Zahvaljujem se. Želeo bih da komentarišem ovaj amandman, jer se tiče veoma važnog segmenta našeg društva, železnice i ŽTP-a. Prvo, formalno, ne možemo prihvatiti ovaj amandman, jer nije napisan u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu koji nalaže da kada se prelažu amandmani za povećanje nekih izdataka, treba se istovremeno predložiti odakle će se taj novac i uzeti, a što u ovom amandmanu nije bio slučaj. Znači, iz formalnih razloga, ne može se prihvatiti. Mislim da ono što je važnije, a to je suština stvari.
Dobili ste pre nekoliko minuta ovo što će biti treća i konačna verzija dopune o završnom računu za 2001. godinu. Zamolio bih vas, ako želite da pogledate, pri kraju tog dokumenta imate prilog, a to je prilog 1 koji predstavlja ŽTP 2001. godine. Tu vidimo jednu stvar koja je veoma poučna i dosta mučna. Primetićete da u 2001. godini prihodi iz budžeta za ŽTP su bili 7,7 milijardi dinara, a sveukupni prihodi od prevoza 3,2 milijarde dinara.
Znači, dve trećine onoga što je "prihod" ŽTP-a, a to je novac iz poreza, od naših građana. Znači, evo gde je naša železnica 2001. godine. Nažalost, 2002. godine nije bolja. Zato pogledajte rashode i primetićete, obaveze za zarade radnika znači za bruto plate zaposlenih u ŽTP-u je 6,2 milijarde dinara. Na taj način 2001. i 2002. godine se stvorila jedna loša navika. Subvencije iz budžeta, bukvalno, a to se na taj način i pretvorilo, pokriva troškove radne snage u ŽTP-u. ŽTP nije i nema i nije ideja da postane budžetski korisnik ili da ljudi koji rade u ŽTP-u postanu funkcioneri koji očekuju svakih 15 dana da budžet izvoli i prosledi novac za isplatu plata.
Moram da kažem, veoma jasno je predočeno na tom sastanku sa ŽTP-om da sledeća godina će biti po drugačijem kalupu. To znači da se traži sledeće godine da ŽTP, kao i sva druga javna preduzeća, počne da obezbeđuje svoj fond plata kao početak minimalni iz svojih sopstvenih prihoda, a novac koji dolazi iz budžeta da bude nešto što bi trebalo da bude budućnost ŽTP-a, oni remonti koji su nužni. Rekao bih, ta promena koja je prihvaćena sa strane i rukovodstva i sindikata, kao nešto što je nužno da bi oni najzad bili što jesu, tj. javno preduzeće, isto tako je bila jedna od stvari koja nas je motivisala da ovaj obim sredstava bude na nivou tih 10 milijardi. Primetićete, to je nadaleko najveći napor koji ovaj budžet čini za bilo koje javno preduzeće.
Naravno, taj guber je veoma tesno skrojen. On podrazumeva da ukoliko sledeće godine, ovaj cenjeni dom razmotri zakon o železnici koji je prosleđen već ovde na usvajanje, siguran sam da u tom momentu će biti momenta i za nešto širu raspravu oko naše železnice. Očekujem da sledeća godina bude jedna godina duboke transformacije tog veoma važnog transportnog preduzeća, jer naša struktura transporta i prevoza u zemlji nije racionalna, previše ide preko druma. Mnogo toga što u nekoj uređenijoj i normalnijoj zemlji bi trebalo da ide preko železnice, danas ide preko puta i to raubuje putnu mrežu i iziskuje dodatne izdatke. Znači, mora veći procenat da se prebaci na železnicu. Sledeća godina mora biti godina dubokog restrukturiranja ŽTP-a. To podrazumeva i neke bolne stvari, kao smanjenje obima radne snage i to podrazumeva eventualno preispitivanje i same mreže, a i ona datira od 19. veka. Valja ispitati mnogo pomnije i analitički, kakva je isplativost raznih putnih mreža i razmotriti eventualno i tu restrukturiranje.
Koristim ovu priliku samo da kažem da i oko ovog izveštaja, ova verzija, a nadam se da će biti konačna do glasanja do završnog računa za 2001. godinu, uključuje sve ono što su narodni poslanici u toku diskusije oko ove tačke dnevnog reda zatražili. Tu je detaljno ispisano, na šta se trošilo sa strane Koordinacionog centra za jug Srbije. Možete videti na šta je to potrošeno. Isto tako, saobraćaj, a o čemu sam pričao, putevi, urbanizam i subvencije u privredi. Hvala na pažnji.

Da li se još neko prijavljuje za reč po ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, u svojstvu predsednika poslaničke grupe. Nakon njega narodni poslanik Ljubomir Mucić, u svojstvu ovlašćenog predstavnika.

Meni je drago, dame i gospodo narodni poslanici, što je upravo po ovome amandmanu proširena rasprava. Tu raspravu smo morali da vodimo juče ili prekjuče. Nama je sada ovo podeljeno, pre 15 minuta nam je podeljeno. Ovo je materijal od ukupno 58 gusto složenih strana. Zašto ovo ministre nije podeljeno pre tačke dnevnog reda o završnom računu za 2001. godinu? Za 15 minuta ovo niko nije u stanju iako najbrže na svetu čita, nisam u stanju da pročitam. Zašto onda da o tome raspravljamo. Ovde piše 13. decembar. Ovo je danas stiglo u Narodnu skupštinu, 13.12. je protokolisano. Pre 15 minuta je podeljeno i sada to ministar poteže kao argument. To ne može biti nikakav argument. Ako ste mislili da nas na osnovu ovoga ubedite da glasamo za završni račun, tek ste nas sada ubedili da ne treba da glasamo.

Za reč se javio ministar finansija gospodin Božidar Đelić.

Ovo je bilo naravno vezano za ovaj amandman. Hteo sam samo da ilustrujem sa primerom onoga što se desilo u ŽTP-u 2001. godine, kakvo je realno stanje, a ono je veoma teško u tom javnom preduzeću i nije se mnogo promenilo. Nažalost, ni ove godine, ali očekujemo da sledeće godine se promeni. Povod je bio amandman.
Što se tiče samog izveštaja, moram da primetim da on jednostavno pokazuje reaktivnost izvršne vlasti, koja ovog puta mnogo ozbiljnije prima ono što kaže ovaj cenjeni dom. U toku jučerašnje rasprave došlo je do dodatnih pitanja i na sam zahtev poslanika mi smo dodali odgovore sinoć i noćas na ona pitanja koja smo imali juče. Ne morate naravno to čitati u sledećih 15 minuta. Međutim, nadamo se da će to štivo i ta objašnjenja dodatno motivisati da kada dođe do glasanja za taj završni račun, a to će valjda biti sledeće nedelje, da jedan broj poslanika odluči da glasa i za taj završni račun. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub Socijalističke partije Srbije glasaće za predloženi amandman, imajući u vidu da su inicijative od strane železnice i sindikata železnice kasno stigle u naš poslanički klub. Inače, mi bi pripremili pravi amandman koji bi sadržao i ovu drugu stranu, na kojoj bi mogli da smanjimo sredstva na uštrb određenih kategorija u budžetu predviđenog za 2003. godinu. Mislim da svuda u svetu železnički saobraćaj i železnica se subvencioniraju, pa je to slučaj i kod nas, a ova koncepcija se uklapa takođe i u naša zalaganja za rekonstrukciju i izgradnju železničke infrastrukture, kao jednog od nosilaca saobraćajne infrastrukture u našoj zemlji i uopšte izgradnje.
Moj predlog je da uz prihvatanje ovog amandmana trenutno kroz smanjenje tekuće budžetske rezerve ili da Vlada u okviru budžetske rezerve, a to je pozicija 263499 privremeno pokrije ovaj deo sredstava, a u prvom rebalansu da se to i verifikuje.

Nema više prijava za reč po ovom amandmanu.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Zoran Nikolić i Vladimir Garčević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić.

Poštovana gospodo narodni poslanici, ja sam u članu 7. tražio da se iz oblasti fizička kultura izbrišu dotacije nevladinim organizacijama, jer ovde je opredeljeno 223 miliona 602 hiljade dinara. U obrazloženju u memorandumu budžeta Vlade Republike Srbije ne stoji zašto su opredeljena ova sredstva, a vidljivo je da na više pozicija postoje dotacije nevladinim organizacijama. Ako se ova 223 miliona, odnosno blizu 4 miliona evra odnose na dotacije reprezentacijama Jugoslavije, uspešnim sportistima itd, onda bi to imalo punog smisla, ali nemaju sportska udruženja, fudbalski klubovi, košarkaški klubovi, rukometna reprezentacija, muška, ženska ili bilo koja druga reprezentacija Jugoslavije ili pojedinac koji se takmiči u pojedinačnim sportovima karakter nevladinih organizacija. To su apsolutno predstavnici države, koji predstavljaju ovu državu, Jugoslaviju i Srbiju pred drugim državama u sportskim nadmetanjima. Nikada to nije bilo kršteno pod nevladine organizacije, već se jasno znala namera. Ovo govorim iz sledećih razloga, jer vidljivo je tamo iz obrazloženja, kada se govorilo o stranim donacijama da veliki deo tih sredstava je otišao za humanitarno društvo i druge nevladine organizacije, koje su trebale da izvrše edukaciju stanovništva, pa je najveći deo te edukacije bio usmeren prema nama, kao građanima Srbije, da se osećamo manje građanima Srbije, da više slušamo međunarodnu zajednicu, da nam se pokaže kako manje vredimo i kako smo manje sposobni ili umešni od bilo koga drugog. Pošto ja mislim da te nevladine organizacije ili te neke Kandićke, Vučo, Biserko ili te druge koje su se bavile da nam smanje upotrebnu vrednost kao pojedinaca, nisu uspele u tome i mislim da ni karakter takve vrste finansiranja tih organizacija nije neophodan, jer to je uzaludno trošenje sredstava.

Da li se još neko prijavljuje za reč po ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe Narodni socijalisti.