PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 05.11.2002.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Pošto je narodni poslanik Dragan Todorović iskoristio vreme poslaničke grupe SPS, na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
Pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li reč žele predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? (Ne žele.)
Ako ne, zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Joca Arsić, Jovan Todorović i Rajko Baralić.
Predstavnik predlagača, narodni poslanik Čedomir Jovanović, nije prihvatio ovaj amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.

Joca Arsić

Poštovano predsedništvo, koleginice i kolege narodni poslanici, predloženim rešenjem ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike, predviđeno je u članu 1. (novom članu 4a koji se dodaje posle člana 4.) da od dana raspisivanja izbora do dana održavanja izbora za predsednika Republike ne može proteći manje od 30 ni više od 90 dana. Naš amandman, grupe poslanika SPS-a, ide za tim da se u članu 1. Predloga zakona u novom članu 4a, broj "30" zameni brojem "45", odnosno ovo vreme koje je skraćeno od ranije utvrđenog vremena od 45 dana najmanje, ostane tako.

Znači, kao što je predviđeno u starom Predlogu zakona, a iz razloga što je neprihvatljivo skraćivanje ovog roka od 45 na 30 dana, jer nijedna radnja koja je predviđena ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika, takođe ni Zakonom o izboru poslanika, čije se odredbe, shodno, odnose na ovaj predloženi zakon, nisu skraćene, nisu smanjene, te ćemo doći u jedan vremenski tesnac između ovih predviđenih rokova i ovog roka od najmanje 30 dana predviđenog za izbore.

Znači, naš zahtev je da taj najmanji rok bude 45 dana, ne 30 dana, a najviše 90, kako je to predviđeno ovim izmenama i dopunama Zakona. Meni je žao što niko nije prihvatio ovaj amandman. Tako ćemo doći u jedan vremenski tesnac i bićemo uklješteni između predviđenih rokova potrebnih za legitimno sprovođenje izbora i ovog datog roka u Predlogu za izmenu i dopunu Zakona. Mislim da će time biti oštećeni učesnici u izborima za predsednika Republike, jer neće moći da u ovako kratkim rokovima zadovolje sve ono što je potrebno i predviđeno Zakonom, a i neće moći da obave kampanju na jedan korektan i legitiman način, pogotovo što se predviđaju i određena druga ograničenja. Stoga, smatramo da ovaj rok treba da ostane 45 dana i predlažemo Skupštini da takvo rešenje prihvati.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za učešće u raspravi o ovom amandmanu? Narodni poslanik Žarko Obradović.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poštovane kolege narodni poslanici, amandman kolega poslanika predstavlja jedan skroman pokušaj ili očajnički, kako hoćete, da se, bar malo, stvore pravne pretpostavke za ravnopravan tretman kandidata za drugi krug predsedničkih izbora. Naime, ovaj rok, sam po sebi, ne bi bio uopšte sporan da su ove izmene usledile početkom godine kada se mogao tačno odrediti ne samo ovaj uslov, nego i drugi uslovi vezani za izbore. Međutim, sada, kada se večeras ili sutra očekuje raspisivanje novih izbora, a njihovo održavanje za 30 i nešto dana, logično je da neće moći svi kandidati da budu ne samo ravnopravno predstavljeni, nego će imati i drugih problema. Ako uzmemo da je stvar svakog kandidata i njihove mogućnosti da li će moći ili neće moći da prikupi potpise, to je jedna strana priče.
Ono što je važno, to je činjenica da svi kandidati neće biti jednako predstavljeni u ovim izborima. Činjenica je da oni kandidati koji će biti kandidati vlasti, u ovom slučaju DOS-a, za njih se praktično kampanja vodi tokom cele godine, ne samo na državnim medijima, nego i na ovim drugim. Kandidati opozicije nemaju tu mogućnost. Pozivanje na formalne razloge i obrazloženje da će pravilima predstavljanja predsedničkih kandidata svi kandidati biti dovedeni u ravnopravnu poziciju, objektivno ne odgovara stvarnosti, jer je činjenica da mimo tih takozvanih državnih medija postoje i privatni mediji koji su u proteklim mesecima vodili besomučnu kampanju za kandidate DOS-a. Naravno, pokazalo se da ta kampanja nije dala rezultata, ali ona sama po sebi govori o uslovima u kojima se održava kampanja.
Mi smo bili svesni i imali smo jednu situaciju da je, praktično, u toku predsedničkih izbora i Vlada Republike Srbije započela svoju kampanju, formalno, pod vidom kampanje Vlade i nezavisnog učešća, ali suštinski, podržavajući jednog od kandidata, u ovom slučaju je bila reč o gospodinu Labusu. Činjenica je da se Vlada tada aktivno uključila u kampanju na svoj način. Praktično je svakoga dana učestvovala u onome što se zove izborna kampanja. Drugi kandidat je imao svoju kampanju, ali je činjenica da su predstavnici opozicije bili apsolutno hendikepirani i nisu imali mogućnost da na adekvatan način, ni na jednom mediju, ni elektronskom, ni štampanom, predstave svoj program na način na koji su to smatrali potrebnim.
Činjenica je još nešto, da je 30 dana suštinski malo i da još uvek traje eho ove prethodne kampanje, eho kampanje koja je favorizovala kandidate DOS-a. U takvim uslovima nijedan drugi kandidat, objektivno, nema šanse da učini u tom delu nešto. Zato su i naše kolege narodni poslanici predložili izmenu ovog člana zakona sa pokušajem da se stvore makar minimalni uslovi da svi kandidati budu ravnopravni ili makar kandidati opozicije u odnosu na kandidate vlasti, koji su i onako privilegovani.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Pre nego što nastavimo raspravu u pojedinostima, o amandmanima, predlažem da produžimo radno vreme večeras do završetka rasprave u pojedinostima, a da nakon toga obavimo i glasanje, da odredim današnji dan za glasanje.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Za 132, protiv 32, uzdržanih nema, nije glasalo 23, od ukupno 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog da produžimo radno vreme i da danas obavimo i glasanje.
Radi informacije, imamo još osam amandmana.
Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Predstavnik predlagača, narodni poslanik Čedomir Jovanović, nije prihvatio ovaj amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, članom 2. Predloga zakona, kojim se menja član 5. Zakona, uspostavlja se još jedan organ za sprovođenje izbora, a to je izborna komisija izborne jedinice.
U svom amandmanu tražim da se decidno navede da izborna komisija izborne jedinice radi u stalnom i proširenom sastavu. Može vama da se čini da je to suvišno, da je to jasno, da se to podrazumeva, ali imamo iskustvo da kad god nešto nije decidno napisano, uvek ostavlja prostora za tumačenje, kao što je i sama obaveza raspisivanja izbora kada je jednom izborni postupak pokrenut, ostavila dosta prostora za razmišljanje - da li je predsednik Narodne skupštine morala da raspiše novi turnus izbora ili to može da ide unedogled! Kao što vidimo, još uvek smo u vremenu kada izbori nisu raspisani.
Pored toga, pod tačkom 1. predviđeno je da izborna komisija jedinice lokalne samouprave, organizuje tehničke pripreme za sprovođenje izbora, a mi tražimo da, u skladu sa aktima Republičke izborne komisije, organizuje tehničke pripreme za sprovođenje izbora, jer je Republičkoj izbornoj komisiji, Zakonom o izboru narodnih poslanika to stavljeno u nadležnost, kao što je ona ovlašćena i da imenuje biračke odbore. Vašim izmenama sada to prelazi u nadležnost izborne komisije jedinice lokalne samouprave.
Šta da se desilo da sada imamo i jedne i druge izbore; i parlamentarne i predsedničke izbore? U Zakonu o izboru predsednika Republike stoji da će se, u slučaju da se sprovode i jedni i drugi izbori, primenjivati Zakon o izboru narodnih poslanika. Ko bi u tom slučaju imenovao biračke odbore? A može da nam se desi da do raspisivanja parlamentarnih izbora nemamo nijednu sednicu Skupštine ili barem nemamo izmenu Zakona o izboru narodnih poslanika.
Sam amandman otklanja izvesne nedoumice stvorene Predlogom zakona koji od ovog organa za sprovođenje postupka za izbor ili opoziv predsednika Republike ima u stvari najveća ovlašćenja. Precizira se njihov sastav i posebno postupanjem sa izvodom iz biračkog spiska, što je već regulisano članom 23. i 77. Zakona o izboru narodnih poslanika. Član 23. Zakona o izboru narodnih poslanika kaže: "Organ nadležan za vođenje biračkog spiska sastavlja overen izvod iz biračkog spiska za svako biračko mesto, koji se dostavlja Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 24 časa."
Mi smo dobili i izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu kojim se predlaže amandman, iako Odbor za pravosuđe i upravu ne može na osnovu člana 144. u ovom trenutku da podnese takav amandman i vidimo da ga je predlagač usvojio, što znači da postaje sastavni deo Predloga zakona, gde kažu:"Između dva kruga glasanja upis u izvod iz biračkog spiska vrši Republička izborna komisija, na osnovu odluka koje opštinski sudovi dostave najkasnije 72 časa pre dana ponovljenog glasanja". Kako će to Republička izborna komisija da uradi ako se birački spiskovi nalaze kod jedinica lokalne samouprave?! To je prosto nemoguće! Zbog toga je amandman bio, ne suštinske, nego više tehničke prirode, osmišljen tako da otkloni izvesne nedoumice i olakša sam postupak, da razjasni nešto što je u ovom predlogu bilo nejasno; a ne neke suštinske prirode.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se o ovom amandmanu još neko prijavljuje za reč? Izvolite, narodni poslanik Vojislav Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da malo podrobnije razmislite o amandmanu Gordane Pop-Lazić. Mislim da bi dobro bilo da se njen amandman usvoji, da se ovde ne daje preveliko ovlašćenje opštinskoj izbornoj komisiji, da se ne dodaje nova nadležnost, a nema instrumenta kojim bi se kontrolisao način obavljanja te nadležnosti i što je najgore, nema sankcije ako opštinska izborna komisija odbije da uradi neki posao.
Mnogo je bolja formulacija da može da predloži sastav biračkog odbora, a da Republička izborna komisija to prihvati ili ne prihvati. Verovatno će, skoro uvek prihvatiti, ali ako ne predloži, onda može sama da imenuje. U protivnom, možete doći u situaciju, neka politička partija, na primer Batićeva bojkotuje predsedničke izbore, a on slučajno u nekoj opštini ima vlast i njegovi ideološki sledbenici, ako ih uopšte ima, kažu - nećemo da uradimo taj posao ili ne kažu ništa, ćute.
Kako će onda Republička izborna komisija da to uradi umesto opštinske izborne komisije? Nema ovde mogućnosti da Republička izborna komisija uradi posao koji ne uradi opštinska izborna komisija. Opštinska izborna komisija ne odgovara nikome osim SO; ne odgovara Republičkom parlamentu, ne odgovara Republičkoj izbornoj komisiji.
Razmislite malo o tome jer je amandman veoma promišljen. Ovako malo šira formulacija iz amandmana Gordane Pop-Lazić omogućila bi da se konkretni problem u praksi razreši. Mora se na tu mogućnost računati. Ona u praksi može da se desi, može da iznenadi. Jedna opština, kaže: nećemo, a gde vam je opštinska izborna komisija - nismo je još izabrali. Što niste formirali biračke odbore? Nismo stigli. Šta tu da radite? Ovde postoji konkretna odgovornost RIK-a pred Narodnom skupštinom.
U izbornom zakonu postoje elementi krivične i prekršajne odgovornosti za određena protivzakonita činjenja ili nečinjenja u toku izborne procedure.
Za opštinsku izbornu komisiju ne postoji nikakva sankcija, a daje joj se jedno veoma važno ovlašćenje, prenosi se jedno od najvažnijih ovlašćenja Republičke izborne komisije na opštinsku izbornu komisiju da formira biračke odbore. Može se desiti da ona uopšte ne formira biračke odbore u skladu sa Zakonom, neko mora da interveniše, gde je sada ta mogućnost intervencije?
Veoma bi bilo važno da se popravi ovaj član Zakona prihvtanjem amanamdna Gordane Pop-Lazić.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman, sa ispravljenim tekstom, zajedno su podneli narodni poslanici Bojana Aleksić, Vladimir Dobrosavljević, Đorđe Mamula i Srđan Petrović.
Predstavnik predlagača, narodni poslanik Čedomir Jovanović, nije prihvatio ovaj amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula, u svojstvu predstavnika predlagača.

Đorđe Mamula

Ovaj amandman glasi: "Ako na izbore nije izašla najmanje polovina od ukupnog broja birača u Republici, za predsednika Republike izabran je kandidat za koga je glasalo više od četvrtine ukupnog broja birača u Republici".
Nema razloga da ovaj amandman ne bude prihvaćen jer, ako bi se insistiralo na ovom cenzusu koji je predviđen u Zakonu, imali bismo nešto što predstavlja u stvari jedno nedemokratsko rešenje. U Ustavu ovaj uslov nije postavljen, tako da mislim da se sa ovakvim uslovom od 50% izlaznosti praktično stvara plebiscitarna atmosfera, odnosno referendumska. Kao što sam u načelnoj raspravi istakao, kao kod, recimo, izmene državne granice, traži se da izađe više od polovine građana da bi se ovaj uslov u pogledu izmene granica ispunio. Smatram da bi se na ovaj način ipak omogućilo da predsednik, na ovakav način izabran, ima legitimitet da zadrži autoritet i da će se u stvari vrednost te funkcije najviše izraziti kroz vršenje funkcije, a ne više samo kroz način izbora i postavljanja uslova i zato vas pozivam da prihvatimo ovaj amandman jer smatram da je to demokratsko rešenje.