PETO VANREDNO ZASEDANjE, 16.07.2002.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

16.07.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:55 do 16:15

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Neću da vas izbacim, samo vas upozoravam da se  držite teme dnevnog reda.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Evo, ako me izbacite ne treba vam policija, odmah ću otići, ali me ne možete sprečiti, dok me ne izbacite, da obrazložim zašto Srpska radikalna stranka ...
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Imate konkretan Predlog odluke.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Neću taj konkretan predlog,  objašnjavam zašto Srpska radikalna stranka neće da učestvuje.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Onda držite konferenciju za štampu. Svaki poslanik ima pravo u Narodnoj skupštini da drži konferenciju za štampu, pa objasnite te svoje stavove.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Neću da držim konferenciju za štampu. Dužan sam da saopštim Narodnoj skupštini i srpskoj javnosti zašto Srpska radikalna stranka neće da učestvuje u ovoj anketnoj komisiji i nemate pravo da me u tome sprečavate. Možete, oduzmite mi reč i idem odmah, ali dok sam za govornicom nećete me sprečiti da to objasnim. Nećete, nećete sigurno.
Dalje, ovde ste izbacili dane zasedanja kada zasedaju odbori, ponedeljak, petak itd, tada nema skupštinske sednice, samo da bi što duže radikali bili van parlamenta. Za nas je to mnogo ozbiljniji problem od toga šta rade Koštuničini savetnici, da li Koštunica zloupotrebljava vojnu službu bezbednosti ili da li Vladimir Popović Beba organizuje prisluškivanje. To je za nas mnogo teži problem.
Ima još teži problem, sa Demokratskom strankom Srbije. Vi ste njene poslanike izbacili iz parlamenta, protivzakonito. Zakon nigde ne kaže da se poslaniku može oduzeti mandat ako ne dolazi na sednice, niti da je stranka ili koalicija vlasnik mandata. Poslaniku ako prestane članstvo u stranci može prestati mandat u Skupštini. To ste uradili.
Vi ste sada socijalistima, iako socijalisti to zaslužuju, ali ne zaslužuje Srbija, uradili ono što su nama radili socijalisti sa Jovanom Glamočaninom i sa Miroslavom Deretom. Vi sada nećete da oslobodite njihova upražnjena poslanička mesta. Zadržavate njihovog Jovana Glamočanina i njihovog Miroslava Deretu u skupštinskim klupama. Socijalistička partija to zaslužuje, jer je na isti način i ona postupala sa opozicijom, ali Narodna skupština Srbije to ne zaslužuje, jer Narodna skupština obezvređuje svoju legalnost i legitimitet na taj način, direktnim kršenjem zakona.
Znam da to vama odgovara, to se vama sviđa. Nekim drugim strankama ste odmah menjali poslanike. Koliko znam, Stranci srpskog jedinstva u nekoliko navrata, čim su saopštili da je neko isključen iz stranke. Niste ni ulazili u problem, a ovde kažete dok se ne utvrdi koja je prava strana, kao ne znate šta je u pitanju, šta je na delu. Znate sve, ali imate drugačiji aršin. To su sve razlozi.
Kako vi možete da očekujete, cela poslanička grupa Srpske radikalne stranke udaljena sa sednice, a da mi sa vama sarađujemo. Ne možemo sa vama u političkom smislu ni u crkvu da idemo. Mi nismo ljudi mržnje, ne mrzimo mi svakoga pojedinačno, zato što ste nam uradili to i to. Postoji onaj najviši sudija koji će svakome i dela i nedela nagrađivati. Političku saradnju na ovaj način od nas da očekujete, pa to je nemoguće. Zašto nas zbog toga kritikujete?
Naše je ovde da vas kritikujemo, a vi kritikujete opoziciju što neće sa vama da sarađuje. Pa nećemo, zašto bismo sa vama sarađivali? Nema nikakvog razloga da nas ubeđujete u to. Vi ste odlučili da formirate, pa izvolte.
Naravno, i da dobijem džip, i da vratite sve pare koje ste oteli SRS, i da anulirate sve one protivzakonite mere i odluke koje ste sprovodili protiv nas, pa tek onda da normalizujete atmosferu u parlamentu. Do tada nema ni normalizacije, nema. Zato ...
(Predsednik: Vreme, upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
... dame i gospodo narodni poslanici, vi želite ovo da provedete,pa provedite na onaj način na koji ste navikli da upravljate Narodnom skupštinom za ove nepune dve godine.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Replika, narodni poslanik Čedomir Jovanović.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, apsolutno je pravo opozicije da ona odluči da li će učestvovati u radu ove anketne komisije ili ne. To pravo niko ne može osporiti, niti mi treba da trošimo svoje vreme i nastojanja kako bismo nekog privoleli da učestvuje u radu te anketne komisije. To je politička odluka koja ima svoje jasne posledice i verujem da ste u skladu s tom odlukom i posledicama vi donosili svoju odluku.
Mi smo dužni da objasnimo javnosti i da pred parlamentom kažemo: juče smo uvažili principe koji su pomenuti; možemo imati razumevanja za vaše stavove koje ste izneli; ali, poslanička grupa DOS nije prepreka formiranja anketne komisije. Ona bi radila u skladu sa poslovnikom koji bi zajednički bio definisan kroz rotaciju predsednika i uz potpuno uvažavanje opozicije.
Dakle, to je juče kao dogovor potvrđeno na sastanku kod predsednika parlamenta, to je kroz amandmane koje su podnele poslaničke grupe takođe potvrđeno. Potom, jedna poslanička grupa je predložila amandmane kojima povlači one prethodno podnete. Setila se nekih događaja koji su se desili pre godinu dana, kao da su se desili prošle noći.
U redu, SSJ ne želi da bude sama sa nama i to je vaše pravo, to ne osporavamo. Nema razloga da se oko toga sada troši bespotrebna energija i da se sporimo u toj temi. To nije za nas nimalo sporno. Mi ćemo pred parlamentom razmatrati taj izveštaj i videćemo da li ćemo ga podržati ili ne. To će biti tema za drugačiju vrstu rasprave.
Ono što može biti predmet našeg sporenja jeste osnov za formiranje anketne komisije i pravo te anketne komisije da pozove određene ličnosti, odnosno predstavnike određenih državnih organa. U članu 70. Ustava Republike Srbije, a to je četvrto poglavlje, prava i dužnosti Republike Srbije, kaže se veoma precizno da prava i dužnosti Republike Srbije vrše Ustavom određeni republički organi. U stavu 2. se kaže:"Slobode i prava čoveka i građanina, jednakost pred zakonom, samostalnost i jednak položaj preduzeća i drugih organizacija, osnova su i mera ovlašćenja i odgovornosti republičkih organa." Dakle, pitanje je odgovornosti republičkih organa.
U članu 71. Ustava piše: "Republički organi, u okviru Ustavom utvrđenih prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđuju politiku, donose i izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte, vrše ustavno-sudsku i sudsku zaštitu ustavnosti i zakonitosti." U članu 72. kaže se da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina, ustavnost i zakonitost, odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana, mere za slučaj vanrednog stanja itd.
U članu 135. kaže se da prava i dužnosti koje Republika Srbija ima po ovom ustavu, a koja se prema saveznom ustavu ostvaruju u federaciji, ostvarivaće se u skladu sa saveznim ustavom. U stavu 2. stoji, da kada se aktima organa federacije narušava ravnopravnost Republike Srbije ili se na drugi način ugrožavaju njeni interesi, a pri tome nije obezbeđena kompenzacija, republički organi donose akte radi zaštite interesa Republike Srbije.
Dakle, ovo su sve ustavom utvrđeni principi na kojima želimo da zasnujemo rad anketne komisije. Vaša kritika bi u tom pravcu imala smisla, da je poslanička grupa DOS ovu inicijativu podnela pred Republičkim parlamentom. Vi biste mogli da kažete, izvinite, zašto to niste učinili pred Saveznom skupštinom? Reč je o Vojsci Jugoslavije, reč je o predsedniku SRJ, reč je o vojnoj službi bezbednosti, o načelniku generalštaba. I suviše puno saveznih organa da biste mimoišli Saveznu skupštinu.
Mi to nismo učinili. Mi smo pokrenuli inicijativu pred federalnom skupštinom, otvorili raspravu i u toj raspravi bili veoma konstruktivni. To znaju učesnici konsultacija kod predsednika Veća građana, gospodina Mićunovića. Svi zahtevi su bili uvaženi. DSS je tražila da se isključivo raspravlja o tome da li je bilo prisluškivanja predsednika države; bilo ili nije bilo; da anketna komisija ili recimo poslanička grupa DOS na to pristane, zaključi da nije bilo i sve u redu.
Da li je neko naredio Vojsci Jugoslavije, specijalnim jedinicama, da uđu u Republičku vladu? Da li je to pokušao? Ako jeste, možda će ponovo pokušati. Možda će neko drugi pokušati. Možda će sutra biti novi izbori u kojima će se pojaviti novi predsednik, pa će mu neko došapnuti: znaš šta, prošli put su oni pokušali i nije prošlo, ali nije bilo nikakvih posledica, hajmo mi ponovo. DSS nije htela da podrži taj deo rada anketne komisije. Nije htela da se utvrdi da li je neko naredio upad u Republičku vladu.
Ne želim da ih krivim zbog toga, ali su oni time sebe gurnuli u senku sumnje da nešto kriju. U Saveznoj skupštini nije moguće formirati anketnu komisiju, jer su stranke iz Crne Gore, stranke koalicije za Jugoslaviju i stranke koje imaju svoje predstavnike u ovom parlamentu, pre svega SPS, a potom i SRS , rekle sledeće: vi se dogovorite među sobom, a mi ćemo vaš dogovor da poštujemo.
Nisam učestvovao u tim razgovorima i ne znam da li se s gospodinom Šešeljom raspravljalo na takav način, verovatno jeste. Mislim s razlogom, zato što je gospodin Šešelj objavio nešto što nije izveštaj anketne komisije, štampao knjigu, pustio to u javnost , a potom se ispostavilo da je to partijski stav, štampani pamflet u kome se ljudi denunciraju; sve i svako. To Skupština nije podržala, ni taj anketni odbor.
Verujem da je zbog toga gospodin Šešelj izgubio podršku koju je prethodno imao i kroz glasove predstavnika DOS-a. DOS je podržao predsednika anketne komisije iz opozicionih redova; trebalo je da ispita okolnosti pod kojima je ubijen Pavle Bulatović. DOS, dve godine pošto je ubijen.
Dve godine su predstavnici današnje opozicije mogli o tome da raspravljaju kao vlast, ali nisu. Setili su se da to rade kada su postali opozicija, pa je onda deo anketne komisije štampao knjigu u kojoj je pronašao isključive krivce; naravno - u redovima današnje vlsti. Pa da je to tako, davno bi bili u zatvoru dok ste bili vi na vlasti a mi opozicija. Davno bi ih pohapsili, jer ste nas hapsili i bez ikakvog razloga.
Što se tiče rada ove anketne komisije, pitam vas koja će komisija, koji parlament i koja institucija štititi ovaj ustav? Ko treba da se stara o slobodama građana ovog društva? Ko treba da štiti bezbednost Republike Srbije? Da li je naređenje Vojsci Jugoslavije, eventualno naređenje da se uđe u Republičku vladu, ugrožavanje bezbednosti? Da li su mogli da stradaju oni ljudi u obezbeđenju Republičke vlade koje smo i mi nasledili, koji po 20, 30 godina tamo rade. Da li je mogao da strada neko iz Vojske Jugoslavije? Da li je mogao da strada neko od naših prijatelja, rođaka na redovnom odsluženju vojnog roka u Vojsci Jugoslavije? To institucije moraju da rasprave, a Savezna skupština nije želela o tome da raspravlja i mi onda to otvaramo na drugom mestu, u Republičkom parlamentu, kroz poštovanje i Poslovnika i Ustava.
Anketna komisija Savezne skupštine je tokom rada ispitala i republičke funkcioner. Razgovarali su članovi te anketne komisije sa brojnim republičkim funkcionerima, iako su oni mogali reći: izivinite, kao republički funkcioner nemam šta da odgovorim na pitanja saveznog organa. Gde je ta granica između savezne države i Republike Srbije? Ona ne postoji. To je jedno.
Zakoni koji važe u SRJ moraju važiti u Srbiji i koji važe u Srbiji moraju važiti u Jugoslaviji. Ako to ne poštuje Savezna skupština, obezbeđenje poštovanja će ostvariti Republička skupština; to je u skladu sa zakonom i Poslovnikom i svaki državni organ će morati da se pojavi pred anketnom komisijom republičkog parlamenta, inače će biti kritikovan od strane parlamenta. Izveštaj će biti podnet, pa neka o tome u političkom smislu sudi i skupština.
Ne možemo nikoga pozvati na krivičnu odgovornost i to ne pokušavamo. Neka to rade sudovi. Jedna politika se mora razobličiti: politika zloupotrebe institucija, bilo da su republičke, savezne. A neka to uradi Republička skupština, jer Savezna skupština nije smela.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Ovo je bilo izlaganje Čedomira Jovanovića u svojstvu predlagača.
Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, poslanička grupa SPS je predložila da se Predlog odluke o obrazovanju anketne komisije Narodne skupštine Republike Srbije radi sagledavanja stanja i utvrđivanja činjenica postojanja ili nepostojanja zloupotreba službenog položaja najviših državnih funkcionera i neovlašćenog postupanja lica u njihovoj službi  proširi, i to kroz nekoliko amandmana:
- da anketna komisija utvrdi da li je bilo zloupotrebe službenog položaja i neovlašćenog postupanja ne samo od strane pojedinaca, nego i od strane državnih organa;
- da se utvrdi da li su i kada državni organi zloupotrebljavali svoj službeni položaj, prema kojim pojedincima ili organizacijama;
- da li je u tom postupanju pojedinaca i službi bilo eventualnih povreda osnovnih sloboda građana;
- da li je u svim ovim slučajevima bilo pribavljeno prethodno odobrenje nadležnog državnog organa.
Poslanička grupa SPS konstatuje da postoje ozbiljne indicije da državni organi ili određene službe obavljaju prisluškivanje pojedinaca ili organizacija i na taj način prikupljaju odgovarajuće podatke, navodno u svrhu zaštite ustavnog poretka, odnosno sprečavanja vršenja krivičnih dela, a suštinski to rade i u druge svrhe, radi kompromitovanja pojedinaca ili organizacija. Da ima takvih slučajeva, pokazuju i primeri kada su objavljeni stenogrami sa sednica organa SPS.
Takođe smo tražili, kroz jedan od amandmana, da anketna komisija utvrdi sve činjenice i okolnosti vezane za lišavanje slobode, kidnapovanje i izručenje Haškom tribunalu predsednika SPS Slobodana Miloševića, i to u događajima od 30. i 31. marta, 1. aprila i 28. Juna 2001. godine, naročito vezano za postupanje državnih organa. Naime, to smo pomenuli u ovom obrazloženju, a i treba znati, u to vreme protiv Slobodana Miloševića se vodio krivični postupak, istraga pred Okružnim sudom. Rešenjem istražnog sudije okrivljenom je određen pritvor i ta mera je bila na snazi 28. juna prošle godine, kada je došlo do protivpravnog odvođenja i isporučivanja Slobodana Miloševića Međunarodnom krivičnom tribunalu u Hagu.
Podsećam da je članom 316. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija predviđeno da se pritvorenik samo po nalogu organa koji vodi postupak može privremeno izvesti iz zatvora i sprovesti drugim organima. Članom 320. istog zakona propisano je da primenu mera pritvora nadzire predsednik okružnog suda na čijem je području sedište zatvora u kome se izdržava kazna. Članom 321. je propisano da se pritvorenik otpušta iz zatvora na osnovu rešenja o ukidanju pritvora i naloga za puštanje iz pritvora, donetim od suda pred kojim se vodi postupak. Članom 192. Zakona o krivičnom postupku propisano je da pritvor određuje istražni sudija nadležnog suda.
Iz citiranih propisa nedvosmisleno proizilazi i zaključak da je Slobodan Milošević tog 28. juna imao status pritvorenog lica nad kojim jurisdikciju ima isključivo istražni sudija i sudski organ. Akt Vlade Republike Srbije, odluka od 28. juna, predstavlja grubo kršenje odredaba Saveznog i Republičkog ustava, brojnih saveznih i republičkih zakona i ratifikovanih međunarodnih ugovora i kao takav nije mogao biti valjan pravni osnov za izručenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.
Takođe smo tražili da se utvrde činjenice da li je bilo nezakonitog postupanja i od strane ovlašćenih lica u vezi proganjanja i hapšenja mnogobrojnih članova SPS u svim onim događajima koji su usledili posle 5. oktobra. Za građane Republike Srbije, za pravnu državu, institucije demokratije uopšte, jako je važno da se poštuje Ustav i zakoni, da se poštuju ljudska prava i slobode, da postupanja državnih organa budu isključivo u skladu sa Ustavom i zakonom, da se spreče i kazne svi slučajevi neovlašćenog i nezakonitog postupanja pojedinaca i organa, ma o kome da je reč.
Poslaničku grupa SPS, u vezi sa radom ove anketne komisije, prvenstveno interesuje utvrđivanje istine u pogledu poštovanja zakona i eventualnih povreda ljudskih prava i sloboda i, naravno, odgovornost svih lica koja nisu radila po zakonu. Nas ne interesuje politički marketing, niti želimo da budemo deo političke bitke koja se vodi unutar DOS-a.
Moram reći da smo juče podneli amandmane. Da ne bi ostavili u nedoumici bilo koga šta želimo tim amandmanima, danas smo dali dopunu istih amandmana i, očigledno, naišli na reakciju na koju ima pravo ovlašćeni predstavnik ali i mi, kao poslanička grupa, možemo da ponovimo nešto što smo tražili od 15. oktobra. Sudbina amandmana koje su podneli narodni poslanici SPS odrediće I naše učešće u radu anketne komisije Narodne skupštine Republike Srbije.