Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, apsolutno je pravo opozicije da ona odluči da li će učestvovati u radu ove anketne komisije ili ne. To pravo niko ne može osporiti, niti mi treba da trošimo svoje vreme i nastojanja kako bismo nekog privoleli da učestvuje u radu te anketne komisije. To je politička odluka koja ima svoje jasne posledice i verujem da ste u skladu s tom odlukom i posledicama vi donosili svoju odluku.
Mi smo dužni da objasnimo javnosti i da pred parlamentom kažemo: juče smo uvažili principe koji su pomenuti; možemo imati razumevanja za vaše stavove koje ste izneli; ali, poslanička grupa DOS nije prepreka formiranja anketne komisije. Ona bi radila u skladu sa poslovnikom koji bi zajednički bio definisan kroz rotaciju predsednika i uz potpuno uvažavanje opozicije.
Dakle, to je juče kao dogovor potvrđeno na sastanku kod predsednika parlamenta, to je kroz amandmane koje su podnele poslaničke grupe takođe potvrđeno. Potom, jedna poslanička grupa je predložila amandmane kojima povlači one prethodno podnete. Setila se nekih događaja koji su se desili pre godinu dana, kao da su se desili prošle noći.
U redu, SSJ ne želi da bude sama sa nama i to je vaše pravo, to ne osporavamo. Nema razloga da se oko toga sada troši bespotrebna energija i da se sporimo u toj temi. To nije za nas nimalo sporno. Mi ćemo pred parlamentom razmatrati taj izveštaj i videćemo da li ćemo ga podržati ili ne. To će biti tema za drugačiju vrstu rasprave.
Ono što može biti predmet našeg sporenja jeste osnov za formiranje anketne komisije i pravo te anketne komisije da pozove određene ličnosti, odnosno predstavnike određenih državnih organa. U članu 70. Ustava Republike Srbije, a to je četvrto poglavlje, prava i dužnosti Republike Srbije, kaže se veoma precizno da prava i dužnosti Republike Srbije vrše Ustavom određeni republički organi. U stavu 2. se kaže:"Slobode i prava čoveka i građanina, jednakost pred zakonom, samostalnost i jednak položaj preduzeća i drugih organizacija, osnova su i mera ovlašćenja i odgovornosti republičkih organa." Dakle, pitanje je odgovornosti republičkih organa.
U članu 71. Ustava piše: "Republički organi, u okviru Ustavom utvrđenih prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđuju politiku, donose i izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte, vrše ustavno-sudsku i sudsku zaštitu ustavnosti i zakonitosti." U članu 72. kaže se da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina, ustavnost i zakonitost, odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana, mere za slučaj vanrednog stanja itd.
U članu 135. kaže se da prava i dužnosti koje Republika Srbija ima po ovom ustavu, a koja se prema saveznom ustavu ostvaruju u federaciji, ostvarivaće se u skladu sa saveznim ustavom. U stavu 2. stoji, da kada se aktima organa federacije narušava ravnopravnost Republike Srbije ili se na drugi način ugrožavaju njeni interesi, a pri tome nije obezbeđena kompenzacija, republički organi donose akte radi zaštite interesa Republike Srbije.
Dakle, ovo su sve ustavom utvrđeni principi na kojima želimo da zasnujemo rad anketne komisije. Vaša kritika bi u tom pravcu imala smisla, da je poslanička grupa DOS ovu inicijativu podnela pred Republičkim parlamentom. Vi biste mogli da kažete, izvinite, zašto to niste učinili pred Saveznom skupštinom? Reč je o Vojsci Jugoslavije, reč je o predsedniku SRJ, reč je o vojnoj službi bezbednosti, o načelniku generalštaba. I suviše puno saveznih organa da biste mimoišli Saveznu skupštinu.
Mi to nismo učinili. Mi smo pokrenuli inicijativu pred federalnom skupštinom, otvorili raspravu i u toj raspravi bili veoma konstruktivni. To znaju učesnici konsultacija kod predsednika Veća građana, gospodina Mićunovića. Svi zahtevi su bili uvaženi. DSS je tražila da se isključivo raspravlja o tome da li je bilo prisluškivanja predsednika države; bilo ili nije bilo; da anketna komisija ili recimo poslanička grupa DOS na to pristane, zaključi da nije bilo i sve u redu.
Da li je neko naredio Vojsci Jugoslavije, specijalnim jedinicama, da uđu u Republičku vladu? Da li je to pokušao? Ako jeste, možda će ponovo pokušati. Možda će neko drugi pokušati. Možda će sutra biti novi izbori u kojima će se pojaviti novi predsednik, pa će mu neko došapnuti: znaš šta, prošli put su oni pokušali i nije prošlo, ali nije bilo nikakvih posledica, hajmo mi ponovo. DSS nije htela da podrži taj deo rada anketne komisije. Nije htela da se utvrdi da li je neko naredio upad u Republičku vladu.
Ne želim da ih krivim zbog toga, ali su oni time sebe gurnuli u senku sumnje da nešto kriju. U Saveznoj skupštini nije moguće formirati anketnu komisiju, jer su stranke iz Crne Gore, stranke koalicije za Jugoslaviju i stranke koje imaju svoje predstavnike u ovom parlamentu, pre svega SPS, a potom i SRS , rekle sledeće: vi se dogovorite među sobom, a mi ćemo vaš dogovor da poštujemo.
Nisam učestvovao u tim razgovorima i ne znam da li se s gospodinom Šešeljom raspravljalo na takav način, verovatno jeste. Mislim s razlogom, zato što je gospodin Šešelj objavio nešto što nije izveštaj anketne komisije, štampao knjigu, pustio to u javnost , a potom se ispostavilo da je to partijski stav, štampani pamflet u kome se ljudi denunciraju; sve i svako. To Skupština nije podržala, ni taj anketni odbor.
Verujem da je zbog toga gospodin Šešelj izgubio podršku koju je prethodno imao i kroz glasove predstavnika DOS-a. DOS je podržao predsednika anketne komisije iz opozicionih redova; trebalo je da ispita okolnosti pod kojima je ubijen Pavle Bulatović. DOS, dve godine pošto je ubijen.
Dve godine su predstavnici današnje opozicije mogli o tome da raspravljaju kao vlast, ali nisu. Setili su se da to rade kada su postali opozicija, pa je onda deo anketne komisije štampao knjigu u kojoj je pronašao isključive krivce; naravno - u redovima današnje vlsti. Pa da je to tako, davno bi bili u zatvoru dok ste bili vi na vlasti a mi opozicija. Davno bi ih pohapsili, jer ste nas hapsili i bez ikakvog razloga.
Što se tiče rada ove anketne komisije, pitam vas koja će komisija, koji parlament i koja institucija štititi ovaj ustav? Ko treba da se stara o slobodama građana ovog društva? Ko treba da štiti bezbednost Republike Srbije? Da li je naređenje Vojsci Jugoslavije, eventualno naređenje da se uđe u Republičku vladu, ugrožavanje bezbednosti? Da li su mogli da stradaju oni ljudi u obezbeđenju Republičke vlade koje smo i mi nasledili, koji po 20, 30 godina tamo rade. Da li je mogao da strada neko iz Vojske Jugoslavije? Da li je mogao da strada neko od naših prijatelja, rođaka na redovnom odsluženju vojnog roka u Vojsci Jugoslavije? To institucije moraju da rasprave, a Savezna skupština nije želela o tome da raspravlja i mi onda to otvaramo na drugom mestu, u Republičkom parlamentu, kroz poštovanje i Poslovnika i Ustava.
Anketna komisija Savezne skupštine je tokom rada ispitala i republičke funkcioner. Razgovarali su članovi te anketne komisije sa brojnim republičkim funkcionerima, iako su oni mogali reći: izivinite, kao republički funkcioner nemam šta da odgovorim na pitanja saveznog organa. Gde je ta granica između savezne države i Republike Srbije? Ona ne postoji. To je jedno.
Zakoni koji važe u SRJ moraju važiti u Srbiji i koji važe u Srbiji moraju važiti u Jugoslaviji. Ako to ne poštuje Savezna skupština, obezbeđenje poštovanja će ostvariti Republička skupština; to je u skladu sa zakonom i Poslovnikom i svaki državni organ će morati da se pojavi pred anketnom komisijom republičkog parlamenta, inače će biti kritikovan od strane parlamenta. Izveštaj će biti podnet, pa neka o tome u političkom smislu sudi i skupština.
Ne možemo nikoga pozvati na krivičnu odgovornost i to ne pokušavamo. Neka to rade sudovi. Jedna politika se mora razobličiti: politika zloupotrebe institucija, bilo da su republičke, savezne. A neka to uradi Republička skupština, jer Savezna skupština nije smela.