Da vam šapnem? Evo, šapnuću vam tu poslovicu.
Je l mogu to da kažem? Vidite kako je cenzura efikasna. Prošlo je cenzuru. Ta stara afrička poslovica kaže - kada se slonovi tuku strada trava.
Ovde se tuku dva krila DOS-a, a strada vojska. Vojska ne strada samo zbog vašeg sukoba. Vojska je pod strašnim pritiskom zapadnih sila i NATO pakta. Cilj zapadnih sila je da mi ostanemo bez ozbiljne vojske, zato što je ta vojska svoju sposobnost pokazala u ratu i sa minimalnim gubicima, skoro neoštećena, ona je izašla iz rata. To je veoma sposobna vojska. Političari su kapitulirali, narod je stradao; narod uvek strada u ratovima, i gde se pobeđuje i gde se gubi. Srbi su pobedili i u balkanskim, i u Prvom svetskom ratu, ali je narod i tada mnogo stradao, mnogo više nego sada; ali vojsku treba sačuvati da bi narod i država imali budućnost.
Prvi sukob oko vojske je bio po pitanju Pavkovićevog naslednika; drugo krilo DOS-a je pokušalo da nametne Krstića, zato što su Krstića hteli Amerikanci. To je sukob među vama.
Šta se sada dešava u tom sukobu? Dolazi do periodične seče generala, stradaju nesposobni, ali kao u svakoj seči stradaju i sposobni. Vi ste napadali Pavkovića i bili ste u pravu kada god ste ga napadali. Nije vam samo argumentacija ponekad bila umesna. Pavkovića sam napadao mnogo pre vas, onda kada je Pavković išao na političke skupove JUL-a, pa sam mu obećavao u predizbornoj kampanji smenu odmah posle izbora. Objavio sam sve te izjave gde sam napadao Pavkovića.
Ti si naročito čitao, jer ti voliš da čitaš, znam to. Vidi ti se po očima da voliš da čitaš.
Međutim Pavković, kao čovek kome moral nikada nije bio bolja strana, priklonio se prvo Koštunici, vezao se za njegove skute i naravno obavljajući funkciju načelnika Generalštaba počeo usput da obavlja i partijske zadatke Koštuničine stranke. To je činjenica.
Kada je video kako Koštunica postupa sa ljudima koji su mu bliski i odani, kada je na iskustvu policijskog generala Radeta Markovića, Miloševića i još mnogih ljudi video da kod Koštunice nema zahvalnosti kada mu se nešto učini, Pavković je počeo da traži drugog gazdu. Kada su još zapretili sa zapada da bi mogao da ode u Hag, Pavković se preorijentisao prema Đinđiću.
Video je ovamo drugačije iskustvo. Milan Milutinović se priklonio na vreme Đinđiću i sada njega Đinđić bar do kraja mandata čuva od Haga. Ko zna šta se sve do septembra, oktobra ili novembra može desiti. To je motiv Pavković. On u trku, u jurišu menja stranu.
Pavković je smenjen na potpuno zakonit način, na isti način na koji je postavljen. Nije ni Milošević sazivao Vrhovni savet odbrane kada ga je imenovao. Ko će biti načelnik Generalštaba, to je stvar komandovanja, a ne odlučivanja. Što bi tu raspravljao Vrhovni sud odbrane?
Sada kada je smenjen Pavković se svega seća. Verovatno nešto i dodaje; nemam ništa protiv, neka se i dodaje kada je interesantna priča, ali Pavković ne može biti snažan adut u rukama moralnih ljudi. Što to Pavković nije rekao u vreme kada je bilo aktuelno? Što prvi put kada ga je Koštunica pokušao zloupotrebiti, što tada nije rekao? Častan načelnik Generalštaba kaže - to nije po zakonu, podnosim ostavku i obaveštava javnost: podneo sam ostavku zato što sam mogao da budem zloupotrebljen za to i to.
Naravno, vama Pavković ne treba kao častan i moralan, nego kao koristan. U međuvremenu se dešava da Pavković ide intenzivno u Surčin i druži se sa surčinskim klanom. Čak se javno slika za novine. Vola mu je tamo ovaj Čume Buha, kako se zove, Ljubiša Buha, zvani Čume, organizovao noć uoči smene. To sve znaju građani Surčina i vidim sada se Pavković počeo na ovim konjičkim trkama pojavljivati, na hipodromu; danas vidimo u nekim novinama fotografiju.
Znači, ne da se preorijentisao, nego je duboko zaglibio tamo gde nije smeo. Nije problem što se on preorijentisao prema Vladi Srbije ili Đinđiću, nego je suviše duboko u tom pravcu otišao, sve do surčinske mafije. Onaj ko je sklon da se druži sa surčinskim mafijašima, njegova reč više ništa ne znači, ništa ne vredi.
Mene možete ubediti u stav da je Koštunica zloupotrebljavao vojsku u partijske svrhe, to me veoma lako možete ubediti; međutim, ne možete me ubediti da je Biro za komunikacije Vlade Srbije čist. Nezavisno od Koštunice sam u septembru prošle godine došao do podatka da se Koštunica prisluškuje i javno sam to saopštio.
Evo, protiv mene se vodi istraga već skoro godinu dana i nikako da se okonča. Danas deseti put Dušan Mihajlović, ministar unutrašnjih poslova, nije došao da bude saslušan pred istražnim sudijom i nikako da mi okončaju tu istragu, a jedva čekam suđenje.
Dakle, taj sukob između vas i Koštunice doveo je i do ljudskih žrtava. Kako? Treba istražni organi da procene. Kako je stradao Momir Gavrilović? Kako je ubijen? Zna se kompletna satnica njegovog kretanja tog dana, a kao ne zna se ko je ubica. Smenjeni su, doduše, posle toga šefovi UDB-e iz tog vremena, ali nikada nisu pozvani na odgovornost ni Goran Petrović ni Zoran Mijatović. Zašto?
To su sasvim krupne i opasne stvari. Veoma je važno da one budu razjašnjene, ali na objektivan i nepristrasan način, a ne skupštinskim preglasavanjem: da je istina na strani onoga ko ima skupštinsku većinu. Nema tog filozofa u istoriji filozofije koji je procenjivao da je istina na strani većine. To nije tačno. Najveće istine su se rađale kroz suprotstavljanje manjine većini, čak ljudi pojedinaca.
A da ste vi hteli da se to zaista objektivno i do kraja istraži, vi ne biste bežali od toga da svaka poslanička grupa ima jednog člana u anketnom odboru. To bi bilo principijelno, svaka samo po jednog člana. Ne, vi ste unapred, a kažem vam stav SRS, pošto DOS ima ogroman broj članova, tu sebi obezbedili većinu.
Tako ranije nije bilo. Tako nije bilo u anketnom odboru za istraživanje činjenica i okolnosti vezanih za ubistvo Pavla Bulatovića. Kažete, voljom naroda; ova gospođa kaže: tako je voljom naroda. Nije za anketni odbor. Skupštinska većina u principu bi mogla da znači volju naroda, ali kod anketnog odbora se ne postavlja to pitanje. Znači, ako je većinska volja naroda u ovom pravcu, tu je istina. To nije tačno, nije. Ovde stvari moraju na drugačiji način da se rešavaju.
Međutim, ne postoje ni društveni uslovi da se to reši. Vi hoćete da SRS učestvuje u ovom odboru i počinjete kritikom našeg odbijanja da učestvujemo; Čedomir Jovanović je počeo svoj govor kritikom SRS zbog našeg odbijanja da učestvujemo. Jeste, jeste, jeste nego vi kratko pamtite, a nekada ste kratko pamtili u odnosu na godine, a sada u odnosu na minute i sekunde.
Mi nećemo da učestvujemo, jer ste kršili naše ustavno i zakonsko pravo da podnesemo zahtev za smenu vlade i vašu obavezu da se taj zahtev uvrsti u dnevni red. Uvršteno je u dnevni red pa ste skinuli. Kažete, nismo mi ni glasali za tu vladu i nemamo pravo da iniciramo njenu smenu.
Više od godinu dana se kiseli i mi stalno dodajemo. Naša inicijativa da se smeni ministar unutrašnjih poslova i ministar prosvete - to je više stotina stranica teksta. Uopšte ne ide na dnevni red. Zašto? Ima nešto važnije? Onda ono što je vama važnije vi to rešavajte, vi to možete rešiti i bez Skupštine.
Biro za komunikacije Vlade Srbije, centar za vođenje psihološko-propagandnog rata protiv političkih protivnika. Ranije su žrtve bile opozicione stranke, pre svega SRS, a sada je žrtva Koštunica; i zaslužio je. Oseti se malo u vazduhu da je oslabio pritisak na SRS otkada ste se poduhvatili za Koštunicom. Zbog toga mi je drago, to se zaista oseti. Još smo medijski blokirani, ali nešto su ređa ova druga maltretiranja.
Šta je sve radio taj Biro za komunikacije i ko je sve vezan za njegovu delatnost? On drži pod kontrolom BK televiziju, Pink televiziju, “Nedeljni telegraf, čisto policijsko glasilo. Znate, otkud fotografije ulaska Miloševića u helikopter u Nedeljnom telegrafu? Otkud?
Šta? Da pitam anketni odbor? Neću, hoću ovde da pitam. Valjda imam bar to pravo da sam odredim gde ću šta da pitam.
Kako je to moguće? Kako je moguće da visoki funkcioner UDB-e Zoran Mijatović svojoj ćerki da da objavi reportažu, čak da prisustvuje trenutku Miloševićevog odvođenja. Kako je to moguće?
Kako je moguće da upravnik zatvor objavi dnevnik svojih razgovora sa Miloševićem robijašem i da ne ode u zatvor zbog toga? Gde je veća zloupotreba službenog položaja od toga što je uradio upravnik Centralnog zatvora? Ne može biti veća. Jeste promenjen, ali nije kažnjen, nije čak ni otpušten, nego je pomeren u Ministarstvo pravde (iz sale- smenjen); smenjen je, ali ne odmah. Nije tačno. Morao je u zatvor da ode. Ne mogu zamisliti veći slučaj kršenja ljudskih prava, Ustava i zakona, veću zloupotrebu službenog položaja.
Dalje, setite se šta je taj Biro za komunikacije lansirao sve protiv SRS: te da sam ukrao 50 miliona maraka; te davao stanove ljubavnicama; te mi nabrojali celi spisak ljubavnica; posle sam išao od kuće do kuće i govorio, ubeđivao, kada su već novine objavile da si mi bila ljubavnica, sada je vreme i da postaneš, ti ne možeš to više promeniti kao činjenično stanje u istoriji, pa da se naknadno bar istorija potvrdi s tim. Međutim, slabi su to bili argumenti za ubeđivanje.
Dakle, ima tu o čemu da raspravlja anketni odbor. Ali, niste vi zamislili ono što ovde govorite, da vam je cilj da se sazna istina. Vi ste potegli za još jednom polugom u svom međusobnom obračunu. To je.
Drago mi je što taj obračun traje i što je sve teži i teži, ali mislim da je za opozicione partije, posebno za SRS, najbolje da se drže ovog principa nemešanja; jer, obradovao bih se da taj vaš međusobni obračun što duže traje, pa da iscrpi i jednu i drugu stranu. To je ono, otvoreno vam kažem, šta sam smislio u tom pogledu.
Nije mi cilj da brzo porazite Koštunicu, nego da vam Koštunica što duži otpor pruža i da on vama nanosi takođe udarce u kontranapadu. To je ono što mene ovde najviše raduje. Tu ne navijam ni za jednu ni za drugu stranu, i jedni i drugi ste loši po mom mišljenju, sa katastrofalnim posledicama po sudbinu Srbije. Dobro je da najviše energije trošite u međusobnim sudarima.
Očigledno je, dame i gospodo narodni poslanici, da su Koštunicu mnogi otpisali. Otpisale su ga i zapadne sile, a pogotovo Amerikanci. (Iz sale: A Rusi?) Ne verujem da su ga Rusi i držali do sada, nikada ga nisu držali, ali su ga Amerikanci otpisali.
Iz čega to vidimo da je Koštunica otpisan? Iz toga da sa zapada apsolutno nema nikakvog protesta, nikakve galame, nikakvih primedaba, nikakvih zahteva, nikakvih pretnji u pogledu oduzimanja Koštunicinih mandata u Narodnoj skupštini. A da je Koštunica i dalje miljenik zapada, ma vi se ne biste usudili da uradite ono što ste uradili, a i kada biste uradili u roku od 24 sata biste ispravili tu grešku, neverovatno kršenje zakona.
Međutim, Koštunica je otpisan, još mu to nije saopšteno, ali to se vidi na sve strane, više na Koštunicu niko ne računa. Koštunica je ispunio ono što je NATO pakt od njega očekivao. Šta je to? Sproveo je vas na vlast. Zatim, odrekao se međunarodno-pravnog kontinuiteta, odrekao se naših interesa u pregovorima o sukcesiji, pogazio Savezni ustav; sada možete da mu radite šta god hoćete; približava se predizborna kampanja, on jadan još misli da može da pobedi na izborima. Svi koji se razumeju u politiku znaju da tu apsolutno više nikakve šanse nema i da ćete ga do samog dana izbora toliko deklasirati, politički uništiti, da će malo ko za njega biti spreman da glasa. To je jasno.
To je dobro za sve časne, poštene, pametne srpske patriote, pa i za mene. Međutim, šta dalje? Ovo je, gospodo, skandal unutar vaše koalicije. Ovaj se skandal ne može okončati bez vanrednih parlamentarnih izbora. To hoću da vam kažem, što vas najviše boli. Vidite, vi sada Koštunicu možete moralno uništiti u narodu, politički autoritet mu možete srozati na nulu, možete ga naterati na ostavku i na povlačenje iz politike. Vi to sada možete. Imate sve medije pod svojom kontrolom, sve možete da uradite što vam padne na pamet.
Koštunica je jedno vreme vladao samo BK televizijom, dok je bio tamo Tijanić, dok se akademik Bogoljub Karić nije prešaltovao na drugu stranu. Sad nema ni tamo ništa.
(Glas iz sale: Na dobrom smo putu.)
Na dobrom ste putu i sve ćete to da uspete.
