Dame i gospodo narodni poslanici, od oktobra 2000. godine, kada je pučem, revolucijom, nasiljem (kako god okrenete), spaljivanjem televizije i Savezne skupštine, DOS zauzeo vlast, krenula je politička hajka i haranga na sve one koji drugačije misle, na sve one koji su im se suprotstavili, da neko ne bi možda pomislio da se u narednom periodu vlasti, režimu ne suprotstavi, da im ne kaže neku drugačiju reč, ne izrazi različito mišljenje, a posebno ne kaže neku težu.
Moram da kažem da je izveštaj koji smo dobili na gotovo 300 strana je iscrpan, obiman, ali je zanimljivo da za 2001. godinu takav izveštaj nismo dobili. Izgleda da je bilo mnogo važnije da se takav izveštaj pripremi za 2000. godinu, kao sredstvo političkog obračuna sa onima koji ne misle isto kao režimske političke stranke, nego da se to uradi za 2001. godinu.
Kada je reč o završnom računu za 2000, godinu ovo je drugi ili treći put da se ovo nalazi na dnevnom redu. Svaki put je korišćeno kao političko sredstvo u obračunu sa političkim protivnicima. Svaki put su novine desetinama dana i nedelja pisale najgore moguće stvari koje su mogle o opozicionim strankama, njihovim predstavnicima, njihovim predsednicima, a najmanje su htele da pišu o onome šta se tu zaista dešava.
Na kraju smo doživeli i to da pojedini službenici Vlade Republike Srbije (službenici, ne čak ni funkcioneri) napadaju tužilaštva i sudije što nisu doveli do određenog dela postupka njihove krivične prijave. Zarad javnosti, krivična prijava ne znači ništa. Krivičnu prijavu može da podnese svako. Svako je ovlašćen da tu prijavu podnese. Nego, da vidimo gde su pravosnažne presude protiv koga i kada će da dođu, a da na tome ne insistiraju pojedini službenici, a pomenuo sam - ne ni funkcioneri. To mnogo više govori o vlasti, o režimu, nego bilo šta drugo. Mnogo više, zato što vlast, režim na taj način pokazuju da žele da pod potpunom, apsolutnom kontrolom drže pravosuđe, da drže tužilaštvo kao nezavisnu funkciju, nezavisnu čak i od pravosuđa, da žele i da mogu da podjarme sve one, pa i u medijskoj sferi, koji će u svakom trenutku da obavljaju taj prljavi posao.
Navešću jedan primer. Pre samo tri ili pet dana pojavio se u dnevnim novinama naslov, neposredno pred predsedničke izbore (na kojima je ponovo najveći rast pokazao dr Vojislav Šešelj, kandidat srpskih opozicionih stranaka), kažu - krivična prijava. Šta je krivična prijava? Danas smo videli - to što je prebacio pare, odnosno Vlada donela odluku da te pare idu za poplavljena područja Jagodine, Rače i Batočine. Ali, nigde nije pisalo objašnjenje, nigde obrazloženje. Nisu hteli da kažu konkretno o čemu je reč nego je samo važno - napadnite čoveka, kažite sve najgore o bilo kom, posebno o onome o kome drugačije mislite, o onome ko je sebi dozvolio taj luksuz da u vreme vaše "demokratije" drugačije misli, e, taj mora da bude stavljen na stub srama.
Naravno, ima onih, ne bih rekao zloupotreba, već najtežih mogućih stvari koje moraju da se sankcionišu, posebno kada je reč o držanju novca i uzimanju kamata od poslovnih banaka i slično, ali i za to postoje pravosudni organi. Kada dođe pravosnažna presuda o tome može da se govori, a ne ovde da neko maše krivičnom prijavom kao pravosnažnom presudom. Ima stotine krivičnih prijava protiv mnogih ljudi i ništa sa tim krivičnim prijavama nemaju.
To jedino služi - hajde da zamajavamo malo javnost, sada ćemo da im pričamo kakvi su ovi, da se ne bi pričalo o tome kakav je posao za autoput dobio Čume iz surčinske mafije, kako su neke druge poslove neki drugi dobijali i ko i šta danas u Srbiji radi. Kao i to da se priča o tome, jeste nenamenski potrošeno time što je dato u tu i tu fabriku, socijalni mir se sačuvao, a danas se socijalni mir čuva tako što se šećerane prodaju za tri evra ili za jedan evro, koliko već, tri evra, preterao sam. Sve će da bankrotira dok ne dođe do tri evra za koje za to treba da se da; nisam ja to za tri evra kupio, kupio je Miodrag Kostić, jedan poznati kriminalac iz Novog Sada. Ne znam za druge, a za njega znam da je jednu kupio sigurno, za ostale ne znam ko je kupio....
