Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što se osvrnem na ekspoze ministra, ja bih, vezano za završni račun za 2000. godinu, htela da vas podsetim da se ekonomska politika za 2000. godinu, godinu neposredno posle agresije NATO pakta, zasnivala na zadržavanju učešća javne potrošnje u društvenom proizvodu od najviše 49,5%, pri čemu je bilo neophodno da se svi javni rashodi svedu na ovaj nivo. To je bio jedan štedljivi budžet i nastojalo se da se održi čvrsto budžetsko ograničenje, odnosno nisu bili planirani rebalansi budžeta, da bi se stvorio privredni ambijent za rast proizvodnje i izvoza. Budžet za 2000. godinu bio je realno manji za oko 10% od budžeta za 1999. godinu. To je trebalo trendovski tako da se nastavi i u narednim godinama.
Zakonom o javnim prihodima i javnim rashodima, članom 89a, utvrđeno je bilo da se u slučaju neuravnoteženih prihoda i rashoda, a bilo je takvih slučajeva, kada se obaveze po osnovu javnih prihoda koji pripadaju budžetu ne mogu izvršavati na način predviđen navedenim zakonom, izvršavanje rashoda budžeta može vršiti kompenzacijama na teret prihoda koji pripadaju budžetu, uz odobrenje organa nadležnog za poslove budžeta. To je ono što je ministar napadao govoreći u svom ekspozeu da je bilo nezakonito plaćanje kompenzacijama i zatvaranje dugovanja između privrednih subjekata i dužnika budžeta i države prema budžetskim korisnicima, čak multiplikovano u više krugova, ali zakon je to dozvoljavao.
Ministar je naime u svom ekspozeu rekao da je budžetsku kontrolu vršila, između ostalih, finansijska policija i bivši, kako je on rekao, SDK-ovci, penzioneri, neke strine i tetke ministra finansija, a ja hoću da skrenem pažnju na to da su to nenadležni organi. Zakonom je jasno rečeno ko može da vrši budžetsku kontrolu: samo budžetski inspektori, i ne mogu nikakvi drugi eksperti, neka su i eksperti, da budu dovedeni sa ulice ili iz bilo kojih institucija da vrše budžetsku kontrolu. Onda se pitate zašto tužilaštva, pravosudni organi ili privredni sudovi neće da rade po prijavama za privredne prestupe ili krivičnim prijavama. Ne mogu ljudi da rade kada je zahtev za privredni prestup upućen od neovlašćenog lica. Taj koji je podneo zahtev privrednom sudu nije legitiman za to, nije budžetski inspektor. Zna se šta može finansijska policija na osnovu zakona na osnovu kojih radi i ne može da se meša u budžet.
Dalje je ministar ovde rekao da je predmet budžetske inspekcije bilo rasulo finansijske prirode i rasulo moralne prirode. Mene je ovo, iskreno rečeno, veoma iznenadilo, obzirom da znam da je ovo rasulo moralne prirode u isključivoj nadležnosti centralnog komiteta DOS-a, a ne budžetske inspekcije.
Što se tiče zakona o obezbeđivanju sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa u Kolubarskom okrugu, sećate se da je uvedena posebna naknada za poslovne transakcije u visini od 0,15%, koje je ministar takođe spominjao. Prihod ostvaren u 2000. godini po ovom osnovu iznosio je 1.590.000.000 i na tom računu je ostalo krajem 2000. godine 42.000.000. Zemljotres nažalost nismo mogli da predvidimo, a ni poplavu i zbog toga je Vlada morala da pribegne donošenju ovakve jedne uredbe. Pored toga, doneta je i ona uredba o posebnoj naknadi za cigarete, o posebnoj naknadi za motorni benzin, o posebnoj naknadi za pivo. Ostvarena su sredstva koja su korišćena za obnovu zemlje u iznosu od milijardu i po. Preostala sredstva na ovom računu bila su krajem godine oko 33,7 miliona dinara.
Vlada konstatuje ovde u svom izveštaju da je postignuta ažurnost u isplati zarada porodiljama, u isplati po osnovu prava na materijalni dodatak, prava na pomoć za opremu novorođenčeta, prava na dodatak za decu i naknada troškova boravka u predškolskim ustanovama. Ova vlada, sa ovakvim budžetom 2000. godine, kada znamo kakva je privreda bila neposredno posle agresije, uspela je da uradi sve ovo što je moralo da se konstatuje u izveštaju o završnom računu budžeta za 2000. godinu, ali takođe Vlada vrlo pohvalno govori o budžetu iz 2000. godine. Ja ću samo da citiram jednu rečenicu na kraju ovog izveštaja, gde se kaže - napominje se da klasično nenamensko trošenje sredstava podrazumeva one slučajeve kada su sredstva jedne budžetske pozicije utrošena za drugu namenu, a da pri tome nisu učinjene i druge nezakonitosti, da sredstva nisu neosnovano prenošena trećim licima, kojim radnjama je oštećena država, a ta pravna lica ostvarivala imovinsku korist na nezakonit način.
Samim tim, sve ovo što je malopre u toku prepodnevne rasprave ministar izlazio za govornicu, izmišljao tu neka krivična dela, spominjao neke bivše ministre, pada u vodu; u samom predlogu zakona stoji ova rečenica koju sam sada pročitala i mislim da zaista sa svim pohvalama može ovakav izveštaj da se prihvati.
