od početka a neke naknadno, definitivno su se distancirale od anketne komisije.
Slažem se da SRS ima pravo da proceni da li ona želi da učestvuje u anketnoj komisiji ili ne. To je pravo SRS. Ali, kao što ta stranka ima pravo da kaže - mi ne želimo da učestvujemo u anketnoj komisiji zbog toga što ste isključili čitavu našu poslaničku grupu iz Republičkog parlamenta, i mi imamo pravo da kažemo - želimo da učestvujemo u anketnoj komisiji i ta anketna komisija nije devalvirana zbog toga što neko u njoj ne želi da učestvuje.
Što se tiče DSS-a, koja čak neće da učestvuje ni u radu parlamenta, mi postavljamo javno pitanje - gde želite da se ovaj problem reši? Na kom mestu: u Veću građana, gde ste blokirali izglasavanje anketne komisije nepristajanjem na kompromis, uz činjenicu da su uvaženi svi vaši zahtevi; ili želita da to prođe kao hapšenje Miloševića, kao ekstradicija Haškom tribunalu, kao afera Gavrilović, kao afera Perišić, kao sve ono što je skandalizovalo našu javnost. Rečeno i - ništa. Bilo - pa ništa; neka se zaboravi; neka se prećuti; hajde da se dogovorimo; u interesu je građana i društva; nema veze što sam rekao da nisam znao da je neko isporučen Haškom tribunalu; nema veze što ne znam da se neko hapsi.
Mi znamo da to nije tako, ali hajde da uvažimo interes da je bolje ne produžvati ovaj problem nego ga ostaviti tako nerešenim. To nije politika iza koje mi stojimo i ako DSS zna neku instituciju pred kojom se može rešiti ovaj politički problem neka nam to kaže, ali neka ne traži od nas da mi pristanemo na saznanje da će stvari ostati bez tog konačnog epiloga i da se neće staviti tačka na takvu vrstu političkog ponašanja, koje je neprihvatljivo za demokratsko društvo.
Što se tiče SPS-a, upoznat sam sa amandmanim te stranke, koji zapravo znače samo jedno: ona se distancira od jučerašnjeg dogovora šefova poslaničkih grupa i povlači svoj pristanak na učešće u radu ove anketne komisije. Obrazloženje može zvučati logično. SPS traži da se istovremeno, uz tu anketnu komisiju, ispituju okolnosti pod kojima je Slobodan Milošević uhapšen, odnosno isporučen Haškom tribunalu.
Legitimno - samo to nije tema ove anketne komisije i to se znalo tokom jučerašnjeg dana. Zato s prvom ovde možemo da postavimo pitanje: da li je to iskrena želja SPS-a; da li je SRS zaista iskrena kada insistira na tim principima; ili je to deo političkog projekta i dogovora u kome se pomaže jednoj političkoj opciji i osobi kojoj je ta pomoć potrebna, jer nema argumente za sopstvenu poziciju i ono što je činila.
Anketna komisija Savezne skupštine nije formirana između ostalog i zbog toga što SPS za tako nešto nije glasala - ali je tada obrazloženje te partije bilo - vi se dogovorite, a mi ćemo to da podržimo; nemojte od nas da tražite da mi među vama rešavamo stvari, nego - hajde, dogovorite se vi koji ne možete ni oko čega da se dogovorite, pa ćemo mi to da podržimo - kao i SNP.
Ali, Slobodan Milošević je bio u Hagu i prošlog četvrtka, pa tada niko u Saveznoj skupštini nije rekao - mi insistiramo i daćemo svoju podršku anketnoj komisiji ukoliko tema njenog rada bude i hapšenje Slobodana Miloševića. Zbog toga je to najobičnija politička manipulacija čovekom koji se nalazi u zatvoru od onih njegovih partijskih prijatelja koje baš briga, realno, za Slobodana Miloševića. Nijedan njegov zahtev nikada niste uvažili i zbog toga nemojte ni nama bacati prašinu u oči sa ovakvim pamfletima. Na to ne pristajemo.
Put do istine je širok i na njemu mi ne biramo saputnike. DOS poziva sve poslaničke grupe da se upuste u taj posao. Garantujemo vam da će principi rada te komisije biti onakvi kakvu su juče potvrđeni. Između ostalog, biće potvrđeni i glasanjem o ovim amandmanima, ali se ne osećamo manje vrednim zbog toga što neko nema hrabrosti da se upusti u taj posao. Jer, za nas je to politički kukavičluk.
Svi vi koji mislite da ste predmet policijskog pritiska ili zloupotrebe - izvolite, razgovarajte i sa ministrom policije, i sa načelnikom javne bezbednosti, i sa načelnikom državne bezbednosti, i sa šefom vojne bezbednosti, pa utvrdite da li je to moguće ili ne. Recite - Vojislav Koštunica je prisluškivan i zato i mi mislimo da živimo u policijskoj državi. Ili recite - on nije prisluškivan, on govori neistinu i mi ne želimo da imamo predsednika koji se iza toga krije ili pokušava zloupotrebama da tako nešto predstavi.
Uskratićemo podršku Republičkoj vladi ako je tačno ono što govori Koštunica, ali ćemo joj dati punu podršku ukoliko tako nešto nije tačno, u odbrani onih principa na kojima mora da počiva i Republička vlada, i Republički parlament i demokratska Srbija.
Još samo nekoliko administrativno-tehničkih pitanja. S obzirom da je osporen legitimitet rada anketne komisije ... gospodine Šešelj , nisam ...
(Predsednik: Narodni poslanik Čedomir Jovanović ima pravo neograničeno da govori jer je predlagač ...)
... ni do sada zavisio od toga što mi vi sugerišete, samo malo strpljenja i završićemo. Dakle, što se tiče pitanja pravnog utemeljenja anketne komisije, legaliteta i legitimiteta na kome ona mora počivati - anketna komisija ima pravo da traži od državnih organa i od pojedinih organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su joj potrebne. Član 71. stav 4.
Dakle, ima pravo da traži od državnih organa i organizacija podatke, isprave i obaveštenja. Da li je predsednik Savezne Republike Jugoslavije državni organ? Da li je načelnik Generalštaba VJ državni organ? Da li je Republička vlada državni organ?
Naravno da jesu. I u ovom stavu ovog člana mi vidimo puno pravo da svaku osobu, koju smatramo potrebnom, pozovemo pred anketnu komisiju. Mi nemamo pravo da je prisilimo da dođe, iako je ona dužna da to učini, ali će nedolazak biti jasniji od bilo kog odgovora datog pred članovima te komisije, jer će nedolazak biti prećutna potvrda svih optužbi iznetih u prethodnih mesec dana i sa kojima se mi suočavamo već godinu i po dana.
Što se tiče državne tajne, vojne tajne, pozivanja na te tajne, pred anketnim komisijama ne sme biti tajni. Pred anketnim komisijama se može uvažiti specifičnost i izuzeti javnost, ali pred parlamentom i organima koji parlament imenuje ne sme biti tajni. Jer, ako pred parlamentom ima tajni, onda hajde da zatvorimo parlament. Pa, neka neko drugi upravlja ovom zemljom jer je on za tako nešto sposoban, pošto je nas procenio kao nesposobne, kojima ne treba nešto saopštiti.
Dakle, politika čistih ruku posle godinu i po dana prljavštine kojom su svi uprljani, politika principijelnosti treba da počne u ovom parlamentu, iako je, s pravom, u njemu često bilo neprincipijelnosti. Ako to ovim svojim postupkom ne uradimo, onda smo mi gori od naših prethodnika jer smo prevarili društvo. Naši prethodnici nikada nisu govorili kao mi. Nikada.
Oni nas nisu smatrali predstavnicima opozicije kompetentnim za neki problem, oni nikada nisu u javnosti iznosili probleme sa kojima se suočava Vojska Jugoslavije ili predsednik države. Oni su svoje smene rešavali tiho. Ne želim da kažem da li je to kulturno ili ne, po proceduri ili ne, ali jeste mimo javnosti i bez traumatizovanja javnosti.
Kada je smenjen načelnik Generalštaba, Perišić, bilo je oficijelnog saopštenja, ali nije bilo ovakvih problema sa kojima se suočavamo danas. Da li je to sposobnost vlasti da neke stvari reši unutar svojih redova ili je to želja da se stvari prikriju, neka tumači javnost. Danas o tome ne mogu da sudim, ali ukoliko mi pređemo preko svega onoga što je rečeno, onda ćemo biti gori od onih koji su loše stvari krili od drugih. Hvala vam.
(Poslanik Pelević traži repliku.)
