Dobro, vidim da i dalje imamo malo problema sa budžetskim računovodstvom. Imamo, ovako, posle Drugog svetskog rata, Ujedinjene nacije, ideja je bila tu da nešto bogatije nacije daju nešto pomoći, nešto siromašnijim nacijama i one su mukotrpno počele jedan veliki posao koji je doveo do standardizacije računovodstva u domenu države, u jednom širem shvatanju.
Taj sistem se usavršio i kada je ova Vlada počela da radi, mi smo bili zadnja zemlja u Evropi koja nije imala javne finansije, koje su bile uređene na taj način. Znači, ako imate neke nazive koji su malo specifični, a gospodin Đinđić je juče objasnio da jednostavno, to je jedan od delova otvaranja svetu, a to je da u našim javnim finansijama, zovemo ustvari, kao što ih zovu svuda - nevladine organizacije i to mogu da kažem, nema ovde, to je profesor Simonović juče i pitao oko rebalansa, nema u tom razdelu ni u jednom ministarstvu nijedne nevladine organizacije u onom smislu kako se daje zadnjih nekoliko godina kod nas, nego imamo, ako pogledate na razdelu Ministarstva finansija, to je naznačeno poimence, do zadnjeg dinara.
Tu ste vi, političke organizacije koje imaju poslanike u ovom cenjenom domu, crveni krst, boračke, odnosno udruženje boraca i ako pogledate u drugim ministarstvima, to su, ili ona asocijacija o kojoj je ministarka Matković juče govorila, to su udruženja slepih, gluvih, mnogo toga što već godina radi i što treba. U Ministrstvu vera, ministar je juče pričao, to su neke stvari koje su se i pre finansirale, ali tu je dobra stvar sa ovim računovodstvom. zahvaljujući ovoj klasifikaciji i poziciji, opozicija može da pita šta je razdeo, a ne kao pre, kada bi bilo i plate i ostatak, i onda se nije moglo ni pričati o tome, jednostavno, izvršna vlast nikada ne bi imala nikakva razvrstavanja oko svega toga.
Još dve stvari, što se tiče ugovora, usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, tu smo, čini mi se, dosta dobro razložili i juče i razni članovi Vlade su podrobno objasnili da se to tiče svega onoga i to je tako po klasifikaciji, a gde se traže usluge od nekoga ko nije stalno zaposlen u Ministarstvu.
Ne možemo sa jedne strane da imamo poslaničke grupe koje kažu - treba još smanjiti činovnički korpus, treba debirokratizovati Srbiju, kao što često čujemo, a sa druge strane, da se ti isti protive tome da na neke specifične potrebe, da država upotrebi usluge nekih drugih. Ustvari, veliki deo toga, ako uzmete specijalizovane usluge, najveći deo toga, to je ništa drugo, nego ugovori sa našim naučnim institucijama.
Druga stvar, ako pogledate ugovore, tu su veštaci, tu su advokati, kada građani nemaju novca da se brane na sudu, to je sve ono što treba da obezbedi jedno normalno finansiranje naše države.
I, na kraju, ne planiramo kombajne kod predsednika Republike, ni u kom slučaju, ta zgrada, koja već godinama, rekao bih, nema već istu upotrebu, kao što bi trebalo da je ima po nekom ustavnom uređenju, ona je podosta oronula i moramo da kažemo da, ako pogledate, to nije mašina, to je oprema, ta zgrada je van svakog standarda i ona mora temeljito da se renovira da bi bila uopšte u upotrebi. Nema nikakvih mašina, to je oprema, dobacuje se, ponavljam, ako neko želi da ide protiv klasifikacija Ujedinjenih nacija, neka to kaže, ali taj razdeo na toj poziciji, ako ima neka oprema, tu je telekomunikaciona oprema i sve ono što treba da obezbedi ta zgrada, da normalno funkcioniše i to je tu.
Već decenijama u drugim zemljama, to se stavlja na istom redu kao mašine, mašine i oprema.
Zadnja stvar, što se tiče putovanja, ja želim da odgovorimo na sva pitanja, naša zemlja ima ogroman deficit imidža, kako se kaže na Zapadu ili pak, veoma malo se zna o potencijalima i mogućnostima za investiranja kod nas. Vlada Republike Srbije u ovim zadnjim godinama, u dve godine, uradila je mnogo i to kroz mnogobrojne kontakte, i to najviše u zemlji, a do neke mere i u inostranstvu, da podrobnije pokaže koje su to mogućnosti za investiranje. Mogu da kažem, zahvaljujući akciji, naročito Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom,mnogobrojni kontakti koji su održani u raznim mesecima, to je jedna smišljena akcija, da bi se približile mogućnosti za sva investiranja u našoj zemlji, i mi smo u toj situaciji da, ono što je bil skoro nula pre tri godine, odnosno pre dve godine, pa onda 126 miliona dolara će biti između 400 i 600 miliona dolara, investicija u našoj zemlji i sledeće godine predviđamo za investicije u raznim vidovima naše zemlje oko milijardu evra ili 2 milijarde nemačkih maraka.
Zauzvrat tome, uporedite, to je ministarstvo koje ima baš tu funkciju, reformirano sa tom ključnom funkcijom, i to animiranje tih investitora i mislim da suma koja je predviđena nije prevelika, tu moramo imati i minimum investicija sa naše strane, da bi investicije došle. To su veoma mali iznosi ako uporedimo sa drugim zemljama u okruženju.
Ne zaboravimo, mi smo u konkurenciji za te investicije sa svim drugim zemljama. Ne možemo očekivati da imamo značajne rezultate u privlačenju investicija, ako mi sami ne odredimo minimalne iznose koji bi bili shodni tome da možemo i da privučemo te investicije. Naravno, ako pogledate i pozicije i to ćemo videti kada dođemo do završnog računa za ovu godinu, videćemo da u mnogim slučajevima te pozicije nisu ni utrošene.
Niko neće putovati, a da to ne bude u potpunosti zasluženo, u smislu da to bude korisno za funkciju za koju se to namenjuje. Hvala puno.