Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač zakona bi morao da odustane od člana 5, jer poslanička grupa DOS - Reforma Srbije, da li se tako zovete, ne može da obrazloži zašto se jedan iznos novca za finansiranje kampanje određuje za prvi izborni turnus, a za ponovljeni izborni turnus upola manji iznos! Zašto? Koji je tu argument? Može se desiti da se na ponovljenim izborima u drugom turnusu pojave kandidati koji uopšte nisu učestvovali u prvom. Zašto bi oni tu dobili manje novca? Moraju ta dva izborna turnusa po svemu biti ravnopravna! Ako mislite da ne trebaju biti ravnopravni, zašto niste smanjili broj potpisa, umesto 10.000 na 5.000 i tu ima logike, te vaše kvazi - logike?! Nema tu nikakve logike. To mora biti izjednačeno. Nemam ništa protiv. Ovo nije nikakav novac, ovo možete da ukinete potpuno. Protiv sam jednog neprincipijelnog člana zakona koji pravi nedozvoljenu selekciju između jednog i drugog izbornog turnusa, kada ta dva izborna turnusa po svemu moraju biti ravnopravna, apsolutno po svemu.
Drugo, povodom ovog člana zakona moram da vas obavestim, da vam sugerišem, razmislite, ukinite potpuno finansiranje predizborne kampanje. Desio se veliki kriminal u prošlom izbornom turnusu; šest ljudi pojedinaca počinili su krivično delo prevare i krivično delo falsifikata, pribavili su tako sebi status za koji nisu ispunjavali uslove! Ti ljudi su: Branislav Ivković, Borislav Pelević, Nebojša Pavković, Tomislav Lalošević, Dragan Radenović i Vuk Obradović. Oni su počinili krivično delo prevare i krivično delo falsifikata. Članovi RIK-a učinili su krivično delo zloupotrebe službenog položaja i omogućili da, na osnovu falsifikata i prevare, dobiju po milion dinara državnog novca. Njih šestorica su, ukupno, na taj način, protivpravno, dobili falsifikatima i prevarom 6 miliona dinara. Zašto javni tužilac ne podnosi krivičnu prijavu? Dokazano je da su falsifikati u pitanju, postoji izveštaj policije, postoje naše blagovremene žalbe i prigovori - i nikom ništa. To je krupno krivično delo.
Pazite, za običnog lopova koji ukrade 6 miliona dinara izriču sudovi 7, 8, možda i 10 godina zatvora, možda i više! Gospodine Šabiću, vi ste advokat - za pet miliona dinara, to se tretira kao pljačka, može i više od 10 godina zatvora; ovde imate šstoricu ljudi koji su prevarom i falsifikatom ukrali od države 6 miliona dinara. Sprečite bar ubuduće takve krađe. Nemate dobru volju da sprečite - veći vam je interes da se zamuti predizborna kampanja; da se ubace veštački kandidati sa falsifikovanom dokumentacijom i dobiju po milion dinara!
Kome je taj novac direktno ukraden, otet? Onim kandidatima koji su ispunjavali uslove, jer tih petorica koji su ispunjavali uslove ne bi dobili po milion, nego po dva miliona i nešto. Njima je taj novac direktno ukraden! To je državni novac, ali strogo namenski određen, predviđen za određene svrhe. U podeli tog novca učestvovali su i oni koji su se poslužili prevarom i falsifikatima. To je isto kao kad delite penzije; pa penzije isplatite onima koji ispunjavaju sve uslove za penzije i još odredite jednu pozamašnu grupu ljudi, pa i njima usput delite penzije, a ukupna penzijska masa, umesto da je koncentrisana na penzionere, koncentriše se i na penzionere i na prevarante! Ovde jedna novčana masa koju je država izdvojila za izbore, za finansiranje predizborne kampanje, za regularne kandidate, upotrebljena je i za regularne kandidate i za prevarante! To je pravno nepodnošljivo!

Da li ima još prijava za reč o ovom amandmanu?
(Dejan Mihajlov: Završnu reč.)
To je bilo u načelnoj raspravi. Vi niste iskoristili drugo javljanje kao šef poslaničke grupe. Da li na to mislite? To je završeno, ovo je sada rasprava u pojedinostima. Član 138. Poslovnika glase: "Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima, pravo na završnu reč ima predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača". Kao šef poslaničke grupe, u načelnoj raspravi imate pravo da se javite dva puta ili jednom u trajanju od 20 minuta.
(Dejan Mihajlov: Onda o amandmanu.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ovaj amandman svakako jeste dobar i prihvatljiv zato što ne treba biti neravnopravan, jer ponovljeni izbori su jedan novi ciklus izbora i mogu da se kandiduju novi kandidati. Ne vidim zašto bi se ta suma smanjivala. Ovo je čisto ravnopravnosti radi i tu apsolutno nema nikakvih problema.
Ove izmene i dopune zakona, kao što je i ovaj član ovog predloga, treba da omoguće da se izgrade demokratske institucije u Srbiji na jednom ravnopravnom principu, a ne da imamo podelu i neravnopravnost u dva izborna kruga. Mi smo i pre izbora upozoravali da stari izborni zakon treba da omogući i ove izmene i donošenje novog zakona, da se izborni proces odvija nesmetano i da doprinese izgradnji demokratskih institucija. Ovakvi članovi, koji su suprotni načelu ravnopravnosti, jednostavno nisu dobri u tekstu zakona. Smatramo da, ukoliko ovaj predlog zakona ne bude amandmanski popravljen - mi imamo dosta amandmana, i ukoliko ti amandmani ne budu usvojeni - on neće biti prihvatljiv jer neće suštinski donositi promenu u odnosu na postojeći zakon, već će samo onemogućiti da se izborni ciklus, izborni proces završi onako kako je potrebno da bi se stabilizovale prilike u Srbiji.
Poslanici DSS-a će u načelu glasati za ovaj zakon. U zavisnosti od glasanja o amandmanima, mi ćemo se, uz sve ove argumente koje smo do sada iznosili i o ovom amandmanu - znači, da treba da se omogući nesmetano završenje izbornog procesa i izgradnja demokratskih institucija - odlučiti kako da glasamo na kraju rasprave o zakonu u celini. Naša odluka će biti, pre svega, rukovođena potrebom građana Srbije da dobiju zakon kakav priliči, koji će omogućiti da izbori koji su raspisani, kada su raspisani - u nevreme, konačno budu sprovedeni i da budu završeni, a ne da budu raspisani po zakonu koji neće omogućiti da se taj izborni proces završi i koji će samo produbiti političku krizu i dovesti nas u još goru situaciju, iako znamo da nam je stabilnost nešto najpotrebnije u ovom trenutku.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, pitam da li predstavnik predlagača, gospodin Čedomir Jovanović, želi reč?

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dužan sam da kratko prokomentarišem sve ono što je obeležilo današnju raspravu i sve ono što je išlo u prilog i što je osporavalo Predlog izmena i dopuna Zakona o izboru predsednika Republike.
Mislim da su svi oni koji su kritički nastupili prema ovom Predlogu zakona o izboru predsednika Republike zaboravili da se ovaj zakon ne donosi za konkretnog pojedinca koji ima nameru ili ambiciju da se kandiduje za predsednika Republike, već da se ovaj zakon donosi kako bi on zapravo samo razradio one ustavne kategorije i u potpunosti definisao proceduru kojom će biti popunjen onaj prostor koji je Ustavom utvrđen kao prostor za instituciju predsednika Republike.
Zakon o izboru predsednika Republike, koji je do ovih izmena i dopuna Zakona bio na snazi, je Zakon koji je primenjivan i 1990. godine, i 1992. godine i 1997. godine. Tokom tih izbornih ciklusa u izbornim utakmicama su se takmičili kandidati mnogih partija, ali ni u jednom konkretnom slučaju niko od učesnika u izbornom ciklusu nije tražio da se ukine cenzus od 50% u drugom krugu. Sve primedbe koje su iznošene bile su primedbe koje su se ticale načina na koji su sprovedeni i organizovani izbori, a ne način na koji su ti izbori normirani.
Imajući u vidu ustavna ograničenja, za našu poslaničku grupu je neprihvatljivo da u potpunosti ukinemo cenzus od 50% ili da prihvatimo da predsednika Republike izabere 25% građana od broja građana koji su izašli na izbore. To je neprihvatljiv alibi za onu vrstu političkog straha i neprihvatljiva podrška za onu vrstu političke ambicije koja nema pokriće. Iznenađeni smo da predstavnici predsedničkog kandidata koji je dobio dva miliona glasova u drugom izbornom krugu sada pošto-poto insistiraju na takvom derogiranju izbornog sistema kakav bi zapravo bio počinjen kada bi se prihvatila norma po kojoj bi predsednika Republike birao jedan glas preko polovine onih koji su tog dana izašli na birališta! Tako nešto zaista ne možete pronaći u modernom izbornom zakonodavstvu!
Ovo što mi činimo zapravo jeste put ka moderno uređenom društvu koje, između ostalog, može biti ostvareno i kroz izmenu Zakona o izboru predsednika Republike. Cenzus od 50% postoji u Rusiji, cenzus od 40% postoji u Irskoj. Da li neko tvrdi da isticanje cenzusa u prvom izbornom krugu zapravo jeste nedemokratski čin? Ne, to je direktna posledica veoma precizno utvrđene i definisane procedure kojom se štiti predsednik Republike i ovlašćenja predsednika Republike!
Uporedite samo status predsednika Republike Srbije i status predsednika Savezne Republike Jugoslavije: i jedan i drugi se biraju na direktnim izborima; za njih glasaju građani; predsednika Savezne Republike Jugoslavije, poslanici u Veću građana i Veću republika dvotrećinskom većinom razrešavaju dužnosti.
U Republičkom parlamentu je tako nešto nemoguće, jer, pored dvotrećinske većine, potrebno je i 50% građana sa pravom glasa koji će tu inicijativu podržati na referendumu. Ukoliko tako nešto ne bude podržano na referendumu, makar i od 49% izašlih, raspušta se Republički parlament! I suviše skupa cena i to je za nas neprihvatljivo.
Oni koji ne vide u izmenama i dopunama Zakona na kojima mi insistiramo spremnost da Srbija dobije predsednika, već od nas traže da ovde u Parlamentu izglasamo konkretnu osobu za predsednika Republike, ne mogu naići na takvu našu saradnju, niti mogu dobiti podršku za takvu vrstu razmišljanja.
Predsednik Srbije se bira na izborima, njega biraju građani, onaj ko je uveren da će pobediti na izborima, neka učestvuje, a onaj koji nema to uverenje već od nas očekuje da ga za tako nešto ohrabrimo, pogrešio je, jer on nije dobra ličnost za prvog čoveka ove Republike.
Dakle, mi insistiramo na ovim izmenama i dopunama, one su u skladu sa preporukama OEBS-a, one su u potpunosti u onom konceptu koji mora biti koncept tranzicionog društva koje teži modernom i uređenom demokratskom društvu i, konačno, one su i direktna posledica neuspelog izbornog procesa iz septembra meseca.
Kritikovane izmene po pitanju finansijskih sredstava koje država izdvaja za predsedničke kandidate, odnosno za njihove kampanje, u jednom delu imaju osnova. Tačno je da neko može istaknuti primedbu i reći da je njegovo pravo manje od prava kandidata koji se takmičio u prvom izbornom ciklusu - ali je za nas neprihvatljivo da oni koji su direktno zagovarali bojkot danas traže od nas da mi građanima Srbije iz džepa uzmemo novac i finansiramo njihovu novu političku avanturu! Ako hoće da se poigravaju sa Srbijom, neka sami plate taj ringišpil, mi u tome nećemo učestvovati. To se odnosi na sve one koji su direktno zagovarali bojkot i, to se odnosi na one koji su konačno posle ubedljivog izbornog uspeha u drugom krugu danas zabrinuti šta će se desiti jer postoji, naime, cenzus u prvom.
Nego, bez cenzusa i bez kriterijuma mi ovde u Parlamentu treba da otvorimo vrata čoveku koji će imati apsolutnu moć i koji neće odgovarati nikome.
Dakle, stojimo u potpunosti iza ovih izmena, prihvatamo amandmane o kojima smo se izjasnili na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, ali ne prihvatamo sve ono što je rečeno kao kritika, jer to zapravo nije kritika, već je izraz, po našem mišljenju, straha i nesigurnosti pred predstojeće izbore, koji će biti sigurno organizovani i koji moraju biti organizovani.

Niko nije spomenut, ni ime, ni poslanička grupa, nemate pravo!
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u nečelu i u pojedinostima, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike u načelu.
Molim narodne poslanike da se izjasne glasanjem.
Za 146, protiv 28, uzdržanih nema, nije glasalo 15, od ukupno 189 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.
Stavljam na glasanje amandman koji su na član 1. zajedno podneli narodni poslanici Joca Arsić, Jovan Todorović i Rajko Baralić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Za 28, protiv 114, uzdržanih nema, nije glasalo 46, od 188 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predloženi amandman.
Stavljam na glasanje amandman koji je na član 2. podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Za jedan, protiv 109, uzdržana dva, nije glasalo 77, od ukupno 189 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Stavljam na glasanje amandman koji su na član 3. zajedno podneli narodni poslanici Bojana Aleksić, Vladimir Dobrosavljević, Đorđe Mamula i Srđan Petrović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Za 53, protiv 92, uzdržana su bila tri, nije glasalo 39, od ukupno 187 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Stavljam na glasanje amandman koji je na član 3. podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Za 30, protiv 110, uzdržanih nema, nije glasalo 50, od ukupno 190 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predloženi amandman.
Stavljam na glasanje amandman koji je na član 3. podneo Odbor za pravosuđe i upravu, a predstavnik predlagača ga je prihvatio.
Za 148, proti 28, uzdržanih nema, nije glasalo 14, od ukupno 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila amandman na član 3. koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Stavljam na glasanje amandman koji su na član 3. zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Dragan Marković i Adam Urošević.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Za nema, protiv 110, uzdržanih nema, nije glasalo 80, od ukupno 190 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Stavljam na glasanje amandman koji su na član 3. zajedno podneli narodni poslanici Joca Arsić, Rajko Baralić, Branko Ružić i Dragan Todorović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Za 30, protiv 114, uzdržanih nema, nije glasalo 46, od ukupno 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Joca Arsić, Jovan Todorović i Rajko Baralić.
Predstavnik predlagača, narodni poslanik Čedomir Jovanović, nije prihvatio ovaj amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 29, protiv 110, uzdržanih nema, nije glasao 51, od ukupno 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Dragan Marković, Adam Urošević i Miloš Lukić.
Predstavnik predlagača, narodni poslanik Čedomir Jovanović, nije prihvatio ovaj amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za jedan, protiv 116, uzdržan jedan, nije glasalo 72, od ukupno 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Predstavnik predlagača, narodni poslanik Čedomir Jovanović, nije prihvatio ovaj amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 69, protiv 111, uzdržan jedan, nije glasalo 8, od ukupno 189 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Pošto smo završili odlučivanje o amandmanima, pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike, u celini.
Molim narodne poslanike da se izjasne glasanjem.
Zaključujem glasanje: za 110, protiv 28, uzdržanih 40, nije glasalo 9, od ukupno 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike.
Doviđenja.